Stihovi koje volimo

Bravo za Ljudi senke! skoro sam to ponovo čitala

Meni cesto u mislima bude prva strofa... Pa nekako obracam vise paznje na ljude sjenke.. :)

Meni je to tako bolesno tužna pesma da sam je samo jednom u životu pročitala! I ovde sam je preskočila! Inače, u mojoj kući se nikada nisu gledale drame kad' sam ja tu....jer ja se posle rastajem sa životom danima. Ovako ja gledam život

Evo malo ljubavnih od mene.
Prvo Džojs, peta pesma iz "Kamerna muzika"

Lean out of the window,
Goldenhair,
I hear you singing
A merry air.

My book was closed,
I read no more,
Watching the fire dance
On the floor.

I have left my book,
I have left my room,
For I heard you singing
Through the gloom.

Singing and singing
A merry air,
Lean out of the window,
Goldenhair.

Vilijam Karlos Vilijams


Portret jedne dame
Tvoja bedra su stabla jabuka
Čiji cvetovi dotiču nebo.
Koje nebo? Nebo
Na kom je Vato okačio daminu
Papučicu. Tvoja kolena
Su južni vetar - ili
Kovitlac snega. Ah! Kakav
Je to čovek bio Fragonar?
- Kao da to pruža ikakav
Ikakav odgovor. Ah, da - ispod
Kolena, kada već melodija
Ide ovim putem, jedan je
Od onih lepih letnjih dana,
Visoka trava tvojih članaka,
Treperi nad obalom -
Kojom obalom? -
Ah! Latica možda. Kako bih
Mogao znati?
Kojom obalom? Kojom obalom?
Letica, rekoh, sa stabla jabuke

I za kraj jedna Biblijska. Znam da odmah znate koja! Solomonova

Pesma nad pesmama (deo)


Lepa si ti, draga moja, lepa si ti,
oči su ti kao u golubice između vitica tvojih;
kosa ti je kao stado koza
koja se vide vide na gori Galadu.

Zubi su ti kao stado ovaca jednakih,
kad izlaze iz kupala,
koje se sve blizne,
a nijedne nema jalove.

Usne su ti kao konac skerleta,
a govor ti je ljubak;
kao kriška šipka jagodice su tvoje
između vitica tvojih.

Vrat ti je kao kula Davidova
sazidana za oružje,
gde vise hiljade štitova
i svakojako oružje junačko.

Dve su ti dojke kao
dva laneta blizanca,
koji pasu među ljiljanima.

Dok dana zahladi i senke odu,
ići ću ka gori smirnovoj
i ka humu tamjanovu.

Sva si lepa draga moja
i nema nedostatka na tebi.

Hodi sa mnom s Livana, nevesto,
hodi sa mnom s Livana,
da gledaš s vrha Amanskoga,
s vrha Senirskoga i Ermonskoga,
iz pećina lavovskih i s gora risovskih.

Otela si mi srce, sestro,
moja nevesto,
otela si mi srce jednim okom tvojim
i jednim lančićem s grla tvojega.

Lepa li je ljubav tvoja,
sestro moja nevesto,
bolja je od vina ljubav tvoja,
i miris ulja tvojih
od svih mirisnih stvari.

Sa usana tvojih kaplje sat, nevesto,
pod jezikom ti je med i mleko,
i miris je haljina tvojih
kao miris Livanski.

Ti si vrt zatvoren, sestro moja, nevesto,
izvor zatvoren, studenac zapečaćen.

Bilje je tvoje voćnjak od šipaka
s voćem divnim, od kipra i narda.

Od narda i šafrana, od iđirota i cimeta,
sa svakojakim drvljem za kad,
od smirne i aloja
i sa svakim predivnim mirisima.

Izvore vrtovima, studenče vode žive
i koja teče s Livana!

Ustani severe, i hodi juže,
i duni po vrtu mom
da kaplju mirisi njegovi;
neka dođe dragi moj u vrt svoj,
i jede divno voće svoje.

A poslušajte i Pesmu nad pesmama u izvođenju Divne Ljubojević- meni se jako dopada!

Poezije i jeste divna jer je svako prihvata na svoj način. Meni ,npr. uopšte nije mračna,ili bolesno tužna ta pesma,kako ti kažeš.
Svakako ne volim poeziju radi poezije,već sa svrhom,stavom o nečemu meni novom,ili meni poznatom,ali potpoljenom

Joj Pari, ja i kad' vidim da neko kopa po kontejneru, bar neko vreme mislim kako mu je hladno, kako je gladan, kako je tužan i napušten...ma srce mi se cepa. Na trećoj godini, sam čitajući viktorijanske romane, plakala mesecima sa knjigom u ruci. Tako mi je jednog dana mm rekao:"Ovo ovako više ne ide! Ako ne misliš da poludiš, ispiši se s' faxa." Zločin i kaznu-jedva preživela! Itd.

ja sam još u srednjoj školi toliko bila oduševljena tim pomenutim romanom,da mi Dostojevski totalno pomutio um
hahahahaha....skroz smo oprečne u doživljaju umetnosti

E ovo samom sebi može! To me ne pogađa, pa i kad' su mračne ....qq što ispadam čudna!

In this short Life
That only lasts an hour
How much — how little — is
Within our power

U kratkom zivotu ovom
Sto za koji sat ce proci,
Kako mnogo, kako malo,
Unutar je nase moci.
Emili Dikinson

Bebko

Pariz, još ću zbog tebe da počnem čitati poeziju.
Ovo i ja razumem
I ne samo da razumem, veoma mi se svidja.

Драго ми је Орли... ја волим поезију, не увек,али кад је се латим, баш уживам.

