Dnevnik Vilenjaka Vlade :)

Snedra

Upravo sam guglala taj Zek Zek. Ja ne verujem sta sam upravo videla i cula

Salu na stranu, Stru je u pravu. Sta im znaci tih 6 meseci adaptacije? Ajde razumem da je dogovoreno da se period adaptacije zavrsi zvanicno za sest meseci i da se to u praksi sprovodi, ali mi stvarno nije jasno zasto barem usmeno ne kazu da period adaptacije moze trajati duze ili krace u zavisnosti od xy faktora i od deteta do deteta i da nema neke jasne granice "od do". Ili soc. radnici zaista veruju da taj period traje 6 meseci i ni sekund vise? Tih 6 meseci, to je zapravo toliko kratak period da mi stvarno nije jasno kako to makar usmeno ne napomenu da moze trajati duze ili krace. Mozda oni to podrazumevaju pa ne naglasavaju? Mozda sam vas je pogresno razumela ili vas nisam citala pazljivo pa mi promaklo
Isto vazi i za interosovanje za bioloske roditelje, cini mi se.

Sto se tog raspitivanja i interesovanja za bioloske roditelje tice, moj je utisak da je bolje i da pitaju nego da ih interesuje, a da cute i razvijaju teorije u svojim glavama. Ovako imate priliku da im od samog pocetka govorite istinu. Mislim da je to jako vazno, zapravo kljucno za odrastanje i uspostavljanje zdravih porodicnih odnosa. Sada je i vama i njma, mislim i na Lepotanja i na Vladu (rekla bih Vlajka, ali je taj nadimak rezervisano samo za Simonu ), sve to oko bioloskih roditelja i prici o njima mucno i tesko, ali ce i jednom i drugom jednog dana jako znaciti sto ste im govorili istinu i znace to da cene.

Natera i mene da izguglam. Kuku majko mila povraća mi se Shvatam da se deci dopada ritam, a tekst i ne razumeju, ali spot je toliko odvratan da ne mogu da verujem da je to neko pred decom gledao

Nego, u vezi sa tim raspitivanjem o b.rod. i hraniteljima. Ja lično sam intenzivno počela da se zanimam za život svojih roditelja negde posle puberteta. Čitala sam i mamina pisma (tajno) i slušala kasete sa audijo pismima. Tako su se ona i njena majka dopisivale, jer je baba živela u inostranstvu, pa je valjda htela da čuje glas svom detetu. Da nisam "riškala" nikada to ne bih saznala, a baš je zanimljivo, nesvakidašnje!
I dan danas obožavam kad mi tata priča dogodovštine iz svoje mladosti i kada mi priča o svojim roditeljima.
Interesovale su me i vaspitačice, pa žena koja me je čuvala kad obdanište ne radi itd.
Mislim da većina ljudi ima potrebu da zna sve o ljudima koji se "tiču njihovog života". Svi ti ljudi čine naše živote. I oni koji su nas napravili i oni koji su nas čuvali, pa bili to ljudi koje su roditelji platili, ili naši rođaci ili hranitelji, itd.

Ono što je bitno je da senke ne mogu poremetiti vaš odnos i ljubav!

Ju, napisala sam audijo Molim vas, pravite se da niste videli

Dođoh da ljubim maminog najboljeg glumca!
Moram reći da nemam bađ puno vremena,i nekako od roditeljskih dn.sa usvojenpm decom,najčešće sam ovde...a vofim,Snedra piše da su vam deca jako.slična.Tomi je baš interesantno.
p.s.drago mi je što si ga podržala u igri uz tu ...ndjdjfkdmdl...pesmu...lako ćemo usmeravati,nekad se i u tome moraju podržati.
Inače,moram da dam i komentar na Struzitin post.
Lično,nisam iznosila konkretno stav-jer to i nije predmet naše razmene mišljenja,p tim situacijama sa igračkama i šnalicama,lakom...nisam,ali sma neke sit.spomenula.
Moram da kažem,nijednom nisam pomislila da je to pokazatrlj nj.sex.opredeljenja...naprtotiv-meni je nešto te-e pafo na pamet,pasam zato i rekča Simoni da.boh na njenom.mestu uz nečiju pomoć prihvatala sve te momente kod svog deteta,jer ne znam koliko bih bila sposobna sama da se.nosim.sa.tim-o.l. tu je i muž-ali mi smo pristrasni.
eto,toliko...a o homosex.stvarno ne bih ne samo.na pvim stranama,nego nina forumu pisala.
Ljubimo drugara Vilenjaka

