Dnevnik Vilenjaka Vlade :)

Simona, mislim da ce ti biti mnogo lakse da se sto pre oslobodis straha od predrasuda. Ne znam koliko je zgodno za porediti, moje saznanje nase teske dijagnoze i prihvatanje iste mi je samo olaksalo borbu. Mislim da ces i ti, posle svladavanja toga a verujem da nije lako, lakse disati i biti jos bolja potpora Vladi i njegovom suocavanju sa ljudima komentarima koji su....
I nek vas zaobidje ova dosada od virusa. Pozdrav za glumca i jedno veliko BRAVO!

Nemoj biti toliko sigurna da neko u zgradi, okolini ne zna da je Vlada usvojen. Seti se samo tvoje frizerke... Ima mnogo radoznalih ljudi poput nje u ovom, ipak malom gradu. Pogotovo što je usvajanje ne tako čest čin, samim time je i pikantan za priču.
Ne znam koliko je pametno da vaspitačice i uopšte neko njemu bitan da čuje od drugih, najverovatnije rekla-kazala osoba da je usvojen, a ne od tebe... jer onda se otvara pitanje zašto to kriješ. Imaš i dobrih primera gde je otvorenost i prirodnost čine da nema podozrivih pogleda ili čega se ti najviše bojiš - predrasuda. Npr. Nina sa svojom decom ili Snedra koja je otvorena rekla u vrtiću za usvojenje i ne vidim da Lepotan ima problem.
E, sad, ja verujem da tebe muči kako reći sad kad nisi rekla odmah... Možda se namesti neka situacija gde to neće biti kao puko objavljivanje preko megafona i najiskrenije im reći da nisi im rekla jer nisi želela da to potenciraš i da ga samo posmatraju kao usvojeno dete.

Hvala vam

Ja samo razmišljam šta je najbolje za dete. Da, razna su iskustva. Snedrino i Ninino iskustvo i meni deluje pozitivno što mi je drago. Ali nisu sva takva. Pominjala sam neke negativne primere za koje ja znam. Stoga nisam sigurna šta je najpametnije ali za sada ćemo ovako. Ako vaspitačice saznaju od nekog drugog reći ću da su nam socijalni radnici savetovali da o usvajanju ne govorimo u vrtiću, kao i što jesu. Detetu nisam rekla da on ne priča pa može i on da odluči da im saopšti ili ne saopšti. Ja inače sa daljim ljudima vodim samo uobičajenu konverzaciju u stilu "lep dan danas" ne pričam ni o drugim ličnim stvarima pa ni o ovoj... Što se bivše frizerke tiče ona zna "zahvaljujući" mojoj majci, koja se više intimiše, ali sad idem kod nove. Pretpostavljam da je i njoj moja majka ispričala da je dete usvojeno, moram da je pitam, ja se iznenadih kad me je nova frizerka pitala uopšte za dete... Ali bar nije tako tračerska i senzacionalistička atmosfera u salonu.

Struzzo ::Nemoj biti toliko sigurna da neko u zgradi, okolini ne zna da je Vlada usvojen. Seti se samo tvoje frizerke... Ima mnogo radoznalih ljudi poput nje u ovom, ipak malom gradu. Pogotovo što je usvajanje ne tako čest čin, samim time je i pikantan za priču.
Ne znam koliko je pametno da vaspitačice i uopšte neko njemu bitan da čuje od drugih, najverovatnije rekla-kazala osoba da je usvojen, a ne od tebe... jer onda se otvara pitanje zašto to kriješ. Imaš i dobrih primera gde je otvorenost i prirodnost čine da nema podozrivih pogleda ili čega se ti najviše bojiš - predrasuda. Npr. Nina sa svojom decom ili Snedra koja je otvorena rekla u vrtiću za usvojenje i ne vidim da Lepotan ima problem.
E, sad, ja verujem da tebe muči kako reći sad kad nisi rekla odmah... Možda se namesti neka situacija gde to neće biti kao puko objavljivanje preko megafona i najiskrenije im reći da nisi im rekla jer nisi želela da to potenciraš i da ga samo posmatraju kao usvojeno dete.

