Genetika
+22
Sirijus
Bobac
Ambra
micam
Gabriela
snedra
trkosoca
lilymar
JocY
MAAKKI
noja
majat
Sara
Daca88
Ema78
Tangerine
menora72
Shizika
milkyway
nina :)
lilya
Struzzo
26 posters
Strana 8 od 10
Strana 8 od 10 • 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10
Re: Genetika
Gabriela,
baš sam te se pre neki dan setila i pitala se da li si se odlučila za usvajanje ili ne.
Odgovore 'ko su biološki roditelji' naše dece ne možeš dobiti od usvojenih roditelja. Razlog za to je što priče dece pripadaju njima. Niko ih neće iznositi na internetu. Neki ljudi pričaju sa najbližim prijateljima o tome. Ja čak ni sa najbližim prijateljima ne pričam o toj temi. Kako ko odluči. Usvojena deca kada odrastu i traže svoje biološke roditelje naravno mogu da iznose te podatke. Na kraju odgovora staviću jedan link ka našem blogu gde su priče odraslih usvojenih. Iz njih možda možeš da stekneš sliku ko su njihovi biološki roditelji.
I u biološkom roditeljstvu radjanje je rizik. Sigurno roditelji ne znaju baš sve bolesti koje su pretkinje i preci mogli imati. Ili ako znaju postoje neke opasnosti, neko je bio alkoholičar, neko imao neku potencijalno naslednu bolest... Da li će zbog toga odreći roditeljstva? Možda neko i hoće...
Opet jeste usvajanje veći rizik svakako. Mi o biološkim roditeljima dece znamo jako malo. O očevima najčešće je ništa jer su očevi najčešće nepoznati. A to je cela jedna linija nepoznata čak i da se zna nešto o biološkoj majci. Ipak kroz školu roditeljstva se pripremamo pa je kod nas bila radionica na temu 'ko su biološki roditelji dece'. Pisala sam to više puta. Tada nam je rečeno da su to uglavnom ljudi sa margine društva. Retko je to maloletnica kao najčešće spominjana priča. Mnogo češće je da su ove stvari koje si i ti navodila, neka bolest, bolest zavisnosti ili neka druga, silovanje, incest, kriminal, i kao najteže zlostavljanje i zanemarivanje dece... Moj utisak iz prakse znači onoliko koliko ljudi pričaju je da ipak nije baš tako kako su nam rekli. Pošto smo mi izokrenuto društvo onda kriminalci odlično prolaze a neki idealisti dodju u situaciju da moraju da se odreknu dece ili im ih oduzmu. Ali to je kažem moj utisak, sigurno ima i kategorija koje su spomenute.
Ipak to su samo etikete. Mi ne znamo cele priče tih ljudi - da li bi neka žena bila prostitutka u nekim drugim uslovima? Da li bih ja bila prostitutka da sam proživela sve što je i ona? I ako ne bih da li mogu da je razumem (ukoliko bih znala celu njenu priču)? U svakom slučaju prostitucija nije nasledna a to je ono što pretpostavljam zanima usvojenog roditelja. No ako neko ima jaku averziju prema prostituciji, ako mu/joj je to nešto nezamislivo i to bi uticalo na vaspitanje deteta, ne treba da prihvati tu priču. Svi mi čujemo neke osnovne stvari koje su dovele do toga da dete može biti usvojeno, pa tu etiketu znamo, ne znamo sve detalje iza toga.
Da li će dete pokazivati neko problematično ponašanje, da li će u nekom trenutku oboleti od neke nasledne bolesti i slična pitanja. To je rizik koji preuzimamo. Kažem opet to se ne zna ni u biološkim porodicama. Ali negde je to uobičajeni način roditeljstva pa nemamo toliki strah kao ovde kad znamo da je nešto nepoznato. Mene moralne stvari ne plaše. Mislim da su uglavnom naučene te ako se pokažu nenaučene možemo nas da krivimo ako nekog krivimo a ne biološke roditelje. Ali bolesti kad me lekar upita a ja ne znam ništa samo mi idu neki strašni filmovi u glavi. Sreća da Viktor retko boluje. Kad se razboli razmišljam da uradimo ovu analizu preko krvi i znamo. Medjutim kažem retko boluje pa opet zaboravim na to u periodima izmedju. Moram i njega da upitam da li ga to zanima i da li bi želeo da zna. To zato što ja razmišljam recimo ako imam neku sklonost za neku bolest da li bih želela da znam unapred. I ako on ima da li bih želela da znam unapred. Možda bih mogla da jedem odgovarajuću hranu ili tome slično. Ali možda bih mnoge bezbrižne godine provela u strahu od bolesti koja se na kraju ne bi ni ispoljila. Tako da sam u dilemi da li to treba raditi. Ako nekad to uradimo javljam da li vredi raditi.
Evo linka koji sam spomenula https://usvajanje.wordpress.com/category/iz-ugla-deteta/
baš sam te se pre neki dan setila i pitala se da li si se odlučila za usvajanje ili ne.
Odgovore 'ko su biološki roditelji' naše dece ne možeš dobiti od usvojenih roditelja. Razlog za to je što priče dece pripadaju njima. Niko ih neće iznositi na internetu. Neki ljudi pričaju sa najbližim prijateljima o tome. Ja čak ni sa najbližim prijateljima ne pričam o toj temi. Kako ko odluči. Usvojena deca kada odrastu i traže svoje biološke roditelje naravno mogu da iznose te podatke. Na kraju odgovora staviću jedan link ka našem blogu gde su priče odraslih usvojenih. Iz njih možda možeš da stekneš sliku ko su njihovi biološki roditelji.
I u biološkom roditeljstvu radjanje je rizik. Sigurno roditelji ne znaju baš sve bolesti koje su pretkinje i preci mogli imati. Ili ako znaju postoje neke opasnosti, neko je bio alkoholičar, neko imao neku potencijalno naslednu bolest... Da li će zbog toga odreći roditeljstva? Možda neko i hoće...
Opet jeste usvajanje veći rizik svakako. Mi o biološkim roditeljima dece znamo jako malo. O očevima najčešće je ništa jer su očevi najčešće nepoznati. A to je cela jedna linija nepoznata čak i da se zna nešto o biološkoj majci. Ipak kroz školu roditeljstva se pripremamo pa je kod nas bila radionica na temu 'ko su biološki roditelji dece'. Pisala sam to više puta. Tada nam je rečeno da su to uglavnom ljudi sa margine društva. Retko je to maloletnica kao najčešće spominjana priča. Mnogo češće je da su ove stvari koje si i ti navodila, neka bolest, bolest zavisnosti ili neka druga, silovanje, incest, kriminal, i kao najteže zlostavljanje i zanemarivanje dece... Moj utisak iz prakse znači onoliko koliko ljudi pričaju je da ipak nije baš tako kako su nam rekli. Pošto smo mi izokrenuto društvo onda kriminalci odlično prolaze a neki idealisti dodju u situaciju da moraju da se odreknu dece ili im ih oduzmu. Ali to je kažem moj utisak, sigurno ima i kategorija koje su spomenute.
Ipak to su samo etikete. Mi ne znamo cele priče tih ljudi - da li bi neka žena bila prostitutka u nekim drugim uslovima? Da li bih ja bila prostitutka da sam proživela sve što je i ona? I ako ne bih da li mogu da je razumem (ukoliko bih znala celu njenu priču)? U svakom slučaju prostitucija nije nasledna a to je ono što pretpostavljam zanima usvojenog roditelja. No ako neko ima jaku averziju prema prostituciji, ako mu/joj je to nešto nezamislivo i to bi uticalo na vaspitanje deteta, ne treba da prihvati tu priču. Svi mi čujemo neke osnovne stvari koje su dovele do toga da dete može biti usvojeno, pa tu etiketu znamo, ne znamo sve detalje iza toga.
Da li će dete pokazivati neko problematično ponašanje, da li će u nekom trenutku oboleti od neke nasledne bolesti i slična pitanja. To je rizik koji preuzimamo. Kažem opet to se ne zna ni u biološkim porodicama. Ali negde je to uobičajeni način roditeljstva pa nemamo toliki strah kao ovde kad znamo da je nešto nepoznato. Mene moralne stvari ne plaše. Mislim da su uglavnom naučene te ako se pokažu nenaučene možemo nas da krivimo ako nekog krivimo a ne biološke roditelje. Ali bolesti kad me lekar upita a ja ne znam ništa samo mi idu neki strašni filmovi u glavi. Sreća da Viktor retko boluje. Kad se razboli razmišljam da uradimo ovu analizu preko krvi i znamo. Medjutim kažem retko boluje pa opet zaboravim na to u periodima izmedju. Moram i njega da upitam da li ga to zanima i da li bi želeo da zna. To zato što ja razmišljam recimo ako imam neku sklonost za neku bolest da li bih želela da znam unapred. I ako on ima da li bih želela da znam unapred. Možda bih mogla da jedem odgovarajuću hranu ili tome slično. Ali možda bih mnoge bezbrižne godine provela u strahu od bolesti koja se na kraju ne bi ni ispoljila. Tako da sam u dilemi da li to treba raditi. Ako nekad to uradimo javljam da li vredi raditi.
Evo linka koji sam spomenula https://usvajanje.wordpress.com/category/iz-ugla-deteta/
Simona- Broj poruka : 8349
Godina : 55
Location : Beograd
Datum upisa : 14.11.2009
Re: Genetika
Simona,
Hvala na mnogim korisnim odgovorima koje dajes meni i svima. Izvinjavam se sto nisam odmah odgovorila, zapravo, ja ne otvaram sajt svaki dan, jer sam pretrpana poslovima na kojima radim, ali ga otvaram regularno.
Na pitanje sta sam odlucila mogu da kazem sledece: citala sam i gledala iz raznih izvora i iz raznih zemalja dosta toga o usvajanju starije dece, skoro sve price koje se mogu naci su horor, a 2-3 su pozitivne; medjutim, ja ne mogu da baziram svoj zivot na onome sto je neko napisao na Internetu, jer iz iskustva znam da tu ima svega, mnogo nekompetentnosti itd, ali ne mogu to ni da ignorisem; ne zelim da se odreknem neceg sto bi moglo da bude dobro, samo zbog toga sto neki imaju losa iskustva jer zivot je cudo i svasta je moguce; zato je potrebno biti u procesu i videti sve to na licu mesta. Dakle, bicu u postupku, ici cu korak po korak i na svakom koraku cu resavati da li ja to mogu ili ne. Ja nisam osoba koja odustaje. Isto tako, moram da vodim racuna da mi osecanja ne pomute razum i da ne zapadnem u jos vecu nevolju, odnosno da ne otvaram problem za koji nemam resenje. Jer ova zamlja ne nudi mnogo mogucnosti ni u jednom smislu. Ono sa cim ne bih znala kako da se nosim su upravo psihijatrijske bolesti jer se one najvise prenose genetski. Zatim dosta citam o toj agresivnosti kod starije usvojene dece sto je isto problem.
