maticni broj usvojenog deteta

Drage mame ja sam mama Medonje od sest i po godina koji je sa nama evo vec tri i po godine. Ne znam kako se voli biolosko dete ali znam koliko Medonju volimo i svako vece pre spavanja zahvalim Bogu sto nas je spojio.
Molim sve koji su usvojili dete da napisu svoja iskustva oko mat broja deteta jer suprug i ja vodimo administrativnu bitku vec tri godine. Nakon medonjinog boravka kod nas od sest meseci dobili smo resenje o konacnom usvajanju koje je glasilo na nase prezime i njegovo biolosko ime. Tokom perioda adaptacije kako oni nazivaju taj prvi period do resenja, posto Medonja na pitanje kako se zove je odgovarao JA pozvali smo pravnicu centra i pitali da li imamo pravo da mu promenimo ime (jer bilosko ime nije bilo uobicajeno za ovo podneblje) I tako je Medonja dobio novo ime koje je ponosno poceo da uci. Tokom sest meseci do dobijanja konacnog resenja sasvim je postao svestan svog imena te smo pred dobijanje resenja pozvali pravnicu i podsetili je na dogovor na sta nam je ona objasnila da u ovoj fazi ide resenje o usvajanju na nase prezime i njegovo biolosko ime, te da cemo nakon upisa u mat knjigu podneti zahtev i promeniti ime. Medjutim kada smo nakon upisa deteta u mat knjigu dosli i trazili promenu imena doziveli smo sok jer su nam objasnili da po nasem Zakonu o braku i porodici promena imena je dozvoljena kad dete navrsi 15 godina a Medonja je vec sasvim dobro znao svoje novo ime. Da skratim digli smo celu opstinu na noge i vodeci upravni postupak uspeli da Medonji promenimo ime, i tada nam je objasnjeno da mat broj menja policija. Nakon tri dana u policiji definitivno su nas odbili sa obrazlozenjem da je isti grad usvajanja i rodjenja i da nema osnova za promenu mat broja.
Iskreno meni se to nije svidelo jer ako jednog dana bioloski roditelji i srodnici rese da nas nadju slozicete se da to nije problem posto znaju mat broj. Medjutim jedna banalna situacija mi je otvorila oci koliko smo mi i nasa deca ne zasticeni. Jedne veceri Medonja je imao visoku temp i odosmo u dezurnu deciju bolnicu sa medonjinom novom zdravstvenom knjizicom koja je glasila na novo ime i novo prezime. Predamo knjizicu i cekamo u punom hodniku, kada na razglasu doktor proziva medonju po starom imenu i prezimenu. Pogledam muza on pprebledeo, nista nam nije jasno odemo do saltera, pitamo sta se desava, objasnimo situciju,pri tome se medicinska sestra izdere na nas da smo odmah prilikom predaje knjizice trebali da objasnimo njoj situaciju te da je ona ukucala mat broj i tako prosledila doktoru a da je za mat broj vezano staro ime i prezime.
Nakon toga ne budem lenja pismeno se obratim policiji zahtevom za promenu mat broja, budem odbijena u pismenom obliku, ulozim zalbu Policijskoj upravi Srbije kao drugostepenom organu, sa sve opisom slucaja te noci u dec bolnici i posle cetiri meseca cekanja dobijem odgovor da se Medonjii odobrava promena mat broja.I krece ponovo put kojim se teze ide, nova krstenica, drzavljanstvo, pasos, zdravstvena knjizica ali nista mi nije tesko mislim resila sam slucaj. Prilikom jedne posete mat sluzbi opstine u kojoj je medonja upisan sluzbenica koju sam vec dobro upoznala tuzno me pogleda i kaze Gospodjo vi se nasetaste, dadoste silne pare za takse ali nista niste uradii. Otvori mi Medonjin stari mat broj i na njemu stoji sve kad je rodjen, kad su ga dali u nadleznost centra, usvojen od ..... i svi nasi podaci, promnjeno prezime, promenjeno licno ime i na kraju konstatacija promenjen mat broj, i novi mat broj.....Sve vidno I opet u policiju sa ljudskim pitanjem ljudi pa mi nismo nista sa ovim postigli. Opet presavijem tabak i napisem zahtev za brisanje podataka sa starog mat broja,odbili su me, sada sam ulozila zalbu i cekam odgovor drugostepenog organa Policijske uprave Srbije.
Drage moje moj Medonja zna da smo se mi usvojili, cak se dan danas seca naseg prvog susreta u Centru i trudimo se da tu pricu produbljujemo i prosirujemo (trenutno je u fazi da bas i nije zainteresovan za tu pricu i mi ga pratimo koliko on zeli) Isto tako ako medonja bude pozeleo jednog dana da ih upozna mi cemo biti tu da ga podrzimo. Ali nikako ne bismo zeleli da oni za izvestan broj godina izniknu od negde, da pokusaju da nas maltretiraju, znam ja da oni nemaju nikakva zakonska prava ali ne rade svi ljudi uvek ono sto je u skladu sa zakonom.