Ja se skroz slazem sa Stru oko govorenja da je dete usvojeno.

Iznenadila bi se koliko je ljudima interesantno da cuju "pikanterije" iz tudjeg zivota i sta sve smisle kada do njih ne mogu da dodju.
Primera radi, imam drugaricu sa kojom sam se druzila jos od osnovne skole, ali vise nismo bliske. Zena je saznala da je moja sestra trudna kada je bila vec u 7. mesecu trudnoce i naljutila se na mene i moju mamu sto to nije ranije saznala i vise ni sa jednom nece da razgovara niti da nam se javi na ulici Ja bila u soku par dana
Prosto mi neverovatno da nekog toliko zanima tudj zivot pored svojih obaveza, ali takvih ljudi ima i vole sve da znaju i tracare.

Lilya,
hvala...

Ne sumnjam ni ja da će se glasine svejedno širiti. Reč je samo o tome da li ću im i ja pričati da je dete usvojeno ili će priče ispredati sami. Nas je psiholog upitao u školi roditeljstva da li mi znamo kako su biološki roditelji začeli svoju decu, koji je bio to trenutak i na kom mestu Ako oni nas ne izveštavaju o tome mi isto nismo dužni da ih obaveštavamo na koji smo mi način postali roditelji. A ja i da pričam sem informacije da je dete usvojeno ne bih im rekla ništa drugo pa bi opet bili besni, ljuti i ispredali priče, no sve to je njihov problem. Mi imamo neku komšinicu blizu našeg posla koja je i mene i muža preslišavala pet puta neka provokativna pitanja i muž bi joj možda i ispričao jer vidi da je čula glasine a ja baš neću. Nisam ja tu da zadovoljavam nečiju radoznalost. Iz tog razloga sam promenila frizerski salon, svaki put sam bila vest, jednom, drugi put, hajde mislim još je sveže prestaće, ali kad je bilo peti put otišla sam u drugi salon. Meni je taj pristup bolji, ja nisam srdačna osoba sa ljudima (možda se na forumu ne stiče takav utisak) a opet možda je srdačnost i otvorenost nekim ljudima bolji pristup. No opet meni je sve svejedno, jedino mislim na Vlajka ali moj je utisak da je on još arogantniji od mene te da će mu taj pristup odgovarati.

Wau, kakav glumac, pa on je meden, da medeniji ne može biti! A vidim da će biti najveći autorit u kući, s obzirom kako vas postroji u predstavi! [Only admins are allowed to see this image] Kako samo slatko menja glas, ma oduševljena sam, potpuno! I te njegove okice, vrdalice, ma, šećer je pravi pravcati!

P.S. Ja mislim kad bi ti videla šta mm i ja sve radimo sa decom od mog brata, njegovih sestara i ostalih rodjaka, ti bi nas izopštila iz društva! [Only admins are allowed to see this image]No, ovde ću se truditi da vam se ne plazim! I da budem fina.

Hvala Biksi :)

Da, opasan je naš mališan, ne trpi autoritet a sam je jak. Ako ne budemo pažljivi začas bi se moglo desiti da on "postrojava" nas. Ja se trudim da se to ne dogodi, bar ne da nam uloge budu trajno zamenjene jer mislim da u toj zameni nema ničeg dobrog ni za dete, ni za roditelje. Sa druge strane tu su strahovi... Sad je već veći pa mi je ispričao da sanja da neki čovek nas troje snima kamerom a onda hoće da njega otme, on doziva a ja ga ne čujem... Naravno, ubedjujem ga onda da će on uvek ostati kod mame i tate, da ga niko neće oteti, da je to samo san...

U vrtiću se bolje uklapa. Juče muž došao a Vlajko neće da ide sa njim, zaigrao se, najbolji je u keglanju pa je bio oduševljen. Ostao je do pet i doneo mi srce koje je napravio. Muž i ja smo inače bolesni, jedva funkcionišemo od ove temperature i gripa... Ustvari njemu je pre počelo pa je sad već malo bolje ali meni je loše baš baš... Samo da dete ne zarazimo...

