Dnevnik Vilenjaka Vlade :)

hahahah, ludnica! divan je!

  

Veliki ljubac za Viljenjaka!
Da nije Bixi prevela, ja bas ne bi najbolje razumela!    

Hvala vam :)

Zato će se Struzzolino, Struzzolina i Vilenjak odlično razumeti... Možemo mi da imamo naša dopisivanja a oni svoja

Inače iščitala sam mu sve vaše komentare do njegovog odgovora ali je naravno odmah hteo opet da odgovori... tako da ću sačekati kad opet pita za Kutak jer ćete sigurno opet ugledati smajlije... Inače otkuca on i po drugim delovima foruma ali ja ne dam da pošalje, a na svu sreću još ne zna sam. Teško meni kad nauči, biću izbačena sa foruma :)))))

Inače kod nas je sve ok, Vlada sjajno napreduje u vrtiću. Dok su mu nekad bili problem predškolci sad je otišao u drugu krajnost pa piše bolje i od nekih predškolaca   Pun je energije i volje za učenjem i čim dodje i kući odmah nešto piše, crta... Vaspitačice prognoziraju sad da će biti odličan učenik, no ima vremena do tada, ko zna koliko će još faza izmeniti do škole a tek u školi... Ja mislim da nisam ambiciozna mama, svoje ambicije sam ispoljavala i ispoljavam na samoj sebi, a za njega želim samo da nadje put na kome je on zadovoljan pa da li je to neko dugo školovanje, zanat ili šta već... Ali babe, i moja majka i svekrva, su oduševljene ovim novim tokom stvari. Sutra ide u pozorište sa vrtićem. Danas ostaje kod mojih sa mm pošto se ja vidjam sa jednom našom Kutanjkom koje do duše dugo nema na Kutku pa se baš radujem da smo se najzad dogovorile...

I tako, sve je tako veselo kod nas ovih dana, kako dolasku proleća i dolikuje :)

Hvala na prevodu biksi.
Vlado, care, veliki pozdrav. Rukopis ti je savršen   

Prevodiocu nas, mnogo ti hvala!

Vilenjak se raspisao i to mi se mnogo svidja.
Neka ostane veselo i dalje.Pozdravi Kutanjku u moje ime i lepo se provedite.

Gde ste vi skitare? Sajam dosao i prosao a vas nema u svom dnevniku   

Sanjala sam vas nocas, kako si nam "ustupila" Vladu da mu sad mi budemo malo roditelji! I ja vicem ali B... , pa on ce plakati, a ti kazes nece, i on nas vise ne voli. A on tuzan..... Bas nekako tezak san, ja razmisljam, pa da li ja u stvari zelim dete i to tako veliko i tuzno.... Pa ne znam gde da mu stavim krevet.... Bas sam se probudila pod utiskom.

Ne znam ni sto ti ovo pisem, al morah, bas me je nekako ...

LJubim velikog divnog momka   
Dobro, ajde, i roditelje   

Orline, Maus,   .

Bakiša, al te snovi rade ovih dana. Nek ovaj san nasluti jednog batu kod tebe, divnog kao što je Vilenjak Simonin.

Hvala vam.       

Bak,
zanimljivo mi je da sam i ja prošle noći imala vrlo ružan san vezan za Vladu, čak toliko ružan da kao čas je bio film a čas se radilo o njemu. Kao muž ga je negde izgubio i ja sam prolazila kroz sve faze tuge dok se nisam probudila... Što se tiče tvog sna, i ja se nadam kao što Biksi reče da sluti na dolazak jednog malog nestaška poput Vlade. Kod mene su i imena značajna u snovima, možda bi se tvoj san mogao tumačiti kao tugu, nesigurnost dok ne dodje dete koje će doneti vladavinu mira, možda je Vlada zbog imena "uskočio"...

Moj san sam ja više tumačila kao stres zbog toga što nam proces sa iskakanjem podataka (pisala sam o tome dosta na usvajanju pa da ne ponavljam) ne ide onom brzinom kojom sam mislila... pa sam se probudila i nervirala zbog moje advokatice, ovih dana je vidjam da vidim dokle je stigla. Držite nam palčeve.

Što se sajma tiče, i Vlada je bio tamo poslednjeg dana... Inače raste, imamo ovakvih i onakvih dana, obično je pun bisera ali to većinom pišem na fb.