Sto se tice dece cije su majke na primer prostitutke, da slazem se s tobom da pravilno vaspitanje u porodici moze sve to da neutralise. Iz raznih izvora izvlacim i zakljucak da se neke osobe prostituisu ne samo zbog zivotnih okolnosti vec i zato sto su poremecene licnosti. Poremecaj licnosti daje neka devijantna ponasanja bilo da se radi o seksualnim devijacijama, sociopatama i sl, a opet ti ljudi mogu da budu cak i obrazovani, idu na posao i ispunjavaju normalno svoje obaveze i pri tom imaju neki svoj skriveni drugi zivot. Verovatno se i te devijacije nasledjuju jer se tu radi o nekim poremecajima u mozgu koji dovode do takvog ponasanja ili recimo nemogucnosti pravilnog rasudjivanja tako da takvi ljudi donose niz vrlo cudnih i izopacenih odluka u zivotu koje ih dovode u nevolje. I tu nema spasa jer nikakvo vaspitanje ne moze to da ispravi.
Opet, ne treba se zbog losih slucajeva lisavati lepih iskustava. Citala sam istinit slucaj o jednom decaku koji je raso na ulici, kretao se u drustvu dece koja su prosila, ziveo u neadekvatnoj porodici, ima neku blagu mentalnu retardaciju, nije imao sta da jede ni gde da spava, ali je tako dobar i cak je postao uspesan sportista.
Sto se tice toga da li treba raditi analize krvi na nasledne bolesti, ne znam sta bih rekla. Mozda je bolje da se ne zna jer onako se um previse fokusira na te bolesti, koje mogu i da se ne ispolje. Jer, ne znam ako i znas nesto o njima kako to moze da se izbegne, mozda eventalno nacinom zivota, izborom zanimanja, ishranom, ali to su sve faktori koji malo mogu da uticu.
Pozdrav.
Hvala na mnogim korisnim odgovorima koje dajes meni i svima. Izvinjavam se sto nisam odmah odgovorila, zapravo, ja ne otvaram sajt svaki dan, jer sam pretrpana poslovima na kojima radim, ali ga otvaram regularno.
Na pitanje sta sam odlucila mogu da kazem sledece: citala sam i gledala iz raznih izvora i iz raznih zemalja dosta toga o usvajanju starije dece, skoro sve price koje se mogu naci su horor, a 2-3 su pozitivne; medjutim, ja ne mogu da baziram svoj zivot na onome sto je neko napisao na Internetu, jer iz iskustva znam da tu ima svega, mnogo nekompetentnosti itd, ali ne mogu to ni da ignorisem; ne zelim da se odreknem neceg sto bi moglo da bude dobro, samo zbog toga sto neki imaju losa iskustva jer zivot je cudo i svasta je moguce; zato je potrebno biti u procesu i videti sve to na licu mesta. Dakle, bicu u postupku, ici cu korak po korak i na svakom koraku cu resavati da li ja to mogu ili ne. Ja nisam osoba koja odustaje. Isto tako, moram da vodim racuna da mi osecanja ne pomute razum i da ne zapadnem u jos vecu nevolju, odnosno da ne otvaram problem za koji nemam resenje. Jer ova zamlja ne nudi mnogo mogucnosti ni u jednom smislu. Ono sa cim ne bih znala kako da se nosim su upravo psihijatrijske bolesti jer se one najvise prenose genetski. Zatim dosta citam o toj agresivnosti kod starije usvojene dece sto je isto problem.
Sto se tice dece cije su majke na primer prostitutke, da slazem se s tobom da pravilno vaspitanje u porodici moze sve to da neutralise. Iz raznih izvora izvlacim i zakljucak da se neke osobe prostituisu ne samo zbog zivotnih okolnosti vec i zato sto su poremecene licnosti. Poremecaj licnosti daje neka devijantna ponasanja bilo da se radi o seksualnim devijacijama, sociopatama i sl, a opet ti ljudi mogu da budu cak i obrazovani, idu na posao i ispunjavaju normalno svoje obaveze i pri tom imaju neki svoj skriveni drugi zivot. Verovatno se i te devijacije nasledjuju jer se tu radi o nekim poremecajima u mozgu koji dovode do takvog ponasanja ili recimo nemogucnosti pravilnog rasudjivanja tako da takvi ljudi donose niz vrlo cudnih i izopacenih odluka u zivotu koje ih dovode u nevolje. I tu nema spasa jer nikakvo vaspitanje ne moze to da ispravi.
Opet, ne treba se zbog losih slucajeva lisavati lepih iskustava. Citala sam istinit slucaj o jednom decaku koji je raso na ulici, kretao se u drustvu dece koja su prosila, ziveo u neadekvatnoj porodici, ima neku blagu mentalnu retardaciju, nije imao sta da jede ni gde da spava, ali je tako dobar i cak je postao uspesan sportista.
Sto se tice toga da li treba raditi analize krvi na nasledne bolesti, ne znam sta bih rekla. Mozda je bolje da se ne zna jer onako se um previse fokusira na te bolesti, koje mogu i da se ne ispolje. Jer, ne znam ako i znas nesto o njima kako to moze da se izbegne, mozda eventalno nacinom zivota, izborom zanimanja, ishranom, ali to su sve faktori koji malo mogu da uticu.
Pozdrav.
Gabriela- Broj poruka : 55
Datum upisa : 27.12.2015
Re: Genetika
MI SMO USVOJILI DETE OD 4 G PRE MESEC DANA I VIDM DA PONESTO OD ONOGA STO SI NAPISALA ZAISTA POSTOJI. MALO AGRESIVNIJE PONASANJE PREMA DECI U PARKU I VIKANJE NA SAV GLAS POSTOJI I TO POKUSAVAMO ISKORENITI. OSTALO JE SVE SUPER ALI SE POCINJEM PLAITI TE HISTERIJE U POJEDINIM SITUACIJAMA SA DRUGOM DECOM. SA NAMA SE PONASA OK DOBAR JE I SLUSA SEM PONEKAD. PA I BIOLOSKA DECA MOGU DA POSTANU AGREWSIVNA I DELIKVENTI TO NIKO NE MOZE DA GARANTUJE. CIM DOBIJE NASE PREZIME ICI CE MO NA ISPITIVANJA PREVENTIVE RADI I OTKLONITI SVE SUMNJE. ALIA I ZBOG TOGA STO JE NATPROSECNO PAMETAN ZA SVOJ UZRAST. SVAKOM MOGUI PREPORUCITI USVAJANJE STARIJE DECE , AKO SE MOZE DETE OD TRI IPO ILI CETIRI , PET G NAZVATI MSTARIJIM. JESTE TESKO U POCETKU ALI POSLE MESEC DANA JA SAM KONACNO USLA NA PRAVI KOLOSEK I NORMALNO FUNKCIONISEM. ONO STO TI JE POTREBNO ZA STARIJE DETE JE DOSTA PRICE I OBJASNJAVANJA JER SU ONA U TOM UZRASTU JAKO RADOZNALA I STALNO PITAJU ZASTO I KAKO. NPR. IDEMO MAMA NA MALO IGRALISTE NE NA VELIKO. A ZASTO JE ONO MALO, ZATO STO JE TAKO NAPRAVLJENO. A ZASTO JE TAKO NAPRAVLJENO, NAPRAVILE CIKE. A KOJE CIKE, PA MAJSTORI. A KOJI MAJSTORI....
Poslednji izmenio trkosoca dana 23/5/2017, 15:22, izmenjeno ukupno 1 puta
trkosoca- Broj poruka : 180
Godina : 44
Datum upisa : 13.10.2016
Re: Genetika
Trcosoca, ne znam na koje si analize mislila, da li na genetske i sl. da biste radili nakon konacnog usvajanja. Mislim da vec sada mozete u privatnoj laboratoriji da uradite analize krvi npr. na HIV, na hepatitis C i B, ne morate da cekate konacno usvajanje. A mozda su mu neke od tih analiza vec do sada radili dok je bio u porodilistu ili kod hranitelja, pa ih mozda vec ima u zdravstvenom kartonu.
A za ponasanje, nije to nista neuobicajeno, nagledala sam se bioloske dece po parkovima kako histerisu, dok ih Lepotan koji je usvojen u cudu gleda. Mislim da to nikako nije karakteristicno samo za usvojenu decu, ne brini!
A za ponasanje, nije to nista neuobicajeno, nagledala sam se bioloske dece po parkovima kako histerisu, dok ih Lepotan koji je usvojen u cudu gleda. Mislim da to nikako nije karakteristicno samo za usvojenu decu, ne brini!
snedra- Broj poruka : 1932
Godina : 56
Location : Beograd
Datum upisa : 22.05.2012
Re: Genetika
Trkosoca,
ako mogu da te zamolim da pišeš malim slovima pošto na netu velika slova označavaju vikanje.
Gabriela,
hvala i tebi na lepim rečima :)
Što se psihičkih bolesti i poremećaja tiče i tu se nasledjuje sklonost i to u odredjenom nekom procentu nešto većem od ostale populacije (zavisno već o kojoj se bolesti ili poremećaju radi). Kada dodješ na razgovor oni će ti dati neki period da ti razmisliš. Recimo mi smo hteli da se složimo odmah ali su nas socijalni radnici "naterali" da razmišljamo dva dana i da se onda javimo i kažemo da li prihvatamo pa smo morali tako. U tom periodu ako je o bolesti/poremećaju reč ti možeš da se konsultuješ sa nekim psihijatrom i da ti on sa stručne strane kaže kakva je mogućnost nasledjivanja u tom konkretnom slučaju. Naravno, ako unapred znaš da sa tim ne možeš da se nosiš bez obzira šta medicina kaže bolje je odbiti. Dete zaslužuje roditelje/roditelja koji je sasvim u stanju da se nosi sa njegovom pričom i koja roditelja pa preko toga i dete neće opterećivati više nego što je sama težina priče.