Dok čekam da se momci vrate da pišem malo i u mom dnevniku...

Na jutrima sam pisala o baletu pa da ne ponavljam... Ali što više razmišljam sve sam više zadovoljna što smo ga obrlatili za školicu sporta. To je u našem kraju, biće i deca iz kraja, jeste važan sport i sl ali važno je da Vlajko nadje još društva, da upozaje decu sa kojom će se družiti i kasnije ići u školu... Taj cilj da idemo na balet ili kapueru ili štajaznam u drugim krajevima grada ne bi bio obuhvaćen. Sad sam gledala slike i meni to sve sjajno deluje, samo da i Vlajko to tako doživi...

Inače zaboravih da vam kažem, otkako jede u vrtiću popravio mu se apetit, sve ga steže, ugojilo se dete, tako da je i zbog toga vreme za sport. Šalim se daleko je on od ugojenog ali setih se da vam nisam napisala da nemamo više problem sa hranom.

Dok smo mi bolovali bio je kod baba i deda po ceo dan, uživao je... Dobro je da nije njega uhvatio virus, nadam se i da neće.

Jedino nam je noć sporna, opet noćas nisam spavala, zove me i sl... Kad se probudi nema šanse da zaspi a da ga ne uspavljujem ponovo, plaši se. Tako da me budi u najrazličitija vremena, san mi je sasvim razbijen, nekad se trgnem jer mi se čini da čujem "maaamaaa" a ono nije ali već posle nekog vremena evo ga... Valjda će i to proći vremenom.

simona, sinoc malo procitah za balet... dobro je da ste ga obrlatili sa skolicu sporta, ali dajte mu malo vremena, pa ako bas dete ne odustane od baleta, ja mislim da bi bilo greota ne omoguciti mu... a s druge strane, oni cesto probaju pa odustanu... nek bar proba...

a ta budjenja, ljudi moji kad to prestaje? stalno budjenja, ili zbog ruznog sna ili zbog lepog... nekad smeh u snu a nekad plac... treba izdrzati to ne spavanje dugotrajno... ja sam se nadala da prestaje bar posle 3 godine...

Odgledah ove Vk, Vlada je stvarno jedan izuzetno interesantan i kreativan decak.
Bravo za klopu u vrticu
Nisam ispratila, da li Vlada spava sam u sobi ili sa vama? Ako spava sam, normalno mi je da se plasi msm mnoga deca tako reaguju, ja sam se plasila i kada sam bila mnogo veca od njega.

Neno,
ja baš bila u tvom dnevniku

Ja mislim da ovo kod nas nije uobičajeno tj da je posledica usvajanja... Uglavnom Vlada ima noćne more i strah ga je da bude sam kad se probudi.

Da, da svakako za balet, ako mu se nastavi interesovanje pretpostavljam da ću uspeti da ubedim muža. On i nema ništa protiv bar tako kaže kad dete bude malo starije. Tada može da vidi da se njemu balet svidja ali isto da drugi dečaci uglavnom ne idu na balet ali da on ima snage da se sa njihovim eventualnim komentarima nosi. Ovako smatra da dete to voli ali uopšte ne može da sagleda situaciju sa drugarima sa kojima treba da se uklopi i druži. A već je kako kaže muž imao epizode "šnalice", "lakirani nokti", i za to krivi mene, samo još balet nedostaje... Da je dete samo emotivno i nežno ne bih se ja dala, nego Vlajko ima itekako borbenu narav, to su samo neka od ispoljavanja... Pomenula sam da je bio najbolji u vrtiću u keglanju, njemu podjednako dobro idu i grublji sportovi tako da može da se nadje i u školici sporta... Videćemo...

plavaptica ::Odgledah ove Vk, Vlada je stvarno jedan izuzetno interesantan i kreativan decak.
Bravo za klopu u vrticu
Nisam ispratila, da li Vlada spava sam u sobi ili sa vama? Ako spava sam, normalno mi je da se plasi msm mnoga deca tako reaguju, ja sam se plasila i kada sam bila mnogo veca od njega.

