Spontani pobacaj - podelimo iskustva

Moram i ovo da ti kažem: Ja sam imala jednu dugu vezu (nije momak iz gornjeg posta). Njegov brat se oženi, žena ubrzo zatrudni. Dečak. Ja do nemilog događaja nisam upoznala njegove roditelje. Kod njih je bio običaj da se cura dovodi u kuću samo ako je buduća snajka. Pričala sam više puta sa njegovom mamom preko tel., ali nikada se nismo upoznale. I onda negde na početku 6. meseca, ona se iznenada porodi. Beba je bila živa i smeštena u inkubator. Ja tada upoznajem njegove roditelje (brata i snaju sam znala), familiju, njene...
Danima sam išla u bolnicu, gledala njih uplakane, tužne, a nisam ih ni poznavala...I bebu u inkubatoru.
Beba je živela, ne sećam se sada koliko, davno je bilo, ali možda i 10 dana. Oni su je i sahranili. Ja sam se za to vreme raspitivala da li tako mala beba može da preživi, bez posledica. I svi su mi govorili da je bolje da ne preživi, jer to ne bi bio život. Izvini što ti ovo pišem...ti ništa nisi mogla učiniti, a dala si toliko mnogo, kako samo majka i može!

Meni slika tog malog dečaka koji je umro ne izlazi iz glave, ni danas. Jako teško mi je sve to palo, kajala sam se što sam bila tu, razmišljala kako je momak mogao da dozvoli da budem tu i gledam. Skoro sam poludela posle toga, mislila sam da je gotovo sa mnom...a nije bilo moje dete. Koliko je to teško, strašno.

Svaka čast tvom mužu koji te je poštedeo...

i ja moram ovo da kazem...u prošlom VTO postupku u desetoj nedelji je uradjena kiretaza...plod je bio bez srčanje radnje...doktori su rekli, dešava se, priroda je to...
dugo sam osecala krivicu, u onome što sam radila, od toga: što sam otišla na posao jedan dan, što sam šetala a bilo je zima, što sam imala vrlo realan orgazam u snu, što sam išla na toliko UZ za kratko vrema...samo sam sebe mucila, mrcvarila...
lagala bih kada bih rekla da mi i sad ne padne na pamet misao tipa: eh da nisam, sad bi mi dete imalo godinu ipo dana...
znam da nije lako ne kriviti sebe, al vremenom se taj osecaj oslabi, popusti i pusti nas da idemo dalje...vreme je tu jedini lek, kao i za sve ostale bolne terete sa kojima moramo da se nosimo kroz zivot...
slika sa UZ, kada je bilo sve u redu, i kad je moj mali smesak izgledao savršeno mi se urezala u srce...stvarno je bio prelep smešak, na lepom mestu u materici, mogao je tu ostati do kraja...
tako je trebalo biti i ko zna zašto je to dobro, su reci kojima ja sebe tešim...
draga meta, i ja mislim da je tm u tako teškom trenutku za oboje, doneo najbolju mogucu odluku kada ti je pokrio oči da ne vidis..
pravda postoji...dace vama Bog   ili    (ili oboje)... veruj mi...

Samo da odg devojkama koje su mi dale savete .Bila sam gin radili su mi UZ sve je ok stalo mi je krvarenje i napokon sam malo mirnija bar sto se toga tice kvarenje je moguce i vise od 14 dana cak i do 40 tako su mi doktori rekli,nisam imala obolno slicno zavrsnoj menstruaciji .Tako da se nadam da ce Bog svim zenama sa slicnim i ovako bolnim iskustvom dati radost na licu pa i meni sa njima .

Strunfeta, draga, jako mi je zao sto ti se sve to izdesavalo i sto si krvarila tako dugo. Vazno je da je sad stalo i da se osecas bolje.
Ja hocu da ti se pre svega izvinim, sto sam egoisticno ispisala svoj problem, bez da ti dam reci utehe prvo, ostavih za kasnije i ode s pameti. Nadam se da mi neces zameriti, posto sam i ja imala isti gubitak, samo na kraju 5. meseca, tj. na pocetku 6. i to tog dana kad si ti pisala pa sam bila skroz sludjena (nisam mnogo bolja ni sada).
Necu da ti kazem mlada si, ima vremena, jer je svaki gubitak veliki, koja god nedelja trudnoce bila.
MOgu samo da ti kazem drzi se, proci ce par meseci, pa semo opet biti trudne, ali ovog puta do kraja i drzacemo svoje bebice u rukama!    

