Spontani pobacaj - podelimo iskustva

http://izaberizivot.com/category/blog/spontani-pobacaj
Nadam se da ce nekome pomoci ovo savetovaliste.
Daco,

Dacoo,vec sam i pisala kad ti se sve i izdesavalo.Prosle smo,nazalost kroz slican i jako tezak udarac u zivotu.Svaki tvoj,post i rec jako dobro razumem,tako da moram i da se nadovezem na Brbljivu.iskreno,malo mi je njen post zvucao grublje nego sto bi trebalo.
Znam ja da treba biti jak,borac i nastaviti dalje ali nismo svi isti.
Ja se borim,Dacaa se bori i sve se mi borimo da idemo dalje i ostvarimo se kao roditelji,ako Bog da,ali rana ostaje.
od mog spontanog je proslo skoro 4 godine pa opet nekad uhvatim sebe,vratim se nazad,sita se isplacem pa idem dalje.
Sta znam,moje misljenje,bez obzira na sve,ako se i ostvarim kao roditelj,znam bice mi lakse ali nikad necu moci zaboraviti,bice to uvek i ostace u meni
Dacoo

cicsa80 ::http://izaberizivot.com/category/blog/spontani-pobacaj
Nadam se da ce nekome pomoci ovo savetovaliste.
Daco,

E ovo je super sajt! hvala ti....Sad me vise ne pogadja toliko sta drugi ljudi misle.Jednostavno je ne moze da te razume neko ko nije prosao kroz takvu ili slicnu situaciju!To je nazalost tako....Ja sam napisala ono sto mislim i ja ne dramim,tako je kako je....Mm i ja znamo kroz sta smo prosli nedao Bog ni najgorem neprijatelju!Danas je 4meseca proslo i jso je to sveze...Hvala svima koji su bili uz mene i koji su mi pomogli...Vidim ima mnogo zenica koje su isto prosle...Sve vas puno

Daco, Korpice, samo da vas

lilya ::Daco, Korpice, samo da vas

reci mi gde si radila vto .posto vidim da je vas problem bio los spermogram....kao i nama....

Ako mi ko moze odgovorit ak je ima slican slucaj. Nakon par dana srece sta sam saznala da sam prvi put trudna danas sam imala spontani (biokemijska pretpostavljam) uglavnom bio je smeđi iscjedak prije par dana, mirovala san pila utrogestan (terapija ginekologice) i nakon 3 dana, poceo me bolit desni jajnik i prokrvarila (jucer) i na hitnu ultrazvuk, beta, na ultrazvuku nista, beta pokazala 5 tjedan trudnoce i reka ginekolog na hitnoj da sutra napravim betu i beta danas pokazala duplo manje i sad slijedi ono sto me muci, ja san danas ujutro krvarila ka prvi dan menstruacije i sad nista, vidi se jedino na wc papiru, a koliko vidim zene su imale obilne menstruacije i bolove, ja nista, jel to normalno? i danas mi moja ginekologica nije nista rekla dal triba ista cistit, doduse jucer doktor na hitnoj nije nista vidia pa jel moguce da je oslo samo jer nisam imala nikakvih bolova i dal da vadim kakav nalaz da vidim jel sve u redu?
hvala vam

Da li je normalo da djevojka ima mučnine, glavobolju i bolove pri mokrenju desetak dana poslije pobačaja. Ima dakle sve simptome trudnoće. Prije par dana je radila test i prvo je bio negativan pa je psolije linije pocrvenila, zašto se to dešava?

Posto sam vec upoznata sa tvojom pricom, a i suludim konstatacijama jos ludjeg doktora, samo cu te pitati da li si siguran da je ona pobacila, ili je samo prokrvarila, sto se desava na pocetku trudnoce. Da li je bila na uz? Da li joj je dr konstatovao pobacaj?

Iustitia89, na Ringeraji si ovo pitao već nekoliko puta i mi ti odgovarasmo. Vidim slično i na drugim forumima. Mislim da je vreme da se maneš foruma i da odete kod doktora.