ooooo koliko slovnih grešaka...tl.

Hvala vam

Osvrnuću se kasnije na vaše postove nego samo da napišem kako sam se večeras nanervirala. Bila je moja majka i ja sam joj se na početku pohvalila kako mi je dete odredilo da je naše ime Vlajko. E sad podrazumevala sam da ona zna značaj toga jer smo relativno skoro imali raspravu oko imena. Mislim da sam spominjala - imala je i ima običaj da se oduševljava imenom Vladimir a i nadimkom Vlada. Hajde o ukusima ne vredi raspravljati ali sam joj već objasnila što je valjda bilo jasno i pre objašnjenja da mi detetu nismo dali to ime. To jeste tužno u usvajanju, mi ne možemo da damo ime detetu. Može da se zameni nakon konačnog usvajanja ali to ne bi bilo dobro za identitet deteta pa većina ljudi to ne uradi. Sem toga ja pominjala sam i ovde znam zašto se dete tako zove, to je ime dala biološka majka i kroz tu priču meni je nekako postala bliža a verujem da će i Vlajku jednom kada mu tu priču ispričam. Ali ako izuzmem tu nesebičnost na koju nas roditeljstvo navodi i gledam samo moj ugao, ne vidim nijedan razlog da se radujem imenu sa čijim davanjem veze nemam. I zato sam bila srećna što sam od juče dobila "moje" ime. Da bi moja majka prilikom kretanja rekla da su Vladimir i Vlada tako divna imena a Vlajko bezveze i da ga tako ne zovem. Pošto je danas nešto imala veliki uticaj na mog sina on je ponovio to E pa pobesnela sam! Rekla sam mu da je ružno što ruši naše dogovore samo zato što je baka rekla. Verovatno je video da sam ljuta i tužna pa mi je "vratio" ime Vlajko. Ali pokvarila mi je svu radost...

E tako, no mislim da je ipak dobro da sam ostala na "mom" imenu a pošto sam se ižalila komentare na postove napisaću u sledećem postu... E da htela sam da pitam i druge usvojene mame da li imaju "svoje" ime ili upotrebljavaju ono zvanično?

Pesmu "Zek zek dadule" Vlajko je našao na you tube. Pevao ju je i večeras, nešto ga uhvatilo... Ali neka ga. Pisala sam i na temi o muzici da se ja tu ne mešam a i neka ga dete, neka je veselo pa makar i uz pesmu "Zek zek dadule".

Što se adaptacije tiče, ne bih ja volela da je duže od šest meseci, jedva sam i onih pet do našeg konačnog usvajanja izdržala... Ne zato što mi nemamo problema ni posle nego zato što nas sve dotle kontrolišu socijalni radnici, a pošto mi nismo hteli da spominjemo u vrtiću usvajanje dok god nije imao muževljevo prezime nije mogao ni u vrtić... Ja sam sve vreme imala i strah da će mi dete oduzeti, dovoljna je bila njihova jedna reč, nije se adaptirao i... Do duše bilo je malo verovatno da se to desi ali ja sam čula za jedan takav slučaj uvek bi mogao da bude i još neki... Mada je lakše kad možemo da dobijemo i savet socijalnih radnika,ali ipak,neka hvala ovako je bolje...