Ja sam imala dva spontana pobačaja. Činjenica je da sam i ja kao i mnoge od vas krivila sebe i najčešće govorila ''Eh da je ovo ili ono, ovako ili onako''. Najiskrenije mi je nateže palo to što sam kroz sve prošla sama, jer je mm bio na službenom putu.Pričali smo mi telefonom,plakali zajedno,ali nije to bilo to, nije imao ko da me uteši, da me pomiluje i čvrsto drži za ruku, jer kada smo zajedno i kada se jako stegnemo za ruke,to nam je prećutni znak da će sve biti u redu. I dan danas kada me neko pita šta mi je najteže bilo, uvek spomenem tu situaciju.
Kometice draga, ja mislim da je tm doneo najispravniju moguću odluku kada ti je pokrio oči, jer je on svestan kakav ti teret nosiš za sve prethodne neuspele pokušaje VTO, kao i činjenicu da ćeš kriviti sebe, ma koliko se trudila da to ne radiš.On je prihvatio na sebe da nosi najteže breme na plećima, upravo da bi deo tvog bola preuzeo na sebe i da bi tebi koliko je to moguće olakšao, a boli, vraški boli, svaki atom tela...
Činjenica je draga moja da mi kroz sve to prolazimo i mnogo smo više u tome svemu, u svakom postupku, jer smo tu i duševno, a ponajviše telesno,a naše jače polovine su tu da nam pruše podršku, bodre i razumeju, što i jeste najvažnije.
Ja verujem da svakog od nas negde čeka naša mala srećica da nam upotpuni život, jer činjenica je da smo mi srećne žene, ali da sreća nije potpuna bez jedne malene duše.
Uvek se vodim onime što sam pročitala upravo ovde-Bog će nam dati sve u svoje vreme ; onako i onoliko, kako i koliko nam je nužno , za naše spasenje.

KOMETAK nema potrebe da mi se izvinjavas posle ovako bolnih trenutaka ni same ne znamo sta nas je snaslo zato glavu gore i sto kazes bice mi opet trudnice i to do kraja sigurna sam u to sa bebicama zdravim i lepim u rukama dace GOSPOD BOG i nama i svim zenama .

Strumfetice hrabrice   

Kometa prvo cu jako da te   

Cure su ti uglavnom rekle, ne vredi da krivis sebe, mada znam da je to jako tesko, vreme je najbolji saveznik sa svaku vrstu dusevnog bola. Sve je to kod tebe jako sveze da bi mogla da se ponasas kao da se desilo pre puno vremena, placi, izbaci taj bol iz sebe, imas divnog supruga, koji je tu za tebe i vas, i koji je preuzeo deo bola na sebe, ispravno je ucinio, svaka mu cast.
Znam da si jaka zena, znam da ces izaci iz svega ovoga, ali pusti i vreme neka ucini svoje, prihvati svaku vrstu pomoci za koju smatras da ti je potrebna, ako ti se prica ti pricaj, ako ti se cuti ti cuti. Samo nemoj dozvoliti da te pojede taj osecaj krivice za nastalu situaciju, jer to je najgori neprijatelj. Puno je pitanja u glavi, a skoro pa ni jedan odgovor.
Negde sa, napisala da je moja kuma izgubila bebu dve nedelje pred porodjaj, uzasno je bilo nama okolo, a kamoli njoj, muz bio na sluzbenom putu na Kubi, doduse imala je dva sina, ali mnogo su zeleli ovu curicu. Hvala Bogu pa je nikada niko nije video, jer mislim da se nikada ne bi oporavili, ali ona je odlucila da se posle o tome nikada ne prica, ja postujem tu odluku, zasto otvarati rani i sipati so na nju.

