Genetika

Mozes da citas koliko hoces, mozes da trazis milion informacija, da sabiras i oduzimas, guglas i analiziras, izvlacis statistike... sve to pada u vodu jer usvajanje je u vecini slucajeva pandorina kutija. Genetika moze vecinu stvari da predvidi ali ne i sa sigurnoscu da potvrdi nasledje a kad imas jednu nepoznatu (zvanu otac, sto je najcesce slucaj) sve to automatski pada u vodu. Srecno!

Ja sam sveže usvojena majka, gledam kako moje dete iz dana u dan sve više liči na nas po ponašanju. O tome mogu detaljno da pišu roditelji koji su već mnoooogo godina proveli sa usvojenom decom. Genetika ima uticaj kao i kod svih nas ali nije presudno, ni što se tiče ponašanja, ni što se tiče bolesti. Mi smo bili za to da biološka majka nema neku psihičku bolest ( jer u svim slučajevima gde smo bili pozvani na razgovor, otac je bio nn) koja se direktno nasleđuje. Čak i kad rodiš dete ne znaš šta sve može da se desi. Kad god smo bili pozvani, rečeno nam je sve što je centru za socijalni rad bilo poznato o biološkoj porodici.

Danara, nase dete nije usvojeno, ali je preslikano mi. posebno se ugleda na mog muza, jer sam citala clanak, decaci se ugledaju na musku figuru kojoj se dive, otac, ujak, deda, stric, a devojcice na zensku, majka ili baka i slicno. Ja sam skoro bas rekla kad bi nam u kucu uslo jos jedno dete, tipa da usvojimo, sigurna sam da bi kroz par meseci imalo isto ponasanje kao mi, gegove i slicno. Ali ubedjena sam u to. Svako od nas ima neki zajeb sa genetikom, mislim vecina od nas, tako da niko ne garantuje da ce tvoje dete biti u losijem polozaju u vezi sa tom genetikom nego moje. Ne bih se opterecivala, posebno ako u centru imaju dosta korisnih info vezano za bolesti iz porodice od najbliskijih rodjaka tog deteta.

Svi smo mi trazili da roditelji nemaju psihoze. Onda izaberemo majku koja nema takve dijagnoze ali to je samo 50% nasih nada da ce dete biti psihicki zdravo. Sa opcijom NN otac i dalje ostaje pandorina kutija i u njoj preostalih 50%.

Biksi nauka kaze da usvojeni nasledjuju 100% temperament bioloskih roditelja (da ne pricamo o izgledu to se podrazumeva) dok 70% svega drugog usvajaju i upijaju od usvojenih roditelja. Tako se moja Ana drnda isto kao i njen otac i slaze face kao on. Toliko da se vec celo drustvo zayebava kako je drkos na oca. Zato je alapaca na majku.

Hhhahhahah, AMbra, al je opisa, hahahahahah!

 Ja izvedem Anu u park da se igra sa drugom decom a ona se sita isprica sa njihovim mamama a na decu ni ne obrati paznju. Gde god ode ona nadje nekog za pricu.... bakice koje sede na klupi, lokalce koji piju pivo, komsiluk... ma bilo ko da je raspolozen da sa njom prica. Takva sam ti i ja... mogu da zakacim razgovor sa bilo kim i bilo gde. Sad se zezam sa njom, kazem ajmo Ana u kafic da vodimo abrove i pijemo kapucino... da vidis kako trci.

E to ti je usvojena genetika.

Moje dete ne bi ni dolazilo u stan, osim da spava, a možda ne bi ni za to. Toliko voli napolje, čak i dok spava bunca, hoću napolje, mama idemo napolje. I ja volim da skitam ( po proceni mog muža preterano) ali zato dete me šije

