Spontani pobacaj - podelimo iskustva

Meta i ja sam dobila samo antibiotike, bromokriptin i neke kapi za skupljanje materice. Međutim nema sanse da se sada setim kako se zovu te kapi. Nadam se da će se javiti neko ko zna, jer bi to trebala da zna i svaka naša forumašica koja se porodila.

Draga Meto , sve sam ti rekla u pismu a sada cu biti prakticna.
Kapi su Ergometrin i ne vidim svrhu uzimanja istih.To se praktikuje izgleda samo kod nas jer nigde drugde nisam cula za indikacije istih.
Ako do sada nemash temperaturu ni groznicu nema potrebe ni za antibioticima.
Pusti da se lagano sve prirodno vrati .
Ako otvorish temu o psiholoshkim aspektima spontanog- pisacemo.
Mila ovakva iskustva se nikada ne zaboravlju, jedino je caka kako cete prevazici momente. Ti sada kao i sve koje smo proshle kroz slicno hocesh odgovore.Cesto ostanemo bez njih. nemoj razmishljati kao shto sam procitala da mislish da si baxuZ. To ce te josh vishe gushiti.Nekima nije dano da ide lagano u zhivotu.Prolaze kroz veca iskushenja u zhivotu.Nije to samo to nas samih vec splet okolnosti.
Moj savet ti je kao shto sam i sebi u jednom trenutku zacrtala je ako opet zatrudnim da povucem rucnu.Znaci i ako mi telo daje znakove da mogu josh najmanje 30% vishe uradicu da bude 30% manje od aktivnosti u trudnoci.To je taj rizik sa nashim godinama. Manje putovanja. To su aspekti koje sad morash da usmerish dok cinite planove koje citam u tvom optimizmu -shta dalje. Tu se mora naciniti plan da neko vreme ipak budesh u kretanju sa duplom rucnom. Ljubim te i pitaj shto god ti padne na pamet.   

kometa, draga   

najčešći uterotonik je ergometrin. ne znam, možda ima neka granica (nedjelja trudnoće) ispod koje se ne daju takve kapi.
što se tiče antibiotika, tebe su u bolnici sigurno napumpali antibioticima koji se primaju intravenozno (longacef i sl) i koji imaju širok spektar djelovanja (kratkotrajna terapija velikim dozama) pa zato ne smatraju da trebaš nastaviti. pogledaj u otpusnom pismu šta piše, pa se konsultuj sa svojim dr.

i republika misli slično.

  Meto draga, vidim da staješ na noge. Duša me boli što ti se sve to desilo, ali vidim da ti ideš dalje, pa ću onda i ja da kažem svoje mišljenje, bez obzira što se skoro nijedna neće složiti sa mnom. Sa ovim delom hoće: NISI TI KRIVA!!! Pusti cigare, moja sestra dimi evo već druga trudnoća. Ne kažem da su poželjne, daleko od toga.
Ja razmišljam o ultrazvuku. Meni je dr. Mančić kod kojeg idem na akupunkturu, a koji je pre svega anesteziolog i godinama je radio u Kliničkom centru zabranio ultrazvuk u trudnoći. Nakon toga sam ja krenula sa svojim istraživanjima i našla materijala koji potkrepljuje njegovu tvrdnju! Prošli put kada sam bila opet ga pitam za UZ, a on meni kaže: Valjda smo se to već dogovorili. Ako budu insistirali da ga radiš, menjaj doktora, ili plati da ti ne radi UZ. Reci doktore evo ja plaćam samo da me ne zračite. Kaže da UZ stvara hematom, da ubija bebu, da probija posteljicu, da je to bukvalno bombardovanje, pa neke bebe prežive, a neke ne.

Cure nije UZ bezazlen. To je moj konačni zaključak. Znam ja za hiljade tzv. studija i ubeđivanja da je sve ok, ali ja ne verujem više da to može biti bezazleno i naivno.
Ako vas zanima i ako ste otvorene i za ovaj način razmišljanja, otvorićemo temu. Ako smatrate da unosim nepotrebnu paniku među trudnice, ja ću da zaćutim.
Ali mi je dužnost i obaveza da ovo napišem, kao što sam onomad pisala na trudničkim dnevnicima, jer bi mene grizla savest ako to ne uradim.
Nisam ja to izmislila, rekao mi lekar, i to jedini koji mi za sad pomaže i ja mu verujem. Nema nikakav razlog da me laže.
Mnogo, mnogo cura sam našla na stranim forumima, mnogo pobačaja nakon UZ-a, u raznim fazama trudnoće. Još jednom Meto, nemoj slučajno sebe da kriviš!
Ali molim te da razmisliš o ovome što sam pisala, jer ja znam da ćeš ti uspeti i da ćeš opet biti trudna!

