Stihovi koje volimo

Gadjamo se Nabla

Neruda .... i moja omiljena ...


Zabranjeno je da se plače bez učenja,
da se ikada probudi bez znanja šta raditi tog dana,
da se plaši sopstvenih osećanja.
Nije zabranjeno da se smeje problemima,
da se bori za ono što želite,
da se ne preda zbog straha da se snovi neće ispuniti.
Zabranjeno je ostaviti svoje prijatelje,
ne pokušati da se razume sve što ste zajedno doživeli, da ih zovete samo kada vam trebaju.
Zabranjeno ne biti ono što jeste među svima,
da se pretvarate ispred ljudi do kojih vam je stalo,
izigravati klovna da bi vas se setili,i zaboraviti sve do kojih vam je stalo.
Zabranjeno je raditi sve za sebe, i biti u stahu od života i posledica i ne živeti svaki dan kao da je zadnji uzdah.
Zabranjeno je da vam nedostaje neko bez osmeha, da zaboravite njihove oči,
njihov osmeh, samo zato što njihovi putevi nisu u okviru vaših
i da zato mislite da njihovi životi nisu vredni koliko i vaši, i da znate da svako ima njihov put i uspeh.
Zabranjeno je da pravite svoju priču, da nemate vremena za one koji vas trebaju
da razumete šta život daje i šta uzima.
Zabranjeno je da se ne traži sreća,da se ne živi život sa pozitivnim pristupom
i da se ne misli da ćemo biti bolji,
i zabranjeno je misliti da bi ovaj svet bez tebe bio bolji...


Pablo Neruda

Sviđa mi se vaš današnji izbor.Jedan pehar od mene

"Sviđaš mi se kada šutiš i kad si KAO udaljena."
"kao noć si, šutljiva, zvjezdana.".................................

"Nije zabranjeno da se smeje problemima,
da se bori za ono što želite,
da se ne preda zbog straha da se snovi neće ispuniti...
...
"Zabranjeno je raditi sve za sebe, i biti u stahu od života i posledica...
...
Zabranjeno je da se ne traži sreća,da se ne živi život sa pozitivnim pristupom
i da se ne misli da ćemo biti bolji,..."

Uživam na ovim stranama!

Biksi :) ::Uživam na ovim stranama!

Iz zbirke TRAŽIM POMILOVANJE, DESANKA MAKSIMOVIĆ

Za nerotkinje



Blagorazumevanje trazim

zas zene koje nisu dale

bogu bozije ni caru carevo,

koje nisu zanihale

u kolevci dete,

za neblagoslovene,

za zene

koje pred sobom nose transparente

snova i maste,

u cijem krvotoku samo pesme sume,

za one cija srca plode

mirisi i zubori vode,

cija su narucja puna samo oblaka,

koje kao ptice nad zemljom prave gnezda

i vodeno cvece lepote rode.

Za svakoga koji izlazi iz reda

svakodnevna,

naviknuta,

koji opcinjen luta

nekud van druma drevna.


Trazim pomilovanje, dragi care,

za one koje su od mladosti rane

privolele se carstvu poezije,

koje trepere vazdan kao breze,

i mesecinom se zanose kao barka,

za Jefimije,

za svete Tereze,

za svaku Safo

i Jovanku od Arka,

za sve zanete i nedovrsene,

i za mene.

@ Nabla - Drago mi je da ti se tema dopada
@ Pariz - Ova poslednja mi se posebno dopala u tvom izboru . Ne zbog posvecenosti nerotkinjama posto bih se na to verovatno brecnula diskriminacijom...znajuci sebe... (ne ljubim etiketiranja osim kad su, kao sad, u sluzbi njenog velicanstva poezije jedne sjajne knjizevnice i izrecena na pozitivan nacin ) vec zbog autora stihova i poruke .

Dodacu opet jednu Santicevu pesmu koju ne verujem da je neka stavila do sad. Narocito podvlacim prvu i poslednju strofu jer sam oduvek smatrala da je zivot u tudjini gorak i tezak, smatracu i dalje, a znajuci po nekog ko zivi u stranoj zemlji, znam da su retki oni kojima su zalogaju hleba u tudjini zaista slatki.