Konstatovan joj je pobačaj i bila je na ultrazvuku poslije pobačaja. Kasnije je bila na kontroli i doktor joj je rekao da je samo teoretski moguće da je trudna ali da se javi kroz neko vrijeme. Sad joj je stalno muka i iće u ponedeljak da vadi nalaze da vidimo šta je. Samo pitam za mišljenje naročito oko tih peckanja dolje i mučnine.

Djevojka mi je radila jutros test i ponovo je bio pozitivan, dakle to je nekih 15 dana poslije pobacaja. Bila je kod porodičnog i tek joj je dao uputnicu za 3. sept da ide kod ginekologa zbog ovih godišnjih. Ona joj je rekla da je to normalno ali da je ipak moguće da je trudna. Kao da sačeka par dana jer je moguće da će dobiti. Sinoć je je jako stomak zabolio i područje oko bubrega. Doktorica joj je jutros rekla da je moguće da su to simptomi trudnoće ali je isto tako moguće da je to od zaostalog hcg hormona. Nemamo novca da idemo prvatno ginekologu pa ćemo morati čekati taj treći.

Joj iustitia89, ako ima jake bolove neg se odmah javi u bolnicu. Moguće da nije sve izbacila iz sebe, ne bi valjalo da se zakomplikuje, kako se i ti doktori tako olako s tim igraju. Isto tako moglo se desiti da je vanmaterična trudnoća, onda se hitno ide u bolnicu, nema kad zakažu, da li su oni normalni?! Moj ti je savet da je odvedeš u hitnu, nek kaže da ima jake bolove, nek kaže da je imala spontani pre dve nedelje, moraju je poslati u bolnicu.

Samo ju je sinoć jako zaboljelo u donjem dijlu abdomena i kod bubrega, sad ima onako male bolove ali kaže da nekako osjeća da joj je sve bolje i kao da joj je svakim danom manje muka. Ako je još jednom zaboli ide odmah u hitnu. Doktorica je rekla da su to vjerovatno normalni bolovi i da se tjelo oporavlja.

Ja njoj to kažem ali ona neće pošto kao sluša doktoricu, ona joj je rekla kao da je to normalno.

Iustitia89 ::Ja njoj to kažem ali ona neće pošto kao sluša doktoricu, ona joj je rekla kao da je to normalno.

Tvrdoglavost tvoje devojke može mnogo da je kosta.
Zašto joj ne kažeš da sedne ispred kompa i ne pročita?
Dobili ste toliko saveta, ali ne slušate nikoga.
Odustaće žene od savetovanja.
Žao mi je što ne shvatate ozbiljnost vaše situacije.

Opet ja. :) Bila je kod doktora, nije je pregledao ali je rekao da je to sve normalno i da sačeka da li će dobiti menstruaciju. Juče je popodne kupila test i odmah ga je radila i bio je negativan. Pitam se da li se to važi pošto znam da se testovi rade ujutru? Takodje, sinoć je baš dosta vlažila i ona kaže da je to moguće od ovulacije. To je dakle nekih 16 dana poslije pobacaja. Da li je to normalno i šta to sad znači, da nije sigurno trudna ili? Hvala i ne zamjerite mi ako dosadjujem. :)

Kako je nije pregledao doktor?
Neka izvadi krv, uradi betu hcg, pa cete konacno znati da li je trudna ili nije.
Nijedna zena ti ne moze reci da li je tvoja devojka trudna.

Drage moje pomozite?Imam malu tj malo vecu dilemu 22novembra sam dozivela pobacaj radili su mi u sred zore pobacaj na zivo bila sam 3meseca truna i malo vise pre toga sam cesto krvarila lezala sam 22dana u bolnici i doslo je do tog nesrecnog dogadjaja .Ja sve do dana danasnjeg i dalje krvarim u kolicinama menstruacije normalne bez bolova i ostalih simtoma pa me zanima da li je normalno posle te intervencije da krvarim skoro 14dana ima li neko slicnog iskustva?