Hvala Plava ptico.

Spava sam. Nama su tako savetovali socijalni radnici od prvog dana. No nije od prvog dana ali jedno mesec dana posle. Nekad pomislim zbog ovih noćnih mora da to nije bila mudra odluka... No tada se premnogo vezivao za mene a imamo taj problem da je inače jako vezan za mene a ima neku vrstu problema u odnosu sa mužem... Čini mi se da je nastavio da spava sa mnom bilo bi još gore što se tih naših odnosa tiče.

Simona, bravo za dobar apetit.
Sto se spavanja tice, ne znam, mislim da ne gresite sto spava u svojoj sobi. Deca cesto nocu svasta sanjaju.

E sad taj balet... Lako je meni reci da bih ga pustila. Msm iz ove perspektive bih, ali razumem tm zasto se brine. U svakom slucaju ako zaista bude zeleo da ide na balet, nacice svoj put da dodje do njega. Meni je super sto se zanima za nesto sto nije opste popularna stvar tipa tenis, fudbal, ili bilo koji sport koji je trenutno aktuelan zbog necijeg tudjeg uspeha.
Zaista imate divno i veoma posebno dete

lilya ::
Zaista imate divno i veoma posebno dete

Slažem se apsolutno.

Sigurna sam da će on takav ako zaista želi balet, do baleta i stići...

Što se spavanja tiče, jeste li tih prvih mesec dana spavali sami vas dvoje u sobi ili je i TM bio sa vama?
I ja glasam za školu sporta i zbog odnosa sa TM... da ih ta aktivnost poveže.

Poljupci drugari!

Sad smo odgledali vaše predstave i samo mogu da potvrdim ,ono što sam i pre rekla,Vilenjak i vas dvoje ste jedna porodica i nek vas sreća prati.
A one bele police,mm odma skino fazon.

Hvala vam

Evo mene opet nakon šetkanja od Vilenjakove do moje sobe... san mi je sasvim razbijen pa bar da pišem ovde

Što se spavanja tiče, spavali smo Vilenjak i ja prvih mesec dana... Pisala sam o tome tada... Iako mi imamo veliki bračni krevet, Vilenjaku nije bilo dovoljno. Nemirno spava pa od stalnog skakutanja ja nisam mogla ni da zaspim a strahovala sam i da ne padne sa ivica kreveta (jedna od dobrih strana kreveta auta je što ima podignute ivice). Kada bih zaspala dešavalo se da se slepi za mene ili da me šutne. Tako da je i želja za spavanjem bila jedan od razloga što je otišao u svoju sobu. Inače ove noćne more se javljaju poslednjih meseci, ne u onim mesecima nakon što je Vilenjak otišao u svoju sobu. Mislim da su rezultat potpunog prihvatanja života kod nas i onda straha da bi mogao biti opet negde odveden.