Što se same težine priče tiče pitanje je šta je teška priča. Ja sam pisala isto o tome. Skoro sam čula za jednu priču koja iz ugla roditelja može delovati sjajna. Biološka majka je iz dobrostojeće porodice, fakultetski obrazovani njeni roditelji, ona na fakultetu. Imala je svu njihovu podršku da zadrži dete ali ona nije želela. Odmah je potpisala da se odriče roditeljskih prava kako bi dete bilo usvojeno. Ali kako će to jednog dana izgledati iz ugla deteta? Lake priče su ustvari teške a teške lake na nekom nivou. I kao malom ali još više kako raste... Tako da mislim da i o tome treba razmišljati jer te priče dece postaju i naše priče onda kada ih usvojimo.
No ja sam već pisala da ja nisam toliko baš razmišljala o svemu. Htela sam da budem majka. I to je meni bilo osnovno. Ne kažem da nisam razmišljala, čitala. Ali smatrala sam a i danas smatram da ne možemo sve predvideti. Ima jedna knjiga, roman, nema veze sa ovim ali meni se nekako povezuje. Dve devojke su tinejdžerske godine provele u strahu da ne budu otete, sve su tehnike razradile da se to ne desi. A onda se baš to desilo. Ne kažem da će nam se desiti sve što pomislimo, daleko od toga, ali ako će se nešto desiti desiće se. Pa kako rekoh kod usvojene dece je najčešće biološki otac nepoznat ili ima vrlo malo podataka o njemu. Pa sve od čega eventualno strahujemo u liniji biološke majke može biti u njegovoj. A opet čemu strahovi? Deca nisu kopija svojih bioloških roditelja, kao što nisu ni naša. Ona su sasvim zasebne, nove ličnosti i treba da uživamo u njihovim posebnostima.
Upravo njihove ličnosti pored godina su presudne. Može da bude agresije kod dece. Ispod agresije je uglavnom tuga, a ima puno razloga za tugu. U svojim kratkim životima preživeli su mnogo toga teškog. Pisala sam da smo i mi imali situacije kad nas je Viktor udarao. Kod nas je bila kazna odmah time out (odvajanje deteta onoliko minuta koliko ima godina). Dugo nije sasvim delovalo ali kad je počeo da maše ručicom ispred mojih očiju a ne sme da udari znala sam da smo uspeli. Ali ima i dece u biološkim porodicama koje udaraju roditelje. Čak sada mislim da mi više obraćamo pažnju na to nego roditelji u biološkim porodicama. Mi smo imali u okolini slučajeve da i starija deca udare roditelja i to na igralištu, šta rade kod kuće ne smem ni da mislim. Mi smo takvo ponašanje odavno rešili, kakvo udaranje roditelja, sad je nezamislivo i Vikotru, šokiran kad vidi te situacije na igralištu.
Taj plan ići korak po korak je dobar... a uvek nismo sami na nekom putu, mogu nam i drugi ljudi dati savet bilo mi koji smo slične situacije prošli ili stručna lica.
ako mogu da te zamolim da pišeš malim slovima pošto na netu velika slova označavaju vikanje.
Gabriela,
hvala i tebi na lepim rečima :)
Što se psihičkih bolesti i poremećaja tiče i tu se nasledjuje sklonost i to u odredjenom nekom procentu nešto većem od ostale populacije (zavisno već o kojoj se bolesti ili poremećaju radi). Kada dodješ na razgovor oni će ti dati neki period da ti razmisliš. Recimo mi smo hteli da se složimo odmah ali su nas socijalni radnici "naterali" da razmišljamo dva dana i da se onda javimo i kažemo da li prihvatamo pa smo morali tako. U tom periodu ako je o bolesti/poremećaju reč ti možeš da se konsultuješ sa nekim psihijatrom i da ti on sa stručne strane kaže kakva je mogućnost nasledjivanja u tom konkretnom slučaju. Naravno, ako unapred znaš da sa tim ne možeš da se nosiš bez obzira šta medicina kaže bolje je odbiti. Dete zaslužuje roditelje/roditelja koji je sasvim u stanju da se nosi sa njegovom pričom i koja roditelja pa preko toga i dete neće opterećivati više nego što je sama težina priče.
Što se same težine priče tiče pitanje je šta je teška priča. Ja sam pisala isto o tome. Skoro sam čula za jednu priču koja iz ugla roditelja može delovati sjajna. Biološka majka je iz dobrostojeće porodice, fakultetski obrazovani njeni roditelji, ona na fakultetu. Imala je svu njihovu podršku da zadrži dete ali ona nije želela. Odmah je potpisala da se odriče roditeljskih prava kako bi dete bilo usvojeno. Ali kako će to jednog dana izgledati iz ugla deteta? Lake priče su ustvari teške a teške lake na nekom nivou. I kao malom ali još više kako raste... Tako da mislim da i o tome treba razmišljati jer te priče dece postaju i naše priče onda kada ih usvojimo.
No ja sam već pisala da ja nisam toliko baš razmišljala o svemu. Htela sam da budem majka. I to je meni bilo osnovno. Ne kažem da nisam razmišljala, čitala. Ali smatrala sam a i danas smatram da ne možemo sve predvideti. Ima jedna knjiga, roman, nema veze sa ovim ali meni se nekako povezuje. Dve devojke su tinejdžerske godine provele u strahu da ne budu otete, sve su tehnike razradile da se to ne desi. A onda se baš to desilo. Ne kažem da će nam se desiti sve što pomislimo, daleko od toga, ali ako će se nešto desiti desiće se. Pa kako rekoh kod usvojene dece je najčešće biološki otac nepoznat ili ima vrlo malo podataka o njemu. Pa sve od čega eventualno strahujemo u liniji biološke majke može biti u njegovoj. A opet čemu strahovi? Deca nisu kopija svojih bioloških roditelja, kao što nisu ni naša. Ona su sasvim zasebne, nove ličnosti i treba da uživamo u njihovim posebnostima.
Upravo njihove ličnosti pored godina su presudne. Može da bude agresije kod dece. Ispod agresije je uglavnom tuga, a ima puno razloga za tugu. U svojim kratkim životima preživeli su mnogo toga teškog. Pisala sam da smo i mi imali situacije kad nas je Viktor udarao. Kod nas je bila kazna odmah time out (odvajanje deteta onoliko minuta koliko ima godina). Dugo nije sasvim delovalo ali kad je počeo da maše ručicom ispred mojih očiju a ne sme da udari znala sam da smo uspeli. Ali ima i dece u biološkim porodicama koje udaraju roditelje. Čak sada mislim da mi više obraćamo pažnju na to nego roditelji u biološkim porodicama. Mi smo imali u okolini slučajeve da i starija deca udare roditelja i to na igralištu, šta rade kod kuće ne smem ni da mislim. Mi smo takvo ponašanje odavno rešili, kakvo udaranje roditelja, sad je nezamislivo i Vikotru, šokiran kad vidi te situacije na igralištu.
Taj plan ići korak po korak je dobar... a uvek nismo sami na nekom putu, mogu nam i drugi ljudi dati savet bilo mi koji smo slične situacije prošli ili stručna lica.
Simona- Broj poruka : 8349
Godina : 55
Location : Beograd
Datum upisa : 14.11.2009
Re: Genetika
snedra ::Trcosoca, ne znam na koje si analize mislila, da li na genetske i sl. da biste radili nakon konacnog usvajanja. Mislim da vec sada mozete u privatnoj laboratoriji da uradite analize krvi npr. na HIV, na hepatitis C i B, ne morate da cekate konacno usvajanje. A mozda su mu neke od tih analiza vec do sada radili dok je bio u porodilistu ili kod hranitelja, pa ih mozda vec ima u zdravstvenom kartonu.
A za ponasanje, nije to nista neuobicajeno, nagledala sam se bioloske dece po parkovima kako histerisu, dok ih Lepotan koji je usvojen u cudu gleda. Mislim da to nikako nije karakteristicno samo za usvojenu decu, ne brini!
Evo isto smo pisale :)
Svakako su analize radjene, deca vakcinisana na sve što je moglo i nije moglo. Država je tu vrlo revnosna. Ja sam jednom zakasnila na vakcinu par dana (ustvari ja sam bila poranila ali u tom trenutku nisu imali pa kad su me ugledali a videše da je prošao rodjendan Viktoru uspaničiše se u domu zdravlja i ubaciše nas za taj dan i pored gužve). Šalila sam se da se meni kao roditelju a inače mislim savesnom moglo da desi da zakasnim sa vakcinom par dana a državi nije. To znam jer je kod mene hraniteljica imala porodiljski list, svu dokumentaciju vezano za dom i kasnije kad je upućen na hraniteljstvo. Ne znam da li to hranitelji inače imaju pa ne daju usvojenim roditeljima ili je ona specijalno tražila. Uglavnom kad smo krenuli sa Viktorom sve to nam je dala. Tako da ja imam ne samo njegovu krvnu grupu nego onu i od biološke majke (rekla sam mu, ja mu sve podatke koje znam kažem a njemu to znači). I iz tih papira vidim kako se vakcine primaju u dan, kako su deca ispitana na sve što se može ispitati.... Njima je falilo roditeljske ljubavi i nežnosti ali u tom zdravstvenom delu država je veoma revnostan roditelj, tu ne brinite (pretpostavljam da Viktor nije neki izuzetak jer nema zašto nego ustanove tako rade, one imaju svoje sisteme i deca samo upadnu u sistem).
Simona- Broj poruka : 8349
Godina : 55
Location : Beograd
Datum upisa : 14.11.2009
Re: Genetika
Ja mislim da kad vidite dete i dopadne vam se jednstavno ne mozete da razmiljsate o bolestima i genetici. Kasnije sve ide svojim tokom i kako mora da bude. Mislim da je pametno usvojiti savete drugih ljudi, kao sto je gliumica o kojoj sam pisala i pre usvajanja savetovati se sa lekarima i uraditi analize. Koliko se secam-postoji neki period adaptacije pre usvajanja i tada ko hoce moze da obavi dodatna ispitivanja. Simona, kako sam razumela, ti si pomenula period od nekoliko dana pre uzimanja deteta kad je verovatno moguce samo konsultovati se sa lekarom na osnovu prethodnog uvida u dokumentaciju. Vi ste imali dva dana za razmisljanje, ali ako je period otprilike takav, 2-3 dana, onda je to mali period da se zakaze konsultacija sa oderedjenim specijalistima i obave razgovori.