OSTAJTE OVDE

Ostajte ovdje!...Sunce tuđeg neba,
Neće vas grijat kô što ovo grije;
Grki su tamo zalogaji hljeba
Gdje svoga nema i gdje brata nije.

Od svoje majke ko će naći bolju?!
A majka vaša zemlja vam je ova;
Bacite pogled po kršu i polju,
Svuda su groblja vaših pradjedova.

Za ovu zemlju oni bjehu divi,
Uzori svijetli, što je branit znaše,
U ovoj zemlji ostanite i vi,
I za nju dajte vrelo krvi vaše.

Kô pusta grana, kad jesenja krila
Trgnu joj lisje i pokose ledom,
Bez vas bi majka domovina bila;
A majka plače za svojijem čedom.

Ne dajte suzi da joj s oka leti,
Vrat'te se njojzi u naručju sveta;
Živite zato da možete mrijeti
Na njenom polju gdje vas slava sreta!

Ovdje vas svako poznaje i voli,
A tamo niko poznati vas neće;
Bolji su svoji i krševi goli
No cvijetna polja kud se tuđin kreće.

Ovdje vam svako bratsku ruku steže -
U tuđem svijetu za vas pelen cvjeta;
Za ove krše sve vas, sve vas veže:
Ime i jezik, bratstvo, i krv sveta,

Ostajte ovdje!... Sunce tuđeg neba
Neće vas grijat kô što ovo grije -
Grki su tamo zalogaji hljeba
Gdje svoga nema i gdje brata nije...

@ Pariz - Ove poslednje 2 pesme su da se najezis... Olican izbor i bravo za tvog ucenika sto je i njegov i tvoj uspeh .

НЕДОСТОЈНА



Да сам мајка,

волела бих да на Косову децу изродим,

да их косовским, јуначким млеком дојим,

у Грачаници да их крстим,

за успаванку да им ''Видовдан'' појим,

а кад порасту да им,

ако Бог да,

монашке мантије кројим.



Волела бих да им је одмалена

Богородица мајка,

Њој да хрле и Њу да грле

више но мене.

Да им је прво Бог, па отац,

прво молитва, па онда књига,

да им је љубав преча и од живота.



Волела бих да не могу да мрзе ни кад би хтели,

да не могу да се свете ни кад би морали.



Волела бих да знају напамет ''If'' од Киплинга,

да Бога осете и код Баха и код Рембранта,

да имају смелости да запазе сличност

између Ван Гога и Стаматиса Склириса.



Да не мисле да ће сви муслимани у пакао

зато што су муслимани.



Да им је православље у души,

а не на уснама,

да им крст није украс око врата,

већ печат у срцу,

а бројаница да им служи за молитву,

а не за кићење.



Да сам мајка

волела бих да сам мајка на Косову,

и зато клечим пред свим мајкама

чија су деца данас на Косову,

и клањам се пред њима до земље,

јер су мученице

и мајке мученика,

и стидим се пред њима до бола

и молим од њих опроштај

што нисам достојна

таквог крста.

Dragana Albijanić

Ma'at,bila sam inspirisana tvojim izborom.Imam još neku na temu Ostajte ovde,a i mislim da sam je sinoć našla,al pobeže mis'o .
da ove dve su stvarno da se naježiš.
Miro,nisam čula za spisateljicu,ali joj je pesma zapažena.

To je moja drugarica, pa njene pesme ne posmatram na isti način kao druge...mnogo su mi lepe

Predivno!
Na zalost, ja nikad nisam imala dara za pisanje...

Mala, zar je moguce da se jedno dete u pubertetu tako zrelo i s punocom izrazava!? Svaka mu cast! Neguj ga i dalje i usmeravaj!

Ih Nabla...
nisu više oni mali, kao mi kad smo bili,naravno-dečak je recitovao,a prethodno,pre nego smo i počeli da spremamo tu pesmu dugo smo o njoj pričali.Kad sam videla da on oseća to,donekle,onda sam nadgradila ostataK. Inače,on je tad imao 15 g.

