Genetika
+22
Sirijus
Bobac
Ambra
micam
Gabriela
snedra
trkosoca
lilymar
JocY
MAAKKI
noja
majat
Sara
Daca88
Ema78
Tangerine
menora72
Shizika
milkyway
nina :)
lilya
Struzzo
26 posters
Strana 2 od 10
Strana 2 od 10 • 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10
Re: Genetika
Čini mi se zanivljivo vezano koliko utiče genetski, sredinski faktor a možda i celokupna ličnost, odlučivanje što ja često vidim kao najpresudnije...
http://www.b92.net/zivot/antitabu.php?yyyy=2013&mm=11&dd=25&nav_id=781577
Šta biste uradili da otkrijete da ste psihopata?
| Daily Mail
Nagrađivani neurolog Džejms Felon sedeo je u svojoj kancelariji u oktobru 2005. godine i pregledao PET skenove ljudi koji pate od ozbiljnih psihijatrijskih poremećaja kada je naišao na prikaz mozga psihopate. Jedini problem bio je to što je to bio snimak njegovog mozga.
Felon, profesor psihijatrije i ljudskog ponašanja na Univerzitetu Kalifornije, prvih 58 godina života proživeo je verujući da je dobro prilagođen sredovečan čovek, sa cenjenom karijerom i porodicom koja ga voli.
Felon je tokom odrastanja imao punu podršku svojih roditelja, oženio je svoju ljubav iz gimnazije Dajen i ima troje dece.
Međutim, tog popodneva Felon je shvatio šokantnu istinu o sebi, koja će ga naterati da preispita svoj identitet.
Tog dana, Felon je prolazio kroz brojne slike skreniranih mozgova koje su bile deo projekta koji je istraživao serijske ubice.
„Gledao sam slike mozgova ubica pomešanih sa šizofreničarima, depresivcima i drugim, normalnim mozgovima“, izjavio je za magazin "Smitsonijan".
Felon je u isto vreme bio angažovan u studiji u vezi sa Alchajmerom u okviru koje je načinio PET skenove svog mozga.
Dok je pregledao slike iz tog projekta, jedan sken mozga se izdvajao pokazujući slabu aktivnost u delovima mozga koji su zaduženi za empatiju, moral i samokontrolu – sve ovo su bile karakteristike povezane sa kriminalnim ponašanjem.
Felon je potom postao zainteresovan za identitet osobe čiji je mozak posmatrao da bi, na njegovo iznenađenje, otkrio da je u pitanju bio snimak njegovog mozga.
Iako bi mnogi pokušali da sakriju istinu, profesor je obelodanio svoje saznanje.
Felon je nedavno objavio i knjigu pod nazivom „Psihopata iznutra“ u kojoj želi da objasni kako je muž i otac troje dece takođe i psihopata, sa istim genetskim karakteristikama koje poseduju masovne ubice.
„Nikada nisam ubio nikoga ili silovao. Prvo sam pomislio da je moja hipoteza netačna i da ovi delovi mozga ne odslikavaju psihopatiju ili ponašanje koje može dovesti do ubistva“, izjavio je .
Nakon brojnih genetskih testova otkriveno je da poseduje predispoziciju za agresiju, nasilje i nisku empatiju.
Ono što odvaja poznate ubice jeste manjak saosećanja prema drugima, dok Felon ne reaguje i ne prati svoje agresivne tendencije.
Ovo otkriće, da Felon ima brojne sličnosti sa masovnim ubicama, nije došlo kao potpuno iznenađenje, s obzirom na to da je on u dalekom srodstvu sa barem sedam navodnih ubica.
Vrlo je teško odrediti šta tačno čini osobu psihopatom. Zapravo, tu je čitav niz simptoma. Felon veruje da je zahvaljujući njegovom odrastanju i podršci familije bio u stanju da izađe na kraj sa svojim nasleđem.
„Užasno sam kompetitivan. Ne dozvoljavam deci da me pobede u igrama i činim razne stvari koje nerviraju ljude. Međutim, radije bih pobedio nekoga u raspravi nego u borbi“, izjavio je.
Nakon ovog neočekivanog saznanja, Felon je počeo da svesno menja svoje ponašanje i trudi se da brine o osećanjima drugih ljudi – nešto što je za njega potpuno neprirodno.
http://www.b92.net/zivot/antitabu.php?yyyy=2013&mm=11&dd=25&nav_id=781577
Šta biste uradili da otkrijete da ste psihopata?
| Daily Mail
Nagrađivani neurolog Džejms Felon sedeo je u svojoj kancelariji u oktobru 2005. godine i pregledao PET skenove ljudi koji pate od ozbiljnih psihijatrijskih poremećaja kada je naišao na prikaz mozga psihopate. Jedini problem bio je to što je to bio snimak njegovog mozga.
Felon, profesor psihijatrije i ljudskog ponašanja na Univerzitetu Kalifornije, prvih 58 godina života proživeo je verujući da je dobro prilagođen sredovečan čovek, sa cenjenom karijerom i porodicom koja ga voli.
Felon je tokom odrastanja imao punu podršku svojih roditelja, oženio je svoju ljubav iz gimnazije Dajen i ima troje dece.
Međutim, tog popodneva Felon je shvatio šokantnu istinu o sebi, koja će ga naterati da preispita svoj identitet.
Tog dana, Felon je prolazio kroz brojne slike skreniranih mozgova koje su bile deo projekta koji je istraživao serijske ubice.
„Gledao sam slike mozgova ubica pomešanih sa šizofreničarima, depresivcima i drugim, normalnim mozgovima“, izjavio je za magazin "Smitsonijan".
Felon je u isto vreme bio angažovan u studiji u vezi sa Alchajmerom u okviru koje je načinio PET skenove svog mozga.
Dok je pregledao slike iz tog projekta, jedan sken mozga se izdvajao pokazujući slabu aktivnost u delovima mozga koji su zaduženi za empatiju, moral i samokontrolu – sve ovo su bile karakteristike povezane sa kriminalnim ponašanjem.
Felon je potom postao zainteresovan za identitet osobe čiji je mozak posmatrao da bi, na njegovo iznenađenje, otkrio da je u pitanju bio snimak njegovog mozga.
Iako bi mnogi pokušali da sakriju istinu, profesor je obelodanio svoje saznanje.
Felon je nedavno objavio i knjigu pod nazivom „Psihopata iznutra“ u kojoj želi da objasni kako je muž i otac troje dece takođe i psihopata, sa istim genetskim karakteristikama koje poseduju masovne ubice.
„Nikada nisam ubio nikoga ili silovao. Prvo sam pomislio da je moja hipoteza netačna i da ovi delovi mozga ne odslikavaju psihopatiju ili ponašanje koje može dovesti do ubistva“, izjavio je .
Nakon brojnih genetskih testova otkriveno je da poseduje predispoziciju za agresiju, nasilje i nisku empatiju.
Ono što odvaja poznate ubice jeste manjak saosećanja prema drugima, dok Felon ne reaguje i ne prati svoje agresivne tendencije.
Ovo otkriće, da Felon ima brojne sličnosti sa masovnim ubicama, nije došlo kao potpuno iznenađenje, s obzirom na to da je on u dalekom srodstvu sa barem sedam navodnih ubica.
Vrlo je teško odrediti šta tačno čini osobu psihopatom. Zapravo, tu je čitav niz simptoma. Felon veruje da je zahvaljujući njegovom odrastanju i podršci familije bio u stanju da izađe na kraj sa svojim nasleđem.
