Vesti sa neta o usvajanju

Naša Milica danas na Prvoj https://www.youtube.com/watch?v=Mw0k_7JZ5n8&feature=youtu.be&app=desktop

Kako divno napisana priča... e da nam je da sredstva informisanja uvek tako izveštavaju... http://www.telegram.hr/price/margaretu-koju-je-ljerka-ostavila-u-rodilistu-usvojila-je-ljilja-nakon-18-godina-su-se-zblizile-i-sada-sve-tri-pricaju-za-telegram/

Divna prica!

Slažem se. Reunion o kakvom možemo samo da maštamo i svi iz pozicije ljubavi deluju a ne iz sujete i neuvažavanja. I divno napisano povrh svega.

Evo isto mislim jednog dobrog i korisnog članka. Još ću se zabrinuti šta je ovo sa našim područjem pa da se pomera shvatanje usvajanja. Šalim se, samo neka se pomera nešto... http://www.vice.com/rs/read/kajanje-panika-i-usamljenost-zene-koje-pate-od-depresije-nakon-usvajanja-deteta

Dirljivo pismo koje me je podsetilo na svaku od nas ali specijalno i na naše Kutanjke koje su već biološke mame a prolaze dug put do roditeljstva putem usvajanja. Nadam se da ćete uskoro moći da napišete neko ovakvo pismo.

http://www.24sata.hr/lifestyle/pismo-mojoj-posvojenoj-curici-zelim-da-znas-ovih-par-stvari-499672

Divno pismo, bas me je dirnulo i podsetilo na neke od faza koje smo prosli!

Čini mi se da je ovaj deo pisma najlepši:

"Svakih par mjeseci u protekle dvije godine, divila sam se osobi koja si postajala i koliko si se razvila. Gledala sam kako prevladavaš svoje strahove i nesigurnosti, kako prilaziš ljudima, kako napreduješ i rasteš. Stalno mislim da si „došla“ samo kako bi vidjela što sve možeš. Konstantno si me oduševljavala."

Predivno!

Meni se celo pismo dopalo... Najviše zato što predstavlja usvajanje onako kako jeste. Nije samo radost, nema radosti u tome da se biološkim roditeljima oduzme dete, to je gubitak za njih i za dete za ceo život. Što ne znači da se život ne nastavlja i da nema radost i lepotu.

"Prije par mjeseci sudac je oduzeo tvojoj biološkoj majci prava i tada si je posljednji put posjetila, i pozdravila se s njom. Plakala sam radi tebe i tvoje majke i gubitka koji se dogodio, i potom obrisala suze i zaključila da će se život nastaviti kao i do sada. Ali nije. "

A zatim što celo pismo prikazuje težinu usvojenog roditeljstva, mudrost koja nam je potrebna za neke male velike stvari. I onda ceo taj smisao koji dolazi kroz to i zbog toga.

Hvala Snedra što si podelila i na blogu, i treba više ljudi da pročita :)

Videla sam ovaj clanak, pa da ga stavim ovde.

http://www.nin.co.rs/pages/article.php?id=105884

Hvala Sunny

Članak ide gore, dole od tačnih do netačnih informacija, preciznog i nepreciznog izražavanja... Kako se nekad pisalo dobro je to, ali ipak da napišem svoje mišljenje, možda ima nade za još neka poboljšanja...

Prvo kad vidim humanost digne mi se odmah kosa na glavi. A kad čujem to da je neko odlučio da dobije usvojeno pošto nije uspeo u nizu godina da dobije svoje dete, odmah može ponovo da mi se diže kosa na glavi. Usvojena deca su NAŠA deca, mi smo dobili SVOJU decu. Oni nisu naša biološka deca a ko decu gleda kroz to i kome je to jako značajno treba da razmisli koliko je za usvajanje. Takodje nije dobro ni kad je dete poslednja solucija kad par ne zna više šta će od godina i pokušaja vto pa onda da se odluči za usvajanje.

Zatim nije tačno da singl osobe ne mogu po zakonu da usvajaju decu, mogu već prilično godina. Da ima predrasuda prema njima to se vidi iz članka koji je Jelena pisala za blog a u kome piše da nije dobila podobnost jer je mnogo vezana za romsku decu. Onda se pitam koliko su te priče nadležnih o našim ljudima koji neće romsku decu opravdane kad ljudima ne daju podobnost uz obrazloženje da su mnogo vezani za Rome (konkretno u Jeleninom slučaju).