Drage moje, kao i u VTO priči - ko vam traži dodatne analize?? Ko zaista brine o vama, u svim fazama, oko svih detalja? Niko, da se ne lažemo! Tako moramo da grabimo još više u trudnoći, da istražujemo, kopamo i pre svega sumnjamo...

Ultrazvuk nikada nije pomogao bebi koja nije mogla da se rodi, a da li je odmogao zdravim bebama? Našla sam neke studije o tome: prednosti i mane UZ-a, gde je konačan zaključak da UZ ne pomaže. I to su u studijama žene koje imaju 2-3 UZ-a u trudnoći. A mi mnogo često radimo UZ, neke čak i 20 puta. To nema nigde i o tome treba razmišljati. Teška tema, znam, ali zar nama nije u interesu da dobro razmislimo i o ovome. Jer mi nemamo priliku da zatrudnjujemo kad nam se prohte, iako je svaka izgubljena trudnoća neviđena bol, bilo da je VTO, ili prirodno iz prve.

Kada je meni uspela VTO, bez obzira na nisku početnu betu, super se duplala i rasla, prvi UZ savršen i onda....svaki naredni sve gori. Pitam se da li bi moja mrvica preživela da je nisu izbombardovali zvučnim talasima, tako malu, od 3 mm...

To nikada neću znati, ali neću više sebe dati...da mi bilo ko unosi strah, nemir, da meri, upoređuje, radi statistike. Od kojih ja nemam ništa.

Ovo naravno nećemo nikada čuti od lekara, jer mnogima je interes da rade što više UZ-ova, neki zaista veruju da nije opasan, ali svi su prošli školu u kojoj se do pojave tog istog UZ-a, smatralo da je plod mrtav, dok ne oživi. Da, da, do nedavno se to predavalo na fakultetima. Tek od uvođenja UZ-a, saznalo se da kuca srce u 6. nedelji i to je bio za doktore šok. A normalni ljudi su oduvek znali da je momenat začeća - momenat početka života. I da li verovati toj i takvoj nauci, ili sebi i majci prirodi??

Nemoj da se kaješ što nisi videla bebu. Ti si mu pružila svu ljubav, od početka do kraja i tvoj mali anđeo će zauvek biti sa vama. I zapamti - nisi kriva, ništa nisi kriva! Ni ja ne krivim sebe, a jesam zbog svega, začepljenih jajovoda, svega...Dosta i sa tim. Ne krivim ni doktore, samo daleko im lepa kuća.

Draga moje, izvini ako sam te uznemirila, ali vidim da te kopka, da tražiš razloge, pa sam morala i ja da kažem svoje mišljenje. Možda razloga jednostavno i nema, možda je Božja volja, samo ne krivi sebe, nisi to zaslužila. Sada samo ugađaj sebi. Puši, pij, jedi slatko, sve u neograničenim količinama. Biće vremena za odricanje!
I nemoj da ne spavaš, uzimaj nešto za spavanje. Ja sam budala izdržala celih 15 dana bez sna, pa tek onda uzela tablete. A kako je moguće da čovek oka ne sklopi 15 dana i da gleda u jednu tačku? Ne bih verovala da se meni nije desilo. Ali tada sam skupila snagu i sada ja vodim samu sebe, ne vodi me niko.
Ipak smo mi ovnice, zar nije tako?

Meta mila i draga zeno, mnogo mi je zao sto si morala sve ovo da prodjes. Ne treba sebe da krivis, uverena sam da si sa svoje strane dala maksimum, verujem da ti je lakse da mozgas i trazis razloge, ali ne vredi, bar meni nije vredelo. Imala sam dva spontana (14 i 16 nedelja) mnogo sam tesko podnela oba, kao da mi je deo srca otisao sa njima, od terapije su mi u bolnici dali neki antibiotik i te kapi za skupljanje materice koje su me unistile, strasne sam bolove imala, a niko se tada nije ni setio da me pita koja sam krvna grupa, tako da onaj rogan ili kako se zove nisam ni jednom primila (a A - sam krvna grupa).

