Genetika

Pretpostavljam da niko od nas sadašnjih ili budućih usvojenih mama ne smatra genetiku nečim presudnim... No pretpostavljam da je ne negirate sasvim... Koju ulogu ona igra kod vas? Da li obraćate pažnju na pozitivne osobine bioloških roditelja? Npr ako znate da je biološka majka violinistkinja obraćaćete pažnju da li dete ima možda taj talenat i eventualno ga upisati u muzičku školu iako ste i vi i vaš muž antitalenti za muziku i teško da bi vaše biološko dete moglo imati takav talenat. Sa druge strane, da li će negativne strane bioloških roditelja imati posebno mesto u vašem odgajanju deteta npr ako znate da su oboje zavisnici od droge da li će bolesti zavisnosti i opasnost od droge imati posebno mesto u pričama sa detetom? Ako nemate dovoljno informacija o biološkim roditeljima da li strahujete da nećete primetiti neki talenat/sklonost koje dete možda ima. Da li ste imale neke situacije kad ste se zapanjile jer je dete pokazalo nešto vezano za biološke roditelje a mislile ste da to nikako ne može biti nasledno? I u tom smislu šta biste sugerisali socijalnim radnicima da kažu ili budućim usvojenim mamama da pitaju oko bioloških roditelja?

Neposredan povod za ovu temu je bilo što je Vilenjak iznenada danas počeo da pokazuje interesovanje za posao kojim se bavi biološki otac prema rečima hraniteljice... Ali hajde interesovanje nego i smisao uz rečenicu koju je izrekao:"Time se bavi pravi čovek". Do duše on je višestruko talentovano dete (mislim moje je dete ali da ne budem lažno skromna, to mislim pa i da napišem kao što napišem one loše stvari koje pomislim) pa ima sklonosti i smisao za razne stvari i do sada je izmenjao nekoliko zanimanja... Ali ovo je bio smisao baš baš, bez ikakve sugestije. Sem toga za prethodna zanimanja obično vidi nekog ko se time bavi pa dobije ideju. A tim poslom se niko od nas ne bavi, a niko ni u hraniteljskoj porodici, tako da uopšte nije susretao a i nismo ga usmeravali u tom pravcu, niti to uopšte spominjali. Naravno, ne bi mi smetalo da se bavi tim poslom kao i bilo kojim drugim, odmah sam ga podržala. Ne vredi, evo ga Vilenjak pa moram da prekinem, pisaću kasnije...

Moram priznati da se još uvek ovim ozbiljno ne bavim ili se bavim a da toga nisam svesna.
Mi smo od onih usvojitelja koji vrlo malo, skoro ništa ne znamo o biološkim roditeljima. Otac nepoznat, kosa crta u izvodu, o biološkoj majci kažem nešto malo znam ali to tako tužno i grozomorno zvuči da nije za podsećanje. Ništa od toga nije nasledno, nego su to životne okolnosti, tipičan uticaj sredine...Sve u svemu, nemam puno "materijala" za razmišljanje o genetici.
Opipavam da....Za ovo kratko i za njegovih 2 god i 2 meseca šta god sam primetila da ga interesuje kupila sam, tj. kupili smo MM i ja...Sviđa mu se da gleda košarku i baca loptu uvis, kupili dečiji, kućni koš i loptu, sviđa mu se muzika, da sluša mog sestrića kako svira gitaru, kupili smo malu dečiju gitaru itd. O knjigama, edukativnim igračkama neću ni da pišem posebno jer to se podrazumeva. Mislim da je još uvek mali ali eto svejedno, koncentrisana sam na njega...Zaista ne bih volela da nešto propustim i da ne podstaknem kad mu je bilo vreme.
O nekim osobinama, njegovoj prirodi...ne znam kakva bi bila u nekoj drugoj sredini, primećujem iz dana u dan da sve više liči na nas.