Ja nemam iskustva tog tipa ali mogu ti reci da mi bas nije normalno da krvaris 14dana!Da li je obilno? Mislim da trebas otici kod gin.mozda nisu sve ocistili.Jako mi je zao zbog svega sto ti se desava . 

Draga Strumfeta žao mi je što si prošla kroz sve to ja ti iz svog iskustva mogu reći da nisam toliko nikad krvarila već vrlo oskudno par dana,mislim da se trebaš javiti svom doktoru i reći da krvariš dugo i obilno.

Strunfeta, baš mi je žao što se tako završilo, nadam se da si se javila lekaru, nekako mi to deluje dugo i obilno krvarenje.

Da prenesem i ja svoje ruzno iskustvo ovde. Mozda ce nekada nekome znaciti, ne da ga podseti ili uplasi, nego da bude svestan sta sve moze da se desi i da proba da spreci svaki uzrok koji moze da dovede do spontanog.
Moram da kazem da me je sramota sto nisam cesce svracala na ove teme, sto vas nisa citala, nisam bila tu kada je nekima trebala podrska, ali jednostavno, poslednje 2 godine sam imala vrlo malo vremena za forum i svracala samo na par tema. Sad kad mene boli, eto me i ovde, na zalost.

Naime, ja sam imala skolsku i urednu trudnocu. Bez ikakvih problema, krvarenja, stresova... uzivala sam u svakom danu. 25 i 26. novembra sam imala poslednje kontrole kod svog ginekologa i kod drugog dr expertski i sve je bilo odlicno! Beba je bila nemirna, zivahna, plodove vode dovoljno, svi parametri odlicni! Radila sam 20. novembra briseve (imala kandidu samo), urin, KKS, toxoplazmu, hormone stitne, d-dimer... ma sve sto je neophodno i osim kandide, sve je bilo u najboljem redu. Cak m ije i d-dimer, iako povisen bio u granicama normale za taj period trudnoce (20+4-5 dana). Jedino sto me moj ginekolog nije pogledao grlic, kad sam ga pitala, rekao je na sledecoj kontroli, sada nema potrebe, sve je u redu. Primala sam zbog PAI I mutacije clexan prva tri meseca trudnoce, ali mi ga je dr Mitic ukinula, jer kao nema potrebe, a moj ginekolog me je na tom poslednjem pregledu pitao zasto uopste radim d-dimer ne terba mi. On se nije slagao sa clexanom ni ranije, nije nikada cuo za PAI mutaciju niti da ona moze da pravi probleme. Cak mi je rekao da je sad trudnoca bebedna i da mogu na plivanje da bih ojacala kicmu (srecom pa nisam otisla, ne bih sebi oprostila), rekao mi je da mogu sve kao i do tada.

