Re: Iz pozicije usvojenog deteta

od Daca88 30/12/2013, 23:58

Nisam. Mislim, znaš kako...Postojala je ta priča tipa nije frka neobavezno nekad da se vidimo, isćaskamo, jer je susret bio iznenađujuće prijatan ( daleko od emotivnog, ali ipak prijateljski, verovale ili ne, čak me je i savetovao oko faksa i kasnije zaposlenja, što je za mene u tom momentu bilo veliki šok ), ali on se nikad nakon toga nije javio, a ja nisam htela da insistiram, jer me je u pogledu njega, svakako zadovoljilo to što sam imala prilike da vidim i nisam htela to kvariti.

Tačno je da možda ne bi svaka rekla, ali, ipak mislim d au ovakvim okolnostima malo je razloga da se to krije ( osim ako je recimo trudnoća došla sa nekim oženjenim i slično), no u mom slučaju, mene su praktično deca napravila, ( on je imao 17 kad sam se rodila ) te nije bilo razloga za neku veliku misteriju. Osim toga on je i znao da je trudna ( zbog toga je i ostavio ), ali nije znao da sam rođena ( otud razlog što je brzo prihvatio činjenicu da ima b-ćerku )

od Simona 31/12/2013, 00:04

Daca88 ::... Pre toga, b-otac mi je bio apsolutno nebitan i nikad nijednu sekundu svoje misli na njega nisam potrošila. I za mene samu je to bilo iznenađenje i otkriće.

To je zanimljivo, nama su i u školi roditeljstva pričali da usvojena deca mnogo veći značaj pridaju biološkoj majci, da i ne razmišljamo o biološkom ocu jer nas o njemu neće ni pitati...

Moj mališan je i tu bio izuzetak, odmah se videlo da neće biti lako sa njim lol!

Vrlo brzo kad je počeo da pita (oko četvrte godine) je pitao i za biološku majku i za oca. Za biološkog oca je direktno pitao da li je to hranitelj ili mm. Kasnije su pitanja o biološkom ocu sasvim prestala. Da li je razlog tome što ga ne interesuje ili što sam mu ja razloge biološke majke predstavila na sasvim razumljiv način uz opravdanje a sluti da takvo opravdanje ne mogu da imam i za njega... Možda je zato rešio da ignoriše njegovo postojanje i više ne pita za biološkog oca uopšte. Možda grešim, možda je samo biološki otac prestao da ga zanima, mada mi je opet malo neobičan taj tok da pitanja postoje pa ne postoje.[/quote]

od Daca88 31/12/2013, 00:10

Znaš zašto? I kad vi pričate i kad se pročita u podacima uvek se pominje b - majka. Ona je rodila, ona je donela odluku da ostavi, otac se nigde ne pominje ( bar ja ne znam za slučaj gde je otac imao važniju ulogu ) i onda sva naša pažnja i interesovnaje uzsmerena je ka njoj, ali i to ima dve strane, sa druge strane nju više krivimo, teže prihvatamo / razumemo. A sa ocem je zaista ladovina, dok se ne upozna ili uvidi neka sličnost sa njim.

Drug kog sam pominjala, recimo, mnogo više pažnje mu je oduzeo otac i mnogo je veće interesovanje za njega pokazao kad ih je sve upoznao. Da li zato što je muško ili zato što je njemu sličan ne znam. ALi isto tako, dok nije otvorio dosije, o ocu nije mislio.

od Struzzo 31/12/2013, 00:11

Da, ima raznih priča. Tvoja (o biološkim roditeljima) je jedna od lepših, što bi rekli sami socijalni radnici. Podseća na neke Mirjam romane, samo što fali malo više melodrame (to oko susreta) Very Happy

Nadam se da mogu malo da se našalim. Very Happy

Mahom su priče turobne. Bojim se da I naše (mislim moje dece) nisu neke "sjajne", zato bih volela da im pomognem ako budu hteli da istražuju. Plaši mene kako I pre toga nešto što nije lepo iz tih priča da im objasnim, no valjda ću nekako iznaći prave reči. Sad dok smo još na bajkama, razmišljam kao Skarlet o' Hara: razmišljaću o tome sutra...