Bas se cudim da su deca vec ispitana kako kazes na razne bolesti i mozda od strane raznih specijalista. Cudim se da ova drzava ima para za te analize. Jer tu treba ispitati HIV i AIDS (citala sam da postoji razlika, mada nisam dovoljno upucena), hepatitis C i ko zna sta jos od tih infektivnih i seksualno prenosivih bolesti. Samo se nadam da su te analize obavljene kod svakog deteta pre nego sto se dete odvede kod staratelja ili dom i dodje u kontakt sa ostalom decom i drugim ljudima. Sta se desava i gde su deca koja su pozitivna na nesto od toga?
Druga stvar su deca koja vec imaju neko prihicko oboljenje ili predispozicije za njega. Nekako mi je maglovito to sve na sta se pregledaju, koji specijalisti, ako imaju neko oboljenje kako se staratelji staraju o svemu tome itd.
Bas se cudim da su deca vec ispitana kako kazes na razne bolesti i mozda od strane raznih specijalista. Cudim se da ova drzava ima para za te analize. Jer tu treba ispitati HIV i AIDS (citala sam da postoji razlika, mada nisam dovoljno upucena), hepatitis C i ko zna sta jos od tih infektivnih i seksualno prenosivih bolesti. Samo se nadam da su te analize obavljene kod svakog deteta pre nego sto se dete odvede kod staratelja ili dom i dodje u kontakt sa ostalom decom i drugim ljudima. Sta se desava i gde su deca koja su pozitivna na nesto od toga?
Druga stvar su deca koja vec imaju neko prihicko oboljenje ili predispozicije za njega. Nekako mi je maglovito to sve na sta se pregledaju, koji specijalisti, ako imaju neko oboljenje kako se staratelji staraju o svemu tome itd.
Gabriela- Broj poruka : 55
Datum upisa : 27.12.2015
Re: Genetika
Simona, jednom si napisala da nisi razmatrala VTO kao opciju i mislim da si u pravu je estrogen je jako, jako opasan po zdravlje bilo sa kratkorocnim ili dugorocnim dejstvom, a niko od doktora to ne govori jer se mnogo zaradjuje na tome. Tek se tu i tamo moze da cuje ili procita o posledicama, a uglavnom se cuti.
Gabriela- Broj poruka : 55
Datum upisa : 27.12.2015
Re: Genetika
Prica o bioloskoj majci iz dobrostojece porodice i sa obrazovanim roditeljima deluje neobicno jer njeni roditelji mogu da zadrze dete. Nesto ne stima u toj prici. Osim toga bez obzira na fakultet oni mogu da imaju psihicke bolesti i poremecaje, tako da mislim da je ta prica samo na povrsini laka.
Gabriela- Broj poruka : 55
Datum upisa : 27.12.2015
Re: Genetika
Sto se tice agresivnosti, tu nisam mislila samo na tu laku agresivnost koja je mozda i deo prethodnog vaspitanja. To da deca udaraju roditelje, srece se na svakom koraku. Trkosoca, tvoje dete od 4 godina po meni i ne spade bas u odraslu decu, mada se verovatno tako klasifikuje. Osim toga, kako kazes, bilo je od svog rodjenja kod staratelja i nije iskusilo neko zlostavljanje ili zapostavljanje od strane roditelja. Eto, prvi put cujem da je dete od rodjenja kod usvojitelja, a nije usvojeno 4 godine, verovatno nije bilo trajno oduzeto roditeljima ili nesto tako. Interesantno je to koliko razlicitih slucajeva ima. Ali, mislim da ste u pravu sto hocete da ga odvedete na preglede jer je to jedini nacin da se spreci neka nezeljena pojava. Kazu da se dosta moze zakljuciti i na osnovu detetovog odnosa prema zivotinjama. Fascinantno mi je i to da posle mesec dana vec normalno funkcionises. Deluje mi kao neko pozitivno iskustvo.
Imala sam u vidu mnogo teze oblike agresivnosti, a to su silovanja bioloske i druge dece, paljenja kuca i potezanja nozeva. Ili pretnje koje dete upucuje i roditelji se stalno nalaze u strahu za svoju bezbednost. Sta se radi u takvim slucajevima? Navodno se to razvija kad je dete napusteno ili kad je zlostavljano. Neki pisu da to nikada nisu mogli da isprave, da se razvijaju neki sindromi, psihoze, depresije itd. Volela bih da ima vise ljudi iz Srbije i na ovom sajtu koji bi bar nesto rekli o iskustvima sa odraslom decom. Ne bi bilo lose i da ima vise uvojene dece koja pisu o svojim iskustvima.
Ja se secam jednog decaka od 5 godina iz kraja. Bio je presladak i tako pitom i mio. Imao je majku i babu i ziveli su kao podstanari. Rekli su da je otac umro. Majka je bila nesposobna zbog nekog psihickog oboljenja, cuvala ga je uglavnom baba. Bili su presiromasni, a garderobu za njega baba je uglavnom dobijala od nekih zena kod kojih je radila teske fizicke poslove. Deca sa kojima se igrao su ga ismevala zato sto nema oca, redovno ga napadali i tukli, unistavali mu igracke, pa su mu cak jedan mali plasticni bicikl koji je jedini imao u zivotu, bacilli ispod tockova automobila u kretanju i smrskali ga. Nikada nikoga nije napadao prvi i bio je miroljubiv. Zlostavljali su ga samo zato sto je nezasticen. A i roditelji te dece nisu bili neki uzorni gradjani, tako da nije ni cudo odakle takvo ponasanje. Kada bi uzvratio, jedan decak se stalno zalio ocu da ga je ovaj mali tukao, a onda je taj otac isao kuci kod tog malog da ga napada jos vise. Jednom se proculo da je taj decak napao ovog decaka koji ga je stalno maltretirao i navodno ga zamalo ubio. Onda su pricali da ga treba dati u dom i sve u tom stilu. Niko nije rekao da je mali napadan od strane dece. Jednog dana su se odselili i ne znam sta je bilo s njim, ali ne bi me cudilo da je postao i delikvent. Eto sta mnoga deca prolaze u zivotu i kako postaju agresivni. Jednostavno nemaju kome da se obrate i nema ko da ih zastiti. Izlozeni su nasilju bilo okoline bilo porodice. Oni drugacije vide svet oko sebe. Kazu da se tu razvijaju razni poremecaji u ponasanju i da deca postaju ogresivana i opasna po okolinu. Osim svega toga i neki nasledni faktor moze da bude uzrok ili da doprinese devijantnom ponasanju.
Imala sam u vidu mnogo teze oblike agresivnosti, a to su silovanja bioloske i druge dece, paljenja kuca i potezanja nozeva. Ili pretnje koje dete upucuje i roditelji se stalno nalaze u strahu za svoju bezbednost. Sta se radi u takvim slucajevima? Navodno se to razvija kad je dete napusteno ili kad je zlostavljano. Neki pisu da to nikada nisu mogli da isprave, da se razvijaju neki sindromi, psihoze, depresije itd. Volela bih da ima vise ljudi iz Srbije i na ovom sajtu koji bi bar nesto rekli o iskustvima sa odraslom decom. Ne bi bilo lose i da ima vise uvojene dece koja pisu o svojim iskustvima.
Ja se secam jednog decaka od 5 godina iz kraja. Bio je presladak i tako pitom i mio. Imao je majku i babu i ziveli su kao podstanari. Rekli su da je otac umro. Majka je bila nesposobna zbog nekog psihickog oboljenja, cuvala ga je uglavnom baba. Bili su presiromasni, a garderobu za njega baba je uglavnom dobijala od nekih zena kod kojih je radila teske fizicke poslove. Deca sa kojima se igrao su ga ismevala zato sto nema oca, redovno ga napadali i tukli, unistavali mu igracke, pa su mu cak jedan mali plasticni bicikl koji je jedini imao u zivotu, bacilli ispod tockova automobila u kretanju i smrskali ga. Nikada nikoga nije napadao prvi i bio je miroljubiv. Zlostavljali su ga samo zato sto je nezasticen. A i roditelji te dece nisu bili neki uzorni gradjani, tako da nije ni cudo odakle takvo ponasanje. Kada bi uzvratio, jedan decak se stalno zalio ocu da ga je ovaj mali tukao, a onda je taj otac isao kuci kod tog malog da ga napada jos vise. Jednom se proculo da je taj decak napao ovog decaka koji ga je stalno maltretirao i navodno ga zamalo ubio. Onda su pricali da ga treba dati u dom i sve u tom stilu. Niko nije rekao da je mali napadan od strane dece. Jednog dana su se odselili i ne znam sta je bilo s njim, ali ne bi me cudilo da je postao i delikvent. Eto sta mnoga deca prolaze u zivotu i kako postaju agresivni. Jednostavno nemaju kome da se obrate i nema ko da ih zastiti. Izlozeni su nasilju bilo okoline bilo porodice. Oni drugacije vide svet oko sebe. Kazu da se tu razvijaju razni poremecaji u ponasanju i da deca postaju ogresivana i opasna po okolinu. Osim svega toga i neki nasledni faktor moze da bude uzrok ili da doprinese devijantnom ponasanju.
Gabriela- Broj poruka : 55
Datum upisa : 27.12.2015
Re: Genetika
Gabriela,
nisam mislila na neke posebne analize nego one uobičajene za svu drugu decu prilikom rodjenja i prvih meseci života. Ja sam se više bavila vakcinama jer smo pred školu imali revakcine pa sam gledala sve kad se šta prima jer mi te prve vakcine nismo prošli zajedno ali zato jesmo revakcine. Na netu ima tabela vakcina i onda sam videla da su primljene tačno u dan. Recimo ako se neka prima sa tri meseca tačno kad su napunjena tri meseca, ni dan pre, ni dan kasnije. Te vakcine mogu da se izvuku i iz kartona deteta što sam ja i tražila jer je inače uobičajeno da se ima jedan mali kartončić sa svim vakcinama pa to rade i biološki roditelji.