Prvo shto krivimo sebe je zato shto smo mi jedini cacun tom malenom bicu. A u sushtini nemamo kontrolu nad tim kako ce se nashe telo ponashati u tom drugom stanju. Iste zhene izvedu trudnocu bez ikakvih problema a kad je druga na redu ne ide nikako.
Okrivljavati sebe je samo nanoshenje josh vishe sebi oshtecenja.
Ja sam nocima sanjala kvake.Da, kvake>>>shto nisam stisla tu kvaku i ipak pitala doktora za progesteron.On nije bio protiv ali nakon UZ i analize rece , daj da sacekamo rezultate krvi na UZ sve izgleda odlicno.
E te kvake su me proganjale.Shta ja imam sad od toga? Nishta , shta bih,kad bih >>>totalno loodilo zapravo.
Gubljenje vremena na grizhu savest bez elemenata za to je samo produzhavanje agonije.
Ja sam tada svoju normu ispunila. zato je sada kod mene i ravna linija.
Nemoj da dodjete do toga. ja imam luxuz toga jer imam odraslog sina.
Jednostavno ovo sa Zhikom nam se nije dalo.
Mi se ne cuvamo od tada, rezultati odlicni i kod njega i kod mene. Ako se zalomi super.medjutim vala kazhem i to maleno se isto mora potruditi da bude sa nama. Ja ako naucim da dubim na trepavici cu pripomognem.
Meto & Shtumfeta , dobro se isplacite. Zaista i onda cemo zajedno ovde da pripomognemo za novu strategiju. Grlim vas.   

Nema nista od toga da krivicu svaljujemo na sebe .Dan kad su mi rekli da srce ne radi mi je bio haos cela se soba srusila ordinacija ,ali nemir sam osetila pre njive recenice i to noc ispred ,jedva sanm se dovukla do sobe.Lezala sam 22 dana u bolnici svega se nagledala i dozivela te noci HOROR na sebe samu uzas .Ali ujutru sam samoj sebi rekla hvala bogu kad sam ziva i zdrava i da znam da mogu a ostalo kako Bog kaze i da .TAKO DA devojke samo napred u nove pobede!   

Pozdrav svima...
Jedno pitanje. Nakon 9 godina braka, konačno sam ostala u drugom stanju, prirodnim putem. Nisam smjela mnogo da se radujem, jer nisam ni bila svjesna šta me je snašlo,nakon dugogodišnje borbe za bebu i raznih ispitivanja, koji su pokazali da ja i suprug nemamo zdravstvenih problema i da možemo prirodnim putem da dobijemo bebu. Međutim, rezultata nije bilo.Na moju inicijativu sam čak uradila jedan pokušaj vantjelesne oplodnje, koja nije uspjela-prošle godine i jedan pokušaj inseminacije- ove godine, koji takođe nije uspio. Počela sam da sumnjam u tzv. postojanje antitijela kod mene i supruga, odnosno da ja i on ne možemo da imamo bebu. Takoreći sam digla ruke od ispitivanja i nekih pokušaja, jer doktori nisu imali nekih ideja, a ni ja više. Jedino to ispitivanje eventualnog postojanja antitijela. I taman kada sam digla ruke od svega, izostane mi ciklus, kupim test i prvi put mi pokaže 2 crtice, kupim još jedan i opet 2 crtice. Nisam mogla da vjerujem. Odem sa suprugom kod doktora i potvrdimo trudnoću-računajući od prvog dana ciklusa 6-ta nedelja. Kod drugog odem, on mi računao 6-tu nedelju u istom periodu. Nije se nadzirao plod, konstatovali su obojica da se radi možda o maloj trudnoći i da ponovimo UZV nakon 2 sedmice kod prvog i nakon 10 dana kod drugog ginekologa. Odem prvo kod ovog drugog i računa mi 7-mu nedelju i kaže da nije zadovoljan onim što vidi, jer nema ploda još, trebao je da se do sada pojavi i već me priprema za "čišćenje", ali kao da sačekamo još 10 dana. Odem kod onog prvog, on računa 8 nedelju i kaže da se još ne vidi plod, da sačekamo još 10 dana. Nemam krvarenja niti bolove, na šta me je onaj drugi ginekolog pripremio, kao simptome spontanog. Pošto mi je ovo prva trudnoća i to prirodnim putem, nakon toliko vremena, baš sam razočarana i jako tužna. Može li mi neko nešto reći ili posavjetovati. Hvala unaprijed...

Jelena, ostaje samo da sacekas...ima nade, posto je prirodna trudnoca, mozda je ovulacija bila kasnije, pa se jos ne vidi plod.

Hvala Erata na podršci...  mada se ja polako psihički pripremam za ono o čemu ne mogu ni da pišem...