Dosla sam u Budimpestu 28. sve je bilo i dalje najnormalnije, osim sto sam pokrete bebe od 28-29 osecala slabije, ali mi cure rekose na forumu da je to normalno za tu nedelju trudnoce i da se beba okrene. Osecala sam i dalje povremeno pokrete, ne tako ceste i jake, ali sam ih osecala uvek u isto doba dana. U scetvrtak, 05. 12. (21+6) sam bila na faxu dobar deo dana, slusala predavanja, sve ok, nikakav bol ni problem. Dosla predvece u stan, zavrsila neke stvari za fax i prilegla da spavam malo. U 22.15 me je probudio bol u sotmaku, nije bio jak, ali mi je bio stran. Posle drugog bola, shvatih da mi se materica grci i da su kontrakcije. Bas sam tog dana na faxu na aplikaciji na telefonu citala kako je to normalno za ovaj period trudnoce, prve lazne kontrakcije. Posle trece mi vec nije bilo sve jedno, jer videh da su bas ceste. Poceh da merim vreme i videh da su na 2-3 minuta. Poslah poruku svom dr-u, odoh u wc i videh vrlo malo sveze krvi na papiru. Zove me moj dr, kaze mi da ne brinem, sve je u redu, da uzmem buscopan i da legnem, proci ce. Nisam se osecala sigurno i odmah sam se obukla i pocela da zovem hitnu pomoc. Moj poziv njima je bio u 22.45. a oni su dosli tek oko 23.30. U bolnicu smo stigli oko 23.45, glavni dr je bio u porodjajnoj sali, primio me mladi dr, pogledao na UZ, sve je delovalo u najboljem redu, srce kuca pravilno, nema ubrzanog ritma. Pogledao me je i ginekoloski, sve ok, onda me je poglao nekim aparatom i svao starijeg dr. Cim je uradio vaginalni pregled, rekao je da je porodjaj poceo i da se ne moze zaustaviti i da su sanse da beba prezivi ravne nuli. Molila sam da daju sve od sebe da je spase, da je beba iz VI VTO, i rekli su da hoce. Prebacili su me u salu, onako obucenu u mojoj garderobi, ukljucili tokolizu, Mg, i jos nesto da probaju da uspore porodjaj da bi me prebacili u drugu bolnicu gde bi beba imala neke sanse da prezivi. Moj muz je stalno sa mnom, drzi me za ruku, ljubi, pokusava da me smiri svojim glasso, sto mi pomaze donekle. Na zlaost, bolovi su bili sve intenzivniji, pa su pozvali ekipu iz te druge bolnice da dodje sa inkubatorom i da probaju da spase bebu. U nekom trenutku su mi stavili neki aparat na stomak, meni se cini da sam cula i dalje otkucaje srca, mada mm kaze da se nisu culi. Ja sam bila i dalje u soku i od bolova nisam mogla da razsmiljam nosrmalno, samo sa mse molila Bogu da prezivi. Malo posle 1 mi je pukao vodenjak. Osetila sam olaksanje jer nije bilo bola ali nisam znala sta me ceka. Sala je puna lekara, sestara, njih vise od 10. Krenuo je jak bol, pa pauza pa jos jedna i osetila sam da je sve gotovo i beba je napolju. Mm mi je pokrio oci da je ne vidim. Gledam na sat 1.15. (22+0)  Na zalsot, nisam cula plac, ali sam se nadala da cu je cuti iz druge prostorije. Ucinilo mi se i da jesam… ali nije to bila nasa beba. Babice place (posle smo saznali da joj jet o bio prvi spontani), dolazi lekar za par minuta i kaze – zao mi je! Ja ne mogu da shvatim sta mi se desava i sve mi se cini da je ruzan san i da ce me neko probuditi. Na zalost nije… U 1.30 izbacujem i posteljicu i prebacuju me u operacionu salu da mi urade reviziju materice. Dr mi kaze da je plodova voda bila krvava, sto je znak infekcije, i da je posteljica bila jako slaba i da je na par mesta imala rupice i ispustala plodovu vodu. Ja nista nisam osecala, doduse jesam povremeno, ali nista vise nego pre toga, plus kako sam koristila vaginalete zbog kandide, imala sam obilniji sekret, pa mi ni na kraj pameti nije palo da moze da bude nesto drugo. Sve je gotovo oko 2 i ja se budim iz anestezije. Prebacili su me u sobu, u kojoj sam bila sama, jer su u ostalima porodilje sa malim bebama, i ostavili su mm da bude sa mnom… nemi od bola, samo smo plakali.