„Užasno sam kompetitivan. Ne dozvoljavam deci da me pobede u igrama i činim razne stvari koje nerviraju ljude. Međutim, radije bih pobedio nekoga u raspravi nego u borbi“, izjavio je.
Nakon ovog neočekivanog saznanja, Felon je počeo da svesno menja svoje ponašanje i trudi se da brine o osećanjima drugih ljudi – nešto što je za njega potpuno neprirodno.
Simona- Broj poruka : 8349
Godina : 55
Location : Beograd
Datum upisa : 14.11.2009
Re: Genetika
Genetika odnosno genetske bolesti prakticno "ne postoje" ...to su "utvrdili" odavno ali nije proslo u "javnosti" ... jedan geneticar biolog koji se medju prvima bavio kloniranjem (70'tih cini mi se ) celija utvrdio je da kada se "lose celije -recimo celije raka " prebace iz lose sredine u dobru sredinu da se menjaju i postaju zdrave celije tj. potpuno zdravo tkivo ... dao je otkaz (morao je jer mainstream nije prihvatao to) i posvetio se tome ... SVE JE U OKRUZENJU !!! ... e sad ipak "genetika" postoji na taj nacin sto svaka porodica nosi svoj kod ponasanja i svega sto uz to ide pa se na taj nacin prenose oblici ponasanja tj. stvaraju se ista slaba mesta za razvoj bolesti pa ispada da je to "genetika" j. da je nesto zapisano u genima ... najlakse je osuditi genetiku za sve -tu onda nema sopstvene odgovornosti ... tako da deca koja su usvojena imaju veliku sansu da izadju iz svog "vekovnog koda " i preuzmu kod svojih usvojenih roditelja ... ili pak ljudi koji uspeju da prevazidju te kodove nece obolevati od istih bolesti kao njihovi roditelji ... nadam se da je ovo razumljivo :) ...
PS posto sam prilicno izlapela zaboravih i ime tog naucnika i gde sam to citala , kada se setim stavicu link :) ...
PS posto sam prilicno izlapela zaboravih i ime tog naucnika i gde sam to citala , kada se setim stavicu link :) ...
menora72- Broj poruka : 857
Godina : 52
Location : Novi Sad
Datum upisa : 18.01.2012
Re: Genetika
e da vezano za genetiku i genetske bolesti (koje po mnogim naucnicima danas ne postoje) ali i kakav je uticaj sredine na razvoj psihologije i ponasanje ljudi mozete cuti u filmu :ZEITGEIST: MOVING FORWARD | OFFICIAL RELEASE | 2011ZEI
https://www.youtube.com/watch?v=4Z9WVZddH9w
https://www.youtube.com/watch?v=4Z9WVZddH9w
menora72- Broj poruka : 857
Godina : 52
Location : Novi Sad
Datum upisa : 18.01.2012
Re: Genetika
To si jako lepo rekla.menora72 :: ... e sad ipak "genetika" postoji na taj nacin sto svaka porodica nosi svoj kod ponasanja i svega sto uz to ide pa se na taj nacin prenose oblici ponasanja tj. stvaraju se ista slaba mesta za razvoj bolesti pa ispada da je to "genetika" j. da je nesto zapisano u genima ... najlakse je osuditi genetiku za sve -tu onda nema sopstvene odgovornosti ... tako da deca koja su usvojena imaju veliku sansu da izadju iz svog "vekovnog koda " i preuzmu kod svojih usvojenih roditelja ... ili pak ljudi koji uspeju da prevazidju te kodove nece obolevati od istih bolesti kao njihovi roditelji ... nadam se da je ovo razumljivo :) ...
...
Ne samo to,nego i mi nismo opterećeni stvarima sa kojima bi možda biološke majke bile. Npr meni jutros Vilenjak kaže: "Volim da te maltretiram." Meni to nije bilo baš prijatno, prvo sam mu rekla da to onda mamu boli i upitala voli li on bol. Ali odgovori da voli pa me je blokirao u tome da mu kažem da ne čini drugima što ne bi da se čini njemu. Onda mu ja kažem da većina ljudi ne voli bol, ja ne volim. Muž dobacuje da ga devojke neće voleti ako ih bude maltretirao. A ja mu dopunim da je bolje da se ljudi vole, da su nežni jedni prema drugima, da je maltretiranje nešto loše, da je ružno to što je rekao... Ali moj muž je to shvatio kao dobru foru, priča svima danas na poslu šta je dete reklo. Ja kažem nisam ushićena tako ali nisam ni zabrinuta, to je neka od njegovih igara, ali se svakako trudim da mu prenesem u tim stvarima kako je pravilno da se osećamo, šta je ono što boli druge ljude, šta je ono što je nedozvoljeno itd. E sad na neki način mi smo neopterećeni prethodnim znanjem jer naročito o biološkom ocu znamo malo, tako je mislim i sa većinom usvojeni roditelja ili o biološkim očevima znamo malo ili nimalo. Ali npr da se desilo da neko dete ne ode na usvajanje nego ostane sa biološkom majkom i kaže nešto slično kao Vilenjak. Ona zna da je biološki otac npr silovatelj, nasilnik možda bi sasvim različito reagovala u toj situaciji i u svim sličnim a onda bi i dete bilo drugačije usmereno.
Simona- Broj poruka : 8349
Godina : 55
Location : Beograd
Datum upisa : 14.11.2009
Re: Genetika
Menora, ne bih se složila da ne postoje genetske bolesti. Konkretno, u mojoj porodici postoji teška, neizlečiva genetska bolest. Lepo to zvuči u teoriji, ali, nažalost, nije tačno.
Tangerine- Broj poruka : 354
Godina : 39
Datum upisa : 25.08.2012
Re: Genetika
Tangerine iskreno mi je zao sto imate bilo kakvu bolest u porodici ... ne moramo da se slazemo ... ja sam nespretno pokusala da objasnim "vekovne porodicne kodove" koji eto mozda ipak nemaju veze sa genetikom onakvom za kakvu mi vecina znamo i koju smo ucili vec sa "genetikom psihologije,ponasanja i nacina razmisljanja " koji direKno uticu na stvaranje istih slabih mesta ...Tangerine ::Menora, ne bih se složila da ne postoje genetske bolesti. Konkretno, u mojoj porodici postoji teška, neizlečiva genetska bolest. Lepo to zvuči u teoriji, ali, nažalost, nije tačno.
cak i mainstream naucnici danas priznaju da su sve bolesti psihosomatske ali ja najvise verujem Dr Vladeti Jeroticu koji to isto kaze i koji uvek naglasava da je prenatalno doba vrlo vrlo vrlo vazno - e tu sam ja nasla mnoge odgovore koje su mene uvek mucili ...
psihosomatika direktno iskljucuje klasicnu genetiku kakvu mi znamo ...
menora72- Broj poruka : 857
Godina : 52
Location : Novi Sad
Datum upisa : 18.01.2012
Re: Genetika
Devojke, evo da se i ja ukljucim u ovu diskusiju. Neke stvari su cista genetika, prenose se sa kolen na koleno. To se zove genotip.Uglavnom su to neke bolesti ili anatomske varijacije, koje su nepromenljive, i ne zavise od faktora sredine.Na primer, rupica na bradi ili obrazima...ili hemofilija...