Nisam dugo bila na ovim stranama jer mi je jako bolno kad se setim svega...kometa mislim da je muz uradio dobru stvar kad ti je pokrio oci...     Veruj mi bol je jos veci kad povezes vase snove,lik i i detetu das ime.Ja sam svoje oboje videla dok su bili zivi.Muz je video  Mariju kad je umrla...A od Mihajla imam i slike u mob.Prvi dan mi je muz doneo da pokaze kako lepo izgleda.Tini mini beba 750g a sve ima.Kosicu,trepuske...Ma sve!Kasnije kako je vreme prolazilo Mihajlo je sve gore izgledao,nije napredovao i sve mu je bilo gore.E to se sve odvijalo pred nasim ocima.To je ogromna tuga i nikad to necu zaboraviti.Zao mi je sto ga nigad nisam poljubila...Mada predpostavljam da bi mi bilo jos gore.
Neko je gore napisao za zenu koja se isto porodila u 6 mesecu i da su posledice bile strasne.Tako je i kod nas bilo.Na kraju je imao izlivanje krvi na mozak IV stepena.A da ne pominjem sto mu je srce bilo jako i zato je i ziveo tih 10dana.Da je preziveo danas bi bio biljka.Ja to znam.Nema veceg bola  za roditelje kad gledas tako malu bebu koja se grci i propada  a ne mozes da joj pomognes.Bol je uvek prisutan.Secam ih se svaki dan.Proslo je godinu ipo od svega toga a nije prosao ni jedan dan da ne pomislim na njih.I posle svega ovoga ja verujem u Boga i kazem sebi ,gore ih nista ne boli.I jednog dana kad umrem bicu sa svojom decom.
Hocu da kazem da vremenom samo naucite da zivite sa tim bolom.Sklonite ga,malo potisnete...Ali on je tu.Uvek! Ja sam uspela da se podignem,izdignem,da se opet smejem,da zivim,izlazim.
Ne vredi okrivljivati sebe i ja sam tako.Sad odem u crkvu i upalim im svecu pomolim se za njih i pitam se cemu sam zasluzila da imam decu a nisu sa mnom?!
Strunfeta i Kometa drzite se i odbolujte a onda ponovo izdignite iz svega toga.Puno vas  

Daco, mila moja, sta bih ti rekla? Mogu samo da te stisnem jako i da pozelim da vise nikada ne osetis tako strasnu bol!
Neka te zivot obraduje, a kad krene sreca, da ne prestaje da te zapljuskuje, kao talasi okeana!
Divim se i tvojoj snazi, zaista se divim!

Daco draga, ne prodje dan da ne pomislim na tebe i na to koliko si hrabra! Tvoj teret je duplo tezi od mog, pa se postidim kada padnem i onda pomislim na tebe i na tvoje reci, ustanem i idem dalje. Ti si neverovatno hrabra zena i zena koja realno sgledava situaciju. Da boli, boli, verujem da ni vreme ne umanjuje bol, mozda jedino dete cini da je se manje secas. A nasi andjeli ce uvek biti sa nama, u to sam sigurna!

Ovo sam danas procitala u blicu, pricu jedne mame. MOzda je ona jabolje opisala kako se neko oseca posle ovakvog gubitka: http://zena.blic.rs/Porodica/19578/Ja-sam-majka-nevidljivog-deteta-dirljiva-ispovest-majke-koja-je-izgubila-bebu

Tacno tako se osecamo.Gubitak deteta je isti za sve nas.To je deo nas.Ja imam inicijale njihovih imena istetovirane na ruci.I svi misle kao da mi je od muza.To mi je dosta pomoglo u dusi da budem mirnija.Videces vremenom ce manje da boli ali uvek se secas.Punooo te ljubim i tu sam za tebe.

Meta, Daco, ne znam šta bih vam u ovakvoj situaciji rekla, sem da ste divne i snažne žene. Pročitala sam tekst koji je Meta postavila i ne mogu da zaustavim suze. Stvarno treba biti veliki u svom bolu. Rečenica "To je jedina stvar koju bih spasila ako bi mi goreo stan" (a odnosi se na uspomene na bebu, trag stopala, sliku, pesmu čitanu na kremaciji...), pokazuje koliko jednoj majci znači i koliko je bolno... Vama želim od srca dase ostvarite kao majke, jer biste bile divne u toj ulozi. Ljubim vas   

Draga Kometak, upravo sam procitala tvoje uzasno tuzno iskustvo, i iako sam jako kratko ovde, tvoja prica me je ganula do suza! Ne mozes da verujes koliko te jako grlim i koliko mi je uzasno zao zbog svega!
Ne zelim da te rastuzujem dodatno ovakvim izjavama, vec zelim da ti pruzim ogromnu podrsku i utehu.

