Stihovi koje volimo

ZNAM: ima jedna mrtva luka
I ko se u njoj nadje
Cut ce ujutro pjevanje cuka
I vidjet ce umorne ladje.

Brodovi u njoj vjecno snivaju
Kako se brodi,
Al' njihova sidra mirno pocivaju
U plitkoj vodi.

I tako u snovima gledaju srecu,
A plovit se boje.
Na jarbole sarene zastave mecu,
I — stoje.

Dobriša Cesarić

Je l' pisao neko POVRATAK? Da ne ponavljam

Ove stihove sam napisala (tj. prepisla od Getea) na prvom poklonu koji sam mužu kupila za rođendan (kad smo počeli da izlazimo):

KLARIČINA PESMA

Poplavljen
srećom
i jadom i snom,
strepeti
nadom
i grcati njom,
klicati
s nebom,
nemeti pod njim-
Voleti!-Bože,
šta ima nad tim!

J. V. Gete

Pronadjoh slucajno ovu pesmicu, videh da je nema, pa da ozivim temu

Rođendanska pesma - Mika Antić

Ja mislim da smo svi redom
samo iz ljubavi rođeni,
ljubavi ogromne,
drhtave,
nalik na krošnje zelene.
Posle su došle kolevke,
zvečke
i zubi
i ostalo,
i noći kad smo kmečali,
i pelene...plene...pelene...

Svejedno da li su oblaci
jesenjim nebom tumarali,
ili je košava bila,
ili je mećava bila,
ja mislim, oni su videli
sva sunca kad su nas stvarali.
Zato je kosa bebama
meka i topla ko svila.

Ja mislim da su se voleli
i mislim da su zamišljali
najlepše usne za nas,
najlepše oko
i dlan.
I želeli da budemo
najbolji na ovom svetu.

Da li se ponekad upitaš:
ličiš li na njihov san?

Mama i tata su odrasli
i kažu
ljubav vene.
A ja znam, ljubav ostaje
i u nama se širi
i nastavlja se,
nastavlja
u nekom novom švrći
što će iz našeg srca
jedanput da izviri.

Prelistala sam od pocetka i cini mi se da niko od nas nije stavio ovu pesmu a vezana je za tematiku foruma....

Khalil Gibran - O DECI

Vaša deca nisu vaša deca.
Ona su sinovi i kćeri čeznje života za samim sobom.
Ona dolaze kroz vas, ali ne od vas,
I premda su s vama, ne pripadaju vama.
Možete im dati svoju ljubav, ali ne i svoje misli,
Jer ona imaju vlastite misli.
Mozete okućiti njihova tela, ali ne njihove duše,
Jer njihove duše borave u kući od sutra, koju vi ne mozete posetiti, čak ni u svojim snovima.
Možete se upinjati da budete kao oni, ali ne tražite od njih da budu poput vas.
Jer, život ne ide unazad, niti ostaje na preključe.
Vi ste lukovi s kojih su vaša deca odapeta kao žive strele.
Strelac vidi metu na putu beskonačnosti, i
On vas napinje svojom snagom da bi njegove strele poletele brzo i daleko.
Neka vaša napetost u Strelčevoj ruci bude za sreću;
Jer, kao sto On ljubi strelu koja leti, isto tako ljubi i luk koji miruje


Khalil Gibran

KAD BIH PONOVO MOGLA ODGAJATI SVOJE DIJETE

Kad bih ponovo mogla odgajati svoje dijete više bi bojala prstima, a manje upirala prstom.
Manje bih ga ispravljala, a više s njim veze uspostavljala.
Skinula bih pogled sa sata,
a više bacala pogled na njega.
Pobrinula bi se da manje znam,
a da mi više bude stalo.
Išla bi na više izleta i puštala više zmajeva.
Prestala bih izigravati ozbiljnost i ozbiljno bih se igrala.
Trčala bih kroz više polja i gledala u više zvijezda.
Više bi ga grlila, a manje vukla.
Rijeđe bi bila stroga, a puno bih mu više toga priznavala.
Najprije bih mu gradila samopouzdanje, a kasnije kuću.
Manje bi ga poučavala o ljubavi prema moći,
a više o moći ljubavi.

DIANE LOOMANS

Bravo cure!
Odličan izbor!

Šta vaša deca svakodnevno doživljavaju?