Da li si možda gledala emisiju "Kao sav normalan svet" sa jednim umetnikom, opet mu zaboravih ime, koji je usvojen?

od Struzzo 31/12/2013, 00:17

Pominješ druga...
Ja negde pretpostavljam da će takav biti moj dečak. Kod njega je vrlo izražen muški princip, sa ocem je u startu kao pravo muško u nekom rivalskom odnosu. Mislim da će mu biti bitno I zbog one fizičke identifikacije koju pominješ jer realno niko od nas, niko od muškaraca u našoj porodici nema dva metra, a on će vrlo moguće imati.

od Daca88 31/12/2013, 00:17

Nije od lepših da se ne lažemo, u suštini ja jesam na odbijanje opet naišla, sa njegove strane, istina, to je samo nešto lepše odbijanje, ali sa njene strane nije bilo prijatno, samo izbegavam da vam pišem neku melodramu, iz prostog razloga što sve na kraju se to nekako prevaziđe i proguta.

A taj umetnik...Mislim, kroz maglu, da jesam, jer mi je ostala rečenica u glavi da je onog momenta kad je saznao imao veliku želju da vidi ko mu je b-majka i da je permanetno imao potrebu da bude uz majku plašeći se da je ne izgubi ( to mi je ostalo upečatljivo u sećanju, da je baš tim rečima rekao )

od Daca88 31/12/2013, 00:20

Struzzo ::Pominješ druga...
Ja negde pretpostavljam da će takav biti moj dečak. Kod njega je vrlo izražen muški princip, sa ocem je u startu kao pravo muško u nekom rivalskom odnosu. Mislim da će mu biti bitno I zbog one fizičke identifikacije koju pominješ jer realno niko od nas, niko od muškaraca u našoj porodici nema dva metra, a on će vrlo moguće imati.

Moguće da je to. Kada su b-roditleji u pitanju, otac je pobedio. A kada su pravi roditelji u pitanju, za majku je više vezan i na nju je slabiji, a sa ocem ima taj rivalitet koji pominješ.

od Struzzo 31/12/2013, 00:22

Verovatno onda mislimo na različite emisije.... Ne, ovaj (nervira me što ne mogu da se setim prezimena) nije sreo biološku majku, niti je želeo I rekao je voditeljki nešto u stilu "vi da ste poznavali moje roditelje, ne biste ni vi imali želju da tragate za ko zna čim". Mada je imao sliku biološke majke, to sam se sad setila.

od Simona 31/12/2013, 00:23

Struzzo ::...
Mahom su priče turobne. Bojim se da I naše (mislim moje dece) nisu neke "sjajne", zato bih volela da im pomognem ako budu hteli da istražuju. Plaši mene kako I pre toga nešto što nije lepo iz tih priča da im objasnim, no valjda ću nekako iznaći prave reči. Sad dok smo još na bajkama, razmišljam kao Skarlet o' Hara: razmišljaću o tome sutra...

...

I kod nas... Zbog težine priče smo verovatno i dobili više šanse da usvojimo naše dete pošto su verovatno neki pozvani parovi pobegli glavom bez obzira. Mada su socijalni radnici smatrali mene kao nekog ko će umeti da se nosi sa tom pričom. I mislim da hoću, ja otprilike imam neku viziju kako ću pričati i kad pitanja postanu detaljnija. Ono što mene plaši je ono što su nam prećutali. Nisu nam dali da pogledamo u dosije, možda tamo ne piše ništa više od onog što su nam rekli, ali šta ako piše? Po meni bolje bi bilo da usvojeni roditelji znaju celu priču kako bi mogli od ranih dana da dete pripremaju a ne da mi pričamo jedno a kad jednog dana dete otvori dosije sazna nešto sasvim drugo Rolling Eyes

od Struzzo 31/12/2013, 00:25

Simona ::
Struzzo ::...
Mahom su priče turobne. Bojim se da I naše (mislim moje dece) nisu neke "sjajne", zato bih volela da im pomognem ako budu hteli da istražuju. Plaši mene kako I pre toga nešto što nije lepo iz tih priča da im objasnim, no valjda ću nekako iznaći prave reči. Sad dok smo još na bajkama, razmišljam kao Skarlet o' Hara: razmišljaću o tome sutra...

...