Erata slazem se sa tobom po pitanju UZ. I mene su izbombardovali UZ u dve nedelje sam imala bar 5. Najgori je taj stres koji ti naprave tako rano u trudnoci.
Kometa, ne treba da krivis sebe. Ne mislim ni ja da je pusenje dobro, ali toliko zena pusaca znam koje su rodile decu. Tako da time nemoj vise da se opterecujes.
Kazi mi samo da li si homozigot ili heterozigot za PAI?

Erata,
ja sam u prošlom postupku u roku od mesec dana imala 5 UZ. Na prvom je bilo sve u redu. Prvi sam uradila u Genesisu (jer sam kod njih radila postupak), ali je moja dr ginekolog, da bi mi produzila bolovanje radila jos jedan UZ. (razmak je nepuna 3 dana). Pa za deset dana ponovo...da se utvrdi srcana radnja...pa kad je nije tad utvrdila, onda ponovo i ponovo...
nisam smela da dozvolim dva UZ za 3 dana...
nedavno mi je jedan stari ginekolog u penziji, rekao da su se pre zdrava i prava deca radjala i bez silnih pregleda, analiza i ulrazvukova...
i da je, po njemu, da se on pita, trudnici je dosta 2 UZ u trudnoci i to prvi ne pre 5 meseca... 

Meta,
i ja se slažem sa devojkama - nemoj sebe da kriviš pored svog bola koji sada prolaziš...   

Ja sam skoro naišla i na članak o opasnostima uz, isto je pisalo što je Erati rekao lekar - da uz nije tako naivan. Ali članak nisam prenela ovde da se ne pravim pametna s obzirom da sam izašla iz cele priče pa samo povremeno nešto pročitam a plašila sam i da ne unosim paniku na forumu. Ali pošto ste već i vi to spomenule, mislim da bi mogla da se otvori posebna tema o tome.

Meni je dr. rekao ne pre 7. meseca. Ali to je ta stara škola, slično razmišljaju.
Ovde ima jako puno trudnica sa izgubljenim trudnoćama. Razlog spontanog pobačaja se obično ne utvrdi. Za mene je strašno da u 21. veku ne postoje odgovori na ta pitanja. Sve je: Dešava se...

Volela bih da napravimo i neku statistiku pobačaja, koliko smo radile UZ-ova i kada smo gubile trudnoće, jer i mi same možemo napraviti korisne analize, koje će možda nekome značiti u budućnosti. To je cilj! Da dođemo do nekih zaključaka, da razmišljamo, jer mi smo snaga i ne smemo spavati.

Statistike su porazne, mnogo misseda, mnogo pobačaja. Previše! A niko me ne može ubediti da je to genetika, jer mi nismo toliko bolesna nacija da bi bilo toliko izgubljenih trudnoća. Čak mislim da smo genetski jedan od najzdravijih naroda i to ne prihvatam kao odgovor za masovnost loših ishoda.

Nikada se nisu žene manje pitale o svom telu kao danas u Srbiji...a u svetu se već bune, bude...kod nas i to kasni!

Simona da te ovde pozdravim .   

Ovako i ja necu znati uzrok drugog pobacaja. Sve isto bilo odlicno i cap 3 dana nakon UZ pobacaj. E sad ovde u NL preporucuju samo 2 UZ. Jedan sa 12+ nedelja i drugi sa 24+ nedelje.
Ja sam sebi obecala da ako opet zatrudnim da necu sve do amnio da idem na UZ. Uvek se setim kako su me jurili kad sam bila trudna sa sinom.Necu pa necu na UZ. Tada nije ni bio UZ sondom. Tada sam imala isto 2 UZ-ka.Jedan sa nekih 15 nedelja i drugi 30+ nedelja.

Meto mila    to su ta pitanja na koje nikada necemo znati odgovore.I sad da se ne bi gushili predpostavkama najbolje je nekako sve to staviti kao putokaz za nove uspehe.

Za tebe mila

Pišete o štetnosti uz.Ok sigurno da ima nešto u tome,ali da li ste se zapitale šta je sa mobilnim telefonima,tv-om,kompjuterima,relejima,....i što je najvažnije kozmetikom i osveživaćima prostorija????Velika većina žena koristi dezodoranse,parfeme,lakove za nokte(još gora varijanta izlivanje noktiju),a niko ne pomisli da nam je koža najveći organ.Šta jedemo,pijemo i koliko puta u toku života smo uradili detoksikaciju svog organizma?Naše babe,majke nisu bile toliko izložene raznim zračenjima i zagađenjima kao mi.Postoji 101 razlog zašto se nešto desilo?Na žalost malo odgovora,a još manje želje i volje raznih dr.da se udube u naš problem.

