Dnevnik Vilenjaka Vlade :)

Vlado, mamin i tatin čarobni Vilenjaku, budi zdrav, veseo, i uživaj!

Vlado srećna Nova Godina tebi i tvojim roditeljima i veliki poljubac od Ane i njene mame

Hvala vam na savetima i čestitkama.

Odveli smo ga kod otl što se ispostavilo kao dobra odluka, ima upalu uva Iščistila mu je doktorka, stavila neki lek,dala nove kapi za nos, nove kapi za uvo... Inhalacija i ostalo potrebna i kontrola kad prodju praznici. Čudila se otkud mi toliko dete (to je privatna ordinacija u susedstvu) a ja kažem moj klasični odgovor - leti vreme Šta me briga, došla sam zbog uva i plaćam joj a ne da sad pored sve moje muke još objašnjavam o usvajanju. Dobro me nije pitala jesmo li mi imali sklonost za upalu uva... Čitala sam na netu da i za upalu uva može biti genetska sklonost. Moja majka se šokirala jer se meni i sestri to nikad nije dogodilo ali čak i ona mi nije mogla da prebaci da sam nepažljiva majka jer sam odmah vodila dete i kod lekara i na kontrole, bio je zaštićen lekovima a opet.... I tu se opet nerviram zbog socijalnih radnika... Zašto se ne trude da nam daju što više podataka nego se trude da ih bude što manje? Pričala sam sinoć opet Missile i Happy kako mi nisu dali da vidim dosije,mislim sigurno tamo ne piše o upali uva ali možda bih nešto saznala što bi bilo korisno u drugim situacijama. Razumem da ima situacija kad se ništa ne zna, ako je dete ostavljeno negde pa se ne zna ni ko su biološki roditelji. Ali u svim onim situacijama kad se zna, zar ne bi oni mogli da kažu sve čega se sećaju vezano za bolesti a da nama može biti od koristi? Verujem da bi mnogi od njih to učinili samo kad bi socijalni radnici hteli da to upitaju. Inače Vlada deluje kao da je doživeo olakšanje, nekako sam izvukla iz njega da je njega to već ranije bolelo, a kažem kod hraniteljice je on bio sav šmrkav stalno i niko na to nije obraćao pažnju. Ja sam to sanirala vrlo brzo nakon što je došao a naravno pazim i šta oblači, kako se pokriva pa se do sada nije vraćalo... Meni je lekarka sa prve klinike savetovala da samo dam brufen pa ako bude bolelo opet da idem kod otl,pretpostavljam da je hraniteljica to činila i tako smirivala jer je i meni utrapila brufen kao lek koji samo dajem... a to bar kako sam ja čitala može da bude opasno ako se ne leči. To je ono tapkanje u mraku što je pominjala Struzzo, niti znamo kakve su genetske sklonosti, niti kako su se tačno ponašali kod hranitelja... Muž naravno misli da sam paničarka i preterano savesna ali kad smo utvrdili da je ipak upala uva bio je i on srećan što sam zapela da idemo kod otl i ne čekamo da vidimo dejstvo brufena nego odmah... Inače, kupila sam i vitamine. Već sam počela da mu dajem. Osnovno je da pojača imunitet. Nema šanse da ga nateramo da jede,svi metodi kod njega ne deluju, ne jede pa ne jede... Ne mogu da dozvolim da poboljeva a razmišljamo ozbiljno i o psihologu ali o tome ću da otvorim posebnu temu na usvajanju.