I kod nas... Zbog težine priče smo verovatno i dobili više šanse da usvojimo naše dete pošto su verovatno neki pozvani parovi pobegli glavom bez obzira. Mada su socijalni radnici smatrali mene kao nekog ko će umeti da se nosi sa tom pričom. I mislim da hoću, ja otprilike imam neku viziju kako ću pričati i kad pitanja postanu detaljnija. Ono što mene plaši je ono što su nam prećutali. Nisu nam dali da pogledamo u dosije, možda tamo ne piše ništa više od onog što su nam rekli, ali šta ako piše? Po meni bolje bi bilo da usvojeni roditelji znaju celu priču kako bi mogli od ranih dana da dete pripremaju a ne da mi pričamo jedno a kad jednog dana dete otvori dosije sazna nešto sasvim drugo

Isto, isto...a čini mi se da ti znaš mnogo više nego ja. Rolling Eyes

od Daca88 31/12/2013, 00:26

Struzzo ::Verovatno onda mislimo na različite emisije.... Ne, ovaj (nervira me što ne mogu da se setim prezimena) nije sreo biološku majku, niti je želeo I rekao je voditeljki nešto u stilu "vi da ste poznavali moje roditelje, ne biste ni vi imali želju da tragate za ko zna čim". Mada je imao sliku biološke majke, to sam se sad setila.

Sve i da je imao želju, nije lud na tv tako nešto reći. Stvar i poštovanja prema roditeljima. Pisala o tome...

Struzzo dosijei su opširni mogu ti reći. Moj ima sigurno oko nekih 10-ak strana. Navode se svi podaci, zabeleženi su svi dijagnostički intervjui sa majkom, cela njena porodična istorija, kao i procene psihologa oko njene ličnosti. I zabeležen je ceo put deteta do momenta usvajanja.

od Struzzo 31/12/2013, 00:34

Daca88 ::

Struzzo dosijei su opširni mogu ti reći. Moj ima sigurno oko nekih 10-ak strana. Navode se svi podaci, zabeleženi su svi dijagnostički intervjui sa majkom, cela njena porodična istorija, kao i procene psihologa oko njene ličnosti. I zabeležen je ceo put deteta do momenta usvajanja.

Stvarno, desetak strana? Utoliko mislim da će im moja podrška biti potrebna ili grešim?

Daco, kako bi se osećala da si tamo pročitala nešto tipa da si dete nastalo silovanjem, iz incestuozne veze ili šta već? Je l' bi I dalje išla sama, zadržala za sebe sve?

od Daca88 31/12/2013, 00:38

Razmišljala sam o tome, čak sam u pubertetu i pitala da slučajno nisam plod takve priče, no uveravali su me da nisam. Ipak, da se ispostavilo da jesam , mislim da bih i dalje sama isterala i ne bih opterećivala roditelje time, smatrajući da je to ''moj krst''. Ipak, incestuozna veza bi me mnogo više pogodila od silovanja ( to bi još i moglo neko sažaljenje u meni da stvori ), dok ovo prvo, teško da bih mogla svariti lako. Da se to desilo, verovatno bih odustala od ličnog susreta.

od Struzzo 31/12/2013, 00:50

Hvala ti na odgovoru...

Ja bih samo htela da im pomognem, da budem njihova bezrezervna podrška... A pretpostavljam da si u pravu - da prosto neke stvari moraju proći sami.

od Simona 31/12/2013, 07:14

Struzzo ::
Daca88 ::

Struzzo dosijei su opširni mogu ti reći. Moj ima sigurno oko nekih 10-ak strana. Navode se svi podaci, zabeleženi su svi dijagnostički intervjui sa majkom, cela njena porodična istorija, kao i procene psihologa oko njene ličnosti. I zabeležen je ceo put deteta do momenta usvajanja.

Stvarno, desetak strana? Utoliko mislim da će im moja podrška biti potrebna ili grešim?

Daco, kako bi se osećala da si tamo pročitala nešto tipa da si dete nastalo silovanjem, iz incestuozne veze ili šta već? Je l' bi I dalje išla sama, zadržala za sebe sve?