Videli smo se sa Snedrom, njm i Lepotanom. Drugari su se divno igrali, zagrle se, uhvate za ruke, ne možete da zamislite kako su slatki i kako se vole. Vilenjak je jedno deset puta prilazio pod izgovorom da pije vodu,uzme keksić koji mu je Snedra donela ili da me pita da li mogu on i Lepotan na igrice i sl a sve to da bi čuo šta mi to pričamo. Kasnije sam mu prepričala delove razgovora, kad je već tako radoznao ali naravno njega interesuje ono što mu nisam ispričala Ne pita oko usvajanja ništa već duže vreme ali po tome vidim da ima neka interesovanja. Takodje uvek ali uvek na rodjendanima dok se peva rodjendanska pesma je namršten, nikada ne peva, ne osmehuje se nijednom, ne tapše... Muž otkako sam mu rekla da obraća pažnju na to baš gleda kad ga on vodi i kaže da je uvek tako. Ja kad sam tu pridjem pa tapšem, pevam ili se osmehujem, bar ako neko pogleda u nas ne vidi i majku i sina namrštene  A i slikam ga i dok se uvek osmehuje na slikama iako me i tada vidi da ga slikam, nema šanse da se osmehne... Moja majka kaže da treba da ga opomenem za tako nepristojno ponašanje ali ja to ne činim. Čitala sam da je to tipično za usvojenu decu i da ih ne treba forsirati da pokazuju neku veštačku sreću koju ne osećaju. I uvek posle rodjendana stigne neko pitanje npr posle jednog od pre neki dan upitao me je koliko je dana prošlo otkako je došao iz sela (od hranitelja) i koliko je vremena ostalo do njegovog rodjendana. Ali ništa direktno ne pita, eto da nije tog nekog ponašanja ponekad ili podsećanja da je nekad živeo negde drugde ne bih se ni ja setila usvajanja...

Inače se naše poverenje i bliskost povećavaju tokom vremena. Dosta je preosetljiv i s te strane je opet mislim pun pogodak što smo ga upisali u privatni vrtić jer tu kad ima problema šta bi tek bilo sa državnim. Sem toga čim primetim otpor,probleme ja tražim od vaspitačica da obrate pažnju... Znam da u školi neće tako biti ali dok dodje u školu biće stariji,sem toga važno je da nauči kako se rešavaju problemi a i naša bliskost i njegova sigurnost biće do tada još veće. I kažu i u vrtiću da je nesiguran u sebe. Ali kući mi razradjujemo probleme kad ih ima, baš mi se dopada kako to sada izgleda. Imao je problem sa jednim dečkom i ja sam mu davala neke predloge. On ipak nije hteo da prijavimo vaspitačicama nego da pokuša da sam reši. Kada nije uspeo dozvolio je da prijavimo. Kada je muž prijavio nije se povukao kao ranije što je činio nego je potvrdio da ga taj mali ismeva i da ne zna kako da reši tu situaciju. Inače to dete se prema svima tako ponaša, vaspitačica kaže da imaju prijave od skoro svih roditelja na njega. Ja sam i pre neki dan pokušala da primenim jedan metod koji sam čitajući tekstove o usvajanju našla a to da uvek pogledamo situaciju osobe a onda se vratimo korak nazad u ljubav i sigurnost koju smo izgradili, nije toliko važno da li ćemo odgovoriti ili ne. To sam i opisala Vladi, nije mi bila samo ova situacija bitna nego i one koje će doći kasnije. Ipak sam mu opisala uslove u kojima taj dečak živi pošto ih znam i da nije naučio da se drugačije ponaša, da on ne misli loše što ne znači da Vlada treba da ga trpi. I naravno da se udalji uvek taj korak unazad i vrati u našu ljubav a onda odluči da li će reagovati i na koji način. I sad on ponavlja "mama ja znam koliko ti mene voliš i koliko ja tebe volim." Ponavljam mu da sam eto i ja naučila taj metod skoro, da još učim o ljudima, iznenadim se i pozitivno i negativno a kamoli on koji je još dete... Sve on to upija, pa posle čujem razne moje izreke...

Na treninge i dalje čas ide čas ne ide mada se raduje što će biti sada kada krene lepo vreme na otvorenom kao navodno će tada stalno ići... Rezervisali smo odavno more, tako da svako veče pred san maštamo kako će nam biti... Dobro je da će to biti pred njegov rodjendan, ustvari ja sam tako i planirala da bude, kako bi bilo još uspomena i veće bliskosti do tada izmedju nas... Ne znam da li planira da tom prilikom zove hranitelje, ne spominje ništa, ali bojim se da planira... Pre toga već uskoro nam je drugi rodjendan. Pitaću ga da li hoće da ga slavimo samo nas troje ili da budu babe, dede i moja sestra kako je bilo prošle godine.

Inače je nestašan kao i uvek, nemiran, sreća da kad su lepi dani ne može da se smiri u kući nego odmah hoće napolje a i kad je kiša nekad hoće u prodavnicu ili sl... I dalje idemo kod baba, deda, uživa u njihovom društvu i društvu moje sestre, stalno i na neke rodjendane, u bioskope, pozorišta... Eto tako otprilike teku dani kod nas :)

  Drugari, samo da potvrdim da smo se i mi divno proveli!   