Postoji grupa stvari koja se naziva fenotipom, i to je nacin na koji se ispoljava genotip, tj taj deo zavisi od faktora sredine. To su uglavnom sve vrste inteligencije, talenti , ponasanja...
ne ke stvari se prenose autozomno recesivno, neke dominantno, i od kombinacije gena oca i majke zavisi nacin na koji ce da se ispolje kod deteta.
Nekad se promena u hromozomu desi kod deteta, nema je kod roditelja, a dete je prenosi dalje na svoje potomke. Na tu promenu uticu faktori sredine.
Postoji grupa stvari koja se naziva fenotipom, i to je nacin na koji se ispoljava genotip, tj taj deo zavisi od faktora sredine. To su uglavnom sve vrste inteligencije, talenti , ponasanja...
ne ke stvari se prenose autozomno recesivno, neke dominantno, i od kombinacije gena oca i majke zavisi nacin na koji ce da se ispolje kod deteta.
Nekad se promena u hromozomu desi kod deteta, nema je kod roditelja, a dete je prenosi dalje na svoje potomke. Na tu promenu uticu faktori sredine.
Ema78- Broj poruka : 4233
Location : Beograd, Srbija
Datum upisa : 23.04.2012
Re: Genetika
Menora, je l' ti misliš na duševne bolesti ili bolesti uopšte?
Pošto recimo mišićna distrofija nikako nije psihosomatska bolest, nego genetska, sa "jakom" mutacijom koju žene prenose a ispoljava se na muškarcima. Mi smo zbog te bolesti pre godinu i po vagali između donacije jajne ćelije i usvajanja. Nije mi cilj da pričam egocentrično o svom iskustvu, nego, eto, da pomenem i nešto što nikako nije vezano za psihosomatiku.
:)
Pošto recimo mišićna distrofija nikako nije psihosomatska bolest, nego genetska, sa "jakom" mutacijom koju žene prenose a ispoljava se na muškarcima. Mi smo zbog te bolesti pre godinu i po vagali između donacije jajne ćelije i usvajanja. Nije mi cilj da pričam egocentrično o svom iskustvu, nego, eto, da pomenem i nešto što nikako nije vezano za psihosomatiku.
:)
Tangerine- Broj poruka : 354
Godina : 39
Datum upisa : 25.08.2012
Re: Genetika
Vladeta Jerotić
NEKI OSNOVNI POJMOVI PSIHOSOMATSKE MEDICINE S
POSEBNIM OSVRTOM NA REUMATOIDNI ARTRITIS
I lekari i laici oduvek su znali da mnoge bolesti tela potiču od raznih psihičkih tj. duševnih uzroka, ili bar da su u tesnoj vezi sa njima. Dobri lekari, sve od Hipokrata do danas, bili su zato uspešni u lečenju jer su bili neprestano svesni uzročne veze između duševnih i telesnih zbivanja u čoveku. Mada je nemački lekar Hajnrot bio verovatno prvi koji je 1818. godine upotrebio reč: psihosomatski, početak bavljenja psihosomatskom medicinom označen je radovima Franca Aleksandera početkom XX veka u Americi. Danas je psihosomatska medicina u svom punom razvoju, cenjena od svih grana u medicini.
Još je za Aristotela jedinstvo individualiteta bilo van svake sumnje. Psiha i soma bili su za njega dva raspoznajna vida saznanja jedinstva koje čovek kao pojedinačno biće predstavlja. Tek od vremena Dekarta ovako jedinstveno shvatanja individualiteta, kako nam je ostavio Aristotel, bilo je ozbiljno uzdrmano u filosofiji, a onda i u prirodno-naučnom mišljenju, tezama o polarnosti svesti i materije, prirode i Ja, tela i duše, tada se i počelo govoriti: Kad duša ćuti, telo govori. Frojdovo epohalno otkriće dejstva nesvesnog, ne samo da je proširilo već je i pokrenulo mnoga naša shvatanja o normalnoj i patološkoj psihologiji čoveka. Ono je prodrlo sve do fizioloških, odnosno neurofizioloških zbivanja u organizmu, menjajući naše poglede o etiološkim uzrocima pojedinih oboljenja. Nije lako u prvi mah da se shvati na koji način nesvesni konflikti utiču na somatske funkcije. Saznanje da oštećenje telesnih funkcija potiče iz nesvesnih konflikata, bilo je odlučujući doprinos psihoanalize psihosomatskoj medicini. Realno je pretpostaviti da su vegetativne funkcije tela u prisnoj vezi sa nesvesnim jezgrom ličnosti, što se analitičkim jezikom naziva primarni proces. Na ovaj način postao nam je jasniji uticaj nesvesnih psiholoških konflikata na funkcije organa čime je do skorašnje oštro deljenje između organskih oboljenja i funkcionalnih simptoma ostalo neodrživo.
Savremeni nemački psihosomatičar Gerd Overbek postavio je nekoliko osnovnih pitanja svakom ko se bavi psihosomatikom:
1. u čemu se sastoji konflikt pacijenta i u kakvom odnosu stoje telesni simptomi prema konfliktu?
2. da li je opravdana pretpostavka određene strukture ličnosti pacijenta koja odgovara određenim telesnim bolestima?
3. u kojoj meri utiču ili čak prouzrokuju bolest pacijenta osobe iz njegove najbliže okoline?
4. kakav je odnos psihosomatskih bolesti prema kulturalnim i društvenim odnosima i životnom prostoru pacijenta?
Prema Vajsu i Englišu, postoje tri grupe bolesnih stanja: u prvu grupu koja sačinjava jednu trećinu svih bolesnika koji traže lekarsku pomoć, nalaze se bolesnici koji niti su psihički, niti fizički bolesni, već svojim neodređenim i nejasno definisanim tegobama spadaju u onu grupu koja se naziva «funkcionalno bolesni». Ovakvi bolesnici se žale na povremene glavobolje, bolove u stomaku, imaju zatvor ili proliv, prolazno im se podigne krvni pritisak itd. U drugu grupu, koja sačinjava drugu trećinu svih bolesnika, spadaju bolesnici, doduše, sa organskim nalazom, ali čiji simptomi vrlo mnogo zavise od emocionalnih činilaca. Ovde spadaju mnogi ulkusni bolesnici, oni sa obolelom štitnjačom, dijabetom, reumatizmom, raznim crevnim hroničnim oboljenjima itd. Najzad u treću grupu spadaju oni bolesnici čije su bolesti tesno povezane sa vegetativnim nervnim sistemom, kao što su: migrena, astma, primarna hipertenzija, i za koju se grupu psihosomatska medicina veoma interesuje jer pretpostavlja da psihički činioci igraju znatnu ulogu u nastanku ovih bolesti.
Uopšteno možemo reći da je telesna bolest i odbrana i izazov. Naš imuni sistem se zapravo zove psihoneuroendokrinoimunološki sistem. Ovaj sistem danas je oslabljen iz više razloga, pa izgleda da su svi ljudi bolesni; ne zaboravimo da čovek često, znao on to ili ne «beži u bolest».