Za sve nešto detaljnije, svakako može da uradi roditelj. Dete je na prilagodjavanju do šest meseci i tek onda je konačno usvajanje. Mi nismo radili nikakve detaljne analize ni tada, ni evo više od pet godina kasnije. A to zato što ne bih radila ni da sam imala biološko dete. Meni tu nema razlike. Ali različiti smo, ko želi svakako ima dosta vremena do konačnog usvajanja da te analize uradi.
Za razgovor mi smo hteli da prihvatimo odmah pa su nam dali dva dana da ipak razmislimo. Verovatno je takva praksa tog czsr. Prakse centara se mogu razlikovati a ipak je od našeg usvajanja prošlo više od pet godina, to pre neko ko je skorije usvajao zna kako danas ide. I ako se složimo sa nekom pričom to ne znači da ćemo biti izabrani, samo da smo ostali u izboru, nismo odustali.
Što se vto pokušaja tiče, mi smo išli na tri. Slažem se za zdravlje žene. O tome se slabo govori ali na ovom forumu postoji čitav jedan deo foruma koji se bavi zdravstvenim problemima koji mogu biti posledica vto. Ono što sam ja verovatno pisala je da nisam razmatrala donaciju kao opciju. Pri tom ja donaciju podržavam i radujem se bebama dobijenim na taj način naročito što je to sjajan način da i žene bez partnera postanu mame. Ali za sebe sam imala utisak da se ne bih dobro kroz život nosila sa tom situacijom i zato nismo ni pokušavali.
Što se tih težih poremećaja tiče pretpostavljam da bismo radili isto što i kada bismo dobili naše biološko dete koje poteže noževe, siluje itd... Moje dete je miroljubivo i nikoga prvi ne napada. Isto mogu da kažem i za Lepotana a i za ostalu usvojenu decu koju sam upoznavala. Ako imam neki problem to je da mu razvijem borbenost i da odgovara na agresivnost druge dece. Ali ne znači naravno da mora uvek biti tako.
nisam mislila na neke posebne analize nego one uobičajene za svu drugu decu prilikom rodjenja i prvih meseci života. Ja sam se više bavila vakcinama jer smo pred školu imali revakcine pa sam gledala sve kad se šta prima jer mi te prve vakcine nismo prošli zajedno ali zato jesmo revakcine. Na netu ima tabela vakcina i onda sam videla da su primljene tačno u dan. Recimo ako se neka prima sa tri meseca tačno kad su napunjena tri meseca, ni dan pre, ni dan kasnije. Te vakcine mogu da se izvuku i iz kartona deteta što sam ja i tražila jer je inače uobičajeno da se ima jedan mali kartončić sa svim vakcinama pa to rade i biološki roditelji.
Za sve nešto detaljnije, svakako može da uradi roditelj. Dete je na prilagodjavanju do šest meseci i tek onda je konačno usvajanje. Mi nismo radili nikakve detaljne analize ni tada, ni evo više od pet godina kasnije. A to zato što ne bih radila ni da sam imala biološko dete. Meni tu nema razlike. Ali različiti smo, ko želi svakako ima dosta vremena do konačnog usvajanja da te analize uradi.
Za razgovor mi smo hteli da prihvatimo odmah pa su nam dali dva dana da ipak razmislimo. Verovatno je takva praksa tog czsr. Prakse centara se mogu razlikovati a ipak je od našeg usvajanja prošlo više od pet godina, to pre neko ko je skorije usvajao zna kako danas ide. I ako se složimo sa nekom pričom to ne znači da ćemo biti izabrani, samo da smo ostali u izboru, nismo odustali.
Što se vto pokušaja tiče, mi smo išli na tri. Slažem se za zdravlje žene. O tome se slabo govori ali na ovom forumu postoji čitav jedan deo foruma koji se bavi zdravstvenim problemima koji mogu biti posledica vto. Ono što sam ja verovatno pisala je da nisam razmatrala donaciju kao opciju. Pri tom ja donaciju podržavam i radujem se bebama dobijenim na taj način naročito što je to sjajan način da i žene bez partnera postanu mame. Ali za sebe sam imala utisak da se ne bih dobro kroz život nosila sa tom situacijom i zato nismo ni pokušavali.
Što se tih težih poremećaja tiče pretpostavljam da bismo radili isto što i kada bismo dobili naše biološko dete koje poteže noževe, siluje itd... Moje dete je miroljubivo i nikoga prvi ne napada. Isto mogu da kažem i za Lepotana a i za ostalu usvojenu decu koju sam upoznavala. Ako imam neki problem to je da mu razvijem borbenost i da odgovara na agresivnost druge dece. Ali ne znači naravno da mora uvek biti tako.
Simona- Broj poruka : 8349
Godina : 55
Location : Beograd
Datum upisa : 14.11.2009
Re: Genetika
Auuuuu Gabriela ala mu ti dajes po razmisljanju, guglanju i prebiranju po porodicnom stablu
Koliko si se ti narazmisljala u 10 postova, ja nisam za 8 meseci koliko je Ana kod nas.
Al ajd da ti pomognem da se prosvetlis
Prvo, o detetu dobijes sve informacije, Ako ti se ucini da su ti nesto precutali odbi priliku i idi dalje. Drugo, kad cujes ko je i odakle potice, imas dovoljno iskustva da procenis da li ti se ta prica svidja ili ne. Trece, kad vidis dete, onaj unutrasnji instinkt ti odlicno proradi i samim tim si dovoljno u stanju da procenis da li dete ispunjava tvoje kriterijume ili ne. Cetvrto, imas 6 meseci do konacnog usvajanja da vidis da li je sa detetom sve ok. Analize side i hepatitisa i ostalih bolesti drzava ne radi osim ako majka nema potencijal da zarazi dete (narkomanka, prostitutka, sa cveta na cvet itd...) pa da postoji sumnja da je zaradila neku bolescinu. Peto, imas hranitelje koji ce ti ispricati sve sto treba da znas, mnogo vise nego socijalni radnici. Sesto, dzaba se bavis svim tim razmisljanjem, prvo moras da rascistis sama sa sobom da li ti mozes da usvojis dete koje potice ko zna odakle i ko zna iz koje underground price. Moze dete da bude zdravo i pravo pa ti dobije dijabetes u petoj godini a da ga niko pre njega nije imao. I sta ces onda? Nista. Sesto, o ocu deteta se skoro nikad nista ne zna, tako da tu vec imas 50% manje sanse da ikad saznas sta dete nosi u genima. Sedmo, da te razveselim, moja Ana uopste nema sumornu proslost ni sumorno poreklo. Nema seksa, droge, alkohola, razvratnog zivota, patologija, psihotike itd... Ja u zivotu videh mnogo vise divne i zdrave usvojene dece nego nekih horor prica. Da ne razvodnjavam temu pa da dodam da su te horor price dosta zavisile i od usvojitelja koji su imali nerealna ocekivanja pa upropastise tu decu. Nije sve do dece, ima nesto i u roditeljima koji ih gaje. Budale bi i od bioloske dece napravile isto a ne od usvojene.
Opusti se bre, batali gugl i pruzi sebi sansu da budes dobar roditelj. Zivimo u vremenima kada i mi koji porodicna stabla znamo do sitnih creva ne znamo sta zivot moze da donese. Moje jedino razmisljanje je da ja Ani omogucim dobar i kvalitetan zivot, zdravu porodicu i okruzenje, da je pripremim na izazove koje zivot nosi sa sobom i da ona sutra bude dobar i uspesan covek. Sve to zavisi mnogo vise od mene nego od njene genetike. :)
Koliko si se ti narazmisljala u 10 postova, ja nisam za 8 meseci koliko je Ana kod nas.
Al ajd da ti pomognem da se prosvetlis
Prvo, o detetu dobijes sve informacije, Ako ti se ucini da su ti nesto precutali odbi priliku i idi dalje. Drugo, kad cujes ko je i odakle potice, imas dovoljno iskustva da procenis da li ti se ta prica svidja ili ne. Trece, kad vidis dete, onaj unutrasnji instinkt ti odlicno proradi i samim tim si dovoljno u stanju da procenis da li dete ispunjava tvoje kriterijume ili ne. Cetvrto, imas 6 meseci do konacnog usvajanja da vidis da li je sa detetom sve ok. Analize side i hepatitisa i ostalih bolesti drzava ne radi osim ako majka nema potencijal da zarazi dete (narkomanka, prostitutka, sa cveta na cvet itd...) pa da postoji sumnja da je zaradila neku bolescinu. Peto, imas hranitelje koji ce ti ispricati sve sto treba da znas, mnogo vise nego socijalni radnici. Sesto, dzaba se bavis svim tim razmisljanjem, prvo moras da rascistis sama sa sobom da li ti mozes da usvojis dete koje potice ko zna odakle i ko zna iz koje underground price. Moze dete da bude zdravo i pravo pa ti dobije dijabetes u petoj godini a da ga niko pre njega nije imao. I sta ces onda? Nista. Sesto, o ocu deteta se skoro nikad nista ne zna, tako da tu vec imas 50% manje sanse da ikad saznas sta dete nosi u genima. Sedmo, da te razveselim, moja Ana uopste nema sumornu proslost ni sumorno poreklo. Nema seksa, droge, alkohola, razvratnog zivota, patologija, psihotike itd... Ja u zivotu videh mnogo vise divne i zdrave usvojene dece nego nekih horor prica. Da ne razvodnjavam temu pa da dodam da su te horor price dosta zavisile i od usvojitelja koji su imali nerealna ocekivanja pa upropastise tu decu. Nije sve do dece, ima nesto i u roditeljima koji ih gaje. Budale bi i od bioloske dece napravile isto a ne od usvojene.