Jabo,
Dobro došla na forum :)

Sve što si napisala mi je tako poznato... Možeš da pogledaš temu "Nakon konačnog usvajanja" tamo smo pisali o svim tim promenama o kojima ti pišeš... Iskustva su različita, kao da od centra do centra, od policijske stanice do stanice, od doma zdravlja do doma zdravlja tumače različito zakon. Žao mi je što ste se toliko borili a na kraju je opet ostalo slično

Ja sam bila svesna svega što ti pričaš, i da biološki srodnici mogu da nadju dete ako požele, da nemaju zakonsko pravo ali svejedno mogu da nam naprave neprijatnosti u životu... Zatim da na svakom sistematskom pregledu sestra može da objavi usvajanje deteta i ako mi ili naš mališan ne želimo da nastavnici i druga deca znaju... Ali ja se nisam borila, nekad sam mislila da grešim ali jednostavno nisam imala snage upravo što sam videla koliko to može da traje i kako da izgleda. A sve situacije od kojih mi strahujemo se možda neće dogoditi. I druge Kutanjke su govorile da će da čeliče svoju decu, što ću i ja morati da činim a to je sve tužno. Moje dete isto već zna celu priču, detalje ćemo produbljivati, ima sličan stav kao tvoje dete, to ću pisati na drugoj temi... samo ne vidim zašto naši podaci moraju da stoje "na izvolte" raznim ljudima i zašto nas država ne štiti i koga i šta štiti takvim postupanjem?

Mi ime nismo menjali. Naš mališan je imao preko tri godine kad je usvojen i već je znao svoje ime i ja sam se priklonila tome što su nam pričali da je to povezano sa identitetom deteta. I on je bio zbunjen kad je došao, kad smo mu rekli da se prezime promenilo i da se preziva kao tata (nije bilo zakonski promenjeno ali još ga je hraniteljica zvala po novom prezimenu mada su ostali iz njene porodice dok god je bio kod njih koristili nadimak vezan za staro prezime) mislio je i da se ime nekim čudom promenilo. Kod nas nema te prepreke u vidu toga da je neuobičajeno za našu sredinu, nije toliko često malo je starovremensko ali taj deo mi se svidja ne bih mu ni ja dala ime koje je u modi. Ali iskrena da budem ne bih ni ovo. To je nešto što će ga uvek vezivati za biološku majku, ja znam preko hraniteljice i kako i zašto je ona njemu dala to ime i jednog dana ću mu ispričati tu priču. Sa jedne strane malo sam tužna što našem detetu nismo dali mi ime. Sa druge strane ipak je usvajanje posebno roditeljstvo i njegova biološka majka jeste deo njegovog života kao i što mi jesmo, to ime jeste vezano za njegovu priču... tako da možda i jeste pravedno da tako ostane...