Što se genetike tiče kao što sam otprilike napisala u uvodnom postu ja je ne smatram nešto presudnom za bilo šta ali nastojim da je ne negiram u potpunosti. U vaspitanju biološke dece uvek me je nerviralo što se u njima stalno neko traži umesto da se gledaju kao posebne ličnosti. Sa druge strane Struzzo je dobro jednom definisala usvajanje kao pipanje u mraku, uglavnom je sve nepoznato. Kako sam i ja već pisala čini mi se da u biološkom roditeljstvu bar postoje neki orijentiri pa makar se pokazali i pogrešni. Npr to za muziku ili za sport ako su biološki roditelji antitalenti teško je da će dete biti neki talenat. Čitala sam priču neke usvojene devojke koja je imala puno smisla za sport a roditelji nisu imali nikakve sklonosti za to, ignorisali su njene talente a gurali je na ono što se njima činilo važnim i u čemu ona nije bila dobra da bi se sada kao odrasla osoba osećala nesigurnom, promašenom i sl... E sad upoznavati samo dete dodje prilično teško jer dete je nerazvijena ličnost, samo su potencijali tu a oni mogu biti raznoliki... Evo moje dete je talentovano (bar ja mislim a pokazao je to i u obdaništu) i za balet i za fudbal. Izmedju te dve stvari je prilično velika razlika ne samo u tome šta će on pohadjati već i u društvu tamo, reakcijama okoline... Ja neko rešenje pronalazim u tome da što više njemu razvijam svest, da on odlučuje... "Problem" je što se radi o dečaku, on često nije raspoložen za razgovore ali ima trenutaka kad ih voli i kad razgovaram sa njim skoro kao sa odraslom osobom. I negde on oseća da ja tu lutam kao po nekoj mračnoj šumi i trudi se da pomogne i da me uputi. Npr jednog dana je lupkao prstićima po stolu, tačno oni pokreti kao kad se svira klavir. Imamo do duše neki sintisajzer kod kuće pa on to često svira ali nisam dosad to uzimala u obzir kao nešto što bi trebalo da se upisuje... Ali kad sam videla prstiće kako kreće po stolu zapitala sam se pa ga pitam da li bi možda išao na klavir a on odgovori - ne. Kažem da mi se učinilo da ima smisla, tako je radio prstićima... A on kaže još jednom da na to neće da ide... Super, dobro je da i to nije došlo u obzir za upisivanje...

Inače ja sam pitala i socijalne radnike i hranitelje da li dete ima talenata odgovarali su da nema nikakvih. I zaista dete je bilo oskudnog govora i interesovanja kad je došlo kod nas. Vrlo brzo je počelo da pokazuje razne talente toliko da zbunjuje a i ambiciozan je pa već do kretanja u vrtić od deteta koje je i po mojoj proceni malo znalo za svoj uzrast bio je okarakterisan kao dete koje dosta zna za svoj uzrast. To govori u prilog sredinskim faktorima.

Dobro je takodje da on hoće da sluša moje savete, ja gledam da to ne budu neka duga predavanja, mislim da u tome greši moj muž. Nego mu plastično objasnim zašto želim da nešto razvija. Tako je bilo što se borbenosti tiče. Mada uvek mora da se ima ipak nešto u sebi da bi se razvilo. Ja sam čitala iskustva drugih roditelja da ako je dete neborbeno nikakva priča roditelja ne vredi, trpi udarce i to je što je... Na svu sreću jer ja borbenost smatram jednom od najvažnijih osobina za preživljavanje na ovom svetu, Vilenjak je poseduje. Bilo je malo teže da se razvije s obzirom da su ga u hraniteljskoj kući drugačije usmeravali i niko ga nije učio da bude borben nego naprotiv pokoran. Sad kad se pokazala gledam da ga usmerim da tu borbenost koristi onda kada treba i prema kome treba a ne pogrešno.

E sad što se negativnih stvari iz eventualnog nasledja tiče, ja planiram da posvetim odredjenu pažnju tome. To mislim da radim onda kada ta priča o poreklu bude napredovala pa će i on sam videti zašto mu nešto pričam.

Znam da sam htela još nešto da pišem ali sam od ovolikog pisanja zaboravila šta pa drugi put...

Struzzo ::...
O nekim osobinama, njegovoj prirodi...ne znam kakva bi bila u nekoj drugoj sredini, primećujem iz dana u dan da sve više liči na nas.

Kod nas je zanimljivo to što pošto je bio veći kad je došao kod nas mogu da uporedim i sa time kakav je bio dok je živeo u drugoj sredini a kakav je sada. Pisala sam već više puta da je to sasvim druga osoba, tako da ima mnogo, mnogo uticaja sredina. Sad ću ponavljati neke stvari koje sam već pisala na drugim temama ali pošto je ovo tema o genetici, vezano je i za to...