Nisam mislila na uticaj frekvencije UZ, vec sonde kao fizicko- ,mehanickog elementa .
Kad sam bila mladja isto se nisam plashila frekvencije vec saznanja , suocavanja.

Tacno je da smo izlozeni zracenjima sa svih strana. Ipak mobilni tel. ne drzimo na materici, niti prislonjen stomak uz tv, iako zracenja svejedno postoje. Ali UZ potraje i po pola sata, sat. Cak studije govore da su izlozene velikom riziku sestre i doktorice koje su trudne, a rade sa UZ-om. Hrana je zatrovana, ali nase bake nisu imale nekog izbora kao mi danas. Hranile su se prilicno suromasno za danasnje pojmove, posebno u krajevima gde nista nije uspevalo od voca i povrca, a nije moglo da se kupi. Mnogi su na brasnu odrasli. Laptop ne treba drzati na krilu, mobilni svesti na minimum i to razgovor sa slusalicama. Za hrani se treba iscimati, ali moxe se naci domace. Parfem i lak sam izbacila pre par meseci. Detoksikacija je pozeljna, da ne kazem obavezna.

Meta draga meni su isto davali antibiotik i te ergometrin kapi i rekli mi da mirujem par dana   

Meto samo da te zagrlim i poljubim,

praksa je fraxiparin dok si kod njih jednom dnevno i antibiotike i inekcije za skupljanje materice, a kapi par dana posle
Citala sam i ja dosta o stetnisti uz i kako na bebu uticu ti zraci kao kad bi voz protutnjao iznad glave verovatno i na posteljicu i mozda na sve ...
a sva hrana nam je puna pesticida i kojecega sve od zitarica povrca pa do mesa kom se ne zna poreklo, najbolje bi bilo parce zemlje koza koke i domace neprskano i bez gmo -a...

Slazem se i ja sa curama da netreba da krivis sebe, to niposto !
Al mozda nebi bilo lose ponovo da razmotris te mutacije gene sstecene urodjene pa...torch obavezno ja sam ga u trudnoci par puta radila meni je bio povecan citalomegalo al igg pa sam ga jednom mesecno radila al i usput i toxoplazmu ..i mozda one ureo mikro hlamidije itd to mozda i sad da uradis da vidis poreklo virusa

Mislim da treba odvagati pozitivne i negativne strane UZ, neke se stvari samo njime mogu ustanoviti, pa 'ko zheli odgovore na odredjena pitanja nek' se podvrgne metodi. Ja sam se u trudnoci uzhasavala TV UZ i srecom ga ovde ne prakticiraju.
Meta, sigurna sam da se pregledom grlica ne mozhe ustanoviti nishta o posteljici, za to je bash mjerodavan UZ.
Miomi znaju rasti u trudnoci zajedno sa rastucim estrogenom, njihovo uvrtanje ili eventualna kalcifikacija bi mogli dovesti do kontrakcija, ali taj tvoj mali miom mislim da nije pravio problem. Ja sam u trudnoci imala 5 komaTa od kojih su 2 otprilike velichine kokoshijeg jajeta i nisu rasli.
Drzhim palcheve da se odviknesh cigareta (radi sveukupnog zdravlja), i isto kao i Republica, mislim da bi bilo dobro da manje putujesh.
Ja vidim ove tvoje stavke kao namjeru da optimizirash sve za naredni pozitivni korak i jako mi je drago da uspjevash tako razmishljati.   
Da se nadovezhem na ovo o detoxu: 'ko radi na bebi ne bi trebao ni kosu farbati jakim kemikalijama.

Meta draga   

Za detox i izbjegavanje hemije se slazem i ja sam odavno izbacila sve zivo od hemije, kupujem na prirodnoj bazi, ima mnogo dobrih manastirskih preparata.
Kazu sto ne smijes da pojedes ne bi smio ni na kozu da stavljas.
  