Ono što mislim da roditelj može da uradi ukoliko sumnja/zna da će dete u dosijeu pročitati za silovanje/incest i sl da razgovara prethodno više puta na tu temu. Ne mislim sada kad nam deca imaju tri, pet godina nego kad budu imala dvanaest, trinaest i slično. Može povod za razgovor da bude neki film ili knjiga, još bolje ako nas dete kao Daca upita da nema nečeg takvog u njegovoj priči. Mi koje imamo sinove već ćemo možda i pre doći na te teme. Muž je Vilenjaka već sa četiri godine učio - "ako devojka kaže ne onda je to ne". Pa smo se smejali jer je dete naučilo i došlo da mi se pohvali "ako devojka kaže ne onda je to da". Ali sad sa pet baš pre neki dan već smo imali malo ozbiljniji razgovor na tu temu. Primetio je da su žene uglavnom sitnije i niže od muškaraca i upitao me je zašto je to tako. Ja sam onda u odgovoru na to pitanje rekla da će on kao muškarac imati veću snagu od žena ali da nikad ne sme da je iskoristi, da je to nešto nedozvoljeno, ružno, nisko... Za njegov uzrast dovoljno.

Inače vezano za silovanje meni je zanimljiva muževljeva i moja "istorija" u shvatanju toga. Pre usvajanja mi smo imali neke rasprave o kaznama za silovatelje. Dok ja nemam nikakvo razumevanje za njih i po meni kazne ne treba da im budu ispod petnaest godina ili doživotne muž je bio za manju kaznu. Ali kad smo došli do usvajanja i raspravljali kada budemo pozivani na razgovore koje ćemo situacije prihvatiti a koje ne bilo je sasvim suprotno nego u našim nekadašnjim razgovorima. Muž je hteo da ako nam kažu da je dete začeto silovanjem ne pristanemo na usvajanje dok sam ja smatrala da to nikako ne sme da nam bude razlog za odustajanje. Prvo razlozi biološke majke za ostavljanje deteta onda su sasvim razumljivi - ona emotivno ne bi mogla da iznese vaspitanje deteta, u svakom njegovom gestu videla bi nasilnika i to nikako ne bi bilo dobro za dete... A što se silovatelja tiče sam čin silovanja je za svaku osudu i kako rekoh mislim da zaslužuje dugogodišnju zatvorsku kaznu ali - to prvo nije ništa nasledno a drugo mi ne znamo zašto je silovatelj postao silovatelj. Npr mogao je on biti godinama zlostavljan i silovan, to ga ne opravdava ali pomaže da se na neki način shvati. Što se incesta tiče, ja sam nekad pogledala film koji je u mojoj glavi celu priču o incestu doveo u pitanje. Čini mi se da je glavna glumica bila Nataša Ričardson ali ne mogu da se setim naslova filma. Do tada sam o incestu razmišljala samo kao o nečem zabranjenom. Odjednom je taj film prikazivao ljubav i strast izmedju brata i sestre i sve njihove dileme, pokušaje da prestanu sa vezom i opet uletanje u nju... Mislim da bi gledanje jednog takvog filma bilo sasvim dovoljno za dovodjenje i incesta u pitanje kao nečeg uvek lošeg i neshvatljivog...

Daco,
mislim da je Struzzo na ovo mislila kad je rekla da je tvoja priča "jedna od lepših" - razumljiva je. Kada krećemo u usvajanje svi maštamo o takvoj priči - mlada majka koja nije mogla da brine o detetu dala ga je na usvajanje. U školi roditeljstva su nam odmah razbili iluzije govoreći da su danas takve priče vrlo retke. Ono što je teško u nekim drugim pričama je što roditelj mora da nauči prvo sebe da ne osudjuje nešto što je sasvim nerazumljivo i zapravo za osudu a da onda to prenese i na dete. Lako je osuditi tamo neke silovatelje ali kad je silovatelj i biološki otac deteta roditelj mora da nadje neko razumevanje i način da se dete ne oseća loše što je nastalo na taj način. Mislim da je pogrešno da dete vidi bilo šta što su biološki roditelji uradili kao svoj "krst". Ja ću Vilenjaka učiti tj već ga učim da je on odgovoran samo za svoje postupke. To što smo mi kao usvojeni roditelji ili ono što su biološki roditelji činili ima uticaja na njegov život ali nikako i ni na koji način on ne treba da preuzima bilo kakvu odgovornost, niti kaznu, niti zaslugu za to... Takodje ni ja neću preuzimati odgovornost za Vilenjakove postupke kao odrasle osobe, može da mi bude žao ako krene nekim pogrešnim putem, mogu da tražim u sebi neku "krivicu" što nisam našla neki način da doprem do njega. Ali opet je svako na kraju odgovoran za sebe. I to mu već govorim a tek ću da govorim Very Happy

od Struzzo 31/12/2013, 07:34

Simona ::

