Spontani pobacaj - podelimo iskustva

M-hmm. Pa da, nešto kod mene nije u redu. Grudi su mi čas čvrste kao da ću dobiti, pa onda se "izduvaju", pa tako u krug. Bože, hoće li ikad ona stići? Nemam nikakav osećaj da ću dobiti, baš ništa! Ništa kod dr u četvrtak, nema druge. A da radim hormone, nema smisla kad se rade 3 dc.

odi ti kod dr bilo bi super da ti uradi i uzv da vidi endometrijum i da proba da pogodi kad ces dobiti na osnovu njegove debljine.

Hoću Nef sigurno, u četvrtak idem, sad sam se već zabrinula.
Hvala ti.

Jako mi je tesko da pisem...U poslednje dve nedelje zivot mi je kosmar.Mislila sam da sam najsrecnija na svetu a sada vam pisem na ovoj temi... Bol.ogroman!!!Tuga .....Izgubila sam moje dve bebe u 24nedelji trudnoce.........................
Moja dva mala zlata.Moju Mariju i Mihajla.....Sve je bilo ok.redovno isla na preglede,nedelju dana pre bila na uz bebe ok grlic 4cm.U sredu 4.4dobila blage kontrakcije toliko da sam mislila da su lazne u u 1h odem do dr pa kezem sama sebi mozda su lazne kontrakcije sad kad me nakrpe ali bas me briga.Kad ono ja otvorena 4prsta.Horor placem pomazem dr hoce da me salje na porodjaj ja je molim da mi da nesto...urlicem,vicem oni su zivi,ja ih osecam,pa nije mi ni pukao vodenjak,nisam ni prokrvarila isla je samo neka sluz....I dr me vodi na uz gde vidi da su bebe ok ali je decak skroz doleglavicom spreman za porodjaj.Nagovorim je da cekamo da mi da nesto da stanu kontrakcije.Dobijam neku infuziju od koje staju bolovi ali mi spavacica odskace kako mi srce lupa ,kazem sebi ma nema veze samo nek su oni ok.Ujutru me pregleda nacelnik u SR.M i salje me za NS hitnom i horor pocinje....................Opet moljenje da me ne diraju da mi ne ubiju bebe ali ipak odlazim u porodjajnu salu i opet molim da me ne diraju i tako i bude .Tri sata sam imala kontrakcije i na kraju mi je pukao vodenjak i krenuo porod.Umirala sam na onom stolu,ali ne od bola vec od tuge i pitam se zasto Boze????Rodila sam decaka pa devojcicu on je imao 710gr a on550gr.Odvezli su ih u deciju u inkubatorima.Devojcica je zivela 12h a decak je umro 14.4..............Izasla sam iz bolnice polsle tri dana molila sam dok je ziv da me puste.Nije me bilo briga sto mi je lose,izgubila sam puno krvi,htela sam samo da ga vidim dok je ziv.Mahao je rukicama kad je cuo moj glas,isto tako reagovao je i na tatu.....Tako je bio savrsen iako je imao samo 31cm sve je imao....trepavice onako braon,kosicu ma idealan.okice otvorene,prstici sa sve nokticima.....Strasno bila sam srecna 6 meseci nikad necu zaboraviti taj period....
***Kad sam zvala dr Kopitovic da mi pomogne kad stignem u Betaniju prvo sto me je zena pitala "Zasto niste radili serklaz?"Joj da sam znala...............Moja dr mi je uvek govorila sve je ok nema potrebe.Nije mi jasno kako sam se tako bezbolno otvorila samo nedelju dana posle pregleda.....Strasno je nemam pojma kako cu se oporaviti posle svega.....
***Cuvajte se trudnice moje....I trazite vise misljenja......Ovo sto se meni desilo je strasno.....Da ne pozelis ni najgorem neprijatelju.

Jaooooooo Dacoo, nemam reci da ti kazem... Skamenila sam se... Zao mi je..

Daco, šta reći a da te još više ne povrijedim. Samo da te zagrlim jako, jako

Dacooooo kako mi je zao! Tuga pregolema, neznam sta bih ti mogla reci, sada su njih dvoje andjeli na nebu. Grlimo te mnogo

Joj Daco, nista ne mogu reci sto bi ti ikako olaksalo, nema tu olaksanja, samo te grlim

Uf Daco sledila sam se. Jako mi je zao

Dacoo, samo da te čvrsto, baš čvrsto zagrlim i da ćutim s tobom! Auh.

daco... čitam i neverujem...