Za pitanja, slažem se sa Lilyom, koliko god je nama teško da se sa tim nosimo,koliko je teško detetu i nama da ga gledamo kad mu je teško... bolje je što pita, što pokreće te teme... Najgore su te slike u njegovoj glavi, verujem da ih ima i ovako ali ipak kad nešto kaže čuje i naš odgovor. Da ne komentariše bile bi samo slike u njegovoj glavi i kasnije bi bilo mnogo teže razbiti ih...

napisal ogroman post i lepo ceo se izbrisao
moja deca su sama nasla zek kzek na yutubu i obozavaju je kao i sad ovu svetski popularnu pesmu gem star il itako nekako jer oni sami traze sta ce slusati i igrati na kompu.inace ja nevolim takvu vrstu muzike ai necu njima da se mesam
lili sto se tice adaptacija mora da se zavrsi do 6 meseci ali sad sve zavisi od centra do centra kad ce napraviti konacno usvajanje
sto se mene tice ja sam da deca do 2 g mogu i pre 6 meseci da se usvoje jer oni su mali i niceg se sesecaju ali brzo se vezu za ljude,a starija deca bi ipak trebalo nekad iduze od 6 meseci jer neki nemogu da se priviknu dotle pa bi dala tu soluciju da se odluci po ponasanju deteta prema usvojiteljima i kako su se adaptirali dotle,jer mi je malo cudno da dete nezove rodtelje mama i tata vec prvih dana kad se krenu posecivati a tek kad predje u kucu da zivi sa njima da ih oslovjava p oimenu jer ljudi to pogresno svate koji neznaju da je dete usvojeno pa misle da je dete bezobrazno i neposlusno i da nepostuje roditelje a pogotovo najvise da je razmazeno,to kazem jer znam par porodica gde deca zovu roditelje po imenu i svi im se smeju zbog tog i govore im u lice da su ga razmazili jako

Nina,
ako dete ne zove mama i tata su u slučaju usvajanja krivi često hranitelji a i socijalni radnici. Bar u Snedrinom slučaju meni se čini da je tako. I to što je Vlajko nas na prvom susretu već zvao mama i tata mogu da zahvalim hraniteljici. Sem toga i socijalna radnica pre toga ga je zvala i pitala da li mogu da dodju mama i tata i rekla da smo mu kupili krevet auto(pravi pogodak vidim iz ove perspektive jer naš mališan jako voli da dobija stvari i da on ima najviše, najbolje). Ali isto se slažem sa tobom da je to važno naročito u slučaju usvajanja. U biološkom usvajanju pa i nekako, znam neke ljude kod kojih je dete još kad sam ja bila mala zvalo roditelje po imenu. Ali ovde gde se identitet stalno preispituje, pa će doći i do preispitivanja našeg roditeljstva to što smo uspostavili sigurne i trajne nazive "mama i tata" mislim da ipak znači kao orijentir. Nas Vlajko nekad iz šale pozove po imenu, ustvari za mene samo kaže nadimak, sinoć prvi put kad smo raspravljali o imenima kaže i moje pravo ime i nadimak... a muža nekad zovne po imenu kad ga ja dozivam, pa on ponovi više u šali ali ga ja odmah upitam - A šta je tebi Pavle (mm)? - Tata. - A šta si njemu ti? - Sin.

Ja kažem nisam za duži period adaptacije, ne vidim svrhu. Da socijalni radnici nešto zaista pomažu u adaptaciji pa hajde... Ali to je minimalno, oni su više samo kontrolori. Usvajanje je trajan proces i mi ćemo trajno živeti sa tim pitanjima o identitetu. Ipak smo sigurniji kada konačno postanemo roditelji, sem toga ukoliko nećemo da govorimo u vrtiću to ometa da se dete upiše, a ako ne ide u vrtić ne može da se socijalizuje (bar u Beogradu je sada tako,sva deca idu u vrtić i glavno društvo im je iz vrtića). Nama su sami socijalni radnici govorili - nipošto ne govorite o usvajanju u vrtiću, vaspitačice nisu naučene oko toga i više ćete problema imati ako znaju nego ako ne znaju, pa onda - što ga ne upišete, vreme je da krene... Pa kako da krene kad treba da ne govorimo a nemamo papire, dete ima staro prezime? A to, pa daćemo vam konačno usvajanje uskoro...