Ja nisam bila u tvojoj kozi - spontani i kiretaza su bili u 9. nedelji, pa nisam ni stigla da osetim to sto sve poodmakle trudnice osecaju. Nisam imala ni jednu VTO, pa tek taj bol ne umem da dozivim.

Ali mogu da ti gurnem vetar u ledja i zasigurno podignem moral time da ni UZ, ni cigarete, ni tvoj nacin zivota, ni tvoje godine nemaju ama nikakve veze sa time sto se desilo!!!
I to imaj na umu svakodnevno, kad god ti proleti ta misao kroz glavu!

Svi mi imamao nekoga ko je pusio kao turcin (na to mislim po 2 pakle dnevno), ishrana krajnje nezdrava, starije od tebe, neke i mladje... problemi, bolesti, anmneze... ma gomila primera, verovatno, i iz tvoje blize okoline, a trudnoce skolske.

Ono sto je meni upalo u oci su te "rupice" u posteljici. To je fizicki problem.
I to nije nepoznata dijagnoza, to je nesto sto se moze detektovati na UZ (zato se i starijim trudnicama cesce preporucuje UZ, koliko ja znam, bas da bi se pratile takve stvari.
Rupice u posteljici su devijacije koje se javljaju zbog raznih stvari, ukljucujuci i ceste i lose uradjene kiretaze-to oslabljuje posteljicu. Te rupice izazivaju nedovoljnu prokrvljenost i slabiji dotok krvi do bebe. Trudnica mora da miruje i da prima dobru terapiju. Raspitaj se o ovome. Verovatno se na netu moze naci dosta toga.

Zivot je neverovatan, ali o ovome sam pricala sa svojom dr pre par dana. Ne znam ni kako smo dosle na tu temu... Verovatno preko PAI-ja, kojeg i sama imam. PAI se aktivira u procesu fibrinolize (kad se napravi ugrusak telo se bori i razbija ga) i trudnicama koje imaju samo PAI, bez i jedne druge trombofilije koja izaziva stvarenje ugruska, terapija je obavezna! Zato ne razumem zato su je tebi prekinuli?
Onda mi je ona pomenula ovaj slucaj...

Elem, baci ovo iza sebe i doooobro se informisi o svakoj reci koju su lekari rekli, da bi tebi bilo lakse jer ce ti te informacije olaksati nedoumicu. Barem sam ja tako radila.

UZ ne steti bebi. To su niskofrekventni talasi koje ljudsko uho ne moze da registruje. Kao i svaki zrak, eho koji stvara u stomaku da bi se na monitoru dobila slika, podize temperaturu, ali to su zanemarljive vrednosti. I ne stete! Ali kao sto je sve na svetu stvoreno, tako su istovremeno sa time nastale i kontre. Jer kad doktori ne znaju sta je razlog, onda to opravdavaju stvarima koje nisu svakodnevica ljudima, kao - UZ je krivac, stres, kafa.... cinjenica je, ne osporavam, ali sigueno ni jedna trudnica ne navrne galon kafe!
(Ovim ne krivim lekare, jer su ljudsko telo i medicina toliko kompleksni, da ni najbolji ne mogu znati sve)


Sto se tice pusenja, zelim da ti pruzim ogromnu podrsku i da te ohrabrim da to nije nista tesko, kao sto nam nas mozak predstavlja.
Odmah cu ti reci da sam ja okoreli pusac, koji je bio u stanju da ne ide u goste ako ne moze da se pusi. Jutro mi pocinje kafom i cigaretom! U stanju sam da lazem sebe i sve oko sebe-kako ja uopste ne pusim mnogo i kako mogu da prestanem kad god hocu!!! Da ti ne pricam da sam u stanju bila na zimi, ledu, kisi, vetru da stojim ko poslednji dronjak i drzim cigaretu jer, bas bez te, zivot ne bi imao smisao?! Sta god da sam radila, gde god da sam isla, poslednja recenica je bila- Samo jos jednu cigaretu i idemo.... Cak sam bila spremna da se razvedem od muza jer mi je rekao da moramo da prestanemo da pusimo....
Ludaca.