I tako i ne mislim o novoj godini,mislili smo da idemo kod mojih ali s obzirom na okolnosti ne idemo nego će oni doći na kraju. Mada mislim da Vlada i ja s obzirom na noćašnje nespavanje rano ćemo u krevet,kod nas novu godinu verovatno će da dočeka samo muž... Trudiću se i ja zbog njega ali duša mi spava a i toliko sam zabrinuta i umorna da mi nije do čekanja nove godine uopšte...

nadam se da ce vladi sto pre da prodje upala uveta i da cete zajedno da docekate novu godinu po prvi put,evo moji nemogu da docekaju kad cenova godina ko da znaju da su stariji jos 1 godinu ali marija zna kad prodje nova godina da ce brzo njen rodjendan

srecna nova godina

Srecna Vam Nova i sve najepse u njoj,od drugara Viktora i Vuka i njihove mame

Sretna nova godina

Draga Simona,

Zelim vam da budete sto zdraviji u Novoj godini!

Srecno i poljupci!

Hvala vam

Bili su moji pa su nas razveselili... Posle smo igrali, gledali tv... Vlada je bio veseo, samo na momente setan, da li se setio hranitelja ili nečeg sličnog šta znam... Nije ništa spominjao. Mi smo mu više puta ponovili da je nama najsrećnija nova godina jer je on sa nama. Jedino je muka od tih silnih lekova koje dajem,muž kaže ne bi ni upamtio šta treba da se da, a ja kao medicinska sestra, ovo u uvo, ovo u nos, ovo se pije, pa opet... Užas, samo da brzo ozdravi... Oko deset je rešio da ide da spava iako smo mi mislili da zaspi u dnevnoj sobi. Ja sam ga uspavala pa se vratila da budem sa mužem. Ovo je prva nova godina posle niza da ništa nisam zaželela u ponoć, zaboravila skroz... Nikad nisam zaboravila do sada ali to je uvek bila želja vezana za dete. Sad se to ispunilo, i naravno da imam želja da bude zdrav, pa diplomski, pa... uvek se nadje... Ali ipak sam zaokružila neki krug, došla do nekog mesta na kome sam težila da budem i stoga, ponoć ostala bez želja,neka ostane sve kako jeste, dobro je...

Svima vama srećna nova godina

Juhu...drugari...srecna vam Nova 2013 godinica i sve najlepse od srca vam zele Tara i Stefan sa mamom!!!

[Only admins are allowed to see this image][Only admins are allowed to see this link]
[Only admins are allowed to see this link]" alt="" />
Da sto pre ozdravite ! Da vas zdravlje cuva i niko ne razdvoji !

Simona, dobro si rekla dr- vreme leti! I to je istina.
Budi oprezna s brufenom, jak je lek i slušala sam na nekoj emisiji da nije baš preporučljiv za čestu upotrebu, i to kod odraslih. Ja sam imala upalu srednjeg uha, i bez genetske predispozicije, i uvek kao da nagoveštava da se ponovi. Stavljaj mu kapu preko ušiju, posebno po vetru. Mada, ako se dobro zaleči, biće u redu, ali oprez neće da škodi.
Blago tebi što u ponoć nisi imala neku posebnu želju, nadam se da se to i meni jednom desi. jer ja stalno imam jednu jedinu, uvek istu želju, i za prvi sneg, i za rođendan, i za novu godinu, i za slavu čak...
Ljubim vas puno i želim Vilenjaku brz oporavak i zdravo uvce!

Hvala vam

Missile,
nisam mu na kraju ni dala taj brufen jer sam ga odvela kod orl. Za kapu - to već činim nezavisno od ove bolesti.