Ne, nisam se dobro izrazila. Formalno-pravno ne znam da li je 6 meseci mnogo ili malo. Ako vi kazete da je OK, verujem da jeste.

Meni nije jasno kako soc. radnici iz sopstvenog iskustva (ako nista drugo) ne pomognu roditeljima rekavsi im da se upravo formalno-pravno sve zavrsava za tih 6 meseci, ali da period te, da tako kazem, primarne adaptacije moze trajati duze ili krace.
Nekad neke stvari koje su nama logicne i ociglede drugima nisu pa ako ih ne verbalizujes moze da se dogodi da drugi to ne kapiraju ili pogresno kapiraju. Mozda ima roditelja koji zaista racunaju da se adptacija zavrsi za 6 meseci zato sto im je tako recno. Uh... Nadam se da sam sad bila manje konfuzna

Ne znam da li je ovo polako otislo u off. Simona, izvini ako je tako.

Nemam kad da pišem samo vidim da sam napisala biološko usvajanje, htedoh reći roditeljstvo... Nema veze za off, i nije, ima veze sa nama... Pisaću kasnije, Vlajko me propituje šta je to na Lilyonoj slici i da li ćemo to da vežbamo a moram i da spremim doručak...

Simona,
ja bih verovatno burno reagovala na to što je mama rekla za ime. Al' dobro, ja sam ja, ti si ti...i ne znam kakav je vaš odnos, iz tvojih postova mi vrlo često deluje da je ona autoritativna i tebe često čini uznemirenom i nesigurnom. Ponavljam, iz tvojih postova mi se tako čini, ne znam kako je u realnosti...Izvini na indiskretnosti..
Paris,
i ja apsolutno igranje sa lutkama, šnalicama ne povezujem sa seksualnom orijentacijom, već sam se pitala šta je koren toga da se toliko o tome zazire u ovom društvu. Ponovo se izvinjavam na off-u i što sam pomenula mog druga mada ne mislim da je priča o homoseksualnosti nešto što treba da se izbegava.
Lylia,
slažem se sa tobom da bi socijalni radnici mogli drugačije...joj, svašta bi oni mogli drugačije ali opet hvala onima koji mi dadoše moje zlato...
Nadam se da je Vladi bolje...

Evo prvo snimaka pa ću kasnije da pišem

Ovde se pored nas pojavljuje i moja majka

[Only admins are allowed to see this link]

Ovo je današnja predstava, tu je i svekrva

[Only admins are allowed to see this link]

Hvala vam

Zaboravih da vam napišem da je otkriven uzrok što se protivpožarni alarm uključio usred noći i što smo osećali izgoretinu.... Jedan od stanova ispod nas nije prodat i radnici su valjda ostavili klime ili je nastao neki drugi kvar na grejanju i to je tako bilo danima tek stan je bio pun dima i opasnost od požara je bila realna... no na sreću nije došlo do toga...