Ohhhh Daco, evo citam treci put tvoj post.

A reci nikako da krenu.Kako nekog uteshiti u ovakvim momentima?

Da sam kraj tebe,zajedno bi sada plakale i to glasno.

Joj zhivote kako nekad mozhesh da nas stavish pred nesvrsheni cin.

Grlim te mila . Ja sam nakon mog drugog pobacaja srela zhenu mog bivsheg decka. Ja onako slomljena ona me vidi i kao shta ti je? ja joj ispricam a ona gura kolica sa bebom od 3-4 meseca.ja malo zbunjena i kao kad pre trece? I ona krene pricu kako je to drugo zhivo a treca po redu beba.Izgubila je pre toga sina u 37 nedelji trudnoce.Ja u shokati.

Ovde u NL su dozvolili da se oproste sa bebom.Znaci doveli su je kuci 2 dana. Kazhu da to pomazhe.I ona kazhe da joj je pomoglo i 5 meseci nakon toga je opet zatrudnela i rodila zdravog sina.

Njen muzh kazhe da je njemu bilo uzhasno prvih sati.Ali kad je video kako se njegova zhena oprashta,kupa i on se pridruzhio i otplakao sve suze koje nije do tada.I njihov prvi sin tada 5 godina se isto pozdravio .

Sa distance to mozhda mnogima zvuci "morbidno"ali ovim roditeljima je pomoglo da tako izadju iz boli.On je uvek sa njima.Pominju ga .

Npr moja mama je izgubila kcer pre mene ...imala je 6 meseci moja sestra.Kad sam saznala za nju i krenula da pricam sa majkom ja vam ne mogu opisati koji je nemi prvo krik izashao iz moje majke a kasnije krik koji mi josh u ushima.Svih tih godina ona je bol drzhala u sebi.I onda naishla na nekog ko ce je razumeti i pustila je bol iz sebe.

Mila vama ce sada a posebno tebi biti zaista potrebno da prebolite ove tuzhne,bolne,nepravedne momente. Molim te se posavetuj sa nekim kako da odtugujesh. ja sam "pukla"nakon drugog pobacaja. najtezhe mi je bilo da "oprostim"samoj sebi. Sve mi se vrtelo u glavi ..."a da sam ovo ili ono uradila...mozhda bi..." i tako u krug sam ""grickala"sebe iznutra.

Mi smo tu Daco...to da znash.

Grlim te

Uh Daco nema sam...

nema riječi

Uh Daco,

Dacoo
budu jaka uz tebe smo

Meni nesto stalo u grlu

Strasno... Daco

Daco, nisam dobro otkako sam ovo pročitala. Ne mogu ni da zamislim kako se onda ti osećaš.


Ne postoje reči koje bi te utešile, neću se ni truditi da ih nadjem...
Samo ću te zagrliti jako, jako.

Orline, meni se srce iz momenta uzlupalo kad sam procitala post danas i Daca mi iz glave ne izlazi. Nadam se da cemo iole moci da pomognemo Daci da ovo prebrodi na neki najmanje bolan nacin. Ne znam jos kako, al iznacicemo nacin. Evo Mrvica je imala to traumaticno iskustvo, pa je sad ipak okej i ceka porodjaj, a verujem da je bila prestravljena. Samo da prodje vreme... a ovaj zivot stvarno cesto nije fer... Drzi se Daco, uz tebe smo!

Ovo je prvi put da sa zaista plakala...Daco, mila,...

Draga moja ne znam sta da ti napisem i ja i mm smo u soku, ne mogu da verujem, drzi se, ljubim te i grlim.

Daco, molim se da ti svakog dana bude bar za mrvicu lakse

Daco, tvoj dnevnik sam citala 2 puta, tako da znam kroz sta si sve prosla da bi docekala trenutak da saznas da ces imati svoje 2 bebice. Sad kada sam procitala ovo, iskreno sam se jako rastuzila.
Cini mi se da si negde pisala da imas veliko poverenje u tvoju doktorku kod koje ides. Ne znam sta da ti kazem, zelim samo da prebolis i nastavis hrabro jer ti i jesi hrabra pored svega sto ti se desilo.
Zao mi je jako

Nema sam. Samo mogu da se molim da ovu i ovoliku nesreću što pre prevaziđeš. Da, prevaziđeš.
Svako pitanje ili komentar , sad bi bio izlišan.
Jako mi je žao.