Racunaj da sam ti "lajkovala " post prelepa pesma

dr mali pariz ::Васко Попа - ПРЕ ИГРЕ

Зажмури се на једно око
Завири се у себе у сваки угао
Погледај се да нема ексера да нема лопова
Да нема кукавичјих јаја

Зажмури се и на друго око
Чучне се па се скочи
Скочи се високо високо високо
До наврх самог себе

Одатле се падне свом тежином
Данима се пада дубоко дубоко дубоко
На дно свога понора

Ко се не разбије у парампарчад
Ко остане читав и читав устане
Тај игра

Mnogo volim Popu...Odličan izbor!

Imo sam strasnog petla, bio je pravi djavo
Na kisi i na vetru, uvek je stajo pravo
Po selu perje leti, dize se strasna graja
U nasoj kuci uvek bilo je dobrih jaja

Imo sam strasnog petla, bio je pravi ludak
Koju taj koku kljucne, ko da je tresno budak
A koke, cudne tice, uvek im srce puca
Za nekim grubijanom koji dobro kljuca

Za njega nisu bile samo koke slatke
Ne, taj je skako i na guske i na patke
A tek na curke, cim je bilo neke sanse
Princip je isti, sve su ostalo nijanse

Imo sam strasnog petla, bio je malo cudan
Po danu nesto dremljiv, al nocu uvek budan
Curice iz mog sela cule su za tog dasu
Zbog tog sam petla i ja bio na dobrom glasu

Za njega nisu bile samo koke slatke
Ne, taj je skako i na guske i na patke
A tek na curke, cim je bilo neke sanse
Princip je isti, sve su ostalo nijanse

O,

imo sam strasnog petla, bio je prvak sveta
Danas su petli cudni, svaka im dlaka smeta
Ja ne znam sta je razlog, danas su drugi dani
Uglavnom, spram mog petla ovo su sve cverglani

Meni je seset peta, stize jesen pozna
Putuje moje drustvo, i ja cekam na red
Ne bi mi ova starost bila tako grozna
Da cujem petla barem mesecno jedared

Poslusaj zato savet sto ce ti cica dati
Kad imas mladog petla, ne daj mu da se pati
Pusti ga neka leti, neka ga koke vide
Posle ce biti kasno, i petlu vreme ide

Đordje Balašević

Ovo je tuzna prica i tuzan konac ima.
Ovo je tuzna prica o ljudima i psima.

Dane i tjedne sami, prosla je zima i ljeto,
u sobi nekog hotela zivjehu covjek i pseto.
Jeli su ista jela, pili su ista pica.
Covjek je zivio pseci, jer to je tuzna prica.

Pas se je zvao Petar, covjek se zvao Sava.
U svakome psu je covjek, u covjeku pseto spava.
Godine tako su prosle, postoje takve krize,
covjek, uz narav psecu — dobije zelju da grize.

Ista ih sudba prati, isto ih grije ljeto.
Ne zna se tko je covjek, ne zna se tko je pseto.
Zajedno laju na mjesec — samoca, jad i bijeda.
Covjeku dlaka je bijela, a psu kosa je sijeda.

No jednog jesenjeg dana (jer, u jesen lisce zuti,
u jesen svaka ljubav svoj tuzni konac sluti),
gospodar hotela je spavao na svome radnome mjestu
i osmoro dlakavih nogu izislo je na cestu.

Vratar je sanjao vrata, velika i od zlata,
i kitu krizantema, i ljubav koje nema.
No, cetiri para nogu, dva podvijena repa,
osmoro dlakavih sapa i cetiri oka slijepa
prosli su pored njega. (Covjek i pseto skupa).
Napolju bijase hladno, i kisa ulicu kupa.

Posli su korakom sloznim u susret psecoj sudbini.
Oboje vidjese nebo i zvijezde u daljini.

No odjednom, ocajni jauk razbije grad na pola:
iz prvog ugla banu siva sinterska kola,
i Sivi razapne mrezu na cetiri strane svijeta.
Uzdrhtala je zemlja k'o srce velikog pseta.

Covjek il' pas — svejedno, oboje stanu da laju.
Sada u kolima istim voze se istome kraju.
Jer, ovo je tuzna prica i tuzan konac ima.
Ovo je tuzna prica —
o psima i o psima.

Zvonimir Balog

Pazite sad'. Original i dva prepeva iste pesme

The Fly

Little Fly,
Thy summer's play  
My thoughtless hand    
Has brushed away.          

Am not I      
A fly like thee?        
Or art not thou            
A man like me?                

For I dance                  
And drink, and sing,                
Till some blind hand                  
Shall brush my wing.                

If thought is life                  
And strength and breath,          
And the want          
Of thought is death;        

Then am I              
A happy fly;          
If I live,      
Or if I die.

William Blake

Zuj je, muho, tvoga krila
Ruka moja unistila    

Da l' sam muha u toj prici      
Il' tvoj oblik ljudskom slici  

Jer mi krila, ples i pice              
Slomit moze slijepo bice            

Ak' u misli zivot lezi              
Zudjet miso —  k smrti tezi          

Da l' moj — sretne muhe let      
Znaci zivjet ili mrijet?

prepev:  Drazen Dragovic


Mala muho,
        U ljetni dan, joj,
                  Nemarno skoncah
Ja zivot tvoj.

        Nisam li muha
                      Kao i ti?
                Nisi li i ti
          Stvor kao mi?

                    I ja, gle, pijem
                          I plesem pjan,
              Dok smrt ne zada
        Slijepi mi dlan.

Ako je miso
      Zivot, moc, dah,
                I ako bez nje
Mrtvi smo prah,

                    I ja sam onda
          Vedra muha, znaj,
                    I dok sam ziv i
    Kad mi dodje kraj.

prepev  -Luko Paljetak