Dalje usvojena deca ne traže biološke roditelje zbog toga što su nezadovoljna usvojenim porodicama a to je valjda naučila svaka osoba koja je prošla školu roditeljstva. Dobro je da su ovi usvojitelji što su dobili dete preko veze ( ) do kraja članka ipak izmenili svoje stavove pa čak imaju stav da će detetu i sa petnaest godina dozvoliti da ima uvid u dosije.

Ovo nije o usvajanju baš ali jeste o nekadašnjem detetu bez roditeljskog staranja

http://www.blic.rs/vesti/drustvo/bio-sam-rob-u-selu-ispovest-decaka-tadije-simovica-srpskog-olivera-tvista/989b5ry

Umrla je žena koja je bila hraniteljka za 47 dece... Koliko se sećam uzimala je samo mušku decu iz nekog razloga ali to je svakako bio život koji je uticao na mnoge živote. Prvo na njih i njihove porodice a i na kakvo takvo razmišljanje o ovim temama. Mislim da sam i ja prvi put razmatrala i upoznavala se sa pojmom hraniteljstva čitajući o njoj...

http://www.kurir.rs/stars/odlazak-kraljice-romske-muzike-esma-redzepova-preminula-u-73-godini-clanak-2583753

Evo ovde o emisiji u kojoj se Milica pojavila (stavila sam na temu o emisijama)

http://djordjemilanovic19.wixsite.com/tacnevestizrenjanin/single-post/2016/12/12/Mlada-glumica-otvorila-dusuMogla-bih-da-popijem-kafu-sa-njom-ali-nikada-ne-bi-mogla-biti-moja-majka-vec-samo-prijateljica

Sonjinih nekoliko članaka postoji i na našem blogu Usvajanje a možete sada da pročitate njenu priču i ovde:

https://www.facebook.com/notes/100posto/dirljiva-ispovijest-za%C5%A1to-sam-%C5%BEeni-koja-me-dala-na-posvajanje-na-kraju-svega-rek/603512563171502

Divno Sonja!

Ako ne znate engleski prepričaću vam sledeći članak. Radi se o usvojenoj devojci koja je kao dete bila jako nasilna. Prvo je poubijala ptiće i napala brata pa je rekla da joj je žao. Pa je onda opet gadno povredila brata, još životinja a kad su počeli da pričaju sa njom ispostavilo se da je želela da ubije mamu, tatu i brata. Roditelji su pokušali da od agencije za usvajanje dobiju podatke šta se dešavalo sa njom pre usvajanja ali agencija nije htela da da podatke zbog poverljivosti. Posle se ispostavilo da je devojčica bila žrtva seksualnog zlostavljanja i ekstremnog nasilja (što pokazuje koliko je značajno da socijalni radnici daju što više podataka usvojenim roditeljima). Krenula je na psihoterapiju i konstatovali su joj RAD (reactive attachment disorder, prevodila sam ja neki članak o tom sindromu na blogu). Psihoterapija je bila uspešna, oslobodila ju je toksičnih misli i ona je danas medicinska sestra koja pomaže deci koja pokazuju slične simptome kao ona nekad.

http://www.lifecoachcode.com/2016/07/12/this-is-what-became-of-the-psychopath-child/


http://www.lifecoachcode.com/2016/07/12/this-is-what-became-of-the-psychopath-child/

Grozno. Sad sam pogledala dokumentarac. Mene ovakve stvari baš istraumiraju. Ali, neverovatan obrt...

Mene opet ti teški primeri motivišu i pokazuju mi usvajanje u punom sjaju, upravo zbog mogućnosti i tih neverovatnih obrta...

Naravno neće se uvek dogoditi, bilo što usvojitelj ne može da izadje na kraj sa svim teškoćama koje usvajanje konkretnog deteta nosi, bilo što nekad koliko god bismo želeli nema neverovatnog obrta. Mislim da je Maakki načinila revoluciju na forumu kada je pisala o vraćanju devojčice. A nije to jedini slučaj, daleko od toga...