Mm nije hteo da mi kaze nista o bebi ni kolika je bila, ni kako je izgledala… rekao mi je da ce mi reci jednog dana, kad nam kuca bude puna dece i unucica. Ne znam da li je bolje ili nije tako. U neku ruku jeste, jer bih nosila tu sliku sa sobom jos dugo godina i oporavak bi mi teze pao. U drugu, ostace mi zao zauvek sto se nisam ponela kao prava mama, sto ga nisam privila na grudi i sto nisam probala sve da ga vratim u zivot. Mozda bi mu moji otkucaji srca i moja toplina i ljubav udahnuli zivot… zalicu za tim verovatno celog zivota! Sa druge, realne strane, da sam sve to uradila, pitanje je opet sta bi bilo i da li bi pomoglo ili ne, da li bi mi olaksalo i da je beba prezivela.. kakve bi posledice posle svega imala. Ja sam bila spremna da se nosim sa svim i da posvetim zivot, a opet… nisam ucinila nista da probam. Jedino sto mi sad ostaje je da ne mislim. Zamolila sam da urade patohistoloski da bar znam sta je uzrok i cega da se cuvam. Poslali su je, ali nisu sigurni da ce uopste u rezultatu koji stigne stajati uzrok.

Juce i danas sam citala sta su moguci uzroci pobacaja. Rizici su trudnoce preko 40. godina, rizici su pusenje u trudnoci (a ja nisam prestala iako sam se trudila da pusim sto manje), infekcije….
Ono sto je meni u glavi, a sto moze da bude su sledece stvari:
- Clexane koji sam prestala da primam na kraju prvog tromesecja a imam mutaciju na PAI genu, iako je d-dimer bio OK po mom dr-u.
- To sto mi dr nije pogledao grlic na pregledu i nije video da je posteljica slaba (ne znam ni da li to uopste moze da se vidi),
- glukoza mi je bila uvek na donjoj granici, ali ja imam dijagnozu IR, i rekinula sam glukofage  na kraju I trimestra a slatkise jela relativno cesto.
- To sto imam 40. godina i povecani rizik, a ja sam se ponasala kao 20-godisnjakinja, jer je sve bilo uredno,
- TO sto sam pusila, pa sam oslabila posteljicu time (shvatih iz citanja da posteljica kod majki pusaca stari brze – jedno je sigurno, cim stanem na noge od bola – prestajem!!!!),
- To sto sam imala miom, koji je bio manji od 2 cm i u zidu materice, iako nisam imala krvarenja na pocetku trudnoce i nisam imala nikakvih problema do tog dana, ne znam da li miom u ovom periodu trudnoce moze uopste da utice.
- Infekcija nekim virusom ili bakterijom i eventualna temperatura koju ja nisam osetila prethodnih dana, posto sam na prijemu imala T38
- Neka inffecija zbog hrane, tipa: trihineloze, listerije.. iako sam jaaako pazila sta jedem i gledala da ej to uvak kuvana hrana ako jedem van.

E sad, ja sam posle svega dobila od terapije samo fraxiparin 0,3 koji su mi dali zbog prevencije tromboze, ali ne zbog mutacije nego zbog godina (rekose mi da ga daju svim zenama posle 35) i dobila sam bromokriptin za zaustavljanje mleka. Nista vise. Tamo sam primala antibiotike jos, ali su mi rekli da neam potrebe da ih primam vise. Danas me pita jedna prijateljica da li sam dobila nesto za smanjivanje materice, nisam.

Sta ste vi imale kao terapiju posle spontanih i da li treba da trazim antibiotik od nekog lekara ili nesto za smanjivanje materice? Sta su vam savetovali da radite i kako da se ponasate, posto mene otpustise i rekose sam oda ne putujem do utorka? Inace, hteli su da me zadrze do danas, ali kako nisam imala obilna krvarenja, niti bolove u stomaku a ni T, pustise me u subotu kuci, bez saveta sta dalje i bez antibiotika! Htela bih da se bar ja sacuvam, kad vec nisam mogla i bebu!

Ono sto sam shvatila da nemam otemu na forumu o psiholoskim aspektima spontanog, pa cu je otvoriti ovih dana. Da bar jedna drugoj budemo podrska i da nadjemo utehu. Ne bih volela da ikad vise cujem da se ikome desio spontani! Svim trudnicama bih pozelela trudnoce bez trzavica i problema i da budu mnogo obazrivije od mene. Sad sam shvatila da sam ja bila mozda neozbiljna i previse olako shvatala svoje drugo stanje.