I to ne samo Vilenjak i Lepotan, već i mi odrasli jer smo pokrenuli neke teme o kojima do sada nismo pričali, čini mi se da smo mogli celu noć da ostanemo u igraonici da je takvo radno vreme. Super nam je bilo i još jednom smo potvrdili koliko imamo zajedničkih interesovanja.
Mene je Lepotan posle pitao zašto je Vilenjak stalno dotrčavao do nas tj. do svoje mame i ja sam mu odgovorila da je možda hteo da čuje nešto o čemu smo pričali. "Ti znaš da mi o svemu pričamo sa tobom, a možda se on još stida da o svemu priča sa mamom i tatom." Lepotan se malo zamislio a onda je rekao: "Onda je meni žao što Vilenjak ne priča o svemu sa mamom i tatom."

Bilo je divno videti ih tako opuštene, razigrane i zajapurene!

Simona, mozda, ko zna. Ali me je san drzao ceo dan, bas sam bila potresena.

Ljubim vas

Snedra,
jeste, neverovatno koliko nekih preklapanja ima kod nas... Otkrili smo sada i neka nova.

Uvek mi je zanimljivo da pročitam Lepotanova zapažanja, eto primetio je i Vladino prilaženje nama. Pričali smo i na susretu o tim pristupima priči o usvajanju i nekim razlikama kod vas/nas i naših mališana. Šteta što nema više priče na delu o usvajanju jer mislim da bi nam svima značilo kako drugi pristupaju tome, kako deca reaguju a kako roditelji. Eto i naše situacije su slične a opet tako različite, sigurno je svako usvajanje slično a ipak sasvim posebna priča. Nisam sigurna naravno koji je pravi put ako ga ima ali mi se čini najsigurnije pratiti dete. Vlada pokazuje neko interesovanje tim prilascima ili nekim drugim znacima ali to što ne postavlja konkretna pitanja može značiti da nije spreman da čuje ni odgovore. Iz tog razloga ja ne pričam dok on ne pita, spominjala sam da povremeno pomenem usvajanje nekim povodom čisto da ne zaboravimo na to i da vidi da možemo da pričamo o tome, da nije neki tabu. Skoro sam ga naučila šta znači reč tabu inače a i to sam iskoristila da mu kažem da medju nama ne treba da bude tabua, da može da pita sve što želi da zna, da će mu mama i tata uvek odgovoriti. Mi uglavnom pričamo tako teorijski o stvarima, takva sam i ja, a i Vlada, na mamu. Svaki dan pita za neku novu reč, pojavu. To nema direktno veze sa usvajanjem a i to mu pričam kad pita ali ima tu intelektualnu radoznalost dok je na emotivnom planu prenežan, moguće da zato ne pita, ne prepoznaje nikakve situacije vezano za usvajanje u filmovima. Možda će mu ta "teorija" pomoći u razumevanju njegove priče kad jednom krenu pitanja. Ali mislim da ih ja neću pokretati do pred polazak u školu. No mnogo dana nam predstoji do tada, drugi rodjendan, pa zvaničan rodjendan, mnogi rodjendani drugara i ostalih i možda susret sa hraniteljima te su te sve to situacije kad pitanja mogu da krenu.

Bak,   

Divno za druženje sa Snedrom i njenim Lepotonom!

LJubac za Vladu divnog!

Hvala Bixi, pozdravi za tebe i poljupci za Arsu    

Sinoć sam baš čula Vladu kako drugom detetu objašnjava da ima sestru u kolicima i sve oko toga. Do duše moja sestra je njemu tetka i to mu često objasnim ali se njemu iz nekog razloga svidja da mu bude sestra. I kasnije je kad sam ga ja pohvalila tvrdio da mu je sestra. Uglavnom tako je lepo objasnio i sa toliko ljubavi tom detetu da dete nije postavilo nijedno pitanje, samo su nastavili da se igraju. Nadam se da će biti tako ubedljiv i kad bude objašnjavao usvajanje.

Posle sam mu dopustila da popije sok i nakon večere a mi inače i ne kupujemo sokove, samo eto kad mu društvo dodje... Kaže: "E sad si prava mama!" Ja pitam "A kakva sam inače, veštačka?" "Da, ne daješ sokove i slatkiše." "Ja mislim da je prava mama ona koja brine o detetu a to ne znači da će uvek činiti ono što se detetu svidja." Odavno nismo pominjali te prave a to je za nas važno jer jedna od stvari koje deca govore usvojenoj deci je "to ti nisu pravi roditelji". I dalje je kod nas priča samo teorijska ili igra reči ali bar u slučaju moje sestre koja se pretvori u Vilenjakovu sestru ispostavilo se da je to dobro... I kasnije dok sam ga uspavljivala kaže on "svi smo mi drugačiji" pa se ja nadovežem na to da jeste tako, da je svako od nas poseban svet i da neko reaguje ovako a neko ovako, neko ume da razreši neke situacije, neko ne ume, neko je jači, neko slabiji... tu ga opet pripremam na njegovu priču ali sve je to indirektno a i Vilenjak ne postavlja nikakva pitanja u direktnijem smislu. No ponekad kad kroz priču provlačim neke stvari vezane za njegovu biološku majku mi se čini da tačno razume na koga sam ja mislila iako pričam uopšteno i moglo bi da se odnosi na bilo koga...