Opusti se bre, batali gugl i pruzi sebi sansu da budes dobar roditelj. Zivimo u vremenima kada i mi koji porodicna stabla znamo do sitnih creva ne znamo sta zivot moze da donese. Moje jedino razmisljanje je da ja Ani omogucim dobar i kvalitetan zivot, zdravu porodicu i okruzenje, da je pripremim na izazove koje zivot nosi sa sobom i da ona sutra bude dobar i uspesan covek. Sve to zavisi mnogo vise od mene nego od njene genetike. :)
Ambra- Broj poruka : 1234
Godina : 51
Location : Beograd
Datum upisa : 06.11.2012
Re: Genetika
Da se ubacim mada nisam u ovom delu price i usvajanju(mozda jednog dana) al naprimer moja genetika i mm je za ne pozeleti bas u nasledstvu tu su teska oboljenja srca,karcinomi,dijabetes,depresije sa obe strane tako da ni nas kod nije bas idealan.Verujem da ni nas nasledni materijal mnogi ne bi pozelali zato nemora da znaci da ce ta deca naslediti i imati takve greske.Desava se svasta i kod bioloske dece pa i kod usvojenih a to svasta se zove ZIVOT i sve nevolje i nedace danasnjeg vremena.Slazem se treba proveriti al ne treba biti sitnicar ako zelis usvojiti dete.Ako nemozes to prelomiti znaci nisi spreman za tu pricu.
micam- Broj poruka : 1360
Godina : 52
Datum upisa : 12.11.2015
Re: Genetika
Micam,
potpuno se slažem sa tobom :) Jedna od predrasuda je da je genetika usvojenih roditelja sjajna a da je ona od bioloških roditelja strašna. Ja sam više puta isticala da to nije tako, iz prakse. Suprug i ja smo bili bolešljiva deca, iz domova zdravlja nismo izlazili kao deca. Sumnjam da bi naše biološko dete karakteristalo neko zdravlje. A naš Viktor je dete kome samo povremeno izmislimo neku bolest da uzme dan nekad u vrtiću a sad u školi Zdravlje je čini mi se najveća briga roditelja i kad vidim kako se roditelji muče dok deca ne ojačaju ja smatram da sam blagoslovena lakim roditeljstvom. Takodje i što se karaktera tiče. Neke divne osobine koje Viktor ima ja mislim prema pričama da potiču od njegove biološke majke. Možda one nisu praktične za ovaj život i ovaj svet (ta neborbenost, širina, razumevanje svakog) ali meni je fantastično upoznavanje jedne takve duše. Ja učim od njega koliko i Viktor od mene. I mi smo promenjeni sa našom decom. Ima ona izreka da je usvajanje širi zagrljaj i ako ne možemo da ga kao takvog shvatamo i ne pronalazimo se u tome onda nismo za njega pretpostavljam.
potpuno se slažem sa tobom :) Jedna od predrasuda je da je genetika usvojenih roditelja sjajna a da je ona od bioloških roditelja strašna. Ja sam više puta isticala da to nije tako, iz prakse. Suprug i ja smo bili bolešljiva deca, iz domova zdravlja nismo izlazili kao deca. Sumnjam da bi naše biološko dete karakteristalo neko zdravlje. A naš Viktor je dete kome samo povremeno izmislimo neku bolest da uzme dan nekad u vrtiću a sad u školi Zdravlje je čini mi se najveća briga roditelja i kad vidim kako se roditelji muče dok deca ne ojačaju ja smatram da sam blagoslovena lakim roditeljstvom. Takodje i što se karaktera tiče. Neke divne osobine koje Viktor ima ja mislim prema pričama da potiču od njegove biološke majke. Možda one nisu praktične za ovaj život i ovaj svet (ta neborbenost, širina, razumevanje svakog) ali meni je fantastično upoznavanje jedne takve duše. Ja učim od njega koliko i Viktor od mene. I mi smo promenjeni sa našom decom. Ima ona izreka da je usvajanje širi zagrljaj i ako ne možemo da ga kao takvog shvatamo i ne pronalazimo se u tome onda nismo za njega pretpostavljam.
Simona- Broj poruka : 8349
Godina : 55
Location : Beograd
Datum upisa : 14.11.2009
Re: Genetika
Simona ja opet kazem da genetika moze a i nemora da znaci da ce neko oboleti jer evo primer i ja i mm u porodici imamo teske bolesnike a ni jedno bar za sad nismo dobili te bolesti(a nadam se dace Bog da i necemo) tako da nemora nista da znaci.To je princip moze i nemora.Dosta zavisi od stresa koji je ja mislim najveci okidac za sve bolesti zato se netreba opterecivati sa tim.Naravno treba znati i biti upucen ali ne i strahovati jer cinimi se da se da se bas tada desi.
micam- Broj poruka : 1360
Godina : 52
Datum upisa : 12.11.2015
Re: Genetika
Micam,
i ja sam već pisala da ako je sklonost i nasledjena ne znači da će se ona i ispoljiti. I tu onda dolazi odgovornost usvojenih roditelja što je i Ambra spominjala. Najlakše je negirati svoju odgovornosti i otpisati nešto na nasledje. A koliko su ti usvojeni roditelji napravili grešaka da bi došlo do nekog neželjenog ponašanja? I ako smatraju da je genetika toliko bitna da smo njeni robovi što su se uopšte odlučivali za usvajanje? Ja ne smatram naravno da je beznačajna, daleko od toga. Bitno je i jedno i drugo. Ali odgajanje je presudno. Da gledam drugačije mislim da se ne bih odlučila za ovo roditeljstvo. Da je presudno vidi se iz onog slučaja koji sam navodila sigurno negde o psihologu koji je istražujući psihopatije shvatio da on sam ima sve karakteristike psihopate. Ali opet nije postao neko ko maltretira i ubija. A to zato što je odrastao u skladnoj porodici, što je imao dobre uslove života, što su mu preneta dobra moralna načela, što je mogao da se školuje... Tako je on postao naučnik koji se bavi psihopatima. To je razlika izmedju odgajanja i genetike, neće se izmeniti neke nasledjene komponente ali je velika razlika je li neko sa istim/sličnim potencijalom postao ubica ili naučnik koji analizira ubice... Sa druge strane ne vidim opravdanost ni nekog preteranog straha od bolesti. Jeste život lakši kada smo zdravi. I sama napisah koliko mi je odgajanje deteta lakše ako je zdravo. Ali nije bolest smak sveta. I ako se pojavi zavisi kako se leči, da li se odmah primeti, da li se traži odgovarajuća pomoć i lekovi... Žive ljudi i sa bolestima. A da ne pričam da medicina ide napred, da ono što je sada bolest možda u budućnosti neće biti i sl.
i ja sam već pisala da ako je sklonost i nasledjena ne znači da će se ona i ispoljiti. I tu onda dolazi odgovornost usvojenih roditelja što je i Ambra spominjala. Najlakše je negirati svoju odgovornosti i otpisati nešto na nasledje. A koliko su ti usvojeni roditelji napravili grešaka da bi došlo do nekog neželjenog ponašanja? I ako smatraju da je genetika toliko bitna da smo njeni robovi što su se uopšte odlučivali za usvajanje? Ja ne smatram naravno da je beznačajna, daleko od toga. Bitno je i jedno i drugo. Ali odgajanje je presudno. Da gledam drugačije mislim da se ne bih odlučila za ovo roditeljstvo. Da je presudno vidi se iz onog slučaja koji sam navodila sigurno negde o psihologu koji je istražujući psihopatije shvatio da on sam ima sve karakteristike psihopate. Ali opet nije postao neko ko maltretira i ubija. A to zato što je odrastao u skladnoj porodici, što je imao dobre uslove života, što su mu preneta dobra moralna načela, što je mogao da se školuje... Tako je on postao naučnik koji se bavi psihopatima. To je razlika izmedju odgajanja i genetike, neće se izmeniti neke nasledjene komponente ali je velika razlika je li neko sa istim/sličnim potencijalom postao ubica ili naučnik koji analizira ubice... Sa druge strane ne vidim opravdanost ni nekog preteranog straha od bolesti. Jeste život lakši kada smo zdravi. I sama napisah koliko mi je odgajanje deteta lakše ako je zdravo. Ali nije bolest smak sveta. I ako se pojavi zavisi kako se leči, da li se odmah primeti, da li se traži odgovarajuća pomoć i lekovi... Žive ljudi i sa bolestima. A da ne pričam da medicina ide napred, da ono što je sada bolest možda u budućnosti neće biti i sl.
Simona- Broj poruka : 8349
Godina : 55
Location : Beograd
Datum upisa : 14.11.2009
Re: Genetika
Donekle je opravdano razmisljati o genetici. Svi smo prosli kroz taj deo price u kojoj razmisljas o poreklu, naslednim bolestima, karakternim osobinama, temperamentu itd... Opterecivati se tim je suludo, nema nikakav smisao. Ne mogu ja da razmisljam o usvajanju i da udjem u tu pricu a onda da me mori genetika i nasledne bolesti i u svakom detetovom ponasanju da trazim uzrok u usvajanju. Pa ja bi poludela kad bi sad razmisljala da li Ana mozda ima ovo ili ono u genima, da li je to sto histerise kad ne moze da dobije nesto mozda potencijalno nasledna psihicka bolest ili je samo deciji bezobrazluk. Rode se potpuno zdrava deca pa im posle ministar sms skuplja pare za lecenje, rode se deca najvecih narkomana pa budu najbolja na svetu. Toliko nepredvidivih stvari nosi ovaj zivot pa sta da radimo... idemo dalje, prihvatamo situacije i nastojimo da ih resavamo. Naravno da cemo svi na pocetku price izjavili da zelimo psihofizicki zdravo dete i to je ok. Kasnije sami biramo i na kraju lepo da gajimo najbolje sto znamo.
Recimo mene je uzasavalo kod socijalaca kada smo izjavili da prihvatamo dete koje nosi naocare. Kod njih je to okarakterisano kao laka telesna povreda. Kako bre moze da bude laka telesna povreda ako dete ima dioptriju i nosi naocare. A neee govorili su... dete koje nosi naocare je isto kao i dete sa ostecenim sluhom ili jos kojecime. Nama to nije odgovaralo i odustali smo i od naocara. Idiotizam drzave.
Recimo mene je uzasavalo kod socijalaca kada smo izjavili da prihvatamo dete koje nosi naocare. Kod njih je to okarakterisano kao laka telesna povreda. Kako bre moze da bude laka telesna povreda ako dete ima dioptriju i nosi naocare. A neee govorili su... dete koje nosi naocare je isto kao i dete sa ostecenim sluhom ili jos kojecime. Nama to nije odgovaralo i odustali smo i od naocara. Idiotizam drzave.
Ambra- Broj poruka : 1234
Godina : 51
Location : Beograd
Datum upisa : 06.11.2012
Re: Genetika
Ugledah ovaj članak a baš sam spominjala psihopate... Naravno nije reč o naučnom članku nego je Blic u pitanju ali eto kao nekakav prilog http://www.blic.rs/slobodno-vreme/vesti/kako-neki-roditelji-od-dece-stvaraju-psihopate/3wpbqpy
Simona- Broj poruka : 8349
Godina : 55
Location : Beograd
Datum upisa : 14.11.2009
Re: Genetika
Roditelji od dece svasta mogu da stvore. Zalosno je to sto vecina nikad ni ne primeti sta je uradila.