Metice, draga moja, još jednom te moram jako stisnuti. I tvog dragog, koji se pokazao kao veliki čovek, jer mislim da je bolje što ti je pokrio oči. Ta njegova rečenica da će ti sve reći kad kuća bude puna dece me baš onako šibnula. Time je pokazao da ćeš ti nositi veliki deo tereta na svojim plećima zauvek zbog ovoga što vam se desilo, al da je on, dobar deo tog tereta od tebe preuzeo, i da će ga on nositi do kraja života. Divim vam se oboma, hrabri ste i koračate dalje, tako i treba!

Što se tiče pitanja, šta može biti uzrok, može sve po malo od onoga što si pobrojala, a može i samo jedna stvar. Nadam se da će ti histopat. nalaz ipak odagnati te sumnje. Ono što ti možeš sada da uradiš, jeste nalaz na virusne infekcije iz krvi, briseve si ipak skoro radila. Slažem se da za sledeći postupak treba da baciš cigare, slažem se da je dosta žena izguralo ok trudnoće i dok je pušilo, al nema potrebe da se truješ. Pomenula si mutaciju, ja bih potražila mišljenje bar još jednog hematologa. Mislim da miom nije bio dovoljno veliki da ugrozi bebu. Ponašala si se krajnje opušteno, tako i treba, lekari su ti potvrdjivali da nema potrebe da ležiš, nisam ni ja za to, jedino da sledeći put izbegavaš kontakt sa mnogo ljudi, zbog virusa, bakterija, pa u tom smislu možda da se malo više primiriš, da izbegavaš autobuse, vozove, avione, i uopšte čekaonice gde sedi i boravi mnogo ljudi.

I nemoj kriviti sebe, nema apsolutno razloga za tim. Ti si sve fino slušala lekare, osluškivala telo, čak nisi ni na uz išla često koliko se ovde kod nas ide. Drugo, tvoja mama je imala spontani, u tom nekom periodu, kad i ti, a tad nije bilo ni ultrazvukova ni kojekakvih čuda, prosto je htelo da se desi... Eto, ako će ti biti lakše, ti sledeći put na uz samo tri puta otidji, kako po Evropi savetuju, ako bi ti i to dalo neki smiraj.

Ljubim vas i grlim još jednom.

Meta draga   
Ti hrabra zeno, Nemoj kriviti sebe.Nemas razloga za to.Radila si sve kako su ti dr govorili ,radila redovne kontrole i to je to. Sve ima svoj razlog zasto tako mora biti. Ovo je nazalost tako motalo biti.
Stiskam te jako    