Meni je zanimljivo što baš nešto što obično navode kao nasledno, temperament, je kod Vilenjaka i mene baš sličan, možda i isti samo što sam ja ipak uspela koliko toliko da se iskorigujem tokom godina. Takodje nam je ista i tvrdoglavost, do bandoglavosti Tako nam je odnos vrlo dinamičan, kreće se od potpune predanosti do rasprave, i to se često puta i jedno i drugo desi više puta u toku dana. A recimo nešto što se menjalo u toku vremena je humor, u početku je bio grublji a sada Vilenjakov humor vrlo nalikuje muževljevom. Inače želi da se bavi i zanimanjem bliskim muževljevim ali tu ljubav mu je muž možda i razvio, no ne bi mogao da se time bavi a da nema talenta, rekli su mu u vrtiću da ima a i mi mislimo no pokazaće se... Takodje menjao se i stav, u početku je bio servilan, a sada često zauzima neki stav sličan mom. Uglavnom je sve naučio što ja govorim pa to često ide na moju štetu. Skoro svako jutro menja ono što sam planirala da obuče uz komentar - ne možeš ti da odlučuješ o mom telu, to je moje telo a ne tvoje i samo ja o njemu odlučujem. Očekujem da će uskoro da mi recituje i druge stvari vezane za ljudska prava

Neke očite razlike ja uglavnom baš volim i ističem i dajem mu neku posebnu ulogu, zahvaljujući njima je samostalniji nego da ih nema. Npr ima sjajnu orijentaciju za razliku od muža i mene kod kojih je katastrofalna. Pa mu mi dopuštamo da pokazuje pravac i skoro on nas vodi, skoro je nepogrešiv... Jednom nekud prodje i sve popamti što mene zaista fascinira jer meni ni nekoliko puta da nekuda prodjem nije dovoljno da znam da ću naći pravi put. Takodje je odličan u vožnji bicikla, kola a zanimaju ga i sve moguće popravke. I time sam ja oduševljena i hvalim ga pošto ni u široj porodici niko nije dobar ni u vožnji, niti u popravkama. Jedina osobina koja se meni ne dopada a da mogu da je pripišem genetici je potreba da bude originalan i da sve radi na svoj način u svakoj mogućoj sitnici. Zbog toga je nama vrlo važna rutina i da dani izgledaju bar u rasporedu slično, čim odemo na putovanje umesto radosti vrlo često dodje do sukoba. To meni baš troši energiju, stalno moram da smišljam načine da ga motivišem da obavlja neke uobičajene radnje brže, da ne proteknu sati u nekim sporednim radnjama kojima je dat ne znam kakav značaj pa ne ostaje vremena za sadržaje koje zapravo treba da ima dan... Naravno sama originalnost je dobra i gledam da je sačuva u onim stvarima gde je zaista korisna, pa stalno kupujem neke kreativne igračke poput kojekakvih lepljivih konaca u boji od kojih se prave razni oblici, plastelina, raznih legoa i tome slično... ali gledam da mu eliminišem originalnost u pranju zuba, oblačenju, svlačenju i sl.

Svekrva mi je dala neki članak o genetici i uticaju porodice. Kažu stručnjaci da je jedino temperament ono što se nasledjuje, sve ostalo od porodice, svidjaju mi se te nove teorije  Biće dve emisije o tome na rts 2 jedna je danas u 15 30 upravo o tome... A druga se zove dečije emocije i 03. 10. je... Baš mi je žao za ovu danas jer neću moći da gledam ali ako neko od vas odgleda neka mi javi... Sad ću da javim mojoj majci da bar ona gleda, pogotovo što je ona za razliku od svekrve opterećena nasledjem. Otišle su u dve krajnosti, moja majka se plaši genetike a svekrva je ignoriše skroz, kaže sve je uticaj okoline...

Evo sad videh ipak je u 16 40, emisija "Porodični krugovi", ja opet ne mogu da gledam ali moja majka hoće...

Simona ::Svekrva mi je dala neki članak o genetici i uticaju porodice. Kažu stručnjaci da je jedino temperament ono što se nasledjuje, sve ostalo od porodice, svidjaju mi se te nove teorije  .