Ambra- Broj poruka : 1234
Godina : 51
Location : Beograd
Datum upisa : 06.11.2012
Re: Genetika
Drage devojke, vrlo kompleksna tema i veoma zanimljiva su vam razmisljanja.
Osim par casova genetike u srednjoj skoli, ne znam bas puno, ali evo da podelim svoje misljenje sa vama.
Ja na genetiku gledam kao na jednu dosta slozenu igru kombinatorike i verovatnoce. Zamisljam je kao ogromni bazen pun sarenih kuglica. Sta ce se ispoljiti, zavisi i od boje kuglica koje izvuces, ali i od onoga sto se desava oko bazena. Puno nepoznatih i promenljivih...
U svakom slucaju, to nam je dato i nepromenljivo, i pri tome zavisi od uticaja okoline i uslova zivota i ko zna od cega jos, pa o genetici samo razmisljam, nikako se ne zadubljujem.
Ljudska bica mozda na nekom nesvesnom nivou vrse genetsku selekciju pri odabiru partnera, svesno ja nisam nikada tako razmisljala. I zasto uopste krecem od partnera ili usvojenog ili bioloskog deteta.
Nismo nacisto ni sami sa sobom. Sta ako je ujak necije babe, zvali ga ludi Mica, jer je pricao sam sa sobom, u stvari imao neko teze psihicko obolenje. Ili, na primer, stric i deda, umrli od raka, ili tatin deda se obesio ili ili ili...Nesto detalja verovatno imamo samo o prva 3-4 kolena, posle mrak.
Razumem da je u toku procesa usvajanja genetika neminovno i slozeno pitanje. Cim se bebe odreknu roditelji ili roditelj, pitas se zasto, ko su i kakvi su ljudi i kakve ih zivotne nedace na to naterase...
Nakon nekog vremena provedenog u razmisljanju, kada odlucimo da cemo imati dete i postanemo majka, mozda je vaznije posvetiti vreme i energiju razvoju tog jedinstvenog ljudskog bica, razumeti ga, pomoci mu da se razvija shodno svojim interesovanjima ili mu zaintrigirati um da misli, resava probleme, otkriva, prevazidje neke socijalne, izazove...
Toliko za sad od mame u nastanku, nasa beba je tek 9 meseci, koja se vise boji da svojim greskama u vaspitanju ne naskodi detetu, nego genetike.
Osim par casova genetike u srednjoj skoli, ne znam bas puno, ali evo da podelim svoje misljenje sa vama.
Ja na genetiku gledam kao na jednu dosta slozenu igru kombinatorike i verovatnoce. Zamisljam je kao ogromni bazen pun sarenih kuglica. Sta ce se ispoljiti, zavisi i od boje kuglica koje izvuces, ali i od onoga sto se desava oko bazena. Puno nepoznatih i promenljivih...
U svakom slucaju, to nam je dato i nepromenljivo, i pri tome zavisi od uticaja okoline i uslova zivota i ko zna od cega jos, pa o genetici samo razmisljam, nikako se ne zadubljujem.
Ljudska bica mozda na nekom nesvesnom nivou vrse genetsku selekciju pri odabiru partnera, svesno ja nisam nikada tako razmisljala. I zasto uopste krecem od partnera ili usvojenog ili bioloskog deteta.
Nismo nacisto ni sami sa sobom. Sta ako je ujak necije babe, zvali ga ludi Mica, jer je pricao sam sa sobom, u stvari imao neko teze psihicko obolenje. Ili, na primer, stric i deda, umrli od raka, ili tatin deda se obesio ili ili ili...Nesto detalja verovatno imamo samo o prva 3-4 kolena, posle mrak.
Razumem da je u toku procesa usvajanja genetika neminovno i slozeno pitanje. Cim se bebe odreknu roditelji ili roditelj, pitas se zasto, ko su i kakvi su ljudi i kakve ih zivotne nedace na to naterase...
Nakon nekog vremena provedenog u razmisljanju, kada odlucimo da cemo imati dete i postanemo majka, mozda je vaznije posvetiti vreme i energiju razvoju tog jedinstvenog ljudskog bica, razumeti ga, pomoci mu da se razvija shodno svojim interesovanjima ili mu zaintrigirati um da misli, resava probleme, otkriva, prevazidje neke socijalne, izazove...
Toliko za sad od mame u nastanku, nasa beba je tek 9 meseci, koja se vise boji da svojim greskama u vaspitanju ne naskodi detetu, nego genetike.
Bobac- Broj poruka : 489
Datum upisa : 06.07.2014
Re: Genetika
Za radoznale i pri parama :)
http://www.telegraf.rs/vesti/beograd/2809610-dnk-selfi-o-vama-otkriva-bukvalno-sve-sto-ni-sami-niste-znali-a-pomaze-i-u-sprecavanju-bolesti-foto
http://www.telegraf.rs/vesti/beograd/2809610-dnk-selfi-o-vama-otkriva-bukvalno-sve-sto-ni-sami-niste-znali-a-pomaze-i-u-sprecavanju-bolesti-foto
Ambra- Broj poruka : 1234
Godina : 51
Location : Beograd
Datum upisa : 06.11.2012
Re: Genetika
Moj veliki tekst nije poslat i sada moram na brzinu da napisem manji.
Ambra, jesi me razveselila, moram priznati jer vidim koliko ima arazlicitih slucajeva. Zato i treba uci u proces kao sto kad udjes u bitku tek onda vidis sta je sledeci korak.
Ja prosto vrsim procenu rizika kad ulazim u ovako nesto. Zatim ocenjujem na sta sam sposobna i sta mogu da ponudim odrejenom detetu. To se od mene i u Centru trazi. Zelim da detetu pruzim sve sto mogu, emocionalnu i materijalnu sigurnost, skolovanje i da postane uspesan covek na svim poljima i ima moralne kriterijume. Potrebno je da procenim i svoje potencijale. Sto vise znanja to bolja procena potencijalnih problema. Ja ne mogu da imam sve informacije, ali dobro je mati sto je moguce vise. Nisam bas tog misljenja da sve treba prepustiti slucaju i sve ce biti OK, posle ces da vidis sta ces i tome slicno. Naravno, ja cu uciniti sve sto mogu da budem spremna, a bice sto ce biti je priroda ima uvek svoje planove. Naravno, slazem se da ne treba biti opsednut bolestima jer onda se gubi smisao.
Kad sam pominjala bolesti nisam mislila na sve bolesti, vec najvise na psihicke koje se najvise prenose genima. Zatim na to da zlostavljana i zanemarivana deca razvijaju neke sindrome i poremecaje. Zatim na to sta je potrebno znati kad je majka narkomanka ili alkoholicarka. Svi ovi slucajevi su specificni po necemu.
Ambra, jesi me razveselila, moram priznati jer vidim koliko ima arazlicitih slucajeva. Zato i treba uci u proces kao sto kad udjes u bitku tek onda vidis sta je sledeci korak.
Ja prosto vrsim procenu rizika kad ulazim u ovako nesto. Zatim ocenjujem na sta sam sposobna i sta mogu da ponudim odrejenom detetu. To se od mene i u Centru trazi. Zelim da detetu pruzim sve sto mogu, emocionalnu i materijalnu sigurnost, skolovanje i da postane uspesan covek na svim poljima i ima moralne kriterijume. Potrebno je da procenim i svoje potencijale. Sto vise znanja to bolja procena potencijalnih problema. Ja ne mogu da imam sve informacije, ali dobro je mati sto je moguce vise. Nisam bas tog misljenja da sve treba prepustiti slucaju i sve ce biti OK, posle ces da vidis sta ces i tome slicno. Naravno, ja cu uciniti sve sto mogu da budem spremna, a bice sto ce biti je priroda ima uvek svoje planove. Naravno, slazem se da ne treba biti opsednut bolestima jer onda se gubi smisao.
Kad sam pominjala bolesti nisam mislila na sve bolesti, vec najvise na psihicke koje se najvise prenose genima. Zatim na to da zlostavljana i zanemarivana deca razvijaju neke sindrome i poremecaje. Zatim na to sta je potrebno znati kad je majka narkomanka ili alkoholicarka. Svi ovi slucajevi su specificni po necemu.
Gabriela- Broj poruka : 55
Datum upisa : 27.12.2015
Re: Genetika
Nisu nasledne sve psihicke bolesti, mada ja ne bi ni jednu od ponudjenih. Sizofrenija i bipolarni poremecaj da jesu (i alchajmer), dok anksioznost i depresija recimo nisu. Ovo kaze moja drugarica psihoterapeut skolovana na nasem i svetskim fakultetima. Secam se kad mi je govorila dok smo jos bili u postupku, bezi od te 2 bolesti, ostale nisu problem. U narkomanki i alkoholicarki ne vidim nista lose. Nit je alkoholizam a ni narkomanija nasledna. To je vise nasledni faktor ukoliko deca zive u tom okruzenju sto u tvom (a i svim ostalim slucajevima usvajanja) sigurno nije slucaj.
Nas su zvali za dete cija je majka hospitalizovani sizofrenicar a dete vec pokazuje takodje znake bolesti. Odbili smo preko telefona a da se nismo dalje ni udubljivali u slucaj. Zvali su nas i za dete majke narkomanke koja ima hepatitis c dok dete ima b, i to smo odbili, ne zbog majke vec zbog hepatitisa b. To su sve informacije koje ti prve daju preko telefona bez da dolazis u centar da slusas dalje. Tako da tu nije bilo mnogo dileme. Odustali a da nismo ni uzeli u obzir. Kada su nas zvali za Anu rekli su da ima fleku u oku i da ne znaju sta je. E tu smo otisli dalje i kasnije se ispostavilo (kad smo je odveli na pregled u kliniku) da nije nikakva fleka vec ima pigmentaciju koja joj nikad nikakav problem nece napraviti... jednostavno ima cudnu boju ociju (cilibar sive).
Zato sam ti rekla ne opterecuj se, sve informacije dobijes i na osnovu njih odlucujes.