Daco,
mislim da je Struzzo na ovo mislila kad je rekla da je tvoja priča "jedna od lepših" - razumljiva je. Kada krećemo u usvajanje svi maštamo o takvoj priči - mlada majka koja nije mogla da brine o detetu dala ga je na usvajanje. U školi roditeljstva su nam odmah razbili iluzije govoreći da su danas takve priče vrlo retke. Ono što je teško u nekim drugim pričama je što roditelj mora da nauči prvo sebe da ne osudjuje nešto što je sasvim nerazumljivo i zapravo za osudu a da onda to prenese i na dete. Lako je osuditi tamo neke silovatelje ali kad je silovatelj i biološki otac deteta roditelj mora da nadje neko razumevanje i način da se dete ne oseća loše što je nastalo na taj način. Mislim da je pogrešno da dete vidi bilo šta što su biološki roditelji uradili kao svoj "krst". Ja ću Vilenjaka učiti tj već ga učim da je on odgovoran samo za svoje postupke. To što smo mi kao usvojeni roditelji ili ono što su biološki roditelji činili ima uticaja na njegov život ali nikako i ni na koji način on ne treba da preuzima bilo kakvu odgovornost, niti kaznu, niti zaslugu za to... Takodje ni ja neću preuzimati odgovornost za Vilenjakove postupke kao odrasle osobe, može da mi bude žao ako krene nekim pogrešnim putem, mogu da tražim u sebi neku "krivicu" što nisam našla neki način da doprem do njega. Ali opet je svako na kraju odgovoran za sebe. I to mu već govorim a tek ću da govorim

Potpisujem.
Ali sam sinoć kuckala preko telefona spremajući decu za spavanje, uspavljajući... I sad nemam puno vremena ali srećom, Simona kao da čita moje misli. Very Happy

od nina :) 31/12/2013, 13:21

kako znate da sam ja dobila na uvid ceo dosije kad smo isli po mikija da vodimo kuci i tu ima dosta stvari da se cita.nesto sam samo proletela ali smo kasnije mm i ja sastavjali detaje sta smo procitali u dosijeima.samo neznam dali je bio ceo ili je soc radnica namerno sastavila obadva dosijea da procitamo kao jedan jer su neki bili na mariju a neki mikijevi
a znate i da sam se iznenadila kad su mi dali da procitam ali to imam da se zahvalim mom maticnom centru jer su me tako savetovali kad smo isli za makija i rekli mi da je to kod njih procedura da daju usvojiteljima da pregledaju i procitaju dosije od deteta

od Daca88 31/12/2013, 14:19

Simona ::
Struzzo ::
Daca88 ::

S

Daco,
mislim da je Struzzo na ovo mislila kad je rekla da je tvoja priča "jedna od lepših" - razumljiva je. Kada krećemo u usvajanje svi maštamo o takvoj priči - mlada majka koja nije mogla da brine o detetu dala ga je na usvajanje. U školi roditeljstva su nam odmah razbili iluzije govoreći da su danas takve priče vrlo retke. Ono što je teško u nekim drugim pričama je što roditelj mora da nauči prvo sebe da ne osudjuje nešto što je sasvim nerazumljivo i zapravo za osudu a da onda to prenese i na dete. Lako je osuditi tamo neke silovatelje ali kad je silovatelj i biološki otac deteta roditelj mora da nadje neko razumevanje i način da se dete ne oseća loše što je nastalo na taj način. Mislim da je pogrešno da dete vidi bilo šta što su biološki roditelji uradili kao svoj "krst". Ja ću Vilenjaka učiti tj već ga učim da je on odgovoran samo za svoje postupke. To što smo mi kao usvojeni roditelji ili ono što su biološki roditelji činili ima uticaja na njegov život ali nikako i ni na koji način on ne treba da preuzima bilo kakvu odgovornost, niti kaznu, niti zaslugu za to... Takodje ni ja neću preuzimati odgovornost za Vilenjakove postupke kao odrasle osobe, može da mi bude žao ako krene nekim pogrešnim putem, mogu da tražim u sebi neku "krivicu" što nisam našla neki način da doprem do njega. Ali opet je svako na kraju odgovoran za sebe. I to mu već govorim a tek ću da govorim