I u novoj godini je kod nas sve naopako i baš sam tužna... Vodimo rat oko hrane i taman da Vlada jede, dogovorili se, ja ga pogledam kad... lipti krv iz nosa Kaže čapao je nos iako je već imao taj slučaj da mu teče krv i ja mu stalno to spominjem kako bih ga naučila, zaplašila da to ne čini... Ali problem je što njega ni to ne plaši, lipti ona krv, muž i ja izbezumljeni a on se smeje... Nekako to zaustavim i onda zovem doktorku, dala mi je mobilni jer ja njemu stavljam dve vrste kapi u nos pa da vidim da li smem da stavim... Ona kaže da smem i dugo smo pričale i ona mi kaže da on to sigurno već vuče od pre,a ja sam već pisala sam i ovde razmišljala da je to kod hraniteljice još bilo stalno jer sam ga ja upoznala sa začepljenim nosem koji oni niti su se trudili da izduvava niti to prepoznavali kao bolest. Tu se smirimo stavimo kapi kad dok je bio sa mužem uzeo neko malo ogledalce i strpao ga u usta... Muž ga je oduzeo ali ta nepažnja ili želja da privuče pažnju ili želja da se povredi ili sve to zajedno me plaši. Nekako i to preživimo tek kasnije ponovo krv a kaže nije više čapao nos... da li je to ostatak ili krv ima neki drugi uzrok tek ostaje mi da brinem naročito što sad leži, noć je ali obilaziću ga. Doktorka sutra radi, ja nisam mislila da idem na kontrolu do prekosutra ali s obzirom na ovo drugo krvarenje nazvaću pa možda bolje da ga pogleda... Ali strah ostaje, dogovorila sam se sa mužem da ga odsad stalno nadgledamo kao da se radi o mnogo mladjem detetu što ja i činim jer ja sam navikla tako da brinem o sestri ali muž je mnogo opušteniji... Naravno da Vlada ne bi trebao da vidi da nam je stalno na oku i da ne primeti koliko brinemo jer ako je to što čapa nos, jede ogledalo i ostalo način da privuče pažnju činiće još i više... Hranitelje ne pominje, što je čudno pomenuh na drugom topicu, čak ni jedna reč o tome kakve su bile nove godine kod njih i sl. A danas kad je spomenuo svoju drugaricu, hraniteljicinu unuku kaže ona nije njegova drugarica nego drugarica drugog dečaka. Ja sam mu rekla da je ona i njegova drugarica samo što je sada ne vidja tako često kao ranije, ali i ja imam drugare koje retko vidjam, eto sad imam dete pa se brinem o njemu ali to ne znači da nismo prijatelji. Nije rekao ništa. Rešio je izgleda sad da ih obriše a to je opet prenaglo koliko i ono do juče spominjanje... Naravno detetu je najteže,ko zna šta on sve u svojoj glavici razmišlja, to što je nebrižan prema sebi i čak "želi" da se povredi verovatno govori o unutrašnjem bolu. Ali ni nama nije lako, brige i brige i brige... Samopovredjivanje je onako školski ponašanje usvojene dece, kako sam ja čitala. Vlada do skoro nije imao tih momenata i ja kad god pročitam nešto o tome mislim uh dobro je, bar to nas nije snašlo... No ovo ponašanje poslednjih dana mi liči na to, razoran je prema sebi... Čitam knjige o roditeljstvu ne bi li našla još neki način da pridjemo detetu... a planiramo da idemo kod nekog psihologa ubrzo nakon praznika pa ćemo videti hoće li šta pomoći...

Joj, Simona, tebi baš nije dosadno. I ja mislim da bi stručna pomoć mogla da pomogne, ali ako Vlada zna da je to dečji psiholog, možda ne bude hteo da sarađuje? Njega je nemoguće 'prevariti', možda da napraviš situaciju da je to neka tvoja drugarica od ranije koju retko viđaš? Ne znam šta bih ja na tvom mestu, nisam ni bila u situaciji, ali Vilenjak je neiscrpni izvor nestašluka!
Nadajmo se da će ga ta faza uskoro proći, čim se vrati u vrtić i svakodnevnom životu. Možda mu je malo dosadno kad se ne igra sa decom, jer kod hraniteljice je imao društvo.
Pozdrav za Vilenjaka nestaška!

Hvala Missile

Bili danas kod doktorke, kaže na vreme smo se javili, upala skoro prošla, da nastavimo terapiju i dala mi još jednu kremu za nos... Bolje smo čim je zdravlje bolje, no sve je to meni iscrpljujuće pa sam verovatno i pesimističnija nego što je realno stanje... Po ceo dan idem sa špricevima, kapima, lekovima, aparatom za inhalaciju, samo mi je krema za nos još falila! Drugo je da Vlada to hoće da mirno uzme ili uradi nego opiranje za jedne kapi, pa taktike da ih stavimo pa opiranje za druge, pa za stavljanje kapi u uvo Ako imam još energije iscrpi se na jelo, čaj i sl...