I svakako nisu sva roditeljstva putem usvajanja toliko teška... No opet onaj ko ulazi u usvajanje mislim da mora da se pripremi za težinu pa ako bude lakše, lako će se na to navići

http://www.blic.rs/vesti/hronika/tragicna-prica-preminulog-maturanta-usvojili-smo-ga-kada-je-imao-dve-godine-a-vise-ga/yz2r1ql
Priča je pretužna i strašna ali pokazuje kako ima porodica koje uspeju da uspostave kontakte sa biološkom porodicom deteta. Zaista sam se rastuzila...

Pretužno

Nije mi jasno kako je bio u kontaktu sa biološkim srodnicima kad su kod nas sva usvajanja zatvorena. Moguće da su bile neke posebne okolnosti, recimo možda je usvojena majka ostala tada nepokretna a dečak se jako loše osećao jer je i biološka majka bila nepokretna (znamo da je umrla kad je imao četiri godine) pa je neki psiholog to savetovao... Ko zna, nego mi je tako nešto palo napamet, ne znam inače kako bih objasnila...

Sto kako? Simona kad su manja mesta u pitanju tamo se sve zna. Jeste usvajanje zatvorenog tipa ali kad ti u mestu kao Aleksandrovac trazis informaciju, to dobijes za pola sata sedenja u prvoj kafani. Svi sve znaju i svako svakog zna. Od Niske banje do Aleksandrovca ima 2 sata voznje, za cas su nasli sve srodnike. Ovi ljudi su samo izabrali da dete od malena bude u kontaktu sa srodnicima sto bi meni recimo govorilo da su sigurno neka normalna porodica cim su se usvojitelji odlucili na taj korak i sinu omogucili da upozna babe i dede i ostale bio srodnike. Ko zna koju tuznu pricu je imala bio majka i zasto je dat na usvajanje. Mozda samo nemastina i nemogucnost da odgaji dete. Cim je on od 5. razreda isao kod babe i dede, znaci da su ti odnosi bili vise nego korektni i bliski.

Meni je više psihološki neobično što je taj otac to učinio... Za podatke pretpostavljam da mogu da se nadju uz malo truda i kad su veći gradovi u pitanju. Uz fb i ostale mreže to nije tako teško kao što je bilo nekad, a što ti kažeš u manjim mestima je još lakše. No nesvakidašnja mi je tolika otvorenost oca u našim uslovima. Ja redovno dobijam kritike i kada kažem da podržavam rani reunion, od one granice kada to zakon dopušta. A pohitati i pre zakona mi u tom svetlu onda deluje baš nestvarno... Verujem da bi dečak da je poživeo cenio taj gest oca...

http://www.kurir.rs/zabava/pop-kultura/imace-sestoro-dece-madona-podnela-zahtev-za-usvajanje-jos-dvoje-malisana-clanak-2651839

Evo teme o kojoj se kod nas malo govori. Preporučujem budućim usvojiteljima za pažljivo iščitavanje. Ne da bi odustali od usvajanja nego da bi ono u šta se spremaju da udju sagledali sa svih (mogućih) strana... Inače udaranje koje se opisuje u članku nije uopšte retko, bar sam ja čitala tako na forumima na zapadu. Mi smo imali taj problem sa Viktorom i striktno smo se držali povezivanja - udaranje roditelja - kazna (time out u trajanju godina koliko je imao, to se dešavalo u četvrtoj-petoj godini). Nekad je delovalo beznadežno i da nikad neće povezati da to ne sme a još mi se više dizala kosa na glavi kad pročitam u tim nekim pisanjima na forumu da se to kod neke dece nastavilo šta god da su radili, nego je vremenom postajalo još i gore. Mi smo na sreću uspeli, pisala sam kako mi je bilo slatko kad Viktor počne da maše ručicom ispred mojih očiju a onda je zaustavi, zna da ne sme.... Onda sam već znala da je povezivanje uspelo i vrlo brzo i tog je nestalo... No treba imati snage za to (uz sve ostalo što dolazi sa roditeljstvom putem usvajanja). Ja se često setim onog "usvajanje nije za mekušce..." A opet verujem da su se i roditelji koji su vratili decu pripremali, da su mislili da su spremni a opet su na kraju vratili decu. Koliko god se spremate možda nećete biti spremni ali ako odustanete nakon ovakvih članaka, prepoznate da usvajanje ipak nije vaš put, možda ste pokazali jednu vrstu zrelosti, zaštitili sebe a i nežnu dečju dušu od još jednog razočarenja...

http://superzena.b92.net/roditeljstvo.php?yyyy=2017&mm=02&nav_id=1226579