Hvala vam divne moje jos jednom i ovde!
Trudim se da ne krivim sebe, ali ne mogu da se ne preispitujem iako znam da pravi razlog mozda nikad necu saznati! Ja sam oduvek bila sklona da krivim sebe za sve i da uvek nadjem opravdanja za druge, ali ovoga puta se trudim da budem drugacija. Iako mozda zvucim kao jaka, nisam jaka, padam i placem i pustam emocijama da izadju. Veceras sam sklanjala slikice bebe da desktopa, i isplakala se posteno i opet se preispitvala da li sam ja losa zato sto ga nisam videla i prigllila i upamtila mu svaku crtu lica. Bio je tako lep na poslednjem UZ i tako savrsen! Bio je tako nemiran, pisala sam vec, udarao rukicom u glavu, pa nogicom.. sve mi prodje kroz glavu, mozda je nesto hteo da nam tim postupcima kaze, da nagovesti, da se pozali... Znate da sam navijala za curicu, pitala se da li cu moci da ga volim ko devojcicu, zezala se sa mm kako ce biti nadmetanja u najbesmislenijem disciplinama po kuci.. kako ce biti prepun dlaka na tatu ( a dlake ne podnosim), a sta ako bude gey..... Sve m ije to prolazilo po glavi i plakala sam kao blesava zasto su mi ikad takve misli prosle kroz glavu!!! Zasto ga nisam volela tako malenog i savrsenog?! Ko ce ga cuvati tamo negde ako ga ja nisam umela sacuvati? Ma.. da ne nabrajam sva moguca pitanja koja su mi prosla kroz glavu!
Zato sam i htela i otvoricu temu (samo da smognem snage) o psiho apsektima spontanog, jer verujem da je linija tanka i da lako moze da se sklizne u deprseiju. Necu bezati od psihologa, naprotiv! Vec mi je odgovorila psiholog iz Savetovalista da je tu za mene kad god mi zaterba i koliko god, pa cu iskoristiti i tu priliku. Necu da kurazim kad padam! Mada, sve je jos sveze, rana je velika...
Erata, draga, hvala sto si i ovde potegla pitanje UZ. Mozda je i to razlog, ne znam i na zalost nikad necu saznati, ali cu ako ikad budem trudna vise, imati to na umu sigurno! Ja nisam isla tako cesto na UZ, u smislu na 2 nedelje, ali sam imala ceste UZ svakako. Kad je trebalo da se ustanovi srcana radnja, ja sam isla kod gise od ranije, pa sledeci dan kod ovog novog koji m ije vodio trudnocu, 2 UZ u 2 dana krajem avgusta. Onda sam isla u NS i kod Novakovke na dabl krajem septembra, pa 1. okt. na dabl u it. Onda sam imala kontrolu kod svog dr 23. okt. pa onda 25. i 26. novembra kontrolu kod mog gise i expertski UZ kod drugog dr. Sve u svemu za 5 punih meseci 7 UZ, sto uopste nije malo! I poslednja 2, 10-tak dana pred spontani (ili prevremeni porodjaj kako videh na nekim sajtovima jer je posle 20. nedelje) koji su trajali po 30-45 minuta! Dan za danom!    Iako mi je dr specijalista tvrdio da nema stetnosti, nisam posle svega bas sigurna! Jedno je sigurno, sledeci put cu ih izbegavati, kao i komp (koristim mali laptop sve vreme dok sam u Budimepsti) i najcesce sam ga koristila izvaljena u krevetu, a laptop na nogama (blizu stomaka)!   Mobilni sam stavljala na grudi, da ga ne drzim dok pricam sa mm!   Ne mogu a da ne pomislim da je i to doprinelo! mada, sa druge strane, kad nesto nece - nece i obrnuto! I nase majke i bake su imale po nekoliko spontanih ili mrtvorodjene dece a da nisu imale ni UZ ni kompjutere ni mobilne. Hocu da sam opotvrdim prethodnu konstataciju, kad nesto treba da se desi - desice se! Mada, nije na odmet biti obazriv! E sad, ja sam zaista htela da uzivam u trudnoci i to sam radila do poslednjeg trenutka, ne osecam da sam preterivala, jer mi nista od toga nije bilo naporno!
Kako mi je izvestaj na madjarskom, danas sam ga odnela dr-u na faxu, on mi ga je preveo i rekao mi manje vise isto sto i doktori sa klinike, jedino je rekao da ce on zvati da proveri kad je gotov patohistoloski, pa ce mi javiti kada da idem. Svakako cemo i mi pred put sl. utorka svratiti da proverimo da li je gotov i da ga uzmemo. Rekao mi je da mi antibiotici nisu potrebni ako nema temperatue, kupih toplomer, T vise puta danas 36.6. Izmario mi pritisak, oko 100/70, iako mi je bio bas nizak na poslednjoj kontroli u it, a i sada u bolnici mi je bio 90/50. Mozda je i on necemu doprineo, ne znam, ali verujem da nije.
Onda sam zvala i mog dr iz it. on smatra da bi trebalo da uzmem bar jos nedelju dana neki antibiotik, predlozio mi je augmentin (amoxicilin) pa cu videti sutra da mi dr ovde prepise. Rekao mi je da uradim analize koje sam trebala da radim i pred kontorlu i 27. dec, da odem na kontrolu kod njega. Bas se videlo u njegovom glasu koliko mu je zao, mozda je osecao i grizu savesti. Jedno je sigurno, svi lekari su mi ponavljali da ne krivim sebe, pocev od ovih iz bolnice do mog dr-a. Svakako, rekli su mi obojica da odmorim jos koji dan i ne putujem, pa smo zato uzeli kartu za sledeci utorak. Dr iz bolnice mi je rekao da se u sledecoj trudnoci primirim i da ne skitam ovoliko, iako on smatra da to nije uzrok.

NE znam sta ste koristile od detox metoda, lai to cemo na nekoj durgoj temi ili na pp. Svakako ja i mm smo se dogovorili da dam osebi malo vremena, da stanemo na noge, da ne menjamo u ovom teskom trenutku svoje navike, nego od 1. januara! ja prestajem da pusim (jedva cekam!) a on mrsavi (da popravi plivace kojih je sve manje i sve manje pokretnih!) kako bismo povecali sanse za sledeci postupak!

Draga ne krivi sebe, ni manje ni vise nego mi ostale nisi uzimala svoju trudnocu.
Ja sam ponekad podizala Ninu (25 kg) radila do poslednjeg dana, nekad sam mislila da cu puknuti, bukvalno. Izgurah do kraja.

Prije par godina sam naletila, sasvim slucajno, na pricu moje komsinice. Ona je izgubila bebu pred porodom. Ona o tome govori, pise, ide na sastanke sa zenama sa slicnim iskustvima. Procitah njenu pre potresnu pricu i ostadoh bez teksta skroz. Cinilo mi se u tom momentu da je vracati se i stalno se sjecati svega sigurno mnogo tesko. Ne mislim da treba zaboraviti, nego pustiti da pociva na miru. Medjutim ona u tim razgovorima i pisanjem nalazi utjehu.
Sad ima kcerkicu koja sa Ninom ide u vrtic a to joj se desilo prije 7 godina, znaci za godinu je bila opet trudnica.
Inace komsinica je trener zumbe, nevjerovatno vedra i pozitivna osoba, pobornik zdravog zivota.
Hocu reci da nema pravila.

Pozitivno je da imate planove, da ces raditi na sebi. Samo naprijed!
Uzivat ces ti opet u trudnoci, sigurna sam!
Pozdrav za tebi i tvog muza, zelim vam od srca kuću punu djece.

Draga Kometa, potrudi se da ne krivis sebe. To sto places ne znacio da nisi jaka, naprotiv, covek si, imas dusu i osecanja, a suze su za ljude.
Volim tvoj optimizam i imas ga, cak i kad klones. Drago mi je sto ce godina koja dolazi za vas dvoje biti novi pocetak!
Ljubim ti i grlim jaaaako!!!

Draga Kometa, potrudi se da ne krivis sebe. To sto places ne znacio da nisi jaka, naprotiv, covek si, imas dusu i osecanja, a suze su za ljude.
Volim tvoj optimizam i imas ga, cak i kad klones. Drago mi je sto ce godina koja dolazi za vas dvoje biti novi pocetak!
Ljubim ti i grlim jaaaako!!!

Kometak, ti si svom anđelu pružila svu ljubav koju si mogla i to je mnogo više nego što neka deca dobiju za ceo svoj život. Surovo je, ali ne bi mu mogla pomoći da si ga privila na grudi. Možda bi tebi bilo malo lakše sada, ili u bolnici, ali ta bi te slika pratila ceo život...
Kada sam ja bila na kiretaži u junu, ležala sam u sobi sa ženom koja je izgubila bebu, isto dečaka. Tvoje je godište i otprilike ista starost trudnoće. Ona je nedeljama ležala u bolnici, na održavanju trudnoće. Imala je miom oko 5 cm, možda i više, ali i hematom. I umesto da se hematom smanjuje, on je stalno rastao. I tako je beba bila između hematoma i mioma, hematom rastao, pritiskao bebu i nije bilo spasa. Onda su joj izazivali porođaj. Kada su mene smestili u sobu, već je bio kraj, a i taj kraj je bio jeziv. To ne bih nijednoj ženi poželela. Ona je videla bebu i dva dana mi je pričala o tome. Opisivala je kako je izgledao, ali nekako bez emocija i govorila je je za bebu da je "to", "ono"...kao da se nije njoj desilo. A zašto? Verovatno zato što je doživela težak šok. Bebe u tom periodu ne izgledaju kao bebe koje se rode u terminu, to znaš. Teško je tako videti svoje dete. Onda moraju da prorade svi odbrambeni mehanizmi, da se emotivno distanciraš od te slike, inače ode glava, stvarno može da se poludi. Ne treba ti to pored svega. A opet, znam šta želiš da kažeš, potpuno razumem. I ja bih tako mislila, peklo bi me, ali realno, kada se posmatra sa strane, bolje je ne videti neke stvari.
Ja sam se dugo kajala što nisam otišla na jednu sahranu, u pitanju je momak, ali sam posle dugo vremena shvatila da je bolje bilo tako, jer ga pamtim živog, a i pitanje je da li bih ja preživela tu sahranu.

Potrebno je vreme draga moja, ali vreme ne leči, samo stvari čini podnošljivijim. Ja bih rekla da vreme oblikuje. Nikada ne možemo biti isti posle nekih stvari, ali ne znači da smo lošiji. Možda smo i bolji. Ljubim te.