Razmišljala sam baš danas znam li neku osobu sa nekim Vladinim osobinama koje su mi teške kako bih se setila kako sam rešavala situacije sa tom osobom. Setila sam se da sam u pokušajima vto i vreme trudnoće stalno sanjala mog pokojnog strica i smatrala da snovi govore da će mi dete ličiti na tog strica... I tome sam se radovala jer sam strica volela. To vreme kad sam sanjala se poklapa i sa Vladinim nastankom, rodjenjem i dok sam razmišljala o Vladinim karakternim osobinama setim se strica i shvatim da liči na njega... Ja sam stvarno mogla da više razmišljam šta želim, maštala o buntovniku i sličnosti sa teškim stricem, sve mi se ispunilo ali zato vam samo kukam ovde i drugde Elem taj stric je živeo po nekim pravilima i to da li život govori drugo, da li je bolje nešto drugo uopšte ga nije zanimalo. I rodjenu ćerku nije vidjao jer nije hteo da predje preko nekih stvari a uvek mu je nedostajala, verovatno sam mu i zato ja bila miljenica. E na tog strica me podseća Vlada samo je još mali pa se drugačije to sve ispoljava ali ima tu tvrdokornost i dramatičnost, tako je i kod strica sve bilo drama i nepopustljivost, isto je bio lav u horoskopu kao i Vlada... E ako je takav tip karaktera neće tu mnogo moći da se uradi.... Stric je omekšao možda za nijansu pred kraj života da ne bi prekinuo odnose i sa sinom. Ali uglavnom je bio nepopustljiv, lako je bilo meni da ga volim kad sam ga vidjala na raspustima a sa takvim karakterom sad vidim kako je živeti...

Uglavnom trudim se... smišljam da mu dopustim da učestvuje u spremanju doručka da bi jeo, inhalator drži sam i tako sve nešto. Igramo se, malo muž malo ja...Nekako uspevamo da ne besni bar ne prečesto i da nismo u konfliktu ali sve to je naporno... U pravu je Missile da je puno lakše kad ide u vrtić, a bilo bi lakše i da nije bolestan, imali smo planove sa kim sve da se vidjamo, mogao bi malo i u igraonice, ovako sve to ne dolazi u obzir...

Što se psihologa tiče, ne znam, razmisliću koji put da nadjem ali mislim da ćemo svakako ići... On voli lekare pošto namerava i to sam da bude... Sem onog jednog skandala kad su bili brisevi fino se ponaša. Tako da možda sa njim neće biti problema ni za psihologa. Koliko ja znam deca se ne stavljaju na psihoterapiju nego nešto crtaju ili tome slično pa se iz toga indirektno zaključuje u čemu je problem. U svakom slučaju bih ja prvo razgovarala pa bih videla da li to nama odgovara. Ima jedan lekar koji je prijatelj mojih roditelja, neurolog, on prati i moju sestru. Uskoro treba da dodje kod njih pa je moj otac hteo njega da pita za psihologa a možda da odemo Vlada i ja kad on bude dolazio da sa njim malo popričamo. Mada moja sestra neće biti oduševljena, to je njen doktor, voli kad dolazi i neće sigurno hteti da deli pažnju.

Super shto prolazi upala, mora da ce se i apetit popraviti.
Nadam se da cete uspjeti uzivati ostatak praznika.

Drugar nas, da se sve zenske u ovoj godini pozaljubljuju u tebe!