Ja sam vise tip za kucu i zatvoren prostor tako da me dolazak deteta promenio skroz. Morala sam piti andole za bolove u nogama prvih mesec dana jer smo setali cesto a ja sam pre toga isla samo do posla i kuci peske. A i volim sto nam sin nije hiperaktivan a ni statican , zlatna sredina. Meni je bilo cudno sto on u parkicu prica sa mamama i bakama dece vise nego sa njima ali citam da i druga deca to rade. Jos malo kuburimo sa njegovim napadnim i glasnim smejanjem a da vice je prestao. Ali to da lici na mog muza kad je bio mali to mi je cudno kako. Kaze moja zaova , svekrva i svekar takav je isti muz moj bio kao dete i po izgledu i po ponasanju. Kazemo mu sedi na krevet gledaj crtac ili boji nesto mi imamo nesto da sredimo po kuci i on sedi dok se mi ne vratimo ni ne mrdne se. Nema onog ne crtaj po zidu, ne bacaj igracke, ne prosipaj hranu na patos. Evo malopre seo pored ves masine i sat ipo gleda kako pere ni makac da se pomeri, sta je to zanimljivo pitam se. Kaze centrifuga ga interesuje. Ja sa 4 g nisam imala pojma o mnogim stvarima a kamoli centrifuga i ostalo

Ambra :: ...

E to ti je usvojena genetika.

Zanimljiva konstrukcija

Ali zapravo postoje neka razna alternativna istraživanja koja daju neki sasvim novi pogled na genetiku i nasledjivanje... Tu mislim na Liptona, mislim da njega ima i na ovoj temi a i ima raznih drugih metoda. Npr porodični raspored (porodične konstalacije) je priznat i kao naučan metod a istražuje veze sa precima i pretkinjama na nekom dubljem nivou. To s jedne strane može ići u prilog biološkim precima i pretkinjama, jer hteli oni ili mi ili ne, dete je deo njihove linije. Sa druge strane postaje i deo usvojene linije i tu može od predaka i pretkinja takodje da bude usvojeno kao potomak ili ne mora. To sad opet zavisi da li smo mi naučni tip ličnosti ili smo alternativa a i ono što je danas alternativno ne znači da sutra neće biti naučno, nauka se stalno proširuje. Ono što je po meni važno je dozvoliti detetu da gleda kako ono gleda pa makar se to ne slagalo sa našim pogledima. Ja Viktoru i sada u ovom dobu znam kad naidjemo na neku temu da kažem da nauka kaže to i to, pridržavamo li se strogo nje onda je tako. Ali da mi nismo robovi nauke, niko mene ne obavezuje da se ja držim strogo naučnih gledišta i da nemam nešto izvan toga, prema tome ja mogu da verujem da je ovako ili onako... Ali predočim kažem sve to njemu a on će vremenom i sam čitati i tražiti neki svoj put i pogled na svet. U jednom trenutku sećam se da je Daca pisala na ovoj temi i iznela mnogo zaista sličnosti koje je pronašla sa biiološkim roditeljima nakon reuniona. Znam da me je to zapanjilo u onom trenutku. Nekako sam mislila da će usvojena deca pronaći svakako neke sličnosti sa biološkom porodicom ali ne da to može biti toliko, tj verovala sam da su ipak sličniji usvojenoj. No možda zavisi i od osobe do osobe, od porodica, najbolje bi bilo da su usvojena i biološka porodica slične po nekim parametrima i da onda zapravo ne možemo da odredimo odakle nešto dolazi a važno je da se dete oseća dobro i prihvaćeno u usvojenoj porodici. Ali i kad bi Viktor našao toliko mnogo sličnosti sa biološkom porodicom kao Daca ne bi mi smetalo niti bih se ja osećala nešto manje majkom. Da mi je ličenje bilo važno i cilj verovatno bih išla na više pokušaja vto kako bih postala i biološka majka. Iako ni tada nije garancija da bi dete ličilo na nas ipak je veća verovatnoća sigurno tim načinom. Naravno prijatno je kad u nečemu što Viktor radi, kako razmišlja prepoznam Jovana ili mene ali nije sad to meni nešto presudno. Pisala sam već da se ja radujem i osobinama koje veze sa našim nemaju i kakvo naše biološko dete sigurno ne bi moglo da bude. Usvajanju po meni ako udjemo u njega se treba radovati, naravno ne negirajući njegovu težinu...

Prema literaturi, temperament se nasledjuje, a karaktrer je promenljiv.

I literature ima razne, zavisi da li je naučna, alternativna... Ali da, obično se kaže da se temperament nasledjuje.