@ Nabla - Mozda ti pisanje ne ide, ali verujem da za nesto drugo imas dara i da ces to otkriti i nama i sebi . Uverena sam da svako od nas ima neke talente, vise ili manje njih, ali da ih imamo .

dr mali pariz ::Imam još neku na temu Ostajte ovde,a i mislim da sam je sinoć našla,al pobeže mis'o .
da ove dve su stvarno da se naježiš.

Gde me nađe...
Da nije Prkosna pesma od Dobrice Erića?

Ja sam za Prkosnu . Ako je @ Pariz nju htela da postavi, ili ces mozda ti @ Bebko - dajem glas ZA .

dr mali pariz ::Ih Nabla...
nisu više oni mali, kao mi kad smo bili,naravno-dečak je recitovao,a prethodno,pre nego smo i počeli da spremamo tu pesmu dugo smo o njoj pričali.Kad sam videla da on oseća to,donekle,onda sam nadgradila ostataK. Inače,on je tad imao 15 g.

Uvek me iznenadi da u ovom vremenu, kad vecinom vlada princip " u se, na se i poda se", neko 'dete' oseti i prozivi 'visi princip'...i zagrmi! Mora da je mocno zvucalo! Treba imati dara prepoznati to u detetu! Tebi kapa dole na poslu koji radis!

Ma'at ::@ Nabla - Mozda ti pisanje ne ide, ali verujem da za nesto drugo imas dara i da ces to otkriti i nama i sebi . Uverena sam da svako od nas ima neke talente, vise ili manje njih, ali da ih imamo .

Naravno, imam dar za filozofiranje i komplikovanje zivota , ali za ovako lepe stvari, ni trunke... I divim se ljudima kojima poezija tece s usana, bilo da je stvaraju, ili da je reprodukuju, onako- iz dubine duse.

Evo da podelim s vama jos jednu koja mi lezi na dusi:

Dobriša Cesarić - Skrivena bol

Netko sa svojim bolom ide
Ko sa otkritom ranom: svi neka vide.
Drugi ga čvrsto u sebi zgnječi
I neda mu prijeći u suze i riječi.

Radje ga skriva i tvrdo zgusne
U jednu crtu na kraju usne.
Zadrće, zadršće u njoj kadikad,
Ali u riječi se ne javi nikad.

Duša ga use povuče i smjesti
Na svoje dno: ko more kamen
U njega bačen. More ga prima
Dnom, da ga nikad ne izbaci plima.

nabla ::Tebi kapa dole na poslu koji radis!

hvala draga.

nabla :: Naravno, imam dar za filozofiranje i komplikovanje zivota , ali za ovako lepe stvari, ni trunke...

hahahaha,e baš si kako to reče. Nije baš tako ...tvoja fotografija je tvoja umetnost!
odličan izbor-slika opet nas,cure sa Kutka
Bebko, ti si mi i bila na pameti kad iskopah Bećkovića. Nisam imala Prkosnu pesmu na pameti,ali se pravo naježih kad sam je se podsetila.
Želi li još neko da se ježi?
Prkosna pesma,Dobrica Erić
Ja
kći Božja
Srbija
izjavljujem dragovoljno
kroz lance i žicu
pred svedocima
Silom, Mukom i Nepravdom
da kriva sam i da
priznajem krivicu!


Kriva sam što sam neko
a ne niko i netko
Kriva sam što u doba
opšteg Srbobrsta
idem u pravoslavnu crkvu
doduše, poretko
i što se krstim ovako
s tri prsta!


Kriva sam što jesam
a treba da nisam
Kriva sam odavno
što stojim uspravno
i gledam u nebo, umesto u
travu


Kriva sam što se drznuh
protiv krivde
kriva sam
što opet slavim svoju krsnu slavu!


Kriva sam što pišem i čitam
ćirilicom


Kriva sam što pevam
smejem se i psujem
(a ponekad i lajem)


Kriva sam, i priznajem
da ne znam što znam, i da
znam što,
ne znam


Kriva sam i da završim
s najvećom krivicom
(pre nego što se zacenim
od smeha)

Kriva sam, tvrdoglavka
što sam Pravoslavka
i Svetosavka i što ne
verujem
u sveti zločin i oproštaj
greha!