Matični broj i sve oko njega meni je pao na pamet pred konačno usvajanje. Ali kad smo otišli u czsr rekli su nam da nema šanse da ga promenimo. Može se menjati samo ime i to nakon konačnog usvajanja a ništa drugo ne može. E kad smo otišli u dom zdravlja čekao nas je novi šok. Nisu hteli da mi izbele podatke na kartonu, to je dokument i ne može. Iako sam ja znala preko naših Kutanjki da su u drugim domovima zdravlja činili upravo to. Rekli su mi da mogu da pokrenem sudski postupak protiv doma zdravlja pa ako dobijem taj proces onda oni mogu i da izbele i sl, što god im se naloži. Ali dok se to ne završi dete bi imalo staro prezime stare podatke itd. A znajući koliko traju sudski procesi kod nas i da bi možda i u školu pošao dok se to okonča ja sam odustala. Jedino što je pravnica preda mnom rekla sestri da može da učini je da otvori novi karton sa novim podacima ali da stari karton mora da ostane u novom. Sestrama je bilo žao što je pravno tako i što ne mogu da mi pomognu pa su se trudile koliko su one mogle. Kad su iscepile stari karton ispresavijali su ga i stavili medju razne papire sa strane. No pazite tamo takodje stoje svi zapisi iz doma, kod hranitelja, sve sa starim prezimenom... a i bez prezimena je kad se pogleda jasno o čemu se radi. Takodje u kompjuteru mi je sestra pokazala - kad god ubaci novo ime izaći će i stari podaci. Jedino što je ona meni učinila je da je napisala u neku rubriku "promena prezimena" a ne "usvajanje". Zvali smo tada i czsr od našeg sina da pitamo šta možemo da učinimo da u dz ne bude tako, da li oni mogu da intervenišu. Rekli su nam da je dz posebna ustanova i da oni nemaju nikakve ingerencije tu. Eto tako je kod nas, traljavo, bezobrazno i prema nama i prema detetu...

Jabo, dobro nam došla!
Uh, kakva priča...naježila sam se čitajući...i sve se nadam da će ipak imati srećan kraj...Valjda. S obzirom na zemlju u kojoj živimo.
Ja sam uspela promeniti matični broj svom detetu. Bez ikakve intervencije otišli kod matičara i to je to. Znači u tom broju je promenjen samo onaj broj za grad. Sad je to beogradski. Da li su oni nama izašli u susret da ne bismo svaki put kad vadimo Struzzolinu izvod, uverenje prevaljivali dug put (jer je njegovo mesto rođenja daleko) ili je nešto drugo ne znam..
Ja se jedino mogu raspitati šta se vidi kad se ukuca taj novi broj, da li se isto vidi sve kao što ti pišeš ili ne.
Ja znam koliko su te naše službe i tumačenje zakona različito po mojoj sestri i meni. Obe smo rođene u inostranstvu, ona vadi svoj izvod u Kneza Miloša, pri Ministarstvu spoljašnjih poslova, a ja u selu gde nam je rođen otac. Kažu promenilo se nešto u međuvremenu. Malo je reći da mi svako vađenje izvoda i uverenja presedne.

Što se tiče naše dece, mislim da sam upravo ja upotrebila reč "čeličenje".
Da je ova zemlja jadna u skoro svim segmentima, da je nekonstituisana nikad do kraja, često necivilizovana, da toliko toga treba menjati itd, itd vrlo je jasno.
Pretpostavljam da su priče naše dece različite...Ja sa sigurnošću mogu da tvrdim da niko od srodnika, prijatelja, koga već neće tražiti Struzzolina. Kakav će odnos imati sa okolinom, vršnjacima, nastavnicima to je ipak njegova stvar.Čeličiti u smislu da ne mogu neki prosti, bezobrazni ljudi da se istresaju nad njim samo zato što je usvojen. Ne želim da zbog lošeg društva večno lamentira nad svojom sudbinom. Nadam se da razumete šta vam želim reći. Nemam ja gotove odgovore i rešenja. Sve zavisi od njega, to je njegov put. Ja samo ne želim da se svaki put kad neko negde vidi ili sazna da je usvojen pa taj isti/a onako sa naglašenom pažnjom podigne obrvu on štreca ili uzdiše već da ima stav "da, usvojen sam, pa šta" kao što neko je dete razvedenih ili samohranih roditelja ili je bez njih, neko ima veliku dioptriju ili kraću nogu, plav je ili crn, itd.