Psihoterapija psihosomatskog bolesnika prema holandskom psihosomatičaru Bastijansu, treba da obrati pažnju na sledeće:
1. Stvarenje klime poverenja između terapeuta i pacijenta,
2. Pacijent najčešće negira svoju bolest,
3. Obratiti pažnju na stanje nad-ja, kao i na oblik narcizma pacijenta, koji može biti normalan, abnormalan, i patološki,
4. Očekivanje uloge terapeuta,
5. Ispitivanje mehanizama odbrane i emotivnog života kod pacijenata (aleksitimija!),
6. Pratiti snove pacijenta,
7. Obratiti pažnju na osećanje krivice, agresivnosti kod pacijenta i
8. Uspostavljati ravnotežu između aktivnosti i pasivnosti, inače poremećenih kod pacijenta.
*
Reumatoidni artritis*, zajedno sa oboljenjem štitnjače i organa digestivnog trakta, nalazio se u centru ispitivanja psihosomatike u razvoju. Primećene su sledeće karakteristike pacijenata koji boluju od hroničnog reumatoidnog artrita: nesposobnost ispoljavanja agresivnosti usled blokade emocija potekle iz detinjstva u porodici u kojoj su osećanja potiskivana; pedantnost do opsesivnosti; sklonost strahu, depresiji i osećanju krivice; slabije seksualno interesovanje. Ovakve crte karaktera bolesnika dovode do zatezanja, povišene mišićne tenzije i bolova u mišićima i zglobovima.
Kao i kod brojnih drugih bolesti, postoji i u slučaju reumatoidnog artrita «sekundarna dobit od bolesti»: veća pažnja okoline koju pacijent nije imao u detinjstvu; ali moguće je i da je reumatični bolesnik postao «žrtveno jagnje» porodice.
U terapiji ovakvih pacijenata poznati su otpori, ne samo u toku psihoterapije ( ukoliko se ona uopšte preduzima ) već i otpori i/ili zavisnost od lekova protiv bolova, zato je korisno davati lekove iz oblasti psihofarmaka koji opuštaju mišiće, ali je korisno davati i antidepresivna sredstva zbog često skrivene depresije kod pacijenata.
*Kod nas slabo poznat izraz «psihogeni reumatizam» ili «reumatična neuroza».
Beograd,
Kolarac, mala sala,
23.04.2010.
Tekst sa predavanja, Akademika Vladeta Jerotića
PSIHOSOMATSKE BOLESTI
Psihosomatske bolesti podrazunevaju telesno obolenje u kojem je psihički, emocionalni činilac odigrao važnu ulogu u nastanku bolesti.Danas postoje više teorija koje pokušavaju da u svetlosti postojećih saznanja iz neurofiziologije i psihofiziologije objasne ovaj fenomen.
1.Svako prigušivanje emocija, kao svesni mehanizam odbrane ega, navodi se u svim teorijama, kao jedan od značajnih činilaca patogeneze vegetativnih disfunkcija.
2. Traume u detinjstvu (pasivna zavisnost), reaktiviranje dečije traume u odraslom dobu, tip konflikta, hronična hiperfunkcija sipmatikusa ili parasimpatikusa. Tako da se na osnovu toga sve psihosomatske bolesti mogu podeliti u dve grupe. Prva ,gde dominira hiperfunkcija simpatikusa pa nastaju kardiovaskularne bolesti i enodokrini poremećaji, i druga grupa
sa predominacijom parasimpatikusa gde se nalaze respiraotorni i gastrointestinalni poremećaji.
3.Postoje teorije koje ističu tip ličnosti koja je disponirana za nastanak odredjene psihosomatske bolesti
4. Ima autora koji smatraju da je psihosomatska bolest upravo sindrom adaptacije na stres
Gde se proces prilagodjavanja na stres (adaptacioni sindrom) odvija u tri stadijuma: alarm, otornost i slom.
Psihosomatska medicina se bavi proučavanjem simultanih reakcija na razne sadržaje koji istovremeno nastaju u psihičkoj i telesnoj oblasti. Primer za ovo može da bude bilo koja vrsta stresa koja pokreće čitav niz istovremenih reakcija u telu i to promene u radu srca, krvnog pritiska, metabolizmu, gušenje u grudima, strah, poremećaj u misaonom toku, povećana budnost i slično. Koliko dugo će ovakva psihosomatska reakcija na stres trajati i kakve će biti posledice, zavisiće od vrste traume ali i opšteg stanja ličnosti u vreme traumatskog dogadjaja.
Psihosomatska medicina se bavi testiranjem vegetativnog nervnog sistema, koji se sastoji iz rada autonomnog nervnog sistema i endokrinog sistema.
Poznato je da ovaj sistem funkcioniše bez našeg znanja i bez uticaja naše volje, najviše odgovara našem nesvesnom biću, našem unutrašnjem JA. Ovaj sistem kontroliše rad svih naših unutrašnjih vitalnih organa, rad srca, pluća, rad želudca, gastrintestinalnog trakta, rad sistema endokrinih žlezda, kontroliše san i faze spavanja. Na ovaj način postaju nam jasniji uticaji naših nesvesnih unutrašnjih konflikta na rad somatskih organa.
Grupa francuskih autora psihoanalitičara i psihosomatičara, opisala je jedan opsti tip psihosomatskog bolesnika, koji je vrlo specifičan u svojoj strukturi ličnosti:
1. operativno mišljenje, koje podrazumeva kvalitativno siromaštvo u odnosima bolesnika sa njegovom okolinom,
2. defektna struktura unutrašnjeg JA koje se pokazuje u nezrelosti, kao i u neposrednom prašnjenju napetosti kroz psihosomatske reakcije,
3. psihosomatska regresija, koja se spušta na vrlo prmitivan razvojni stepen ličnosti, pri čemu se lako somatizuju agresivne i autodestruktivne težnje.
Ovakve strukture ličnosti mogu da se pronadju kod pacijenata sa migrenom, esencijalnom hipertenzijom, gastroduodenalnim čirom, alergijama.
Značaj ranog detinjstva i uticaj roditelja na kasniji razvoj nekog psihosomatskog bolesnika je bez sumnje od velikog značaja. Nedostatak ljubavi, i nedovoljna briga za dete kao i preterana briga i razmaženost mogu dovesti do stvaranja pasivno zavisnog tipa ličnosti, sklonog regresivnom reagovanju, odnosno psihosomatskog pacijenta.
Ljudskom organizmu priroda je podarila jednu vrstu ravnoteze,homeostazu u kojoj se smenjuju dejistvo parasimpatickog autonomnog nervnog sistema pod cijim se uticajima covek povlaci od spoljnih problema u dubine svog unutrasnjeg bica i simpatickog nervnog sistema koji pokrece individuu prema spolja podsticuci je na resavanje problema koje postavljaju procesi u spoljnoj sredini.
Ova prirodna ravnoteza veoma je promenjljiva i nesigurna cime se stvaraju uslovi za razvoj psihosomatske bolesti...” u koliko je u coveku vise duha , telo je u stanju dubokih promena koje vode ili hronicnim bolestima ili kompletnoj metamorfozi telesnog bica..”.
Zdravlje vec odavno nije besplatni poklon prirode, do kompletnog zdravlja se dolazi samo licnim i tegobnim naporom, u prvom redu naporom duhovnog bica.
http://www.anima.autentik.net/psihosomatske_bolesti.php
NEKI OSNOVNI POJMOVI PSIHOSOMATSKE MEDICINE S
POSEBNIM OSVRTOM NA REUMATOIDNI ARTRITIS
I lekari i laici oduvek su znali da mnoge bolesti tela potiču od raznih psihičkih tj. duševnih uzroka, ili bar da su u tesnoj vezi sa njima. Dobri lekari, sve od Hipokrata do danas, bili su zato uspešni u lečenju jer su bili neprestano svesni uzročne veze između duševnih i telesnih zbivanja u čoveku. Mada je nemački lekar Hajnrot bio verovatno prvi koji je 1818. godine upotrebio reč: psihosomatski, početak bavljenja psihosomatskom medicinom označen je radovima Franca Aleksandera početkom XX veka u Americi. Danas je psihosomatska medicina u svom punom razvoju, cenjena od svih grana u medicini.