Hehe, baš je temperament naše dece sličan MM I mom...kao da su naša biološka.

Hvala na info...Ako uspem pored njih dvoje da odgledam ....teško izvodljivo.

Da, i ja sam već pisala ovde da je Vilenjakov i moj temperament sličan, skoro isti, što opet ne znači da nije i nasledjen... I dalje nam je odnos kako sam ga i ovde opisala, dinamičan, brzo se posvadjamo a brzo i pomirimo, kad se slažemo to je zabava, smejanje ali uvek smo saveznici možda i zbog tog prepoznavanja... Muž je opet sasvim drugačiji što je i dobro, mora da neko i zblažuje vatrenu atmosferu u kući i okreće na šalu kad dodje do sukoba...

Kakva je bila emisija?
Mi smo bili u to vreme na Adi C. đuskali uz Sosabi bend....

Ako imaš link te emisije, ostavi...

Moj otac i majka su gledali. Otac mi je ispričao ukratko, da su bili genetičari i psiholozi i da su pričali različito. Genetičari više o nasledjivanju a psiholozi da su sredinski faktori presudni, ako se nešto može i naslediti to je samo sklonost, a da li će se ona razviti i u kom smeru to je do sredine... Pitaću majku detaljnije pa ako bude čega još zanimljivog napisaću... Ja nemam link ali ako neko ima volela bih da stavi...

Moj otac onda ode na drugu priču, eto nije nasledno ništa ali naši preci nisu dobro čuli, pa ni on dobro ne čuje, njegov brat, njegov sin, vid nisu imali dobar pa nema ni on ni sestre... Ja kažem - e pa sjajno onda da Vilenjak nema našu genetiku... zdrav kao dren, kuc kuc u drvo da ostane tako... Juče bili kod zubarke, zadivila se kvalitetu Vilenjakovih zuba, kaže retko je videla da dete ima tako dobar kvalitet zuba a lekari me skoro izbace iz ordinacija kad ga dovedem i privatni i državni, što dovodim zdravo dete... E onda je on proglasio da je Vilenjak bio zdrav dok je bio kod hraniteljice, mada ja koliko vidim i sad je zdrav, naravno da je život na selu zdraviji... Ali moji roditelji izgleda mene i naše roditeljstvo vole da potkopavaju ili su to možda njihovi preterani strahovi...

Simona ::moji roditelji izgleda mene i naše roditeljstvo vole da potkopavaju ili su to možda njihovi preterani strahovi...  

Šta misliš - da li bi isto tako bilo da imate biološku decu ili to ima veze sa usvojenjem?
I moji imaju razne komentare, ja ne marim puno I negde to povezujem sa usvojenjem mada moja kuma kaže da nema veze, da i njeni vole da "mudruju" za svaku sitnicu vezanu za njihove unuke. Naravno, zanimljivo je to da uopšte nisu bili takvi roditelji.

I ja bih volela da odgledam. Kopala sam po RTS-ovom sajtu, ali nisam nista nasla.

nisam mogla da vidim jer sam isla po mikija u zabaviste jer je do 5 a mi krecemo oko pola 5 i tek smo kuci oko pola 6 zato je meni nezgodno to vreme bilo a da sam procitala ranije mogla sam sa dedom da se nagodimo da ja mikija odvedem a on da vrati jer kad je raspolozen on ga odvede ili vrati a mm radi tek oko 6 dodje kuci tako da na njega nemogu da se oslonim

Struzzo ::

Simona ::moji roditelji izgleda mene i naše roditeljstvo vole da potkopavaju ili su to možda njihovi preterani strahovi...  

Šta misliš - da li bi isto tako bilo da imate biološku decu ili to ima veze sa usvojenjem?
I moji imaju razne komentare, ja ne marim puno I negde to povezujem sa usvojenjem mada moja kuma kaže da nema veze, da i njeni vole da "mudruju" za svaku sitnicu vezanu za njihove unuke. Naravno, zanimljivo je to da uopšte nisu bili takvi roditelji.