Struzzo ::Što se tiče naše dece, mislim da sam upravo ja upotrebila reč "čeličenje".
Da je ova zemlja jadna u skoro svim segmentima, da je nekonstituisana nikad do kraja, često necivilizovana, da toliko toga treba menjati itd, itd vrlo je jasno.
Pretpostavljam da su priče naše dece različite...Ja sa sigurnošću mogu da tvrdim da niko od srodnika, prijatelja, koga već neće tražiti Struzzolina. Kakav će odnos imati sa okolinom, vršnjacima, nastavnicima to je ipak njegova stvar.Čeličiti u smislu da ne mogu neki prosti, bezobrazni ljudi da se istresaju nad njim samo zato što je usvojen. Ne želim da zbog lošeg društva večno lamentira nad svojom sudbinom. Nadam se da razumete šta vam želim reći. Nemam ja gotove odgovore i rešenja. Sve zavisi od njega, to je njegov put. Ja samo ne želim da se svaki put kad neko negde vidi ili sazna da je usvojen pa taj isti/a onako sa naglašenom pažnjom podigne obrvu on štreca ili uzdiše već da ima stav "da, usvojen sam, pa šta" kao što neko je dete razvedenih ili samohranih roditelja ili je bez njih, neko ima veliku dioptriju ili kraću nogu, plav je ili crn, itd.

Potpisujem sve sto si rekla.
Zato se ja trudim, a vidim i da mi uspeva, da je ocelicim i sacuvam sa tim koliko god mogu. A i vrtic je cudo. Dok nije krenula tamo, nekako se uvek sklanjala kad joj neko dete uzme igracku ili joj ne da na tobogan, ljuljasku. Dusa me bolela, a nisam znala kako pomoci. Medjutim sad, treba je videti kako se bori za nesto sto smatra da je njeno. Naravno da joj ne dozvoljavam da bude agresivna(sto i nije), ali zna da se izbori za nesto sto hoce. Nadam se da ce tako i ostati i da ce imati izdefinisan i pozitivan stav i o svojoj zivotnoj prici.

A sto se tice maticnog broja, nismo ga ni mi menjali, a opet u krstenici pise da je dete rodjeno na nasoj opstini. I izvod i maticne knjige i drzavljanstvo dobijamo kod nas.

Nama su u matičnom broju promenjena poslednja dva broja, jer oni predstavljaju matematičku kombinaciju prethodnih brojeva, a to iz razloga što su Medonji isti grad rodjenja i usvajanja te nisu mogli tu ništa da diraju. Najgore je što je Zakon o matičnom broju iz 1971 i jako je oskudan, prosto nije obuhvatio ovakve situacije, tako da se ustvaari u životu primenjuju raznorazni podzakonski akti i diskreciono pravo. Slučajno sam čula da je u izradi novi zakon o matičnom broju u kome će ovakve situacije biti obuhvaćene. Jer čemu se deteu gradi novi identitet ako mat broj ostaje isti. Na kraju ne vidim tu zaštitu deteta i ako u zakonu jasno stoji da biološki roditelji ne mogu da dobiju podatke o detetu već samo dete o njima sa navršenih 16 godina. E kad već zakonodavac tako kaže onda mi nije jasno zašto država ne dozvoljava promenu mat broja jer na taj način bi bila potpunija zaštita deteta.

Nadam se da će se to promeniti zbog budućih usvojitelja.

I meni su rekli socijalni radnici da je naša priča takva da ja ne moram da brinem, da Vilenjaka neće niko tražiti itd itd. Ali nije do države mislim da brine kakve su naše priče nego da nam obezbedi potpunu zaštitu kao i da zakon važi za sve a ne da ga tumači kako ko stigne.

U privatnoj priči sa jednim psihologom koji je godinama radio u Centrima za socijalni rad uveravao me je da biološki roditelji skoro nikada ne potraže svoju decu, da uglavnom započnu novi život u kome prikrivaju činjenicu da su ikada imali dete. Ali što ti kažeš država mora da da potpunu pravnu sigurnost deci koja su usvojena.

Jabo, dobrodosla na nase strane!

Zaista ti cestitam koliko si truda i strpljenja ulozila u celi postupak sa promenom imena i maticnog broja. Najezila sam se kada sam procitala da opet u nekim sluzbama stoji sve po starom, a toliko ste se naradili.

Kao sto mozes da procitas u rubrici "Nakon konacnog usvajanja" mi nismo promenili ni ime in opstinu rodjenja ni JMBG jer su nas ubedili da posto je mesto rodjenja i mesto usvajanja isto, a radi se samo o razlicitim opsitnama, nema mogucnosti da se menja JMBG, takvo su tumacenje dobili u opstini rodjenja iz Ljermotnove. Istovremeno sam cula da je jedan par u Bg uspeo da promeni i opstinu rodjenja i JMBG ali ne znam detalje.