Još je za Aristotela jedinstvo individualiteta bilo van svake sumnje. Psiha i soma bili su za njega dva raspoznajna vida saznanja jedinstva koje čovek kao pojedinačno biće predstavlja. Tek od vremena Dekarta ovako jedinstveno shvatanja individualiteta, kako nam je ostavio Aristotel, bilo je ozbiljno uzdrmano u filosofiji, a onda i u prirodno-naučnom mišljenju, tezama o polarnosti svesti i materije, prirode i Ja, tela i duše, tada se i počelo govoriti: Kad duša ćuti, telo govori. Frojdovo epohalno otkriće dejstva nesvesnog, ne samo da je proširilo već je i pokrenulo mnoga naša shvatanja o normalnoj i patološkoj psihologiji čoveka. Ono je prodrlo sve do fizioloških, odnosno neurofizioloških zbivanja u organizmu, menjajući naše poglede o etiološkim uzrocima pojedinih oboljenja. Nije lako u prvi mah da se shvati na koji način nesvesni konflikti utiču na somatske funkcije. Saznanje da oštećenje telesnih funkcija potiče iz nesvesnih konflikata, bilo je odlučujući doprinos psihoanalize psihosomatskoj medicini. Realno je pretpostaviti da su vegetativne funkcije tela u prisnoj vezi sa nesvesnim jezgrom ličnosti, što se analitičkim jezikom naziva primarni proces. Na ovaj način postao nam je jasniji uticaj nesvesnih psiholoških konflikata na funkcije organa čime je do skorašnje oštro deljenje između organskih oboljenja i funkcionalnih simptoma ostalo neodrživo.
Savremeni nemački psihosomatičar Gerd Overbek postavio je nekoliko osnovnih pitanja svakom ko se bavi psihosomatikom:
1. u čemu se sastoji konflikt pacijenta i u kakvom odnosu stoje telesni simptomi prema konfliktu?
2. da li je opravdana pretpostavka određene strukture ličnosti pacijenta koja odgovara određenim telesnim bolestima?
3. u kojoj meri utiču ili čak prouzrokuju bolest pacijenta osobe iz njegove najbliže okoline?
4. kakav je odnos psihosomatskih bolesti prema kulturalnim i društvenim odnosima i životnom prostoru pacijenta?
Prema Vajsu i Englišu, postoje tri grupe bolesnih stanja: u prvu grupu koja sačinjava jednu trećinu svih bolesnika koji traže lekarsku pomoć, nalaze se bolesnici koji niti su psihički, niti fizički bolesni, već svojim neodređenim i nejasno definisanim tegobama spadaju u onu grupu koja se naziva «funkcionalno bolesni». Ovakvi bolesnici se žale na povremene glavobolje, bolove u stomaku, imaju zatvor ili proliv, prolazno im se podigne krvni pritisak itd. U drugu grupu, koja sačinjava drugu trećinu svih bolesnika, spadaju bolesnici, doduše, sa organskim nalazom, ali čiji simptomi vrlo mnogo zavise od emocionalnih činilaca. Ovde spadaju mnogi ulkusni bolesnici, oni sa obolelom štitnjačom, dijabetom, reumatizmom, raznim crevnim hroničnim oboljenjima itd. Najzad u treću grupu spadaju oni bolesnici čije su bolesti tesno povezane sa vegetativnim nervnim sistemom, kao što su: migrena, astma, primarna hipertenzija, i za koju se grupu psihosomatska medicina veoma interesuje jer pretpostavlja da psihički činioci igraju znatnu ulogu u nastanku ovih bolesti.
Uopšteno možemo reći da je telesna bolest i odbrana i izazov. Naš imuni sistem se zapravo zove psihoneuroendokrinoimunološki sistem. Ovaj sistem danas je oslabljen iz više razloga, pa izgleda da su svi ljudi bolesni; ne zaboravimo da čovek često, znao on to ili ne «beži u bolest».
Psihoterapija psihosomatskog bolesnika prema holandskom psihosomatičaru Bastijansu, treba da obrati pažnju na sledeće:
1. Stvarenje klime poverenja između terapeuta i pacijenta,
2. Pacijent najčešće negira svoju bolest,
3. Obratiti pažnju na stanje nad-ja, kao i na oblik narcizma pacijenta, koji može biti normalan, abnormalan, i patološki,
4. Očekivanje uloge terapeuta,
5. Ispitivanje mehanizama odbrane i emotivnog života kod pacijenata (aleksitimija!),
6. Pratiti snove pacijenta,
7. Obratiti pažnju na osećanje krivice, agresivnosti kod pacijenta i
8. Uspostavljati ravnotežu između aktivnosti i pasivnosti, inače poremećenih kod pacijenta.
*
Reumatoidni artritis*, zajedno sa oboljenjem štitnjače i organa digestivnog trakta, nalazio se u centru ispitivanja psihosomatike u razvoju. Primećene su sledeće karakteristike pacijenata koji boluju od hroničnog reumatoidnog artrita: nesposobnost ispoljavanja agresivnosti usled blokade emocija potekle iz detinjstva u porodici u kojoj su osećanja potiskivana; pedantnost do opsesivnosti; sklonost strahu, depresiji i osećanju krivice; slabije seksualno interesovanje. Ovakve crte karaktera bolesnika dovode do zatezanja, povišene mišićne tenzije i bolova u mišićima i zglobovima.
Kao i kod brojnih drugih bolesti, postoji i u slučaju reumatoidnog artrita «sekundarna dobit od bolesti»: veća pažnja okoline koju pacijent nije imao u detinjstvu; ali moguće je i da je reumatični bolesnik postao «žrtveno jagnje» porodice.
U terapiji ovakvih pacijenata poznati su otpori, ne samo u toku psihoterapije ( ukoliko se ona uopšte preduzima ) već i otpori i/ili zavisnost od lekova protiv bolova, zato je korisno davati lekove iz oblasti psihofarmaka koji opuštaju mišiće, ali je korisno davati i antidepresivna sredstva zbog često skrivene depresije kod pacijenata.
*Kod nas slabo poznat izraz «psihogeni reumatizam» ili «reumatična neuroza».
Beograd,
Kolarac, mala sala,
23.04.2010.
Tekst sa predavanja, Akademika Vladeta Jerotića
PSIHOSOMATSKE BOLESTI
Psihosomatske bolesti podrazunevaju telesno obolenje u kojem je psihički, emocionalni činilac odigrao važnu ulogu u nastanku bolesti.Danas postoje više teorija koje pokušavaju da u svetlosti postojećih saznanja iz neurofiziologije i psihofiziologije objasne ovaj fenomen.
1.Svako prigušivanje emocija, kao svesni mehanizam odbrane ega, navodi se u svim teorijama, kao jedan od značajnih činilaca patogeneze vegetativnih disfunkcija.
2. Traume u detinjstvu (pasivna zavisnost), reaktiviranje dečije traume u odraslom dobu, tip konflikta, hronična hiperfunkcija sipmatikusa ili parasimpatikusa. Tako da se na osnovu toga sve psihosomatske bolesti mogu podeliti u dve grupe. Prva ,gde dominira hiperfunkcija simpatikusa pa nastaju kardiovaskularne bolesti i enodokrini poremećaji, i druga grupa
sa predominacijom parasimpatikusa gde se nalaze respiraotorni i gastrointestinalni poremećaji.