Lilya,
bar nama su u školi roditeljstva rekli da je usvajanje traje celog života,pitanja kad krenu nikad se ne završavaju samo se priča proširuje. Tako da je negde valjda ljudima jasno da se sa tih šest meseci ništa ne završava. E sad, zavisi od ljudi a i od deteta. Moj Vlajko se još uvek plaši da ide sam iz sobe u sobu, ne onoliko koliko u početku, ne uvek ali strah postoji... Neki roditelj bi mu rekao "dečaci se ne plaše", dete bi suzbilo strah i mogao bi da kaže - eto navikao se na novi stan... Ja mislim da taj metod nije dobar, da strah time nikako nije rešen a da ne pričam da nisam za takvo vaspitanje dečaka. Ali nisam ni da dete beskonačno razvija strahove, mora da se trudi da ih savlada. Pitam ga ima li tamo neka baba roga ili krenem sa njim pa se šalim i malo ga štipkam ili je najbolji metod koji sam čula od Sare vikanje... Taj metod nekad i Vlajko sam predloži pa kaže ja idem u svoju sobu a ti me dozivaj... Isto vrtić, na neki način nakon šest meseci nije bio spreman da krene ali ako se tako počne ne bi bio spreman nikad. Krenuo je pa je onda bila nova godina i oni silni praznici kad je bio sa nama pa sad vikendi, provodimo verovatno mnogo više vremena sa njim nego biološki roditelji u tom dobu... On još ima jaku potrebu da bude sa nama kako bi pretpostavljam nadoknadio vreme u kome nije bio sa mamom i tatom, takodje i sa bakama, i ostalom širom porodicom. Sa drugom decom jedva da ga nekad ubedimo da se vidi. Ali ja opet gledam da se vremenski pridržavam nekog hm... pa odvajanja, nekog stavljanja u normalni tok... Nakon šest meseci vrtić, nakon osam vrtić duže, dotle smo stigli, a kad bude deset ako bude po planu upisaćemo ga na sport i negde kad je godinu dana ne očekujem da će nam se sve rešiti ali bar ćemo moći da kažemo šta smo zajedno radili prošle godine u to vreme... A onda će doći nova letovanja. I to je u početku problem - dete ima sećanja samo na hranitelje i život kod njih. Kako vreme odmiče naših uspomena je sve više i više. Tako da se ja trudim da sa jedne strane budem otvorena za razgovor a sa druge strane da mališan nastavi dalje da živi. Pa mu nekad kažem da je život pred njim, da razmišlja o lepim stvarima koje ga čekaju, ako se žali da ga boli noga pa ruka pa zub pa glava je počnem da se šalim da je on verovatno deda Vlada a on se smeje i tako...

Struzzo,
dobro si procenila za moju majku. Mada mm zna i mene da kritikuje da sam se njoj mešala u odnos sa mojom sestrom. Ja to ne vidim tako ali verovatno da postoji i druga strana. Što se offova tiče, meni ne smeta ionako naš mališan stalno smišlja nešto pa se brzo razgovor vrati na njega.

Draga Simona, HVALA ti sto si podelila sa nama vase glumacko umece!!!

Istinski sam uzivala a na trenutke sam imala utisak kao da je iza lutkica Lepotan, tako i on ima ponekad taj nezan tanusan glasic. Vlada je bas talentovan, vidi se.



Predivno, hvala ti!

Simona, ulepsali ste mi dan. Hvala vam na tome
Vlada je predivan

Ja sam upravo odgledala sa mojim sinom. Drugar je oduševljen, Vlado! Samo je čekao kad će da proviri tvoja glavica da bi je prstićem dotakao na ekranu i oduševljeno govorio: bata, bata! Na kraju ti je tapšao.
Bravo, bravo, mili dečače!

Hvala vam na takvim pohvalama za Vlajka. Sad ste i meni ulepšale dan a prepričavam i mužu pošto znate da zajedno radimo. Sve mislim da smo mi možda pristrasni kako već roditelji znaju da budu mada kažu i u vrtiću da je talentovan za glumu. A posebno me je ganula Struzzolinova reakcija, moraću da pročitam i Vlajku kako je mali drugar reagovao.

Grlim vas

Simona,dete za ruku i pravo u neku dramsku sekciju.Uživate u predstavi i ti i on. za malog glumca.

Hvala Jamajka. Malo me je zbunio tim talentom, ja htela da ga uskoro upišem na sport a sad sam u dilemi to ili škola glume... Naravno može i oboje ali plašim se da ne pretrpam dete.

