Stihovi koje volimo

Grama

Grama

Protesna pesma - Miroslav Antić

Svašta umem,
Stvarno umem.
Samo - sebe ne razumem.
Ja čuvao, ljudi, ovce
tamo negde nakraj sveta,
mojoj deci kajmak smeta,
luk im smeta...
Sve im smeta.
Ja do skole pešačio
i po kiši i po snegu,
moje kćeri ko kneginje,
ko da se u svili legu:
jednom smrknu,
dvaput kinu
i beže u limuzinu.
Svašta umem.
Stvarno umem.
Samo - sebe ne razumem.
Ja krčio s ocem šumu.
Plik do plika dlan mi ospe.
Mome sinu - gospodinu
teško i da đubre prospe.
Kad mu mati nesto reži,
mislim: žensko pa nek reži.
A on odmah: kupi stvari
i od kuće u svet beži.
Još mi žvrlja neka pisma
oproštajna, puna bola.
Ispadenemo pred njim krivi
mi i škola.
Traži novac, kuka, moli
nema čime stan da plati,
a ja šašav,
pa ga pustim
da se mirno kući vrati.
I sve divno, divno umem,
samo - sebe ne razumem.
Sve sam ovo za njih steko.
Niko hvala nije reko.
Ko da moram da se zboram
i da leđa večno krivim
zbog prinčeva i princeza.
Ko da samo zato živim.
A ja živim, jer se nadam
da me i sad negde čeka
jedna šuma iz detinjstva
i vedrica vrućeg mleka,
i tišina ispod brega,
i plav lepet ptičjih krila,
i ogromne žute zvezde
kao što je moja bila.
Al' putevi zatravljeni.
Nad njima se magle tope.
Odavno su zatrpane
moje bose dečje stope.
Išao sam i ja u svet
bez režanja,
bez bežanja.
Išao sam da odrastem.
Sad sve mogu.
Sad sve umem.
Ali šta mi sve to vredi
kad sam sebe ne razumem.

Uh

Miro, sjajno.

Miro,

Fenomenalna tema koju slucajno videh malopre! Nemam vremena da citam detaljno, pa se nadam da mi necete zameriti ako je neko vec postavio ovu pesmu

Милош Црњански: ПРИЧА

Сећам се само да је била
невина и танка
и да јој је коса била
топла, као црна свила
у недрима голим.

И да је у нама пре уранка
замирисaо багрем бео.

Случајно се сетих невесео,
јер волим:
да склопим очи и ћутим.

Кад багрем догодине замирише,
ко зна где ћу бити.
У тишини слутим
да јој се имена не могу сетити
никад више.

Hvala cure
Marie, uh

Sjajne pesme!

Htela sam jednu drugu pesmu od Rsuma da vam stavim, ali onda naleteh na ovu

Ljubivoje Rsumovic: RUKE MOJE MAJKE

Zbog njih svetovi postoje
Žanju polja kad ožite
Vežu rane kad osvoje
Uvek nežne lekovite

Lakoradne voljne čile
Sveumejke i sveznajke
Golubice višekrile
To su ruke moje majke

One kuću nose dižu
One Sunce s neba skinu
Čarobne pa svuda stižu
Odane pa žure brinu

Lakoradne voljne čile
Sveumejke i sveznajke
Golubice višekrile
To su ruke moje majke

Na morskom dnu školjka se razboljela.
I sav svoj jad u biser je pretvorila.
Oton Župančič

Ona se, slučajno, udala 18. maja 1980. Da se udala za mene, verovatno bih, kao pravi muž, ponekad i zaboravio taj datum. Ovako, zapamtio sam ga zauvijek...Balasevic

Ivan V. Lalić- Stramboti


Kad noću dišeš, ja u polutami
osećam kako tišina svetluca,
dok slušam kako pored uzglavlja mi
na slepom oku tvoje bilo kuca;
i tek u zoru kapke takne san mi,
kad tvoj se tanji od blizine sunca:
Već godinama u sinkopi snimo,
a naša ljubav stari kao vino.

Ja usnem pored tebe tek kad zora
zapara noktom dno neba kroz grane-
pa znam kad sanjaš, znam i kakav san je,
da li praslika vrta ili mora.
I tako čitam noćno putovanje
na licu voljenome, još bez bora:
Da putovanje svede ujutro se
u trag na jastuku i miris kose.

Mi smo dve žiže u jednoj elipsi
što nepoznatom telu je putanja;
Je li to zvezda? Il svetlost što misli
svoju težinu tokom putovanja?
Mi smo dve žiže u jednoj elipsi
zbližene tačnom merom postojanja
koje u svemu odgovara crti
što spaja žiže ljubavi i smrti.

Kad noću dišeš pored uzglavlja mi
ja slušam spori pokret zodijaka
nad ravnim krovom, glasove u tami
što boji prostor između dva znaka;
najbliži svetu onda kad smo sami,
kad duša sveta šapuće iz mraka,
učimo mudrost druženja s tišinom-
i ljubav naša stari kao vino.

Ona se budi

Ona puni osamnaest godina u junu
ne zna sta da radi
kada položi maturski ispit

Ljudi su vrlo zlobni
dok gledaju njene grudi
ljudi su zlobni
idok gledaju njen ten

Ona se budi...
celoga života nečim joj pune glavu
Lutkice,krpice,suknjice su stvari za devojčice
Igrati lastiš ona nikad nije znala
skuvati ručak nikad nije bila njena stvar

ona se budi...
ona nema nikoga da joj kaže ti si moja
T si moja ti si moja...