Hvala vam

Pisala sam na delu o usvajanju o novim razgovorima na tu temu, da ne ponavljam i ovde... uglavnom mislim da veliki deo naših problema dolazi otuda što je detetu pričano da smo ga mi ostavili kod hraniteljice jer smo gradili kuću a onda mu mi pričamo istinitu priču, a onda je njemu to sve teško da poveže...

Vlada je inače bolje, krenuo je i da jede bolje, možda i što sad dajem vitamine jer on i kad je zdrav ne jede dobro... Jutros je pojeo tri tanjira popare, počela sam da strahujem da ne pretera Ali sam i na netu čitala da za upalu uva treba nastaviti sa terapijom i kad dodje do poboljšanja tako da ja nastavljam da dajem, u subotu imamo i kontrolu pa ćemo videti...

Imali smo danas smešnu epizodu, ustvari ne znam da li je smešna ili je tužna... Krenula je još juče pošto sam poslala muža u apoteku da mi kupi špriceve, kad počeše da ga ispituju za šta će mu i kao prodali mu, na kraju tek kad je došao kući vidimo da nema igala... Ja počnem da se smejem da su pomislili da je narkoman ali hajde što su u jednoj apoteci uvrnuti ali danas ode u tri apoteke i nisu hteli da mu nigde daju, dadoše mu u jednoj dve igle kažu ne treba njemu više od toga Odakle im samo ideja da ga povežu sa tim nije mi jasno, ako mm izgleda tako njima verovatno onda pravi narkomani uopšte ne izgledaju kao narkomani... Ako je to razlog mada ne znam šta bi drugo moglo da bude. Inače na zapadu jedna od mera prevencije side je da se u organizacijama koje pomažu narkomanima besplatno dele špricevi... To nije srećno rešenje naravno ali se smatra da neko ko želi da dodje do droge doći će svakako a veća je opasnost od korišćenja jedne igle za više osoba i širenja side nego što je osoba zavisnik i dobiće taj špric. Na kraju je otišla jedna druga osoba da kupi i kupila igle bez problema Tek onda smo zezali mm i smejali se... ali neverovatno...

Simce, smesno je da poredis "zapad" i nas. I ovo sa iglama ti najbolje govori.
To je nas primitivizam. Tvoj mm nema kosu (obrijan je), dakle, ne izgleda uobicajeno, iz toga "proizilazi" da je moguce daje narkOman (sa naglaskom naravno na "o")

Kolicina predrasuda koje ljudi ovde gaje prema bilo kome ko se makar malo razlikuje je sigurno nesto sto ce nas jednog dana konacno dotuci kao drustvo. Iz prostog razloga sto je to odlika neukih, nepismenih i ogranicenih ljudi.
Cesto se pitam sta cu ja moci da ponudim svom detetu u takvom okruzenju i kako da ga zastitim od toga i onda me podilazi neka jeza i strah i sramota.

Izvini za off, ali ovo sa iglama je toliko strasno da ja nemam reci, a svesna sam da moze da bude i daleko strasnije

nije mi jasno st6o ce ti toliko igli i spriceva vec ako koristis da bi mu davala lek dosta je jedan sprici posle ga isperes vodom a sto ce ti igla ti mu nedaljes inekcije.nije valjda da nece jos da pije sirup nego mu daljes ko bebi na spric.marija je pila neki lek za anemijku kad je dosla imala 10 meseci i lepo je iz merice pila a ne na spric svi su me nagovarali da joj dajem na spric ali ja nisam tela kad je toliko mala lepo pila sto da je tad ucim.a znam dece koji idu u 1 razred idalje samo na spric i to sa mukom uzmu i tako.ali moje obadvoje lepo popiju na kasikicu sto dobiju uz sirup ili ako je prasak lepop razmutim u casi sa vodom i popiju

lilya ::Kolicina predrasuda koje ljudi ovde gaje prema bilo kome ko se makar malo razlikuje je sigurno nesto sto ce nas jednog dana konacno dotuci kao drustvo. Iz prostog razloga sto je to odlika neukih, nepismenih i ogranicenih ljudi.