Poljupci za tebe, tvog muza i slatkog Medonju!!!

Upravo su mene u Ljermontovoj odbili, uz obrazlozenje da je u pitanju isti grad rodjenja i usvajanja. Nakon oga sam ulozila zalbu Policijskoj upravi Srbije i oni su nalozili Policijskoj upravi Beograda da izvrsi promenu mat broja. Ja znam za jos jedan par koji su uspeli da promene u Bgd a isto su imali isto mesto rodjenja i usvajanja. Na zalost kao sto sam pisala na starom broju stoje svi podaci oanma kao usvojiteljima sa sve nasom adresom, kada je resenje o usvajanju doneto, kada je izvrsena promena licnog imena i prezimena i koji su novi kao i zabelezba da je promenjen mat broj i koji je novi mat broj. To mogu da vide svi policajci u sim policijskim stanicama u Srbiji, licno sam proveravala drug mi je inspektor u jednom gradu u Srbiji, cak i on covek nije verovao da su svi podaci ostali na starom broju pa je licno proverio i sve se vidi. Ostao je u soku. Jer posteno i oni se retko srecu sa takvim situacijama. Sada idem dalje, odbili su mi zahtev za brisanje podataka sa starog mat broja i sada se spremam da ulozim zalbu drugostepenom organu. Osim policije te podatke mogu da vide i u maticnim sluzbama opstinama koje su umrezene sa policijskom bazom podataka. Cak i onim parovima kojima su promenili mat broj jer je rec o razlicitom gradu rodjenja i usvajanja soje na starom mat broju svi podaci.
Velike smo muke imali jer je Medonja imao vazeci pasos sa starim mat bojem i kada su nam promenili mat broj morali smo letos da vadimo novi pasos tu je tek bio citav cirkus. Doneli smo vazeci pasos i resenje o promeni mat broja i onda se tu skupila citava delegacija jer takav slucaj nisu imali. Jer kad ukucaju Medonjin novi broj pise da lice nije nikad imalo putnu ispravu tako da nisu znali sta da rade sa Medonjinim starim pasosom kazu ne mogu da pniste putnu ispravu lica koje po njima nikad nije imalo putnu ispravu, te su nas posle deset dana u lokalnoj policijskoj stanici prebacili u nadlznost Ljermontove. E tu smo malo nadigli frku jer nam se blizio dan odlaska na more te smo zavrsili

Jabo,
svaka ti čast koliko energije imaš i ulažeš :)

Nisam sigurna da ćeš ipak uspeti da se to ne vidi u policiji, eventualno možda u tim opštinama koje su povezane sa policijom. To mislim jer smo mi u školi roditeljstva učili da u policiji ta promena mora da se vidi. Ali takodje smo učili da službenici znaju šta je službena tajna i da je kažnjivo da odaju itd itd. Tako da sigurno neće reći ono što vide u kompjuteru. Tako da se ja nisam brinula dok sam bila u školi roditeljstva i kasnije u postupku jer sam mislila da je to tako... Ali kasnije kada sam shvatila da u praksi to izgleda da se podaci pored policije vide u socijalnom, domu zdravlja, izgleda i u apotekama a i ko zna gde još taj spokoj ne može više da me drži. Mislim ne razmišljam ja o tome, kako je tako je, ali ne bi trebalo da je tako... Sumnjam da baš sestre u domovima zdravlja razmišljaju da je to službena tajna, službenicima u socijalnom to ne pada na pamet tek to sam se ja uverila (službenica iz socijalnog bez problema je uručila službenici iz mog preduzeća potvrdu na staro prezime deteta koju joj niko nije tražio). Tako se povećava i broj ljudi koji slučajno mogu da vide podatke... Ne da sad neko od bioloških rodjaka krene u potragu nego neki komšija/sestra/tetka slučajno vidi podatke pa im uruči... A jedna je situacija kad neko nema pojma gde je dete i ne može da ga nadje a druga kad svaki dan zuri u adresu, novo prezime, da ne pričam o fb i sličnim mrežama... Sad se ja upustila u filmske priče ali sve mi se čini da nisu baš tako nerealne...