Meni se takvo njihovo ponašanje uopšte ne svidja mada eto vidim da su i drugi roditelji takvi. Čini mi se da ne poštuju nas kao roditelje a da to uopšte nije osnovano. Mi smo npr brižni roditelji ali nismo suviše brižni kakvi su bili moji roditelji. Ali za moje roditelje mi smo nebrižni. Hranitelje su idealizovali dok majka na Vilenjakovom rodjendanu nije osetila hladnoću koja je izbijala iz njih a onda me je zvala plačući i molila me da ih više ne vidjamo. Mislim da bi slični bili i da nije usvajanje u pitanju ali to povećava njihove strahove. Stalno misle da je za Vilenjaka potreban "poseban tretman" jer je usvojen a to je nešto najpogrešnije i nama su bar socijalni radnici govorili da strogo pazimo na to da nema lakše izlaze jer je usvojen... Moj otac kaže da brine zbog ovog vremena kad se ne zna kako je pametno vaspitavati dete, možda ih sveukupno brine. Mada im ja stalno naglašavam da su oni imali svoje roditeljstvo, priliku da brinu i ne vidim zašto sada da brinu i za unuče, umesto da se malo poigraju, uživaju... Vilenjak planira da sam gaji svoju decu uz moju pomoć  Ali mu ja unapred kažem da je meni dosta brige oko njega, ili neka se oženi ili ako baš hoće da bude samohrani otac, neka se brine sam... ja ću malo deci da dam slatkiša, poigram se ali da brinem o svim pitanjima koja roditelji brinu ne pada mi napamet... nadam se da ću i biti takva baka.

http://www.mondo.rs/a621797/Magazin/Porodica/Nasilje-nam-u-genima.html

"Naučnici su, takođe, pronašli da je efekat ponavljanja razreda zavisio od toga da li dečak ima određenu mutaciju u MAOA zvanu 2R. I određena mutacija u DRD2 delovala je kao "okidač" kod mladića koji nisu imali redovne obroke s porodicom.

"Ako bi neko s istim genom imao roditelje s kojima je redovno obedovao, rizik nestaje", objašnjava Guo i dodaje da to upućuje da je roditeljstvo vrlo važno.
Prema rečima Guoa, "osetljiva" deca bi mogla da imaju dobrobiti od surogat roditelja, ako njihovi nisu dostupni."

Ovaj tekst mi se najviše dopao zbog ovog dole dela. Moram i mm da ga pokažem. To zato što ja jako volim da mi obedujemo zajedno, kad god možemo. Do duše poklapa se sa mojim životom u roditeljskoj kući, tako je bilo i tamo. Kod mm nije pa jedva prvo njega navedoh na to, a tek onda Vilenjaka a još ih navikavam da kad ih zovnem odmah se pojave za stolom. Nisam znala da redovno obedovanje može da bude povezano sa ponavljanjem razreda ali to zajedničko obedovanje ja doživljavam kao vrlo važno za uspostavljanje bliskosti, osećaja da smo porodica i sve tome slično... A što se nasilnih gena i nasledja tiče mislim da to uopšte nema veze i da sve zavisi od odrastanja... Ima jedna kriminalna knjiga koja odlično opisuje to kako ja mislim da nasledje možda ide... Glavna junakinja doktorka patološkinja je usvojena i ispostavlja se da su neki opasni kriminalci koji isecaju svoje žrtve njeni biološki roditelji. U jednom trenutku joj biološka majka kaže da je ona ista kao oni, ali doktorka odgovara da ipak nije da je velika razlika izmedju toga da li se pomaže u razrešavanju zločina ili se oni čine... Tako nekako mislim da možda ide...

Hmmm, zajednicko obedovanje je i nama vrlo bitno. Slazem se sa tobom da se na taj nacin uspostavlja bliskost i pripadnost porodici i mi to stalno radimo. Vikendom sva tri glavna obroka, preko nedelje vecera kada smo svo troje na okupu. Medjutim, malo mi je nategnut ovaj zakljucak koji se navodi u tekstu. Prosto ne mogu da verujem da su zajednicki obroci jedini faktor koji utice na to da li ce dete ponavljati razred ili ne. Pre mi se cini da je zajednicko obedovanje samo jedan pokazatelj da se radi o funkcionalnim porodicama u kojima se roditelji bave decom, provode vreme sa njima, posveceni su im i sl, a to je po meni kljucno za osecaj zajednistva, poverenja, kvalitetno odrastanje, pa i, kako je ovde sugerisano, uspeh u skoli. Osim toga, vidim da si izdvojila samo deo o obedovanju, a u njegovu prvobitnu tezu o naslednim genima koji nose visi faktor rizika za nasilno ponasanje ne verujes. Sa tim se ne slazem. Mislim da ne treba prenebregnuti ni jedno ni drugo. Potencijal i nasledje koji neko ima je dat, a na roditeljima je da ga kroz "pravilno" vaspitanje kanalisu (pravilno je pod navodnicima jer ne znam sta i kako je pravilno; vreme ce pokazati). Pa upravo i primer sa obedovanjem mozda i potvrdjuje tu tezu. Nasledni gen je prisutan, ali se u skladnoj porodici nije ispoljio. I da dodam, ja sam iz sasvim druge struke i ovo su samo moja razmisljanja, moguce sasvim pogresna.

Milkyway,
ni ja nisam ni psihološkinja a ni genetičarka tako da ne mogu da govorim stručno, samo onoliko koliko sam čitala, kako ja vidim i sl... Mislim i da ni u nekim naučnim krugovima ne postoji slaganje, bar ne sasvim. Koliko sam ja čitala retko da je jedan gen nešto fatalan, više za osobine učestvuje više gena, neka kombinacija... Sem toga i ono što se nasledjuje uglavnom je sklonost a da li će se sklonost ispoljiti to zavisi od okoline i same osobe. Kažem ja gledam slično kao u toj knjizi, i za posao policajca je potrebna agresija kao i za kriminalca pa je na neki način ona potrebna i u humanim poslovima poput zubara, hirurga, i oni povredjuju ljude ali to čine radi dobrobiti... Takodje i mi koji volimo krimiće i slično možda imamo neku sklonost ali se eto ona ispoljava sasvim bezazleno. Čak i da ima tu neku genetsku predispoziciju za agresiju osoba je može upotrebiti u jednom sasvim pozitivnom smislu, za pomaganje drugim ljudima, društvu, naravno ako roditelji a i sama osoba kao najvažnija porade na tome... Ni ja ne verujem u direktnu vezu izmedju zajedničkog obedovanja i ponavljanja razreda, samo mi je to delovalo zanimljivo ...

Simona ::Milkyway,
ni ja nisam ni psihološkinja a ni genetičarka tako da ne mogu da govorim stručno, samo onoliko koliko sam čitala, kako ja vidim i sl... Mislim i da ni u nekim naučnim krugovima ne postoji slaganje, bar ne sasvim. Koliko sam ja čitala retko da je jedan gen nešto fatalan, više za osobine učestvuje više gena, neka kombinacija... Sem toga i ono što se nasledjuje uglavnom je sklonost a da li će se sklonost ispoljiti to zavisi od okoline i same osobe. Kažem ja gledam slično kao u toj knjizi, i za posao policajca je potrebna agresija kao i za kriminalca pa je na neki način ona potrebna i u humanim poslovima poput zubara, hirurga, i oni povredjuju ljude ali to čine radi dobrobiti... Takodje i mi koji volimo krimiće i slično možda imamo neku sklonost ali se eto ona ispoljava sasvim bezazleno. Čak i da ima tu neku genetsku predispoziciju za agresiju osoba je može upotrebiti u jednom sasvim pozitivnom smislu, za pomaganje drugim ljudima, društvu, naravno ako roditelji a i sama osoba kao najvažnija porade na tome... Ni ja ne verujem u direktnu vezu izmedju zajedničkog obedovanja i ponavljanja razreda, samo mi je to delovalo zanimljivo ...

Ne postoji. I teorije idu od onih koje pridaju znacaja samo getetici i sva ponasanja obajasnjavaju na taj nacin do onih koje skoro pa potpuno zanemaruju genetiku.
Ja nisam ni za jedan ekstrem, ali tezim onim strujama koje veci znacaj pridaju covekovom okruzenju i sredini u kojoj zivi. U nekim naucnim krugovima, ljudi su toliko zastranili braneci svoje teorije da od sume ne vide drvo. Skoro sam citala neku teoriju po kojoj postoji xy gen koji je zaduzen za zadovoljstvo u braku i uspesan brak.
Ako imate duzi neki alel na tom xy genu veca je verovatnoca da cete biti nezadovoljni u braku i da cete se razvesti. I prvo sto mi palo na pamet je bilo: "OK, a sta cemo sa ljudima koji su se jednom razveli, imali los brak, bili nesrecni, ali se posle toga opet udali/ozenili i sada imaju super brak? Tesko da im se skratio alel

Eto, nema pomoći od nauke što se tiče nekih konačnih odgovora...

Ja sam sličnih razmišljanja kao i ti Lilya mislim da sam i pisala kad sam otvorila ovu temu. Ne zanemarujem sasvim uticaj genetike ali mnogo više uticaja pridajem sredinskim faktorima. Pa teško je i poverovati da će neka usvojena mama biti na onoj poziciji da je genetika presudna... I od svega je po meni presudna sama osoba, njena ličnost, mada se opet i ličnost formira pod uticajem i genetike i sredine no mislim da ima jedan deo koji prevazilazi sve to... To je onaj deo kad neko ne uspeva da se iščupa iz okoline, nasledja a nekom drugom to opet uspe... A i ovo što si ti pisala,mislim da je i u okviru jednog života sve promenljivo i "popravljivo" a to teorije koje se zasnivaju samo na genima ne mogu da objasne...

Ali mi koje smo usvojene mame (i vi ostale kad to postanete) možemo neke stvari da vidimo u praxi... Eto ja sam utvrdila da je snalaženje u prostoru isključivo genetsko, ako može da se popravi to su nijanse u pitanju... Ali mislim da je jako mali broj osobina koje su na tom delu skale, skoro sve može da pretrpi neku obradu, i menja se zavisno od okoline i uvida same osobe... Vilenjak je jedna ličnost bio kod hranitelja, druga kod nas, a i dalje se menja skoro svakodnevno, teško mi je i da utvdrim bilo šta kao fiksno...

Zajedničko obedovanje, hm....
MM je u svojoj porodici imao ustaljene, zajedničke obroke jer njegova majka skoro ceo život nije radila....Ja međutim sam imala zajedničke obroke (i to ponajviše ručak) samo vikendom i ne bih rekla da sam agresivnija od njega. (bar ne na prvi pogled)
I mi sad smo onemogućeni da imamo zajedničke obroke preko radnih dana jer Struzzolino ruča u vrtiću, Struzzolina i ja u kući, tata kasnije jer tek tad dolazi sa posla...i doručak se teško usklađuje....Ali zato imamo zajedničke šetnje, igre, čitanje, kupovine....

U pravu si, Simona, ne ide da usvojen roditelj daje prednost genetici...Ali daleko od toga da je nipodaštava...
Neke veštine, afiniteti se nasledjuju pretpostavljam...narav....Zbunjujem se u nekim situacijama da li je u redu da nešto menjam, da li smo u određenom pogledu pravi model, recimo, kod moje Struzzoline prvo što smo primetili je drugačija narav, temperament...ona je blage naravi, ali i radoznala, vesela...nema napade nestrpljenja kao njen brat, naglašenu energičnost, brzinu, praskavost (i MM i ja nismo bolji, ne pričamo tiho, gestikuliramo, dinamični smo) i vidim kako se i ona menja (i tek će) pa se pitam dokle ide taj sredinski faktor, možda je bolje da ona ostane prirode kakve je bila. Pa onda se sebi nasmejem jer pričam o bebi koja logikom stvari u bilo kojoj sredini bi se menjala.

Zajednichki obroci mogu biti i shtetni za dijete, npr. kad roditelji mljackaju za stolom.    
Pa nekako razmishljam da nije "protuprirodno" kad dijete samo usvoji manire, gestikulaciju, vokabular, reakcije, ... i sl. oponashajuci ljude koji se trude da budu dobar uzor. Ali mi je bezveze da se neke stvari uporno naturaju, narochito u ranom djetinjstvu ako djetetu bash "ne lezhe", a ima limitirane nachine da to pokazhe.
Istovremeno, na poslu izludismo sa curicom od 10 godina koja rezhe meso sa laktovima povishe ushiju, u suknji sjedi kao kauboj i sl.. Nije joj ni mama nekog damskog drzhanja ali je stalno napominje na pristojnost, no uzalud.  
Naravno da bioloshki roditelji imaju itekakvu prednost, evo vec se brinem shto u porodici mm su skloni dijabetesu a moje dijete mi donosi "kolache" svaki put kad primjeti da sam tuzhna, dakle slatkishi kao utjeha nikako nisu dobra ideja, nemam pojma otkud joj ovaj obichaj.
Zato mislim da socijalni radnici moraju sakupiti shto vishe "nasljedjenih" podataka o djetetu i proslijediti ih roditeljima kako bi pomogli njegovom i vaspitanju i zdravlju.