No trenutno imam drugih briga. Vlajko je pokazao bes prema mm u vrtiću,pobesneo jer je hteo da mu uvuče duks pa se vaspitačica iznenadila i rekla mu da kaže ako ima neki problem. Možda će ga i one pitati oko toga, možda bi i mi trebalo da kažemo da je dete usvojeno. No plašim se da ne prodjemo kao što su Sara ili Yvonne pisale da je kod njih pa da sve što dete na dalje uradi bude - to je što je usvojen. Mada je Maman čini mi se imala pozitivno iskustvo sa vaspitačicama. No u tom obdaništu je još troje dece iz naše zgrade pa ako kažemo rekli smo i u naselju a i u školi... Baš sam besna i na sebe što ne možemo da rešimo taj odnos sa mužem, sad smo opet pričali ali ništa ja ne znam što je dete besno na njega,niti ono zna da objasni. I tužna sam jer ćemo tek sa većim brojem ljudi imati nove probleme sa predrasudama.

Kako on slatko prica, ma da ga ugnjavis tako medenog. A da sam se nasmejala...eeeee danas mi je to trebalo, te hvala na razveseljavanju. Divan je sto ukljucuje i vas u igru i sto mi je bilo slatko kad je rekao tata.
Sto se tice vaspitacica i sto jos niste rekli...mislim da treba da ih jos malo "osacujete" da li su sposobne i da budu u stanju da, bez obzira na saznanje da je Vlada usvojen reaguju u bilo kojoj situaciji kao prema deci koja nisu usvojena?
Uh, sebi sam konfuzna u postavljanju pitanja(mozak ne radi punom parom).

Kakav lutkić maleni...otkinuh na glasić mili-uopšte ne mogu da ga zamislim ljutog...
ljubi svoje zlato i od nas!

deca gledala par puta klipove i odusevili se

Hvala vam

Danas je jedan od onih dana kad je bolje ne ustajati iz kreveta mada kako je samo se nadam da ne bude gore... Muž se razboleo, jutros temperatura 38 C pa otišao kod svekrve da ne zarazi nas a i da ja ne bih morala da se brinem i o njemu i o Vlajku.

Jutros kad sam ga odvela u vrtić pričam malo sa vaspitačicom tek čujem "danas nam je divan dan". Ja pitam je li to i danas neki rodjendan kad ona kaže ma ne, to se oni tako stalno igraju... Stalno Pa nije čudo onda što razmišlja učestalo o radjanju i sl... S te strane bi bilo bolje da vaspitačice znaju za usvajanje medjutim kažem tu su i deca iz zgrade pa jednom kad kažemo objavili smo svima... A onda ćemo imati nove probleme sa predrasudama. Ne znam, ne mogu da procenim kako bi ove vaspitačice reagovale, možda i ne bi loše ali kažem ne plaše mene toliko one nego te predrasude okoline. Mislim možda će se doznati i ovako, verovatno, svejedno ću morati da ga pripremam za susrete sa ljudima sa predrasudama ali bar ja ne moram da im pomažem u širenju obaveštenja... A i eto zanimljivo da se u vrtiću i zgradi još ne zna, što duže ostane tako to bolje, ipak je dete svakim danom sve veće pa i mogućnost objašnjenja veća.

Onda na poslu sve nešto me zovu, ne znam gde ću pre, a dobila pa me stomak boli... Ma najradije bih se vratila i zavukla u krevet ali ništa od toga. Nakon posla/vrtića idemo kod mojih pa ćemo kući doći tek uveče. Ionako smo sami pa mi je lakše da budemo kod mojih mada će muž kod majke ostati i narednih dana. Trudim se da se osećam srećnom što smo bar nas dvoje zdravi, samo da tako ostane... Napisah na drugom topicu da su i kod mene u firmi skoro svi bolesni, baš ne pamtim da je neki virus baš tako bio rasprostranjen... A ako se Vlajko ili ja ili oboje razbolimo bićemo sami, bez muža... No neću da mislim o tome, valjda se neće dogoditi.