Nisi ni svesna koliko tako mali pokupe od nas roditelja (usvojenih). Ana toliko vec na nas lici ( ne mislim fizicki mada i tu lici na mene samo igrom slucaja, neko nas je dobro upario :), toliko je stvari pokupila iz nase kuce, iz naseg nacina zivota. I ako je nisam rodila ponekad se slatko ismejem jer kao da jesam... kopira me u svemu :)
Jedinu pametnu stvar koju sam cula u skoli roditeljstva je da dete zadrzava svoj temperament a 70% svega ostalog ponece iz usvojiteljske porodice. Moj temperament je slican Aninom, dakle bice ista ja
Pa kad jednog dana ukrstimo koplja, letece perje.
Nas su zvali za dete cija je majka hospitalizovani sizofrenicar a dete vec pokazuje takodje znake bolesti. Odbili smo preko telefona a da se nismo dalje ni udubljivali u slucaj. Zvali su nas i za dete majke narkomanke koja ima hepatitis c dok dete ima b, i to smo odbili, ne zbog majke vec zbog hepatitisa b. To su sve informacije koje ti prve daju preko telefona bez da dolazis u centar da slusas dalje. Tako da tu nije bilo mnogo dileme. Odustali a da nismo ni uzeli u obzir. Kada su nas zvali za Anu rekli su da ima fleku u oku i da ne znaju sta je. E tu smo otisli dalje i kasnije se ispostavilo (kad smo je odveli na pregled u kliniku) da nije nikakva fleka vec ima pigmentaciju koja joj nikad nikakav problem nece napraviti... jednostavno ima cudnu boju ociju (cilibar sive).
Zato sam ti rekla ne opterecuj se, sve informacije dobijes i na osnovu njih odlucujes.
Nisi ni svesna koliko tako mali pokupe od nas roditelja (usvojenih). Ana toliko vec na nas lici ( ne mislim fizicki mada i tu lici na mene samo igrom slucaja, neko nas je dobro upario :), toliko je stvari pokupila iz nase kuce, iz naseg nacina zivota. I ako je nisam rodila ponekad se slatko ismejem jer kao da jesam... kopira me u svemu :)
Jedinu pametnu stvar koju sam cula u skoli roditeljstva je da dete zadrzava svoj temperament a 70% svega ostalog ponece iz usvojiteljske porodice. Moj temperament je slican Aninom, dakle bice ista ja
Pa kad jednog dana ukrstimo koplja, letece perje.
Ambra- Broj poruka : 1234
Godina : 51
Location : Beograd
Datum upisa : 06.11.2012
Re: Genetika
Gabriela,
i u psihičkim bolestima nasledna je sklonost. I ako postoji predispozicija da li će se bolest ispoljiti zavisi od sredine, životnih faktora, same osobe. Staviću ti na kraju posta jedan link za šizofreniju konkretno, sajt koji se meni čini naučan i dobar, pa možeš da iščitaš. I ja sam se u procesu priprema za usvajanje bavila raznim stvarima o situacijama u kojima se mogu naći biološki roditelji. Ogromna većina toga mi je nepotrebna za nas lično ali ne smatram da je izgubljeno vreme saznavati o raznim stvarima. Opet i mi smo različiti kao i deca, spremni smo na različite stvari i nespremni... Važno je da se ne upustimo u nešto za šta smo nespremni. Ali u ovom procesu se i menjamo, usavršavamo pa ako nismo bili spremni u nekom trenutku ne znači da nećemo biti u sledećem.
Za razliku od Ambre meni je škola roditeljstva bila korisna, to je najbolji deo procesa. Tamo smo mogli da postavljamo pitanja, a ne samo mi nego su to radionice pa pitaju i drugi ljudi pa dodješ i na neke stvari o kojima ti nije palo napamet da razmišljaš. Kroz sve to bivaš sigurnija za ovo roditeljstvo. Mada mi se čini da socijalni radnici hoće malo i da naplaše ljude, valjda da bi proverili spremnost za ovo roditeljstvo. To se odnosi baš naročito za biološke roditelje. U našoj školi roditeljstva ta radionica je bila onako blagi horor A čini mi se kažem da u realnosti to nije tako, da su sve to ljudi sa svojim pričama. Naravno priče imaju svoju težinu jer nije to nešto svakodnevno da se roditelj odriče deteta ili mu biva oduzeto ali nije ni nešto sasvim nerazumljivo. Koliko ja mogu da sagledam iz priča koje znam neki sticaj okolnosti uglavnom, loše podeljene životne karte, uz naravno neke karakterne crte zbog kojih osoba u tome nije mogla da se snadje a neka druga možda bi.
Znači prihvatanje/odbijanje neke priče je samo prvi korak. Onda kada postaneš roditelj se najveći deo vremena ne baviš time. Uglavnom samo onda kada dete i ti dodjete na tu priču (a ako je reč o starijem detetu onda ono možda već ima neki odnos prema svemu što mu se dešavalo). Ali veći deo vremena ti se baviš onim što se bave i ostali roditelji. Meni je bar u tom prvom periodu bio mnogo veći problem da pohvatam sve što deca i roditelji rade, jer u periodu dok nismo roditelji vidimo decu obično na sat dva i ne brinemo celodnevno o malim i velikim stvarima.... Posle to ide rutinski... Mada meni i danas zna da bude interesantno kako biološki roditelji propuste ovo ili ono a mi najčešće ne. To pored toga što smo savesni može da bude i od toga što smo se uključili kasnije. Tako da dok je kod njih išlo spontano kod nas sam ja morala brzo da beležim u glavi i pamtim, aha deca zimi nose skafandere recimo. Sva deca ih već imaju i čim padne sneg izlaze u njima. A mi nemamo pa moramo da kupimo jer čim padne sneg Viktor hoće napolje. I sad te naučene lekcije, da nešto ne propustimo što drugi već uigrani roditelji znaju jave se, dobro sam ih savladala Čim dodje zima meni iskače skafander u glavi, pakujem u školu odmah. Tako se desi da kad ih učiteljica izvede na sankanje Viktor i još neko dete možda imaju skafandere ostala mokra. I za druge stvari tako ispadnemo roditelji na sve spremni Ali trebalo je pohvatati sve to napočetku. Meni se činilo ta prva godina kad obrćemo prvi krug godišnjih doba neće nikad proći.. A kad ona prodje ove posle samo lete...
Odoh sad ja na druge priče a evo ti linka koji spomenuh. http://schizophrenia.com/prev1.htm
i u psihičkim bolestima nasledna je sklonost. I ako postoji predispozicija da li će se bolest ispoljiti zavisi od sredine, životnih faktora, same osobe. Staviću ti na kraju posta jedan link za šizofreniju konkretno, sajt koji se meni čini naučan i dobar, pa možeš da iščitaš. I ja sam se u procesu priprema za usvajanje bavila raznim stvarima o situacijama u kojima se mogu naći biološki roditelji. Ogromna većina toga mi je nepotrebna za nas lično ali ne smatram da je izgubljeno vreme saznavati o raznim stvarima. Opet i mi smo različiti kao i deca, spremni smo na različite stvari i nespremni... Važno je da se ne upustimo u nešto za šta smo nespremni. Ali u ovom procesu se i menjamo, usavršavamo pa ako nismo bili spremni u nekom trenutku ne znači da nećemo biti u sledećem.
Za razliku od Ambre meni je škola roditeljstva bila korisna, to je najbolji deo procesa. Tamo smo mogli da postavljamo pitanja, a ne samo mi nego su to radionice pa pitaju i drugi ljudi pa dodješ i na neke stvari o kojima ti nije palo napamet da razmišljaš. Kroz sve to bivaš sigurnija za ovo roditeljstvo. Mada mi se čini da socijalni radnici hoće malo i da naplaše ljude, valjda da bi proverili spremnost za ovo roditeljstvo. To se odnosi baš naročito za biološke roditelje. U našoj školi roditeljstva ta radionica je bila onako blagi horor A čini mi se kažem da u realnosti to nije tako, da su sve to ljudi sa svojim pričama. Naravno priče imaju svoju težinu jer nije to nešto svakodnevno da se roditelj odriče deteta ili mu biva oduzeto ali nije ni nešto sasvim nerazumljivo. Koliko ja mogu da sagledam iz priča koje znam neki sticaj okolnosti uglavnom, loše podeljene životne karte, uz naravno neke karakterne crte zbog kojih osoba u tome nije mogla da se snadje a neka druga možda bi.
Znači prihvatanje/odbijanje neke priče je samo prvi korak. Onda kada postaneš roditelj se najveći deo vremena ne baviš time. Uglavnom samo onda kada dete i ti dodjete na tu priču (a ako je reč o starijem detetu onda ono možda već ima neki odnos prema svemu što mu se dešavalo). Ali veći deo vremena ti se baviš onim što se bave i ostali roditelji. Meni je bar u tom prvom periodu bio mnogo veći problem da pohvatam sve što deca i roditelji rade, jer u periodu dok nismo roditelji vidimo decu obično na sat dva i ne brinemo celodnevno o malim i velikim stvarima.... Posle to ide rutinski... Mada meni i danas zna da bude interesantno kako biološki roditelji propuste ovo ili ono a mi najčešće ne. To pored toga što smo savesni može da bude i od toga što smo se uključili kasnije. Tako da dok je kod njih išlo spontano kod nas sam ja morala brzo da beležim u glavi i pamtim, aha deca zimi nose skafandere recimo. Sva deca ih već imaju i čim padne sneg izlaze u njima. A mi nemamo pa moramo da kupimo jer čim padne sneg Viktor hoće napolje. I sad te naučene lekcije, da nešto ne propustimo što drugi već uigrani roditelji znaju jave se, dobro sam ih savladala Čim dodje zima meni iskače skafander u glavi, pakujem u školu odmah. Tako se desi da kad ih učiteljica izvede na sankanje Viktor i još neko dete možda imaju skafandere ostala mokra. I za druge stvari tako ispadnemo roditelji na sve spremni Ali trebalo je pohvatati sve to napočetku. Meni se činilo ta prva godina kad obrćemo prvi krug godišnjih doba neće nikad proći.. A kad ona prodje ove posle samo lete...
Odoh sad ja na druge priče a evo ti linka koji spomenuh. http://schizophrenia.com/prev1.htm
Simona- Broj poruka : 8349
Godina : 55
Location : Beograd
Datum upisa : 14.11.2009
Strana 8 od 10 • 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10
Strana 8 od 10
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu