Spontani pobacaj - podelimo iskustva

Daco ,ne znam šta da ti napišem .....tuga ...i prolaze pitanja kroz glavu....i zašto i kako i zašto tebi ili bilo kojoj od nas koje predjemo toliki put ....takve stvari.....
Drzi se mila ,moraš biti jaka ...a kako biti jak sada...to ti neumem reći ,samo te mogu zagrliti !

Daco,
jako mi je zao Ni ja ne znam sta bih ti rekla i sta u ovom trenutku moze da te utesi... pa evo samo jedan zagrljaj...

Nema sam....
Drzi se..

Daco tuga prevelika, uvek kazem da je vreme najbolji saveznika kada tuga stisne

Daco,bas mi je zao.Nazalost,ja vrlo dobro znam kako ti je sad.Prosla sam kroz isto.Opet se otvaraju stare rane Sta da ti kazem,moras dalje.Da ti kazem da prebolis,zaboravis,nazalost,neces.Uvek ce to biti tu,negde u tebi.Uvek ce te,nazalost,neka prica,naterati da sve to prozivis.Nazalost,jer kad se sve to meni desilo,secam se,rekla sam,nek se na meni zavrsi,a nije!Kako zivot ume da bude surov.Ja mogu samo da te i da ti kazem da ne odustajes,i onu moju cuvenu recenicu,kojom tesim uvek sebe,ko zna zasto je to tako moralo da bude,drugi put ce biti sve kako treba,mora

Hvala vam puno na podrsci.Znala sam da ima devojaka koje su prosle taj pakao i koje ce se javiti da mi pomognu.
Inace sto se tice poverenja u dr.Ja sam stvarno bila zadovoljna ali ne mozete da verujete sta se sve izdesavalo.Uvece kad su me primili na hitnu primila me dr Petakovic i kaze mi vi ste otvoreni 4 prsta krece porod,ujutru mi povlacimo sve veze,muz mi dolazi u 7h da bi razgovarao sa nacelnikom dr Malobabicem koji je inace muz od moje dr koja mi je vodila moju trudnocu.Inace oni imaju blizance dobijene vto.I mislila sam ako iko ima osecaja za tako te stvari to su oni.On me je primio ujutru pregledao i rekao kao otvoreni ste 2prsta glavica je tu ali moze da se pogura!Da bi napisao u otpusnoj listi koju sam videla tek kad sam izasla iz Betanije:"pacijentkinja se otpusta u stabilnoj trudnoci radi odrzavanja trudnoce u NS."i jos je sve nesto popunjavao kao da je sve uredno.Ja sam bila sokirana......Pa ne bih tuzila nikok,pa ko zna sta se tu izdesavalo bas je meni sad do toga....On je svoju zenu zastitio.Trebao je napisati onako kako jeste brate mili.Tamo mi je suprug pricao sa nekim prof.koji me je primio i on kaze otvorena je 4prsta ,i da nema sanse da se to smanjuje pod kontrakcijama,to kad krene gotovo je.....Pitam se samo da li je ikad pomislila na mene kad pogleda svoje dvoje dece,decaka i devojcicu isto.......Stalno razmisljam da li bi se spasili da sam uradila taj serklaz izmedju 16-19nedelje kao sto je Kopitovicka rekla????Ja sam se stvarno cuvala,imam divnog muza,sve je radio,ja sam samo kuvala...Imala sam bas velik stomak nisam se ni saginjala kad mi nesto ispadne.Stalno smo se smejali on kad dodje s posla sta je sve na podu.....
*Korpice i ja sebi tako isto kazem.Najgore mi je sto su bili savrseni.Znaci prvi dan kad su primljeni sve je bilo ok.Mozak,srce bez suma,stomak mek,ma sve uredno od udova do okica koje su bile otvorene...veruj sve.Osim pluca id rugih ne razvijenih stv ari koje su nezrele.Vene i kapilari koji su propustali te infuzije pa se tecnost skupljala u stomaku...Posle tri dana krecu takve komplikacije da je jadnice i preziveo ko zna kakav bi bio patio bi se celog zivota.Kad je Marija umrla svu svoju snagu sam uputila na Mihajla.U pocetku smo zajedno plakali kad su krenuli problemi.A kasnije nam je bilo bitno samo da je ziv,Rekla sam muzu svoj zivot cu posvetiti njemu,vraticemo se na selo kod njegovih,ja cu biti stalno uz Mihajla a rodicu drugo dete da pomognemo Mihajlu ako bude se moglo,mislim na maticne celije.Sve sam isplanirala.Vise mi nije bilo bitno sto ce imati problema sa plucima,bubrezima ,sa mozgom bitno je da je ziv!Meni je bio savrsen.Ja bi ga volela takvog kakav jeste i dusu bi mu svoju dala.Ali eto kontam zadnji dan kad smo ga videli bio je jako lose.Jos mi nije samo jasno kako na intezivnoj nezi moze ne radnim danom da bude samo dezurstvo sa jednim dr?Bojali smo se samo vikenda!A inace jedan dr radi 24h kad je vikend ili neradni dan.A beba 16 i stalno nesto pisti,mislim na alarme.Za veliki petak kad smo zvali ujutru u 10h da pitamo kako je sestra nam kaze imaju prijem i dr jos nije ni bila u viziti.Ok kontam nema veze.Dosli mi u 12h posto su posete svakim danom od 12h do 14h neda nam sestra da udjemo pola sata dr jos nije bila u viziti!!!!Majko mila mogao je do tad pet puta da umre.Kad smo konacno usli bilo je strasno!Treba sve da bude sterilno a u inkubatoru smeca.Krvavi tuferi ostavljeni oko njega....Sav izranjavan,sve oko njega krv....Da vam ne pricam bas sve ....Dolazi dr koju prvi put vidimo a stalno smo bili tamo i ujutru i uvece,i nema pojma sta mu je dr prethodni dan radila...Muz ppoludeo postavlja pitanja a ja placem i pitam pa jel ne moze ovo da se sredi,strasno mi izgleda.Ona meni kaze gospodjo vasem detetu ne rade pluca,(a inace bio je prebacen sa onog visoko frekventnog aparata za pluca na mehanicki)ne rade bubrezi.....Htela je reci pa ionako ce umreti.I sutradan u subotu mi zovemo sad je stigla druga dr jer su im smene od 7h do 7h(24H)i kaze da je umro u 9h i da ga je od 7 h do 9h 2xreanimirala.....Strasno....Piatam se samo da li iko moze da radi 24h a da ostane skoncentrisan?Pa radio u prodavnici,pekari....Da li je intezivna INTEZIVNA i vikendom?Pa ta deca nemaju pojma koji je dan njima je pomoc konstantno potrebna nebitno koji je dan.Mislim da to nije pravedno.
***Najgore mi je sad sto se stalno izmuzam,cekala sam da Mihajlu bude bolje pa sam mislila pomoce mu moje mleko...Ne mogu da odem kod moje dr po recept posto taj lek ide na recept.Moracu do kraja otici negde privatno.
***Hvala vam puno na podrsci.Cuvajte se molim vas i ako imate neke sumnje potrazite jos neko misljenje.

Daco...ja samo mogu da napisem da neprestano mislim na tebe i ...grlim te draga

Daco, molim te posavetuj se sa nekim psihologom.

Ovo je velika trauma...velika.

Prozhivi ova osecanja.Budi besna,tuzna nemoj da ode u depresiju ili neke psihosomatske probleme.

Mila ja sam nedaleko do mene otishla ispod mosta, gde prolaze vozovi i vrishtala iz sve snage.Cak sam Ishla kod drugarice koja ima vrecu za boksanje i udarala.I dugo,dugo vozila biciklo u prirodi.Pricala sa zhivotinjama ...ishla na farmu.Jahala konja.Posvetila se sebi.

Tek onda je doshao moj covek.Kad su se oba pobacaja desila on nije bio kraj mene.doshao je nakon nedelju dana i malo vishe.I opet smo imali problem posebno nakon drugog pobacaja.Nisam ni makla od strepnje u drugoj neuspeloj trudnoci ...i opet pobacaj.E tu sam i pored mog iskustva,godina ...pukla.A zashto? ....zato shto nisam dozvolila da patim. Nisam sebi dozvolila tu slabost.Pa kad sam sva otekla od Urtikarije i umalo nisam sve prekinula ...vezu ...u jednom trenutku je sve palo....i tako sam otplakala sa mojom majkom , da sam mislila da cu se istopiti.Ono shto je mene najvishe gushilo je shto nisam mogla da oprostim SEBI. Bila sam u stanju prihvatam-odbacujem cinjenicno stanje.prihvatam-odbacujem ...dok ga nisam prigrlila.

Glrim Daco...grlim....

Jao Dacco ja sam nema ostala
Celu trudnocu sam se ovoga plasila,ne znam sta bih ti rekla posto utehe nema..kako zivot ume da rezira to niko ne ume! Jako mi je zao jako

Suza suzu stize

Isplakah se kao nikad

Nemam reci...

DACO,nemam ti sta reci,ostala sam sa knedlom u grlu,suzama u ocima na vlaznom obrazu od suza

Grlim te jako jako i se da bol sto pre prodje

Republica i ja sam razmisljala o psihologu.Bila mi je jedna dr u Betaniji.Ma iscupacu se nekako iz svega....Vise ne placem stalno,deluje mi kao da mi je malo bolje....

Dacoo budi jaka

Daco mila nemam reci

Draga Daco,
pokusavala sam danas u nekoliko navrata da ti napisem poruku i nisam uspela.
Suze teku niz lice, sve sam ponovo prozivela. I ja sam izgubila blizance ali u 21.nedelji, prva trudnoca. Svaki pregled, sve je u redu, sreci nikad kraja, i samo odjednom... Da ne pisem sad svoje iskustvo, utehe nema.
Svaki moj odlazak na uz mi je stres, svaki put zaustavim disanje i cekam da mi kazu da je sve ok, da odahnem bar na par dana, i tako u krug.
Misli su mi konfuzne, svasta bih ti htela reci, a sve zvuci suvisno.
Tesko je jako. Ja sam imala ogromnu podrsku od mm-a, on me je izvukao iz svega. Pricala sam o tome stalno, sa mamom, sa tatom, sa sestrama,drugaricama... Meni je bilo lakse da se isplacem sa svima i ispricam nego da drzim to u sebi.
Ako ti moze biti uteha, seti se mene. I ja sam prezivela slicnu situaciju, pa ako Bog da, sad cu imati svoju bebicu, i sve ce ostati iza mene.
Iskreno se nadam da ces i ti jednog dana osecati takvu srecu, samo skupi dovoljno snage i strpljenja.
Grlim te snazno, cuvaj se.

Uf Daco tuga, nema tu pravih reci,
male mrve Marija i Mihajlo mali andjeli
Placem placem placem

Vazno je ida je tebi bolje ti si veliki borac jedna zena hrabrog srca lavica,
Setila sam se i ja mrvice vidis kako je pregurala te periode i uskoro se druzi sa svojom srecom
...imas ti snage !

Šta da kaže čovek...steglo me je ne mogu da udahnem, a suze samo liju

Daco, i ja sam ostala nema i preplakala tvoje postove. Ne znam sta pametno da ti kazem, ali mi smo tu, za tebe, da ti pomognemo, ako i koliko mozemo. I kad mislis da ne mozes vise, seti se Mrvice, i ti ces se jednog dana radovati kao ona, znam. Ti najoblje poznajes sebe, i radi onako kako mislis da ces najlakse izbaciti tugu. Idi kod psihologa, ako mislis da ti treba pomoc, raspitaj se samo za dobrog, da ti neki neuropsihijatri ne natrpaju terapiju, pa da se izvlacis iz depresije posle. Grlim te mila, i znam da si jaka!

Daco,sada sam procitala....nemam reci,nema sam,stiska me u grlu i suze mi naviru. Koliko sam samo puta procitala tvoj dnevnik...
Uz tebe sam, jako cu da te zagrlim

Daco nemam reci. Sve te ovde stiskamo jako najjace i tu smo da pomognemo koliko mozemo.

Odtuguj ne potiskuj bol u sebe i skupi snage za dalje.

Mrvica ::Draga Daco,
pokusavala sam danas u nekoliko navrata da ti napisem poruku i nisam uspela.
Suze teku niz lice, sve sam ponovo prozivela. I ja sam izgubila blizance ali u 21.nedelji, prva trudnoca. Svaki pregled, sve je u redu, sreci nikad kraja, i samo odjednom... Da ne pisem sad svoje iskustvo, utehe nema.
Svaki moj odlazak na uz mi je stres, svaki put zaustavim disanje i cekam da mi kazu da je sve ok, da odahnem bar na par dana, i tako u krug.
Misli su mi konfuzne, svasta bih ti htela reci, a sve zvuci suvisno.
Tesko je jako. Ja sam imala ogromnu podrsku od mm-a, on me je izvukao iz svega. Pricala sam o tome stalno, sa mamom, sa tatom, sa sestrama,drugaricama... Meni je bilo lakse da se isplacem sa svima i ispricam nego da drzim to u sebi.
Ako ti moze biti uteha, seti se mene. I ja sam prezivela slicnu situaciju, pa ako Bog da, sad cu imati svoju bebicu, i sve ce ostati iza mene.
Iskreno se nadam da ces i ti jednog dana osecati takvu srecu, samo skupi dovoljno snage i strpljenja.

Grlim te snazno, cuvaj se.

Hvala vam svima mnogo.Jos mi je tesko da pricam sa ljudima o tome.osim sa svojima.Nikom se i ne javljam drugom na tel.Iz stana ne izlazim jer cim izadjem neko me uhvati i pita.Najvise mi odgovara setnja po sumi....Tek sad vidim Mrvice sta kod tebe ispod pise.Strasno je ali nadam se da ce biti kao kod tebe na kraju!I meni je mm velika podrska.Stalno mi govori ja verujem u i nas,imacemo mi jednog dana nasu bebu.On je inace veliki borac u zivotu i jako uporan.Sta je sve prosao samnom.....Do sad.Generalno i mislim da sa ovakvim problemima mogu da se nose parovi koji se zaista jako vole.Samo guraj Mrvice bice to ok videces!

Dacoo, ti si jedna velika duša, i drago mi je da se ti i tm mnogo volite i pazite, samo tako nastavite!

Dugo sam citala razne forume I najzad skupih hrabrost da ispricam I svoju pricu. Pre dve godine smo odlucili da je vreme da osnujemo porodicu I krenuli…nista lakse,ostala sam trudna posle 2 meseca. Nasoj sreci nije bilo kraja,ali na zalost nije dugo trajala. U 6 nedelji dobijem blago krvarenje I sva istraumirana odem na pregled,medjutim beba je bila ok,vidljiva srcana radnja,dobijem terapiju utrogestanom I naravno strogo mirovanje. Kontrolni UZ mi je bio zakazan za 2 nedelje. Krvarenje je stalo odmah,ja sam bila poslusna,ustajala sam samo do kupatila. Kada sam otisla na UZ u 8 nedelji,lekar gleda,vrti I kaze,plod se lepo razvija,ima velicinu tacnu za danasnji dan trudnoce,ali nema srcane radnje. Mislim da mi se u tom trenutku svest okrenula. Usledila su jos 2 kontrolna UZ u razmacima od dva dana I posle toga kiretaza. Dugo mi je trebalo da se psihicki oporavim I prihvatim da je to nesto sto se, nazalost, mnogima desava,ali nikako nisam mogla da prihvatim zasto bas meni,bas nama? Odradila sam osnovne analize I to na svoju ruku I sve je bilo ok. Posle 8 meseci odlucimo da pokusamo ponovo. Opet zatrudnim za 2 meseca I sve super krene. Zbog prethodnog iskustva odlucim da na prvi uz odem tek u 8 nedelji. Sve je bilo super,beba lepo napreduje,ja se dobro osecam I posle tog pregleda sam bila opustena. Uzivala sam u narednim nedeljama,posmatrala svoje telo kako se menja I bila jako sretna. U 11 nedelji odlazim na UZ zbog doble testa. Opet sok,nema srcane radnje,plod prestao da se razvija u 9 nedelji. Nema potrebe da opisujem kako sam se osecala. Naravno jos jedna kiretaza,dani plakanja I preispitivanja kako I zasto. Posle 2 meseca sam digla glavu I krenula dalje. Promenila sam ginekologa,trebao mi je neko ko ce shvatiti da ocigledno imam problem. I nasla sam doktorku koja je resila da se pozabavi samnom. Uputila me je na analize malo ozbiljnijeg tipa. Rezultati su danima stizali,jedan po jedan I sve je bilo uredno. Konacno,pojavljuje se nesto…saznajem da sam homozigot na MTHFR,zvucalo je strasno,ali sam zahvaljujuci raznim forumima u roku od sat vremena shvatila da resenje postoji I da nije tako veliki problem. U konsultaciji sa svojom doktorkom I hemetalogom dobijam terapiju za narednu trudnocu. I opet nam nije trebalo puno. Kada sam dobila zeleno svetlo od lekara,ubrzo je usledio pozitivan test. Ovog puta I sreca I strah… Ali,rekla sam sebi,nema sta,pokrivena sam odgovarajucom terapijom I to je to. Na prvi UZ odlazim krajem 6 nedelje. Vidi se srcana radnja,ali plod malo kasni (3-4 dana). S obzirom da ne znam kada je doslo do zaceca to nije bio znak za paniku. Usledila su 2-3 ultra zvuka u razmacima od 7 dana,plod se razvijao,srce je kucalo. Mesak je bio nesto manji nego sto bi trebalo,ali opet mislila sam,nema mesta za paniku,terapija je tu I bice sve ok. U 9 nedelji na UZ nije bilo srcane rdnje. Jos jedna kiretaza… 3 izgubljene trudnoce za godinu i 7 meseci. Tuzna sam beskrajno,ali ne zelim da odustanem. Samo ne znam sta dalje da preduzmem…

Kokolo...ne znam šta bih ti rekla Jako mi je žao što si morala sve to da doživiš i iskreno se nadam da ćeš se uskoro ostvariti kao majka

Hvala na podrsci. I ja se nadam i verujem,zato i ne odustajem

Kokolo, dobrodosla! Nadam se da ce ova iskustva sto pre postati proslost i da ces uskoro drzati svoju srecu u narucju!