Koliko god bi zajedničko spavanje imalo možda prednosti ja sam ipak za svoju sobu. Mislim da insistiranje socijalnih radnika na tome nije slučajno. I naš Vlajko a primećujem često i druga usvojena deca imaju snažnu potrebu da se slepe za majke, da ih "usisaju", "progutaju", ne ispuštaju iz vida a po mogućstvu da su tu i noću... To je razumljivo, deca su nas čekala možda još željnije nego mi njih. Pričala sam da Vlada zna da nam prebaci zašto nismo došli ranije. Počela sam opet onu priču kako smo ga dugo čekali, tražili itd itd... Ali moje je mišljenje da taj period u domu i kod hranitelja ne može da se nadoknadi, može samo da se ublaži... Tako da roditelj sa jedne strane mora da pruži dovoljno nežnosti i ljubavi ali ne treba da ide u pravcu stalnog hranjenja dečije psihe, neke simbioze u kojoj će on stalno davati davati davati a dete uzimati uzimati uzimati... Na kraju biće nezadovoljni oboje. Dete ne može da "nahrani" taj deo sebe, malu bebu ostavljenu u domu ili dete u hraniteljskoj porodici. Ono mora da proživi bol zbog ostavljenosti od strane bioloških roditelja, prihvatanje te priče, pa onda prihvatanje i perioda kod hranitelja... Sve to mi ne možemo da nadoknadimo niti da preživimo za njega, možemo samo da budemo uz njega. Sa druge strane dete ne mora da krene u preživljavanje toga svake noći, ima vremena, ceo život je pred njim da kockice stavlja na svoje mesto. To se meni kod Vlajka ne svidja. On se prilagodio na život sa nama, vezan je za mene i muža, za naše roditelje i moju sestru... taj odnos sa mužem čini mi se takodje je sve bolji... Ali glavni drugari za koje je vezan su još dečak na hraniteljstvu i hraniteljicini unuci. Možda ga i to plaši i stvara mu te konfuzije. Više nije ni najbolji drug sa onim dečakom iz vrtića. Ja sam pokušala mužu da kažem da čini kao Snedra, da razmenjuje telefone sa roditeljima pa da vidja Vlada decu iz vrtića i van tog prostora. Ali muž kaže da bi za to trebalo da postoji i želja deteta a ona ne postoji. Evo juče kad je išao sa mužem napolje ja mu predložim da zovnu malu komšinicu sa kojom se letos družio ma ni da čuje. Tako je i za ostalu decu. Stoga se nadam malo i od te školice sporta, da će se pronaći neko dete za koje će se više vezati i na taj način želeti da se zabavlja, da će ga život vući, da će razmišljati o druženju a ne o roditeljima i strahovima vezanim za prethodni život.

Sinoć je spomenut balet... ijao.... Pokazala sam mu slike iz školice sporta, sve mu se to jako dopalo, tera me da idemo već danas pa mu objašnjavam da ne možemo pre treninga... Ali onda pita za balet. Ja kažem da ćemo na balet nakon školice sporta, da se na balet kreće kad je malo veći... Nije mu se to svidelo možda samo na trenutak ali se raduje školici sporta pa za sad o tome ne razmišlja previše...

Sani,
i ja sam bila očarana kad sam videla tu policu kod nekih poznanika. To je jedna od retkih novih stvari koje smo kupili kad smo se preselili. Uglavnom smo preneli stare stvari delimično što je već kupovina stana bila ogroman trošak ali imalo je to i drugu svrhu... Dete je malo i hoću da slobodno skače, prosipa, pentra se. Da smo kupili nove stvari bojim se da bih se štrecala zbog njih... Ovako ove stvari su zrele za promenu, tako da me Vlajkovi "eksperimenti" nad njima uopšte ne uzbudjuju.

Sad sam odgledala vk-e Odlicne su predstave Simona ni ti nisi los glumac Mada je Vilenjak super!!!!
Skolica sporta-OBAVEZNO!!!! Balet, sto da ne! Ako toliko zeli, samo napred.
Ana ide u skolicu sporta i uziva. Svasta tamo rade, pa onda mi kuci sa njom. Njena zelja je da ide svaki dan na bazen, ali nema u Lo zatvoren.
Ljubim vas drugari

A bela polica sa knjigama je fantasticna!

Hvala Maus.

No mi nismo dobro prošli sa školicom sporta... Vlada sve vreme samo ćutao, nije hteo da trenira, ne reaguje kad mu se trener obrati. Možda ako bude hteo da ga odvedemo u subotu ponovo, odnosno muž ali ako i tada ne bude komunikacije kaže i trener da ne vredi...

Malo sam razočarana, pitam se da i mi negde ne grešimo... ili je možda samo to previše promena za njega. Ako ne upiše sada sačekaćemo jesen, ne pre...

zao mi je Simona sto tako prodje... mozda je sto kazes previse promena za njega...

a da probas sa glumom za decu, negde? ocigledno mu to ide... upoznace decu, opustiti se, pa za koji mesec i u skolicu sporta mozda lakse...