3.Postoje teorije koje ističu tip ličnosti koja je disponirana za nastanak odredjene psihosomatske bolesti
4. Ima autora koji smatraju da je psihosomatska bolest upravo sindrom adaptacije na stres
Gde se proces prilagodjavanja na stres (adaptacioni sindrom) odvija u tri stadijuma: alarm, otornost i slom.
Psihosomatska medicina se bavi proučavanjem simultanih reakcija na razne sadržaje koji istovremeno nastaju u psihičkoj i telesnoj oblasti. Primer za ovo može da bude bilo koja vrsta stresa koja pokreće čitav niz istovremenih reakcija u telu i to promene u radu srca, krvnog pritiska, metabolizmu, gušenje u grudima, strah, poremećaj u misaonom toku, povećana budnost i slično. Koliko dugo će ovakva psihosomatska reakcija na stres trajati i kakve će biti posledice, zavisiće od vrste traume ali i opšteg stanja ličnosti u vreme traumatskog dogadjaja.
Psihosomatska medicina se bavi testiranjem vegetativnog nervnog sistema, koji se sastoji iz rada autonomnog nervnog sistema i endokrinog sistema.
Poznato je da ovaj sistem funkcioniše bez našeg znanja i bez uticaja naše volje, najviše odgovara našem nesvesnom biću, našem unutrašnjem JA. Ovaj sistem kontroliše rad svih naših unutrašnjih vitalnih organa, rad srca, pluća, rad želudca, gastrintestinalnog trakta, rad sistema endokrinih žlezda, kontroliše san i faze spavanja. Na ovaj način postaju nam jasniji uticaji naših nesvesnih unutrašnjih konflikta na rad somatskih organa.
Grupa francuskih autora psihoanalitičara i psihosomatičara, opisala je jedan opsti tip psihosomatskog bolesnika, koji je vrlo specifičan u svojoj strukturi ličnosti:
1. operativno mišljenje, koje podrazumeva kvalitativno siromaštvo u odnosima bolesnika sa njegovom okolinom,
2. defektna struktura unutrašnjeg JA koje se pokazuje u nezrelosti, kao i u neposrednom prašnjenju napetosti kroz psihosomatske reakcije,
3. psihosomatska regresija, koja se spušta na vrlo prmitivan razvojni stepen ličnosti, pri čemu se lako somatizuju agresivne i autodestruktivne težnje.
Ovakve strukture ličnosti mogu da se pronadju kod pacijenata sa migrenom, esencijalnom hipertenzijom, gastroduodenalnim čirom, alergijama.
Značaj ranog detinjstva i uticaj roditelja na kasniji razvoj nekog psihosomatskog bolesnika je bez sumnje od velikog značaja. Nedostatak ljubavi, i nedovoljna briga za dete kao i preterana briga i razmaženost mogu dovesti do stvaranja pasivno zavisnog tipa ličnosti, sklonog regresivnom reagovanju, odnosno psihosomatskog pacijenta.
Ljudskom organizmu priroda je podarila jednu vrstu ravnoteze,homeostazu u kojoj se smenjuju dejistvo parasimpatickog autonomnog nervnog sistema pod cijim se uticajima covek povlaci od spoljnih problema u dubine svog unutrasnjeg bica i simpatickog nervnog sistema koji pokrece individuu prema spolja podsticuci je na resavanje problema koje postavljaju procesi u spoljnoj sredini.
Ova prirodna ravnoteza veoma je promenjljiva i nesigurna cime se stvaraju uslovi za razvoj psihosomatske bolesti...” u koliko je u coveku vise duha , telo je u stanju dubokih promena koje vode ili hronicnim bolestima ili kompletnoj metamorfozi telesnog bica..”.
Zdravlje vec odavno nije besplatni poklon prirode, do kompletnog zdravlja se dolazi samo licnim i tegobnim naporom, u prvom redu naporom duhovnog bica.
http://www.anima.autentik.net/psihosomatske_bolesti.php
menora72- Broj poruka : 857
Godina : 52
Location : Novi Sad
Datum upisa : 18.01.2012
Re: Genetika
http://mda.org/disease/duchenne-muscular-dystrophy/causes-inheritance
Evo kako se DMD nasleđuje.
Evo kako se DMD nasleđuje.
Tangerine- Broj poruka : 354
Godina : 39
Datum upisa : 25.08.2012
Re: Genetika
Ja isto ne mogu da se slozim sa teorijama da su danas sve bolesti psihosomatskog porekla, i vidim da su se ovde pomesale babe i zabe...Neke bolesti jesu, verovatno vecina njih, ali bih bas volela da cujem objasnjenje kako su to DMD ili hemofilija, ili recimo Daunov sindrom, psihosomatske bolesti.
Ema78- Broj poruka : 4233
Location : Beograd, Srbija
Datum upisa : 23.04.2012
Re: Genetika
Tangerine ::http://mda.org/disease/duchenne-muscular-dystrophy/causes-inheritance
Evo kako se DMD nasleđuje.
Hvala Tangerine
e sad pitanje (koje ustvari mene zanima) za Nobela je ZASTO dolazi do te mutacije ? Sta je uzrok ?
Zasto kod nekoga dolazi do te mutacije gena a kod nekoga ne ? zasto je u nekoj porodici primarno nastala ta mutacija pa se dalje "genetski nasledjuje" ?
menora72- Broj poruka : 857
Godina : 52
Location : Novi Sad
Datum upisa : 18.01.2012
Re: Genetika
Ne znam, ja nisam kandidat za Nobela, pogotovo ne za medicinu. :) I ne verujem da iko na svetu to zna, pa ni Vladeta Jerotić, koji, koliko vidim u gornjim tekstovima, DMD ni ne pominje. U svakom slučaju, ako bismo dalje banalizovali celu priču, sasvim sigurno nije prababa moje prababe sama sebi (autosugestijom -- ili čime već...) napravila mutaciju u genu za distrofin. Prosto, teoriju o psihosomatskim bolestima ne mogu ni na jednom planu da primenim na DMD.
Ema, ni ja ne mogu da zamislim kako je Tarnerov sindrom kod moje prve bebe mogao biti rezultat psihosomatike.
Ema, ni ja ne mogu da zamislim kako je Tarnerov sindrom kod moje prve bebe mogao biti rezultat psihosomatike.
Tangerine- Broj poruka : 354
Godina : 39
Datum upisa : 25.08.2012
Re: Genetika
pa ja imam jos meleon pitanja , tek smo poceli
e sad cak i klasicna genetika kaze da su mutacije posledica izuzetno jakih spoljasnjih uticaja ,pa se tu navode razni fizicki uticaji ... a mene zanima kako recimo dve zene u isto vreme na istom mestu pod istim spoljasnjim faktorima kod jedne se stvori mutacija a kod druge ne ...u cemu se njih dve razlikuju ?
dakle ipak smo se vratili na spoljasnjie uticaje ako verujete kl. genetici ...a postoje mnogi uticaji koji nisu fizicki merljivi , e oni mene pogotovo zanimaju i njih sam istrazivala ....
e sad cak i klasicna genetika kaze da su mutacije posledica izuzetno jakih spoljasnjih uticaja ,pa se tu navode razni fizicki uticaji ... a mene zanima kako recimo dve zene u isto vreme na istom mestu pod istim spoljasnjim faktorima kod jedne se stvori mutacija a kod druge ne ...u cemu se njih dve razlikuju ?
dakle ipak smo se vratili na spoljasnjie uticaje ako verujete kl. genetici ...a postoje mnogi uticaji koji nisu fizicki merljivi , e oni mene pogotovo zanimaju i njih sam istrazivala ....
menora72- Broj poruka : 857
Godina : 52
Location : Novi Sad
Datum upisa : 18.01.2012
Re: Genetika
Eh, koliko pitanja, a nijedan odgovor. Kokoška ili jaje -- šta je starije? Ne znam zaista da li se odgovori na ova 'pitanja za Nobela' mogu dobiti na jednom internet forumu. Ili, možda, baš ti, Menorice, imaš spremne odgovore, pa samo treba neko da se zainteresuje za njih, a ti da ponudiš još jedan kriptičan tekst u kom se otkriva neka nova genetička Amerika u kojoj možda baš Vladeta Jerotić peva "Star Spangled Banner"?