Čitajući sad ove postove, stičem utisak da se ipak svi donekle slažemo. Postoji nasledje, odn. sklonost, ali će uticaj sredine i vaspitanja pomoći ili odmoći da se ta sklonost ispolji. Ovde ne govorim o urođenim bolestima ili sklonosti ka njima, mada se i na to delimično može uticati ako su nam date prave informacije. Delimično, jer postoje sigurno bolesti u kojima smo nemoćni. Ali vratimo se sklonostima, naravi, ponašanju, onim stvarima koje su opipljive. Navešću primer moje porodice; to niti predstavlja naučno reprezentativan uzorak niti išta dokazuje, ali potkrepljuje moju tvrdnju. Sestra i ja smo po naravi različite, ona liči na tatu, ja na mamu. Tata je racionalni optimista, uživa u životu, stvari uzima sa lakoćom, grabi napred i ne osvrće se za greškama. Mama je sušta suprotnost. Uvek sa dozom pesimizma, preispituje svaku svoju odluku trista puta, kaje se... Ja bih volela da sam "nasledila" malo više tatinog laisser faire stava, ali eto nisam. Pritom sam se i ja menjala, nisam uvek bila ovakva, imala buntovne faze, nekada bila mnogo sigurnija u sebe, ali na kraju vidim da sam ispala prilično slična mami. S druge strane, i sestra i ja imamo identične poglede po pitanju vaspitanja dece, važnosti porodice, načina života i sl. Usvojile smo model koji smo dobile od roditelja. Uticaj sredine je tu bio presudan i to je ono sto mislim da sigurno možemo da prenesemo na našu decu.
Sestrina i moja narav su sigurno i posledica naših uloga u primarnoj porodici, datih okolnosti u momentu kada smo se oblikovale u nekim presudnim godinama, ali mi je nemoguće da potpuno zanemarim faktor naslednih osobina.

Struzzo ::....

U pravu si, Simona, ne ide da usvojen roditelj daje prednost genetici...Ali daleko od toga da je nipodaštava...
Neke veštine, afiniteti se nasledjuju pretpostavljam...narav....Zbunjujem se u nekim situacijama da li je u redu da nešto menjam, da li smo u određenom pogledu pravi model,  recimo, kod moje Struzzoline prvo što smo primetili je drugačija narav, temperament...ona je blage naravi, ali i radoznala, vesela...nema napade nestrpljenja kao njen brat, naglašenu energičnost, brzinu, praskavost (i MM i ja nismo bolji, ne pričamo tiho, gestikuliramo, dinamični smo) i vidim kako se i ona menja (i tek će) pa se pitam dokle ide taj sredinski faktor, možda je bolje da ona ostane prirode kakve je bila. Pa onda se sebi nasmejem jer pričam o bebi koja logikom stvari u bilo kojoj sredini bi se menjala.

Tako i ja ponekad razmišljam. Već sam pisala da nisu sve Vilenjakove osobine u odnosu na period kad je došao iz hraniteljske porodice bolje sada. Ali trudim se da se ne nerviram zbog toga, mi smo takvi kakvi smo... U nekoj drugoj porodici on bi bio druga ličnost ali svi bi mi bili drugačije ličnosti da smo odrasli u drugačijim porodicama...

Shizika ::Zajednichki obroci mogu biti i shtetni za dijete, npr. kad roditelji mljackaju za stolom.    
...

 

Što se socijalnih radnika tiče, slažem se da je tako. Ali bar sada kod nas a čini mi se da je tako i kod drugih usvojenih roditelja - oni nisu zainteresovani da nam proslede ni ono malo informacija koje imaju. Većinu podataka koje mi imamo smo dobili od hraniteljice.