Veruj mi, sve je kako odlucis. Prestala sam da pusim, posle nekog vremena procitala Lak nacin, i za sve ovo vreme od par meseci, zapalila sam cigaretu 3 puta, potpuno planski i bez grize savesti, samo zato sto je to jedini nacin da se iskakim ko covek (izvinjavam se na iskrenosti, ali ovo je cinjenica i verujte mi nije mi ni malo bilo lako)

Nasla sam da je bivsim pusacima dosta pomogao caj za mrsavljenje (sto se tice tih i propratnih problema), ali da ne idem u OT, ako ti treba bilo kakva podrska oko toga- tu sam! Pisi na pp sta god da treba. Jer ostaviti pusenje nije lako, to je droga na koju smo navuceni, kad ostavis organizam se strahovito bori da izbaci otrove napolje i nepusaci ne mogui to da shvate, pa je lako da osudjuju.

Izvini ako sam te udavila... i tebe i ostale zene, i ako sam malo otisla u OT, ali mozda ce ovo na bar neki nacin nekome da pomogne.

Joj Daco.... Sad sam procitala i tvoju pricu....

Uzas i tuga kakve nema....

Zbog ove teme sam preplakala dan na poslu.

Devojke, grlim vas jako, koliko je snage u meni....        

Moram da ispravim nesto sto sam napisala gore.

''Elem, baci ovo iza sebe...'' odnosilo se na sumnje u razloge koji su mogli da izazovu problem. Ne na trudnocu i bebu.

Da ne budem shvacena pogresno, jer stvari mogu da se prebole, ali ne i zaborave.

Ljubim vas sve hrabre zene!!! <3

Draga Daco ti si jedna snazna i vrlo hrabra zena suze zu mi isle dok sam tvoje iskustvo citala svaka ti cast na hrabrosti sve zene treba da se ugledaju kakve moraju da budu jer ti si primer hrabrosti i jacine ljubim te dace dragi BOG I NAMA OPET RADOST NA LICIMA...  

Jedno pitanjce - koliko ste dugo krvarile posle spontanog? I kad vam je stigao ciklus?

Ja jos krvarim, mislim da mi je pre neki dan i dosao i prosao ciklus, ali nisam sigurna. Sve je nesto mrljavo i nisam sigurna, a kod lekara m ise ne ide.   Sve u svemu 45-6 dana uzastopnog krvarenja, doduse, vecinu vremena je bilo braonkasto i mrljavljenje, osim 2 dana jaceg kvarenja crvene boje. Smorih se za 10!   

Kometa draga ja nemam pojma sto se toga tice.Ja sam imala klasican porodjaj.Sa svim sto to prati.Imala sam cak i mleka.I menstruaciju sam imala pa sigurno mesec dana ali oskudnu.Slicno kao kod tebe .Meni su veci problem prestavljale grudi...
Inace sta sam shvatila pre neki dan i mislim da je to strasno...Uopste nemam vise onaj osecaj da cu postati majka!Jednostavno se izgubio...
Kao sto ti palis svecu svom Danilu tako i mi idemo u crkvu i palimo nasim andjelima.a sto se tice stvari...e to je isto tuga.Ja imam neseser u kom su sve te sitnice vezano za bebe.Cak sam pisala dnevnik trudnoce.Da oni jednog dana kad odrastu mogu da vide koliko su bili zeljeni...jedino od stvari sto su bile kupljene su bile carapice.I to smo nas dvoje birali.Kao ja uzele neke sa cipkicom za devojcicu a muz uzeo neke sa helikopterom za decaka...Trudnicke stvari sam sklonila da ih ne gledam odmah pocnem da placem..Hocu da ti kazem da se svi slicno osecamo.E sad bitno je da radis nesto sto volis da bi se sto pre iscupala.Danilo ce uvek biti u tvom srcu,uvek uz tebe,svaki dan ces misliti na njega ...Kako je tebi samo ti ces najbolje znati.Niko nemoze da te razume kao neko kome se to desilo...Vremenom ces se uzdici i poceti ponovo da "zivis" normalano...Ali sve je tu negde...Ja sam bolje ali kazem ti sad kao da sam izgubila nadu da cu biti majka...I ne boli toliko...iznenadjujuce cudno!Punooo te ljubim i svim srcem sam uz tebe!!!

Kometak, ja sam posle pobačaja imala krvarenje 10-15 dana, tako nešto. Dobila odmah sledećeg meseca menstruaciju taman kad bih i da nije bio pobačaj/porođaj. Mleko krenulo posle par dana, količinski bukvalno kao kad sam rodila Baneta, pila sam bromokriptin dve nedelje i stalo je.