Da, u tom kontekstu, slažem se. Spadam u soft verzije. Znam da ima puno tužnijih i težih priča.

od Struzzo 5/3/2014, 13:51

Igramo se mi I dok se igramo neprestano se šalimo, zadirkujemo, mazimo... Ja ga češkam I šalim se: eh, ti moj zelenooki đavle"... "Nisam ja zele'oki đav.....to, đav, mama, znas"...Smejemo se, "rvemo", pa opet mazimo...I tako u maženju, pogleda me I mrtav ozbiljan upita: A na koga liči Struzzolino?
A meni knedla u grlu. Nekako sam uspela da se ne primeti I odmah sam izdeklamovala već napamet naučenu konstataciju da imamo iste trepavice I obrve. Ako ćemo da budemo objektivni detaljisti, nemamo ni to ali vidim da je mom detetu užasno stalo da imamo neke sličnosti, da ličimo.
I posle sam se baš stužila zbog toga. Nisam računala na to. Sve sam polazila od sebe, koliko je meni bilo super što sam jedinstvena, ničija "pljunuta" smatrajući da će tako I moje usvojeno dete. Ali eto, nismo isti...I moje dete (usvojeno) ima drugačije postavke...

Kako vi prolazite sa fizičkom (ne)sličnošću?

od Simona 5/3/2014, 15:32

Struzzo,
i ja sam se rastužila već čitajući tvoj post a mogu da zamislim kako je tebi bilo...

Nemam pravi odgovor kao što valjda ne može ni da ga bude, samo ćemo morati da prolazimo kroz takve situacije i pitanja. Ja sam već pisala da Vilenjak jako voli da liči na mene i stalno želi da poentira kako imamo iste oči (što nam je jedino slično), nije oduševljen kad mu kažu da liči na oca a to najčešće govore... E sad, baš sam stavila i prevodila na drugoj temi tekst u kome se govori o tim sličnostima i koliko je to značajno za decu. I čitala sam da je značajno odrasloj usvojenoj deci... Da li će i našoj videćemo. Kad to čitam onda mi je žao što nisam dobila sliku biološke majke od hraniteljice ali pokušala sam. Ako bude želeo da dobije tu sliku zvaćemo hraniteljicu. Inače na planu informisanja ja sam već nekoliko puta podvukla Vilenjaku da usvojena deca ne moraju da liče na svoje roditelje. Gledali smo i onu pesmu "Mama voli bebu" u engleskoj verziji i Vilenjak sam zna da kaže da je beba crna a roditelji beli jer je beba usvojena. Medjutim drugo je ta teorija a drugo praksa, on često traži tu potvrdu sličnosti i ja mu je dajem. Ako upita neko konkretno pitanje objasniću. Mada on ništa ali baš ništa ne pita o radjanju čak i kada gledamo nešto takvo na tv ili kad ja kažem nešto o tome. Recimo ponekad kažem - to se desilo pre tvog rodjenja... Nikakvo pitanje. Kao i majka u onom tekstu ja puštam njega da bude vodič u svemu... Samo je važno da mu pružam dovoljno slobode da može da pita.

od Sara 5/3/2014, 16:30

Meni je bilo vazno da licim na moju mamu, dok za svoje dete nisam nikako zelela da lici na mene.I ne lici, tako da je bilo tesko u pocetku kad je dosla kuci naci slicnosti, ali nasli smo : imamo istu boju ociju. Vec dugo vremena ne pita/ ne pricamo o tome. Primetila sam da moja Malena voli kad nas dve idemo na duzi put kolima, kad pricamo onako neobavezno, tad i ona tako postavlja pitanja. Pre mesec dana idemo nas dve na put, ona me gleda u retrovizoru i kaze ( ne pita, nego konstatuje) : Mama, nas dve uopste ne licimo. Na koga ja licim ?
Ja vec duze vreme pokusavam da pricam sa njom o bioloskim roditeljima, u stvari o samom znacenju tih reci, jer smo bio mamu dosad zvali samo teta.Pa , mislim se , taku cu dve muve jednim udarcem ! Laughing