Kriva sam i grešna, dakle
što postojim
i kad već postojim i još
drsko stojim
što bar ne priznam da ne
postojim!

Ako to priznam
da sačuvam glavu
izgubiću časni krst i
krsnu slavu

Ako ne priznam
crno mi se piše
ceo svet će na moju
Zemlju da kidiše

Rulje bivših ljudi
lopova i golja
čopori robota i drugih
monstruma
kidisanje na moje voćnjake
i polja
i na moje bele kuće pored
drum
oko kojih, kao najlepše
odive cvetaju trešnje,
jabuke i šljive (...)

Moja ružna slika
ozarena lika
koju umnožavate u večeri
i jutra
to je slika vaše svesti i
podsvesti

To nisam ja, spolja
to ste vi - iznutra!

Mnogo smo važne
Zemljo moja mila
Ja i Moje sestre
Istina i Pravda
čim se na nas digla
ovolika sila
čim su na nas zinule
krivda
i nepravda

Šta će ovde džihadlije
krstaši
ameri
koji Mi čerece sinove i
kćeri

Mora da su čule
belosvetske bande
da imamo zlatna Srca
pa ih vade
da ih presade u
sopstvene grudi
ne bi li i oni tako bili
ljudi (...)

Ja se ne plašim smrti
crne duge
već ropskog života i
bolesti duge

Smrt je česta pojava medj
nama Srbima
kao što su proleće
leto
jesen
zima

I nije strašnija
pogotovo danju
od suše
poplave
zemljotresa
mraza
kad je čovek sretne na svome imanju
okadjene duše i svetla
obraza

Zlonamernici
siti i maniti
sve mi zabraniste u
rodjenoj kući
al ne može mi niko
zabraniti
da pevam i da se smejem,
umirući
A to se vama više ne
dogadja
ni kad svadbujete
ni kad, vam se radja!


Poštedite me koca i
konopca
i razapnite me na vrhu
planina
kao vaši praoci što su mog praoca
Isusa Hrista Nazarećanina

Ja ću da gledam
a vi zažmurite
Inače će vam se oči rasprsnuti
od sjaja mog lica
Samo požurite
Što me pre razapnete
pre ću vaskrsnuti!
Bravo cure za izbor! fenomenalno!

SENKA

Zbog svega što smo najlepše hteli
hoću uz mene noćas da kreneš.
Ma bili svetovi crni, il beli,
ma bili putevi hladni, il vreli,
nemoj da žališ ako sveneš.

Hoću da držiš moju ruku,
da se ne bojiš vetra i mraka,
uspavana i kad kiše tuku,
jednako krhka, jednako jaka.

Hoću uz mene da se sviješ,
korake moje da uhvatiš,
pa sa mnom bol i smeh da piješ
i da ne želiš da se vratiš.

Da sa mnom ispod crnog neba
pronađeš hleba komadić beli,
pronadješ sunca komadić vreli,
pronađeš života komadić zreli.
Il crkneš, ako crći treba
zbog svega što smo najlepše hteli.

Miroslav Mika Antic

grskom pritisnu minus na Nablin posta ,nije mi to bila namjena zato se izvinjavam .Hvala

Evo, od mene si za iskrenost dobila + .

Uživam.Uživam istovremeno u temi koju si postavila na Uspavankama za odrasle,i ovde

Ja obozavam ovu temu...
Ovo su moji omiljeni stihovi...Necu pisati cele pesme...Ne zamerite...

Milan Rakic- Ocajna pesma

Upij se u mene zagrljajem jednim,
ko groznica tajna struji mojom krvi
krepko stegni moje telo, nek se smrvi
i daj mi poljupce za kojima zednim...

Jovan Ducic- Zamor

Oci su ti danas pune tople tajne,
po poljubac ima u pogledu svakom,
i ima u glasu tuznom, nejednakom
obecanje srece nove i beskrajne...