Ne znam zašto je nastala prva mutacija DMD u mom ženskom rodoslovu. Ne znam ni zašto je moja prva trudnoća bila komplikovana Tarnerovim sindromom koji se ni u pedigreu mog supruga ni u mom dotad nije bio ispoljio. Čisto sumnjam da smo ga nas dvoje stvorili na psihosomatskoj osnovi. Ali, eto, zahvaljujući toj mainstream genetici, kojoj neko veruje a neko ne, na drugom kontinentu smo iz moje i sestrine izolovane DNK dobili podatak da mutacije za DMD na našoj grani ženskog rodoslova nema, a na ovom našem malom -- prostom amniocentezom saznali za 45xo... Eto, možda tradicionalna genetika nema odgovore na sva pitanja o kokoši i jajetu, ali ja se posle svega, ipak, kunem u nju.
Ne znam zašto je nastala prva mutacija DMD u mom ženskom rodoslovu. Ne znam ni zašto je moja prva trudnoća bila komplikovana Tarnerovim sindromom koji se ni u pedigreu mog supruga ni u mom dotad nije bio ispoljio. Čisto sumnjam da smo ga nas dvoje stvorili na psihosomatskoj osnovi. Ali, eto, zahvaljujući toj mainstream genetici, kojoj neko veruje a neko ne, na drugom kontinentu smo iz moje i sestrine izolovane DNK dobili podatak da mutacije za DMD na našoj grani ženskog rodoslova nema, a na ovom našem malom -- prostom amniocentezom saznali za 45xo... Eto, možda tradicionalna genetika nema odgovore na sva pitanja o kokoši i jajetu, ali ja se posle svega, ipak, kunem u nju.
Tangerine- Broj poruka : 354
Godina : 39
Datum upisa : 25.08.2012
Re: Genetika
Rekla bih da se genetikom ne treba previše opterećivati. Jednostavno ponašanje prirodno, bez nekog pritiska da se baš svaki šum deteta oslušne. Uostalom, ni biološki roditelji ne mogu sa sigurnošću znati šta da očekuju od dece. Deca ko deca, dok su mala sve ih zanima, danas jedna stvar, sutra druga...Pretpostavljam sve do polaska u osnovnu školu, u malo starije razrede, teško je iskristalisati čemu je sklono i nadareno.
Pošto sma ja već upoznala i drugu stranu, shvatih da genetika nije istisnuta uprkos odrastanju u totalno drugačijem okruženju, tako da stoji to da genetika ne može biti odbačena.
Ambicioznost, koju je par članica pomenulo kod dece, opet vidim kao jednu od tipičnih karakteristika usvojene dece, jer još nisam upoznala usvojeno dete koje nema malo veće ciljeve u životu, bilo kroz obrazovanje i materijalno stanje. Osim toga u jednom od psiholoških istraživanja na tu temu pročitah i to da deca iz doma imaju izraženu potrebu za stabilnošću i nezavisnošću kad odrastu,kao i potrebu za dokazivanjem da vrede ( prozilazi iz onog da su u startu odbačeni bili jel ). I sa tim se slažem.
Dobra vest za sve vas je što će vam deca najverovatnije biti odlični đaci i sumnjam da ćete imati većih muka oko škole sa njima. Svakako će zasluge biti i vaše, zbog velike pažnje koju im posvećujete ( nešto više, rekla bih, nego klasični roditelji ) i to u kombinaciji sa pomenutom ambicioznošću, biće pun pogodak.
Pošto sma ja već upoznala i drugu stranu, shvatih da genetika nije istisnuta uprkos odrastanju u totalno drugačijem okruženju, tako da stoji to da genetika ne može biti odbačena.
Ambicioznost, koju je par članica pomenulo kod dece, opet vidim kao jednu od tipičnih karakteristika usvojene dece, jer još nisam upoznala usvojeno dete koje nema malo veće ciljeve u životu, bilo kroz obrazovanje i materijalno stanje. Osim toga u jednom od psiholoških istraživanja na tu temu pročitah i to da deca iz doma imaju izraženu potrebu za stabilnošću i nezavisnošću kad odrastu,kao i potrebu za dokazivanjem da vrede ( prozilazi iz onog da su u startu odbačeni bili jel ). I sa tim se slažem.
Dobra vest za sve vas je što će vam deca najverovatnije biti odlični đaci i sumnjam da ćete imati većih muka oko škole sa njima. Svakako će zasluge biti i vaše, zbog velike pažnje koju im posvećujete ( nešto više, rekla bih, nego klasični roditelji ) i to u kombinaciji sa pomenutom ambicioznošću, biće pun pogodak.
Re: Genetika
Danas mi srce puno, prepuno. Isle smo moje dete i ja po nase prvo svedocanstvo ! Uciteljica je prozivala decu i pitala ih, kako bi sebe predstavila . Uglavnom su rekli : ja najvise volim matematiku, volim da citam ,najbolji je veliki odmor , kako vole uciteljicu ,... bili su jako simpaticni. Moja devojcica je bila zadnja. Malo se zbunila, pa rekla : ja najvise volim da ucim sa mojom mamom ! Vratila se na mesto pored mene, videla da placem ( ne mogu kontrolisati, jace od mene ) , pomilovala me po licu i dala svedocanstvo u kome pise , izmedju ostalog i ovo : postuje svoje nastavnike i drugove,pomaze svima, svi je vole, ... Ne znam sta nam buducnost donosi, ali ja sam vec zahvalna za svaki sekund proveden sa njom , volim je vise od ikoga na svetu , i to se nikad nece promeniti !
Sara- Broj poruka : 399
Godina : 51
Datum upisa : 09.07.2009
Re: Genetika
Sara ::Danas mi srce puno, prepuno. Isle smo moje dete i ja po nase prvo svedocanstvo ! Uciteljica je prozivala decu i pitala ih, kako bi sebe predstavila . Uglavnom su rekli : ja najvise volim matematiku, volim da citam ,najbolji je veliki odmor , kako vole uciteljicu ,... bili su jako simpaticni. Moja devojcica je bila zadnja. Malo se zbunila, pa rekla : ja najvise volim da ucim sa mojom mamom ! Vratila se na mesto pored mene, videla da placem ( ne mogu kontrolisati, jace od mene ) , pomilovala me po licu i dala svedocanstvo u kome pise , izmedju ostalog i ovo : postuje svoje nastavnike i drugove,pomaze svima, svi je vole, ... Ne znam sta nam buducnost donosi, ali ja sam vec zahvalna za svaki sekund proveden sa njom , volim je vise od ikoga na svetu , i to se nikad nece promeniti !