-Licis na svoju biolosku majku - rekoh joj.
- Bioloska ? Sta to znaci ? - pita me ona.
Objasnila sam joj.I to da roditelji i deca ne moraju da lice. Pricu sam zavrsila onim sto obicno kazem : ti si nama sudjena, mi smo tebi sudjeni, samo put nije bio tako lak dok smo se nasli, proslo je i to, idemo dalje.
Pre dve nedelje opet mi na put.I opet ko grom iz vedra neba : Mama, ja imam tri mame.Kako tri, pitam je ja . Pa bioloska mama ( zapamtila rec ! ), hraniteljica i ti, moja prava mama. Dobro, imas tri mame, ali zasto ti je to vazno, pitam je ja . Zato sto deda ima samo dve! - izvali ona a ja zamalo zavrsim u jarku od smeha. Eto vam decje logike ! Wink

od ciklama 5/3/2014, 17:12

Ljubi lepoticu pametnicu...izaziva suze i radost zbog pametne glavice.

od Simona 5/3/2014, 17:21

Saro,
tvoja ćerka je sjajna kao i uvek osmeh srce

Drago mi je da ste prešli na reči "biološka mama", čini mi se da si ti pisala da je nećete tako oslovljavati... ili sam možda nešto pomešala. Ali što više čitam sve više smatram da je takvo oslovljavanje najispravnije i da iako su nam u školama roditeljstva savetovali da ih zovemo tetama ili ženama koje su rodile to nisu najsrećnija rešenja. Reči tvoje ćerke mi to i potvrdjuju yes

od Struzzo 5/3/2014, 23:13

Simona,
hvala na odgovoru... Rastužila sam se jer mi se čini da je mali da se time bavi...i što je on to rekao sa nekim žaljenjem. Stalo mu je da ličimo.
Ne setih se tog trenutka da napravim paralelu sa lavom Lambertom i mamom ovcom. Sledeći put ću.
Sve razumem.... i da će mu i kasnije značiti da se fizički identifikuje najpre sa nama ali šta ako ne liči ni na biološku majku (za koju btw ne znamo kako izgleda ali za nju možemo saznati) nego na biološkog oca koji je nn lice, koga niko ne zna i bio. m. do kraja nije želela da se ikad sazna ili na možda na nekog trećeg, nekog iz porodica koje mi ne znamo. Šta želim reći - šta ako ne utvrdimo na koga fizički liče... Želim da shvati da nije nužno uvek ličiti na određenu osobu. Da je on lep tako osoben, lep je...i karakterno zanimljiv...i neka je svako od nas, poznat i nepoznat podario mu nešto i utoliko je zanimljivije, ta lepeza različitosti....Ja ovo ne pišem tek tako, ovo ozbiljno tako mislim.

od Struzzo 5/3/2014, 23:25

Saro,
kao uvek tvoja me curica oduševi... Divna je tako mudra i neposredna!
I situaciju sam zamislila, tačno kao kod nas...Osamili se i mazimo se i bum pitanje...U tvom slučaju i ja bih udarila u nešto... Wink

Jedino sa čim se ne slažem je nazivati biološku majku biološka mama. To mama mi smeta. To nisu dve iste reči. Mama mi je za razliku od majke nešto intimno, blisko, neko sa kim imamo odnos, dubok i emotivan, neko sa kim živimo, neko ko nam sprema doručak, ko nam briše guzu i kasnije dodaje kroz otškrinuta vrata "mama, daj mi gaćice",ko nas vozi, preslišava lekcije, kuva čaj i skida temperaturu usred noći....i još milion situacija.
Majka je poštovanje, bitna uloga, razumevanje...

Tako da te dve reči ne bih olako zamenila. Ja ne bih. Ako bi moja deca htela, to je već njihov izbor.

od Sponsored content