Moja ljubav


Sva je moja dusa ispunjena s tobom,
Kao tamna gora studenom tišinom;
Kao morsko bezdno neprovidnom tminom;
Kao večni pokret nevidljivim dobom.

I tako beskrajna, i silna, i kobna,
Tečeš mojom krvlju. Žena ili mašta?
Ali tvoga daha prepuno je svašta,
Svugde si prisutna, svemu istodobna.

Kad pobele zvezde, u suton, nad lugom,
Rađaš se u meni kao sunce noći,
I u mome telu drhtiš u samoći,
Raspaljena ognjem ili smrzla tugom.

Na tvom tamnom moru lepote i kobi,
Celo moje biće to je trepet sene;
O ljubljena ženo silnija od mene -
Ti strujiš kroz moje vene u sve dobi.

Kao mračna tajna ležiš u dnu mene,
I moj glas je eho tvog ćutanja.Ja te
Ni ne vidim gde si, a sve druge sate
Od tebe su moje oči zasenjene.

Tama

Cujem u dnu duse glas nekakv setno,
ko glas u dubini noci.To je samo
jedna mutna zelja prosla neosetno
ko bi zano za cim, ko bi znao kamo...

Poznanstva

I mnogo puta, u jutru, bez moci,
prenem se kao iz olovnih suza
ja ne znam sta sam snevao te noci
al mi oci mutne, pune suza...

Novembar

Ja ne znam zasto samo tugu snijem
a nit sta zalim, niti zelim drugo
i ne znam zasto trazim da se skrijem
i negde placem dugo, dugo,dugo...

Za zvezdama

Sa ocima vec punim zvezda sto ce doci
ja cu da se pustim u to more tame
i zaigrace u svojoj samoci
srce od cekanja i od srece same...

Dusa

U samotne noci, kad zalosno sume
reke pune zvezda, gore pune sena...
do sluha ta pesma ne dopire njena,
no dusa je sluti, cuje i razume...

Nadjoste me sa temom, ali ste moje omiljene stihove vec stavile na prvu stranu, pa evo necega sto ste verovatno vec cule, a sto takodje volim. I ja sam svojevremeno stigla do regionalnog takmicenja u recitovanju podsetiste me sta sam sve radila u zivotu

Poziv - Oriah Mountain Dreamer
Mene ne zanima kako zaradjujes za zivot.
Ja zelim da znam za cim zudis i da li se usudjujes da sanjas
o tome da ispunis ceznju svoga srca.
Mene ne zanima koliko godina imas.
Ja zelim da znam da li ces rizikovati da ispadnes budala zbog
ljubavi, zbog snova, zbog avanture koja se zove biti ziv .
Mene ne zanima koje planete uticu tvoj Mesec.
Ja zelim da znam da li si dodirnuo srediste spostvene tuge, da li
su te zivotna razocarenja otvorila ili si se skvrcio i zatvorio
iz straha od daljeg bola! Zelim da znam mozes li sedeti sa bolom,
sa bolim mojim ili svojim,
ne meskoljeci se da ga prikrijes ili umanjis ili izbrises.
Zelim da znam mozes li drugovati sa radoscu, sa radoscu
mojom ili svojom ;
Mozes li se prepustiti divljem plesu i
dopustiti da te zanos preplavi do samih vrhova prstiju i ne
upozoravati nas da budemo pazljivi, da budemo realisticni,
niti da se setimo svih ljudskih ogranicenja.
Mene ne zanima da li je prica koju mi kazujes iskrena.
Ja zelim da znam mozes li razocarati druge da bi bio iskren
prema samom sebi ;
mozes li podneti optuzbu izdaje i ne izdati spostvenu dusu.
Ja zelim da znam mozes li biti veran te stoga dostojan poverenja.
Zelim da znam mozes li videti lepotu cak i ako nije
lepa svaki dan.
Zelim da znam mozes li ziveti sa promasajem, sa promasajem
svojim i mojim, i jos uvek stajati na rubu jezera i srebrnastoj
mesecini uzvikivati “To”!
Mene ne zanima gde zivis ili koliko para imas.
Ja zelim da znam mozes li se dici posle noci bola i ocaja,
Iscrpljen, satrt do srzi, i uraditi ono sto se mora uraditi za decu.
Mene ne zanima ko si ti ni kako si se obreo ovde.
Ja zelim da znam hoces li stati u srediste ognja zajedno samnom
i ne ustuknuti.
Mene ne zanima gde si ili sta si ili sa kim studirao.
Ja zelim da znam sta je to sto te drzi iznutra,
u trenucima kada se sve ostalo rusi.
Ja zelim da znam mozes li biti sam sa sobom; i da li zaista
volis drustvo u kome se nadjes u trenucima praznine.