Deca koju stalno kritikuju nauče da osuđuju.
Deca koja stalno osećaju neprijateljstvo nauče da se tuku.
Deca koja stalno osećaju strah postaju plašljiva.
Deca koju stalno sažaljuju postaju samosažaljiva.
Deca koja stalno nailaze na podsmeh postaju stidljiva.
Deca koja žive u atmosferi zavisti i sama postaju zavidna.
Deca koja stalno osećaju sramotu stiču osećaj krivice.
Deca prema kojoj su bili strpljivi postaju i sama strpljiva.
Deca koju stalno podstiču stiču samopouzdanje.
Deca koja dobijaju pohvale umeju da poštuju.
Deca koja nailaze na odobravanje nauče da vole sebe.
Deca koja osećaju da su prihvaćena nauče da otkrivaju ljubav u svemu.
Deca kojoj se odaje priznanje umeju da pronađu cilj.
Deca koja vide da se sve deli znaju da budu darežljiva.
Deca koju stalno okružuju poštenje i pravednost nauče šta je pravda.
Deca koja stalno osećaju sigurnost stiču poverenje u sebe.
Deca koja žive u prijateljskom okruženju shvataju da svet može biti lepo mesto za život.
Deca koja stalno osećaju spokojstvo stiču duševni mir.

Doroti L. Nolt

dr mali pariz ::Bravo cure!
Odličan izbor!

Hvala :)

Simona ::
KAD BIH PONOVO MOGLA ODGAJATI SVOJE DIJETE

Kad bih ponovo mogla odgajati svoje dijete više bi bojala prstima, a manje upirala prstom.
Manje bih ga ispravljala, a više s njim veze uspostavljala.
Skinula bih pogled sa sata,
a više bacala pogled na njega.
Pobrinula bi se da manje znam,
a da mi više bude stalo.
Išla bi na više izleta i puštala više zmajeva.
Prestala bih izigravati ozbiljnost i ozbiljno bih se igrala.
Trčala bih kroz više polja i gledala u više zvijezda.
Više bi ga grlila, a manje vukla.
Rijeđe bi bila stroga, a puno bih mu više toga priznavala.
Najprije bih mu gradila samopouzdanje, a kasnije kuću.
Manje bi ga poučavala o ljubavi prema moći,
a više o moći ljubavi.

DIANE LOOMANS

Sve ovo sto je napisano stoji zalepljeno u nasoj spavacoj sobi i Aninoj sobi. Znam je napamet

Pesma

Prenuće se opet moja duša setna....
Možda zračak sunca, najmanji šum gore,
Dosta će joj biti pa da bude sretna,
I da se razlije zvučna, kao more.

Prići će mi nežno u danima ovim,
Kao iluzija dobra, neka žena;
I radosno tada po zvezdama novim
Tražiću svoj usud za nova vremena.

Na novu obalu ja ću nogom stati,
Da u novom ruhu zagazim u cveće.....
Tako jadna duša nikad neće znati
Gde beše kraj bola, gde početak sreće......

Jovan Dučić

Vidim da ste već stavljale Preverove pesme, ali ovu ne....po mom mišljenju, jedna od najlepših....mnogo volim filmove i ova pesma je kao filmska scena, jednostavna i snažna...


Doručak (Žak Prever)


Sipao je kafu
U šolju
Dolio mleko
U šolju sa kafom
Promešao
Kašičicom
Popio belu kafu
I spustio šolju
Ne govoreći ništa
Zapalio
Cigaretu
Pravio kolute
Dima
Otresao pepeo
U pepeljaru
Ne govoreći mi ništa
Ne gledajući me
Digao se
Stavio šešir
Na glavu
Obukao
Kišni mantil
Jer je padala kiša
I izašao
Na kišu
Bez reči
Bez pogleda
A ja sam
Zarila glavu u ruke
I plakala.

Pa ne mogu da verujem da tek sada vidim ovu temu!
evo mog malog prinošenja za početak:


Vislava Šimborska

Srcu u nedelju

Hvala ti, srce moje,
što ne oklevaš, što se trudiš
bez laskanja, bez nagrade,
iz urođene vrednoće.

Imaš sedamdeset zasluga u minutu.
Svaki tvoj grč je
kao otiskivanje barke
na otvoreno more
na put oko sveta.

Hvala ti, srce moje,
što me često
vidiš iz celine
čak i u snu posebnu.

Paziš da se skroz- naskroz ne presanjam,
skroz- naskroz,
za šta nisu potrebna krila.

Hvala ti, srce moje,
što sam se opet probudila,
i mada je nedelja,
dan odmora
što mi pod rebrima
traje običan pretpraznični pokret.

Prepev: Petar Vujičić

Struzzo, opet, draga, ti i ja

Ova pesma je stvarno kao scena iz nekog francuskog filma.

I ova....