Simona, kao prvo da pohvalim mladog glumca, nevjerovatan je i zaista presladak!
Zao mi je sto nije dobro prihvatio skolu sporta, mozda pokusati otici jos koji put.
Ninu sam tako vodila na aerobik i posle dva casa je odustala. Sad hoce na balet, he he steta sto nismo blize pa da djeca idu skupa.
Salu na stranu, ovdje i djecaci idu na balet i nikome to nije cudno. Svaka aktivnost je po meni dobra i ja bih pokusala je omoguciti djetetu ako vec ima interesovanje. Bolje balet nego nista!
Isto tako znam da muzevi znaju biti zadrti u nekim svojim vizijama ali ti samo polako sigurna sam da ce popustiti.
Ne opterecuj se toliko, vecinu problema sa kojima se ví susrecete u roditeljstvu se isto tako susrecem i ja i vjerujem i vecina nas ovdje. Zato nemoj biti razocarana, niti misliti da grijesis, neko je nadaren za nesto, vec ce isplivati sta je za vas ono právo.
Vilenjak je mozda vise umjetnicki tip
Pozdrav od nas!

zoxa ::
Vilenjak je mozda vise umjetnicki tip

i ja to pomislih! gluma, balet...

Hvala Neno i Zoxa :)

Ne znam, videćemo još taj jedan trening... Što se glume tiče, bar ono što sam ja gledala kasnije se kreće, od šest, osam godina... A i meni je više bilo da krene na neki sport, zbog kretanja, nekako toga ima manje u vrtiću. Ako ovo sad ne uspe, verovatno ćemo sačekati, muž kaže da mu nije problem da opet idu tamo amo kad dodju proletnji/letnji dani... pa onda od jeseni da vidim ili školicu spota ili glumu ili kapueru ili šta već...

Jeste Vilenjak umetnički tip, mada je i sportski, mogao bi on ovo u školici sporta kad bi hteo... Nisam sigurna šta činiti. Ja sam ga dosad podržavala i u ne tako običnim stvarima za našu sredinu kao lakiranje noktiju ili šminkanje, da nosi lutku u obdanište i tome slično, ali sam se kod baleta i ja nekako zaustavila. Ne u prvom trenutku, ja sam u prvom momentu pohrlila da ga upišem. Ali posle muževljevog negodovanja sam se i ja pokolebala. Ali ne zato da je samo balet u pitanju nego eto čitav niz stvari koje su za našu sredinu ekscentrične. Mislim čemu sukob sa sredinom na svakom koraku u četvrtoj godini, pa da ta sredina ni u čemu nije u pravu... Da li su sva ta interesovanja karakter deteta, njegova posebnost ili on time izražava svoju udaljenost od okoline a onda tek nekim neprihvatanjem postaje sve udaljeniji. Ako je ovo prvo naše je da ga podržimo, ako je opet ovo drugo naše je da ga nekako ipak usmerimo na druženje i na decu... Po mom mišljenju možda je pre neka mešavina i jednih i drugih razloga a zbog toga mi je još manje jasno šta je dobro činiti...

Simona,
pretpostavila sam ja da sport ima prednost zbog trosenja energije....ali ti predlozih glumu kao polovicno resenje za prvo vreme (mada i tu ima trosenja energije itekako), jer smatram da je primarnije da nadje drugare nego da istrosi svu tu energiju na sportu... sa drugarima ce je i u parku i u sobi istrositi... decaci tog uzrasta kad ih je vise na malom prostoru, neumorni su u igrarijama i skakanjima... "kobojagi" igrama...

ples je oblik sporta, mozda cak vise koristan... istovremeno razvija i telo i sluh... folklor takodje... a on je svuda u nasim krajevima sa odobravanjem prihvacen i za decake... ne bi se izdvajao iz okoline...