Meta,za takmičenje i pesmu

Oskar Davičo
Iz zbirke "Višnja za zidom"


Ove pesme posvećujem ljudima sa kojima sam se sedam godina,
od 1932, borio po tamnicama za isti ideal komunizma,
koji je najviša čovečnost; drugovima, koji su svojim životima rušili
i konačno srušili zidove da bi bila sloboda za sve koji su njeni, za sve.


SRBIJA

Ja znam sva tvoja lica, svako šta hoće, šta nosi,
gledao sam sve tvoje oči, razumem šta kažu, šta kriju.
Ja mislim tvoju misao za čelom ti u kosi,
ja znam tvoja usta šta ljube, šta piju.

Ej, piju od tuge, od znoja, od muke,
od noći, od sijerka koji se teško melje.
Ja sam u mlinu, sred buke
žrvnja, čuo sve tvoje želje

i brige tvoje, oj, Srbijo među pesmama, među šljivama,
oj, Srbijo među ljudima
na njivama,
oj, Srbijo među pesmama, među stadima,
oj, Srbijo, pesmo među narodima.

Pesmo tužna, meka si milošta
što plače kao krv grožđa, kao suza mošta,
kao onaj poljubac, onaj miris perja što utka
u gugutanje svoje gugutka.

Oj milošto meka, klik si divlje plovke
nad jarom iz koje stasa
crveni ugalj sunca
u zrnu svakog klasa,

ali bosa pesmo gluve žalopojke,
kad prestaju pesme, kad počinju psovke?
Gladna ruko, slepe jadikovke,
kad će hajduk bune iz tebe da grune?

Psovke i psovke, ej, u čije zdravlje
zalud je oranje, zalud je letina?
Kletve i kletve, za čije je truplo kravlje
nabrekla Mačva od žita, oteklo Pomoravlje,

bure i bune, za čije se zube lavlje
dimi od mleka ovca i dimi planina,
kad Mačva nije sita, kad Mačva nije sita?

Kroz mukle lance dana koža suvonjavi.
Svu su je proderali duboki rovovi bora.
Od rovovskog rata, od zemlje poplavi
i skori se lice preko gladi — kora;

to lice što nije lice, ti dani što nisu dani,
ti dani ranjenih lica, ta lica kao tabani;
trnje im ne može ništa i ništa — udari...
A svako od tuge za dan kao vek čitav ostari

i zbrčka se, oj, Srbijo među bunama, među šljivama,
oj, Srbijo među ljudima
na njivama,
oj, Srbijo među pesmama, među brdima,
oj, Srbijo,
pesmo među narodima.

Tužna pesmo, majko moja stara,
brat nam je u taljigama dovukao iz grada
kamenu ploču, kamenog dinara,
za med našeg znoja, vino našeg rada.

A đikaju deca u lažigaćama, pod kosom,
u blatu, među svinjama, među patkama,
hraniš ih, Srbijo, druže, više prosom, više postom,
više bajkama, uspavankama, više gatkama,

i pokrivaš ih mrakom što tako teško pada
da gnev po cele noći do oblaka pali
bunom iz koliba, polja, vinograda,
pevajući srcem što sebe ne žali
niz sedmu rupu na krajnjoj svirali,

oj, Srbijo među bunama, među šljivama,
oj, Srbijo među ljudima
na njivama,
oj, Srbijo među pesmama u grudima,
oj, Srbijo,
buno među narodima.

Tako često koristimo stih iz ove pesme da sam je morala postaviti....