U svakom slučaju usvajanje je zanimljivo i jasno mi je što je i tema filmova i knjiga. Ja sem ovako kad pišem ne razlažem najčešće u realnom životu da li je sad nešto nasledjeno od ovog ili od onog, Viktora posmatram kao jedinstvenu, originalnu osobu, koja svakako opet ima poklapanja i sa nama i sa biološkim roditeljima u nekom smislu a kakvom to će otkriti on... I ličenje mi nije bitno kako sam mnogo puta pisala jer da je spadalo u bitnosti više bih razmišljala u smislu biološkog roditeljstva. A opet toliko poklapanja nadjem sa Viktorom da u realnom životu skoro sasvim zaboravim na usvajanje. I ako ne potenciram ličenje skoro na svakodnevnoj bazi moram da kažem da sam tako i ja u detinjstvu baš kao i on... Naprimer sad je na moru bilo da Viktor uživa u prevrtanju napred i nazad i raznim vratolomijama u vodi, takodje obožava da roni. Kao da gledam sebe u detinjstvu. A nije da je to često, druga deca baš sam gledala ne prevrću se u tolikoj meri a i kad pokušaju nemaju takvu gipkost tela niti mogućnost da toliko rone.... Ja sam onda počela da se i ja obrćem, sad u ovim godinama naravno da nije isto kao pre četrdeset ali još uvek mogu da se obrćem i uživam u tome... A onda smo i Viktor i ja uživali u toj povezanosti u preokretanju koju smo delili... To je jedna situacija a ima mnogo njih kad ja pomislim 'ista ja'. Sad kažem bitno je da roditelju to nije osnovno i jako bitno i možda je rezultat slučajnosti (ako njih ima). Ali u bar mom slučaju sa moje strane ja ne osećam nikako usvajanje kao nešto neblisko i iz mog ugla nešto mnogo različito od biološkog roditeljstva (nisam biološka majka pa ne mogu naravno sasvim da kažem ali sam odrasla u mojoj biološkoj porodici pa mogu da poredim kako ona izgleda a kako naša usvojena). Kod mene sa Viktorom imam mnogo više srodnosti i sličnosti nego sa mojim roditeljima pa čak i sa sestrom (iako sam sa njima u najbližem biološkom srodstvu).

Epigenetika za nas posebno zanimljiva, više puta spominjana i na ovoj temi

https://geek.hr/znanost/clanak/iskustva-nasih-predaka-ostavljaju-tragove-na-nasim-genima/

"Loše djetinjstvo ili nevjerojatne avanture naših predaka mogu promijeniti našu osobnost, uvjetujući anksioznost ili otpornost mijenjanjem epigenetskog dodatka na genima mozga."

"Naša iskustva i iskustva naših predaka zapravo nikad ne nestaju, čak i kad su zaboravljena. Postoji dio nas, molekularni „talog” koji se privija za naš genetski kod. DNK ostaje ista, ali su psihološke i bihevioralne tendencije naslijedne. Vrlo je moguće da ne nasljeđujemo samo bakina kvrgava koljena, već i njenu predispoziciju za depresiju uzrokovanu zanemarivanjem u ranom djetinjstvu.

Ili ne. Ako su baku posvojili brižni roditelji moguće je da uživate beneficije tog brižnog i ljubavi ispunjenog odgoja. Mehanizmi bihevioralne epigenetike objašnjavaju ne samo deficite i slabosti, već i prednosti i otpornost."

"Lani, Szyf i kolege s Sveučilišta Yale objavili su još jedno istraživanje uzoraka ljudske krvi koje uspoređuje 14 – ero ruske djece koja su odrasla u ruskim sirotištima i 14 – ero ruske djece koju su odgojili biološki roditelji. Otkivena je mnogo veća razina metilacije u genima siročadi, i to na mnogim genima koji imaju važnu funkciju kod neuronske povezanosti i kod funkcioniranja i razvoja mozga. “Naše istraživanje pokazuje da rani stres izazvan odvajanjem od bioloških roditelja može imati dugoročnu funkciju programiranja genoma; ovo može objasniti zašto su posvojena djeca posebno osjetljiva na loše roditeljstvo i kako se to odražava na njihovo fizičko i mentalno zdravlje,” izjavljuje koautorica Elena Grigorenko. “Odgoj posvojene djece zahtjeva mnogo više brige i njege kako bi se poništile promjene u regulaciji gena.”

Opet članak, uzmite naravno sa rezervom, ali ja uvek volim da pročitam pa pretpostavljam i vi

https://www.zenskimagazin.rs/porodica/deca/7-stvari-koje-deca-mogu-naslediti-samo-od-oceva/1