TA LJUBAV (Žak Prever)

Ta ljubav
Tako silna
Tako drhtava
Tako nežna
Tako očajna
Ta ljubav
Lepa kao dan
I ružna k'o vreme
Ta ljubav tako stvarna
Ta ljubav tako divna
Tako srećna
Tako vesela

I tako jadna
Drhteći od straha k'o dete u mraku
A tako sigurna u sebe
K'o neki spokojni čovek usred noći
Ta ljubav koja je izazivala strah kod drugih
Gonila ih da govore
I primoravala da blede
Ta ljubav vrebana
Jer te druge mi smo vrebali
Ganjani ranjavani gaženi dotucavani poricani
zaboravljeni
Zato što smo tu istu ljubav mi ganjali ranjavali gazili
dotucavali poricali zaboravljali
Ta ljubav cela celcata
Još toliko živa
A sva ozarena
To je tvoja ljubav
To je moja ljubav
Ona koja je bila
To osećanje je uvek novo
I nije se izmenilo
Toliko stvarno kao neka biljka
Toliko drhtavo kao neka ptica
Toliko toplo i živo kao leto
Možemo oboje
Otići i vratiti se
Možemo zaboraviti
A zatim ponovo zaspati
Pa probuditi se patiti bditi
Pa ponovo zaspati
Sanjati i smrt
Zatim probuditi se osmehnuti se smejati se
I podmladiti se
Naša ljubav zastaje tu
Tvrdoglava kao magare
živa kao želja
Svirepa kao sećanje
Glupa kao kajanje
Nežna kao uspomena
Hladna kao mermer
Lepa kao dan
Nežna kao dete
Gleda nas smešeći se
I kazuje mnogo ne govoreći ništa
A ja je slušam drhteći
I vičem
Vičem za tebe
Vičem za sebe
I preklinjem te
Za tebe za sebe i za sve one koji se vole
I koji su se voleli
Da ja im vičem
Za tebe za sebe i za sve druge
Da ne znam
Ostani tu
Tu gde si
Gde si bila nekad
Ostani tu
Ne pomiči se
Ne idi
Mi koji smo voleli
Mi smo te zaboravili
Ali ti nas ne zaboravi
Jer nemamo drugog do tebe na zemlji
Ne dopusti nam da postanemo hladni
Da se udaljavamo sve više
Odemo gde bilo
Daj nam znak da si živa
A mnogo docnije na ivici nekog šipražja
U šumi uspomena
Iskrsni odjednom
Pruži nam ruku
I spasi nas

Struzzo ::I ova....

TA LJUBAV (Žak Prever)

Ta ljubav
Tako silna
Tako drhtava
Tako nežna
Tako očajna
Ta ljubav
Lepa kao dan
I ružna k'o vreme
Ta ljubav tako stvarna
Ta ljubav tako divna
Tako srećna
Tako vesela

I tako jadna
Drhteći od straha k'o dete u mraku
A tako sigurna u sebe
K'o neki spokojni čovek usred noći
Ta ljubav koja je izazivala strah kod drugih
Gonila ih da govore
I primoravala da blede
Ta ljubav vrebana
Jer te druge mi smo vrebali
Ganjani ranjavani gaženi dotucavani poricani
zaboravljeni
Zato što smo tu istu ljubav mi ganjali ranjavali gazili
dotucavali poricali zaboravljali
Ta ljubav cela celcata
Još toliko živa
A sva ozarena
To je tvoja ljubav
To je moja ljubav
Ona koja je bila
To osećanje je uvek novo
I nije se izmenilo
Toliko stvarno kao neka biljka
Toliko drhtavo kao neka ptica
Toliko toplo i živo kao leto
Možemo oboje
Otići i vratiti se
Možemo zaboraviti
A zatim ponovo zaspati
Pa probuditi se patiti bditi
Pa ponovo zaspati
Sanjati i smrt
Zatim probuditi se osmehnuti se smejati se
I podmladiti se
Naša ljubav zastaje tu
Tvrdoglava kao magare
živa kao želja
Svirepa kao sećanje
Glupa kao kajanje
Nežna kao uspomena
Hladna kao mermer
Lepa kao dan
Nežna kao dete
Gleda nas smešeći se
I kazuje mnogo ne govoreći ništa
A ja je slušam drhteći
I vičem
Vičem za tebe
Vičem za sebe
I preklinjem te
Za tebe za sebe i za sve one koji se vole
I koji su se voleli
Da ja im vičem
Za tebe za sebe i za sve druge
Da ne znam
Ostani tu
Tu gde si
Gde si bila nekad
Ostani tu
Ne pomiči se
Ne idi
Mi koji smo voleli
Mi smo te zaboravili
Ali ti nas ne zaboravi
Jer nemamo drugog do tebe na zemlji
Ne dopusti nam da postanemo hladni
Da se udaljavamo sve više
Odemo gde bilo
Daj nam znak da si živa
A mnogo docnije na ivici nekog šipražja
U šumi uspomena
Iskrsni odjednom
Pruži nam ruku
I spasi nas

Ova me još od mladosti dirne pravo u

Da, draga, obrni-okreni, sudaramo se....

Jao Bebko, vec sam postavala Beckovica...evo jezim se, koza me boli!

dr mali pariz ::

Grama, ja uživala...film odgledala,ne znam za druge...:-*