Ljudi se čude zar ona ume da misli
ljudi se čude zar ona sme da zna
ljudi su vrlo zlobni dok gledaju njene grudi
Ljudi u zlobni idok gledaju njen ten

Ona se budi...
.ona nema nikoga da joj kaže ti si moja ti si moja ...

Sarlo

Cure, uživala sam

Bravo za VK, mama Grama!!!!

Милош Црњански: СУМАТРА

Сад смо безбрижни, лаки и нежни.
Помислимо: како су тихи, снежни
врхови Урала.

Растужи ли нас какав бледи лик,
што га изгубисмо једно вече,
знамо да, негде, неки поток,
место њега румено тече!

По једна љубав, јутро, у туђини,
Душу нам увија, све тешње,
Бескрајним миром плавих мора,
Из којих црвенe зрна корала,
Као, из завичаја, трешње.

Пробудимо се ноћу и смешимо, драго,
на Месец са запетим луком.
И милујемо далека брда
и ледене горе, благо, руком.

Вилијам Батлер Јејтс: КАД БУДЕШ СТАРА

Кад будеш стара, седа – пред спавање снена
Дремала крај ватре; ову књигу тада
Узми, читај и сањај како си била млада,
Очију топлог сјаја као васељена.

И како многи у лепоту ти заљубљени бише
Крај тебе искрени и лажни знаше да се сјате
Док је само један волео ти душу, мислио на те
Кад лепоту твог лица бриге осенчише.

И док се свијаш крај топлог ватриног гнезда
Промрмори сетно како љубав брзонога мину,
Преко високих гора како се ка небу вину
Скривши своје лице у роју од звезда.

oho-Marie... S UMA TRAS!
interesantan izbor

Sumatra - jedna od onih pesama koje su na mene u tinejdzerskim danima delovale prosvetljujuce. I od tad je uvek nosim u nekom delu duse... i rado je se setim i izrecitujem onako u sebi

Možda je već neko stavio.....ali mi je baš danas trebala  
Uživajte i volite!  

Ta ljubav

Ta ljubav
Tako silna
Tako drhtava
Tako nezna
Tako ocajna
Ta ljubav
Lepa kao dan
I ruzna kao vreme
Ta ljubav tako stvarna
Ta ljubav tako divna
Tako srecna
Tako vesela
I tako jadno
Drhteci od straha ko dete u mraku
A tako sigurna u sebe
Ko neki spokojni covek u sred noci
Ta ljubav koja je izazivala strah kod drugih
Gonila ih da govore
I primoravala da blede
Ta ljubav vrebana
Jer te druge mi smo vrebali
Ganjani ranjavani gazeni dotucavani poricani zaboravljeni
Zato sto smo tu istu ljubav mi ganjali ranjavali
gazili dotucavali poricali zaboravljali
Ta ljubav cela celcata
Jos toliko ziva
A sva ozarena
To je tvoja ljubav
To je moja ljubav
Ona koja je bila
To osecanje je uvek novo
I nije se izmenilo
Toliko stvarno kao neka biljka
Toliko drhtavo kao neka ptica
Toliko toplo i zivo kao leto
Mozemo oboje
Otici i vratiti se
Mozemo oboje
Otici i vratiti se
Mozemo zaboraviti
A zatim ponovo zaspati
Pa probuditi se patiti bditi
Pa ponovo zaspati
Sanjati i smrt
Zatim probuditi se osmehnuti se smejati se
I podmladiti se
Nasa ljubav zastaje tu
Tvrdoglava ko magare
Ziva ko zelja
Svirepa kao secanje
Hladna kao kajanje
Nezna kao uspomena
Hladna kao mermer
Lepa kao dan
Nezna kao dete
Gleda nas smeseci se
I kazuje mnogo ne govoreci nista
A ja je slusam drhteci
I vicem
Vicem za tebe
Vicem za sebe
I preklinjem te
Za tebe za sebe i za sve one koji se vole
I koji su se voleli
Da ja im vicem
Za tebe za sebe i sve druge
Da ne znam
Ostani tu
Tu gde si
Gde bila si nekad
Ostani tu
Tu gde si
Gde si bila nekad
Ostani tu
Ne pomici se
Ne idi
Mi koji smo voleli
Mi smo te zaboravili
Ali ti nas ne zaboravi
Jer nemamo drugog do tebe na zemlji
Ne dopusti nam da postanemo hladni
Da se udaljavamo sve vise
Odemo gde bilo
Daj nam znak da si ziva
A mnogo docnije na ivici nekog siprazja
U sumi uspomena
Iskrsni odjednom
Pruzi nam ruku i spasi nas.

...Mi koji smo voleli
Mi smo te zaboravili
Ali ti nas ne zaboravi
Jer nemamo drugog do tebe na zemlji
Ne dopusti nam da postanemo hladni
Da se udaljavamo sve vise
Odemo gde bilo
Daj nam znak da si ziva
A mnogo docnije na ivici nekog siprazja
U sumi uspomena
Iskrsni odjednom
Pruzi nam ruku i spasi nas.

I šta uopšte da dodam, PREDIVNO! Je l' to beše Prever? Baš sam se raznežila čitajući

Da draga, divni Prever