Saro ...
To je zaista predivno! Od srca vam želim sve najbolje
majat- Broj poruka : 130
Godina : 50
Datum upisa : 07.03.2012
Re: Genetika
Hehehe kažem ja u periodu škole ( posebno osnovne dok pubertet baš ne zakači ) biće te veoma srećni i zadovoljni.
Saro biće tu još puno prilika da ti na tako javan i transparentan način pokaže ljubav i zahvalnost.
Saro biće tu još puno prilika da ti na tako javan i transparentan način pokaže ljubav i zahvalnost.
Re: Genetika
Daca88 ::...
Pošto sma ja već upoznala i drugu stranu, shvatih da genetika nije istisnuta uprkos odrastanju u totalno drugačijem okruženju, tako da stoji to da genetika ne može biti odbačena.
...
Da li možeš da navedeš neku osobinu za koju misliš da je vezana za genetiku i da nije nestala uprkos odrastanja u sasvim drugoj sredini? Nadam se da nije indiskretno pitanje, to me zanima baš u duhu ove teme...
Saro,
divno
Simona- Broj poruka : 8349
Godina : 55
Location : Beograd
Datum upisa : 14.11.2009
Re: Genetika
Simona ::Daca88 ::...
Pošto sma ja već upoznala i drugu stranu, shvatih da genetika nije istisnuta uprkos odrastanju u totalno drugačijem okruženju, tako da stoji to da genetika ne može biti odbačena.
...
Da li možeš da navedeš neku osobinu za koju misliš da je vezana za genetiku i da nije nestala uprkos odrastanja u sasvim drugoj sredini? Nadam se da nije indiskretno pitanje, to me zanima baš u duhu ove teme...
Saro,
divno
Nema indiskretnih pitanja, ovde smo svi iz iste priče i najbolje se shvatamo, tako da mi nije problem da odgovorim na bilo koje pitanje u cilju toga da svoje klince i klinceze bolje shvatite.
Ja sam inače, nisam napomenula, oboje upoznala ( i nju i b-oca ). Sa njom jesam kratko pričala, ali više nego dovoljno da je učitam i sklopim kakav je tip ličnosti prema onom prikazanom i izrečenom. Osobine koje sam od nje zakačila: eksplozivnost, određene tikove ( način prilaska ljudima, pogled ), zajedničke ukuse u nekim svarima ( bila je recimo u crnom, iako sam brzo shvatila da nije zena u zalosti, vec joj je takav stil , ja sam manje više uvek u crnom, sa malo svetlih detalja, zatim uvideh da nije tip koji se šminka niti je ikad ušla u suknju ili štiklu ) i da je generalno emotivno zatvorena osoba i to je sve što sam mogla pročitati. Ako i ima više, ja to ne znam.
Od njega sam mnogo više nasledila, ali sam sa njim provela cela tri sata te sam više mogla videti: ceo intelektualni sklop rekla bih njegov tj na njegovu porodicu: talenat za pisanje, sklonost ka obrazovanju, iste nauke kao i on volim, oboje smo ''filozofi'', način na koji govori ili objašnjava je identičan mom ( gestikulacija, pokreti ), oboje smo pomalo vukovi smaotnjaci i smisao za humor.
To bi bilo to.:)
Re: Genetika
Daco,
hvala, opet je tvoj post pravo bogatstvo za ovu temu... Sudeći po broju osobina koje si ti navela nikako ne možemo da zanemarimo genetiku.
Inače kod nas je zanimljivo da je prema rečima socijalnih radnika biološka majka načitana, obrazovana. Čini mi se da bi i nju i nas mogli da opišemo tako kako si ti opisala sebe i biološkog oca - da imamo sklonost ka obrazovanju. Vilenjak medjutim do skoro nije pokazivao nikakvo interesovanje za čitanje, činilo mi se da će mu matematika, logika mnogo bolje ići nego srpski. I dalje mu knjižice uglavnom služe da odloži spavanje (čitamo uvek pred spavanje). Ali je počeo da pokazuje naglo interesovanje za pisanje. Iako smo mi tu ležerni roditelji, ne forsiramo ga da uči da čita ni da piše, naučiće to sigurno... Sad ga samo vidim kako uzme papir, ispisuje prvo neka svoja slova a onda se disciplinuje, prepisuje čitave rečenice iz knjiga, onda me tera da čitam šta je napisao... Izgleda da ipak neće izbeći ono što ima i u nasledju a i u okruženju :)
hvala, opet je tvoj post pravo bogatstvo za ovu temu... Sudeći po broju osobina koje si ti navela nikako ne možemo da zanemarimo genetiku.
Inače kod nas je zanimljivo da je prema rečima socijalnih radnika biološka majka načitana, obrazovana. Čini mi se da bi i nju i nas mogli da opišemo tako kako si ti opisala sebe i biološkog oca - da imamo sklonost ka obrazovanju. Vilenjak medjutim do skoro nije pokazivao nikakvo interesovanje za čitanje, činilo mi se da će mu matematika, logika mnogo bolje ići nego srpski. I dalje mu knjižice uglavnom služe da odloži spavanje (čitamo uvek pred spavanje). Ali je počeo da pokazuje naglo interesovanje za pisanje. Iako smo mi tu ležerni roditelji, ne forsiramo ga da uči da čita ni da piše, naučiće to sigurno... Sad ga samo vidim kako uzme papir, ispisuje prvo neka svoja slova a onda se disciplinuje, prepisuje čitave rečenice iz knjiga, onda me tera da čitam šta je napisao... Izgleda da ipak neće izbeći ono što ima i u nasledju a i u okruženju :)
Simona- Broj poruka : 8349
Godina : 55
Location : Beograd
Datum upisa : 14.11.2009
Re: Genetika
Hej, pa ja sam za pisanje apsolutno izgubljen slučaj bila do 12-13 godine i onda se bukvalno preko noći desio napredak, kao da sam se jedno jutro probudila i shvatila da ja zapravo sjajno pišem. Tako da ne brini, kombinacija dobrih gena plus dobro usmerenje ne može da omaši.
Re: Genetika
Daco,
opet ja sa pitanjem...
A da li se neke od osobina preklapaju sa osobinama tvojih roditelja (kao što sad Simona navede)...
opet ja sa pitanjem...
A da li se neke od osobina preklapaju sa osobinama tvojih roditelja (kao što sad Simona navede)...
Struzzo- Broj poruka : 7041
Godina : 49
Location : Beograd
Datum upisa : 27.09.2008
Re: Genetika
Ode post...
Ima tu od navedenih neka opšta mesta, npr. oblačenje u crno (i meni je to omiljena boja mada je često "začinim" nekom žutom, crvenom, ljubičastom)...Sklonost obrazovanju mislim da je definitivno nešto sredinsko, ali sklonost ka određenim naukama, umetnosti, da, verovatno genetski...
Ima tu od navedenih neka opšta mesta, npr. oblačenje u crno (i meni je to omiljena boja mada je često "začinim" nekom žutom, crvenom, ljubičastom)...Sklonost obrazovanju mislim da je definitivno nešto sredinsko, ali sklonost ka određenim naukama, umetnosti, da, verovatno genetski...
Struzzo- Broj poruka : 7041
Godina : 49
Location : Beograd
Datum upisa : 27.09.2008
Strana 2 od 10 • 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10
Strana 2 od 10
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu