Dnevnik Vilenjaka Vlade :)

Meni se cini da je on do sada rastao u sasvim razlicitom okruzenju, nekako slobodnijem i onda uskocio u neki sistem gde je sve organizovano. Ne sumnjam ja, da bi on, kad bi ga pustili na livadu sa gomilom dece i loptom, umeo da se snadje i uziva i izigra "za sve pare", al "skolica sporta" je suvise formalna i mozda mu se zato to nije dopalo, On vec ima vrtic sa programom, sad jos i skolica sporta, pa onda neki jezik.... Ja verujem da je on pun energije koju vi pokusavate da kanalisete, al, ipak, mozda ga treba samo pustiti napolje, u park, ili negde u prirodu....
Do sada nikada nisam posala moje misljenje, ali Simona, iskreno, on je decak koji bi da lakira nokte, sminka se, igra se igrackama kojima se igraju devojcice, isao bi na balet... koliko god se trudili da nadjemo opravdanje za sve to, ipak je tu nesto cudno. Ne zato sto to ne radi vecina, vec zato sto jednostavno to ne rade muska deca. I mozda stvarno treba ozbiljnije da razmislite o tome. Gledam danas Lenku, prolazimo pored Intersporta, ispred ima gomila bicikli, naredjanih jedna do druge, velike, male, razlicitih boja, ona prilazi i hvata se za neku roze - zensku, a ona ima 2 godine, nema pojma nista, pa ipak se prirodno hvata za nesto sto je namenjeno zenskom polu.
Nemoj da se ljutis, ako sam bila malo vise iskrena, iz najbolje namere je.

Hvala vam :)

Muž se složio za ples pa ćemo i to da pokušamo...

Neno,
upravo tako ja razmišljam kad je ples u pitanju. Nije balet baš što je hteo ali možda bi mu balet bio i preozbiljan jer se traži dosta discipline a pitanje je koliko je on za to spreman. A ples je veseo, videla sam neke zanimljive programe, koliko sutra tj već danas ću zvati. Nije baš balet ali je isto pokret, muzika, a društveno je prihvaćenije.

Milijana,
i ja sam stalno isticala razliku onog što je bilo a i kako je sad... Ali sam rešila da se više ne obazirem na to. Ipak je prošlo devet meseci a vreme teče i dalje. Ne možemo mi stalno živeti sa nekom pričom kako je bilo kod hranitelja ili kako bi eventualno bilo kod bioloških roditelja... Kako se mi navikavamo na dete tako i ono mora na nas, a da je trebalo da živi na nekom drugom mestu ne bi ga dodelili nama... To ne znači da ću da mu nametnem neku aktivnost koja mu ne prija, i za ovu školu sporta smo mu rekli ako hoće hoće ako neće i ne mora, isto i za ples. Što se izbora igračaka i sl tiče, svesna sam ja da to nije uobičajeno za dečake. Ako je to njegova priroda meni to nije problem. Ono što me brine to sam negde pisala u prošlom postu je stepen te ekscentričnosti za četiri godine, ne bih da sputavam njegovu prirodu ali ni da ga to vodi u izolaciju... Ima i drugih nesvakidašnjih ljudi pa opet moraju da žive u zajednici. Nastojaćemo da ga uklopimo, nije mu odgovarala školica sporta i društvo tamo, da vidimo kako će biti na plesu... Ako na svakom mestu ne bude nikog odgovarajućeg onda to nije više problem sa prirodom već je ona samo izgovor za neuklapanje sa decom ali nadam se da neće biti tako...

Simona, ja opet pisem pa brisem i tako u krug
Bas sam pokusala sebe da stavim u tu situaciju: odlazim prvi put na sportic sam i nikog ne poznajem i svi se vec ukopili i znaju sta da rade i ni meni ne bi bilo prijatnoo pravo da ti kazem.
Plus sto mu je i vrtic relativno nov.
Pokusajte jos jednom ako mu se ne svidi, sta da radis kad dete ne zeli da ide na sport. Mozda da pokusate sa nekim individualnim sportom ili kao sto ti je vec Nena predlozila plesom, folklorom, glumom... Ja svakako mislim da gde god da ga odvedete, njemu treba malo vremena da se privikne jer mu je sve novo, nova deca, nova situacija, novi odrasli... Jednostavno jos uvek nije dovoljno siguran, a ti sama znas da se sigurnost ne gradi preko noci i da za istu treba vremena i poverenja. Vi ste po meni sjajni u gradjenju poverenja i uopste u vaspitanju deteta, ali prosto ne moze sve odjednom.

Ne bih se slozila jedino sa Mili da je njegovo ponasanje cudo samo zato sto je drugacije od onog sto nam drustvo nameca kao uobicajeno. Ali je svakako teze za one pojedince koji makar milimetar jedan izlaze iz tog nametnutog slablona. Jbg, tu smo gde smo

Lilya,
hvala...

Pisala sam i na sportu, zvali smo vezano za ples i ići ćemo to, naravno ako se Vlajko složi Nisam mu pominjala ples dok se ne raspitam. Ja sam na poslu ali sva poletna, kao da se ja upisujem Iskreno, nije se ni meni dopala ta školica sporta. Nekako je prestrogo, viču na decu, ne znam koliko bi to bilo za našeg mališana. Ja sam trenirala džudo u teen godinama i imali smo dva trenera, jedan je imao blag pristup a drugi oštar. Ja sam mogla da treniram kod obojice, mada je prvi trener bio "moj" ali bilo je ljudi koji su mogli samo kod jednog ili kod drugog i koje je promena trenera slamala. Kad se setim tog drugog, on je išao čak i na vredjanje, da te ubije u pojam kao to mu je bio metod da izvuče maksimum. Kod nekih ljudi je bio kontraefekat i on bi ih zaista pokopao i kad se setim devojke plaču, učini ih nesigurnim, ali ja ništa samo sam se smejala i tom pristupu, nije mi izvlačio maksimum a nije ni minimum, prosto sam sagledavala nekako "iza" i zašto trener to čini... A bila je jedna moja prijateljica koja je samo tog oštrog trenera volela, kod nje je zaista to delovalo da izvuče maksimum iz sebe a ovaj drugi joj nije ležao. Tako da mora i trener da odgovara i ambijent i kod starijih a kamoli kod male dece. Naš sin sve mi se čini da nekako ne može da prihvati taj oštar pristup, da mu samo stvara otpor, možda mu se zato nije svidelo. Mada sam ja to i predvidjala i izabrala blažu školu sporta od dve za koju su mi prijatelji pričali ali i ova je pregruba za nas, kakva li je tek ona druga I tako... videćemo, u pravu si ti da je sve to njemu novo, da možda nije spreman. Ali i krenuli smo od njegove želje i kuknjave da hoće da ide na još nešto sem u vrtić, do duše hoće na balet... Sad sam našla da imamo i kapueru isto blizu, to je tek meni sjajno ali što je meni ne znači da bi bilo i našem mališanu. U svakom slučaju videćemo šta nas čeka na plesu.

Danas ja dolazim kod mojih i počinjem da pričam Vladi o plesu... tek on mi odgovara da hoće sa kumićima da trenira (idu u školicu sporta) i da ne voli balet... Odmah sam ukapirala da je moja majka umešala svoje prste i bilo mi je tužno koliko je decu lako izmanipulisati i okrenuti ih na ono što odrasli hoće a zašto... da bi kasnije bili nezadovoljni i tragali za svojim željama koje su znali pre nego što su ih ubedili da to ne žele... Rekla sam detetu da ne sluša baku i da mora da istraje u onome što on želi... Moja majka se slatko smejala i naravno "priznala" da je uticala na dete. Posle smo ipak rešili da idemo na ples... A nisam vam opisala ni jednu još mučnu scenu iz školice sporta... Jedan mali nikako nije mogao da prati to, vidi se da ga ne zanima sport uopšte i da želi da je na drugom mestu u tom trenutku. Inače slatko dete i ja bih ga pustila ako ga već teraju da pohadja tu školicu sporta koja vidi se da ga ne zanima, vrlo važno da li skače sa dve noge ili jednom... medjutim ta trenerica je toliko drečala na dete, kažnjavala ga kod svake vežbe da je meni bilo muka. Dete ima oko četiri godine kao i Vlada i dovoditi ga na trening gde roditelji plaćaju da bi neko sat vremena drečao na dete i da bi ono izlazilo istraumirano sa treninga... jezivo...

lilya ::Ne bih se slozila jedino sa Mili da je njegovo ponasanje cudo samo zato sto je drugacije od onog sto nam drustvo nameca kao uobicajeno.

Lili, ne namece nama to drustvo, vec priroda. Zato sam i navela primer Lenke i bicikle. Nije njoj drustvo to nametnulo, vec je to nesto sto joj je urodjeno.

Milijana,
mislim da je sklop društva i prirode. Eto navela sam i ja gore primer moje majke kod koje je Vlajko bio nepuna dva sata dok sam ja došla i "zaključio" da voli sport a ne voli balet. Sve zavisi koliko roditelj da detetu slobode da se slobodno razvija. Inače što se Vlajka tiče pisala sam već da on voli i muške i ženske i igračke, kreće prema svemu, kako koji dan i kako je raspoložen. Mada u ovome što pričaš ima neke veze jer je do konstrukata društva došlo pretpostavljam preko prirode, nisu sasvim nepovezani. Mada su opet oni konstrukti i razlikuju se od vremena do vremena npr plava boja za dečake a roze za devojčice je novijeg datuma, nekada je roze smatrana muškom bojom dok modnoj industriji to nije palo na pamet da promeni... Ili štikle, baš sam o njima skoro čitala neki članak, u sedamnaestom veku i nešto kasnije su ih nosili isključivo muškarci da bi kasnije postali modni detalj kod žena...

i ja mislim da boje nisu merilo. moja jedna se hvata za roze, a drugoj je svejedno... ali one su od prvog dana u roze sobi, sa gomilom roze garderobe pa nije ni cudo sto se hvata za to.... oku je lepo ono na sta se naviklo... a ona naprednija od seke pa primecuje... ili je sklonija primecivanju tih detalja...
osim toga, obe vole da se igraju auticima-kupila sam im kad su imale 10 meseci -i bas vole. prva rec im je bila auto-ako ne racunamo mamam tatat baba deda...
nije vilenjak nista drugaciji -prosto dete jos istrazuje i sve ga zanima. verovatno kod hranitelja nije imao prilike da vidi neke stvari pa mu sad zanimljive...
a ta trenerica.... strasno...

Hvala Neno :)

Da, mislim da i to što kod hranitelja jedva da je bilo igračaka ima uticaja... Kad je shvatio lepotu igračaka onda bi da ih ima sve, često da proživi i ono što tamo nije... Tako da ima igračaka koje uopšte nisu namenjene njegovom uzrastu, razni piskavci, muzičke igračke, mada smo mu to kupovali na početku ili je uzeo od moje sestre npr kucu sveznalicu... Mada je meni ta kuca isto bila premedena iako nikako nije za moj uzrast a tek kasnije smo shvatili da nije ni za Vladin. Ona ga je očarala, nikako nije mogao da shvati kako kuca priča, ona kaže "volim te" a on joj odgovara ili kaže "ti si moj prijatelj" a Vlada oduševljen, tek je došao kod nas pa mu neko kaže da mu je prijatelj... Nisu mi jasni ni ti hranitelji, ipak oni dobijaju pare za decu na hraniteljstvu, razumem da ne kupuju igračke u meri u kojoj roditelji kupuju ali da deca nemaju pojma da postoje igračke koje govore, pevaju pesmice i sl je već preterano... Tako ima i toga da je Vlada svega željan i da hoće da sve isproba, da uživa u tom čarobnom svetu igračaka koji je otkrio...

Jutros smo imali problem sa spremanjem kakav ne pamtim od početka kretanja u vrtić. Ustao na levu nogu i neće da ustane iz kreveta, neće da ide u vrtić... Pustim ga malo, obično to deluje, nikad se on ne sprema glatko ali jutros neće pa neće... Pretila sam mu da će tata da ga odvede u pidžami u vrtić ali nekako se ipak obukosmo korak po korak. Pitam ga ima li neki problem u vrtiću, sa decom i sl, kaže nema... Muž onda pričao sa vaspitačicom i kaže da nije primetila da ima nekih problema sa decom, lepo se igra i druži ali ima problem sa prihvatanjem pravila u vrtiću, kod njega to teško ide i ona procenjuje da će se tek možda kad prodje šest meseci navići na vrtić... Muž joj je onda pričao kako smo prošli u školi sporta i kaže i ona da je to možda zbog sad opet novih pravila pa da sačekamo. Ja sam mu medjutim rekla već za ples ali sam mu naglasila kako hoće ako mu se svidi neka ide ako neće i ne mora. Ako je to neka neobavezna forma možda mu se i dopadne... Ranije smo nas dvoje radili "pet Tibetanaca" i čini mi se da mu je to blagotvorno delovalo i na duh, moraću opet da mu predložim da vežbamo. Jeste i vreme da treba da prolazi ali opet mislim ne samo ono... Negde on mora da shvata zašto postoje ta pravila, da sam želi da ih prati. Muž isto stalno ističe da je jak ego problem kod Vlade, da ne podnosi da mu neko nešto naredjuje, govori, da bude poražen... I meni svaki dan skoro govori "hoću da radim kako ja hoću" pa onda stisne pesnice ili nešto šutira a meni je sav sladak tako buntovan. Pa mu objašnjavam da ne može to baš tako, biće kako on hoće delimično ali moraju i roditelji da se slušaju, da nije tako ne bi deca živela sa roditeljima. Prihvati ali sa negodovanjem do sledeće prilike... Opet tu mora da dodje neko oplemenjivanje prirode s te strane svaka forma umetnosti može pretpostavljam da doprinese. Prošle nedelje smo hteli u pozorište ali smo muž i ja odbolovali ali se zato nadam da ćemo ovog vikenda otići.

Simona, mislim da mu treba dati prostora kao sto ima ali ne previse. Kao sto si rekla-mora da zna da postoje pravila i da ona maoraju da se postuju. E sad, mozda je bilo mnogo pravila kod hranitelja pa ga to podseca na to i zato se buni. Za igracke, carstvo jeste i ima ih raznih. Edukativnih, drustevnih sa nekima bih se i ja igrala. neko nemoze detetu da priusti lonci- sveznlicu. ali zato ima drugih igracaka koje su mogli da mu priuste. Nema nista protiv kada se Stean igra "kuvanja rucaka".potrpa sve kocke u serpu koju mazne iz kuhinje i mesa. kod kume koja ima devojcicu prvo se zaleti u kuhinju za lutke. valjda mu je to zanimljivo i nema kod kuce. uzme pelenu pa brise svoj stocic za klopu. Moj tata tj deda dobije nervni napad(pa on e decak!) cemu ga ucis itdopet stvar vaspitanja.
Mislim da ta nova aktivnost treba da bude nesto sto voli, makar i da proba pa nek odustane. Pa onda nova dali sport, ples, plivanje ili gimnastika ili dzudo a mozda i sve. On ipak sad uci, istrazuje. Moada je i samo ispunjenje nejgove zelje dovoljno i njmeu znaci ( mislim na psiholosku stranu) u smislu trazio sam, uspeosam, bio sam - vodili su me- ali mi se ipak ne svidja. mogucnost izbora je isto nesto sto je za njega na neki nacin novo.

Zaboravih da napišem da nam je danas devet meseci otkako smo upoznali Vladu i da smo se baš danas dogovorili da će nam drugi rodjendan biti 21. maja... Ne podsećam ga svakog meseca na to, mada se ja setim prvo svakog 19. jer je stariji za po jedan mesec, pa onda svakog 21. pa onda svakog 28. kad je došao kući, pa često i 29. jer je tada bilo konačno usvajanje... No ipak će nam ovaj 21. maj biti dan drugog rodjendana ali ću Vladi objašnjavati tek pred taj dan...

Simona, opet ja kod tebe u dnevniku. Ja ne znam da li je neko dosadniji ovde od mene
I moram nesto iskreno da ti kazem. Tvoja mama nije fer. Stvarno vam ne treba da jos neko dodatno zbunjuje dete.
Takodje, mislim da bi trebalo malo da popustite sa tom pricom dodatnih aktivnosti posle vrtica. Neka ga nek se malo sve slegne. Prvo je hteo na balet pa ste mu objasnili da to bas i nije za njega, pa krenuo na sport, ali mu se ne svidja i onda baka ga "suptilno" ubedjuje da ipak ide na sportic i ti ga pitas za ples. I ja bih se zbunila i pitala sta da radim i sta zelim. Nemoj pogresno da me shvatis, stvarno sam najdobronamernija

Btw, nije losa ideja da krene na bilo kakvu ideju sa nekim detetom koje vec poznaje i sigurno bi i njemu bilo bolje, ali ipak na ono sto on zeli. Eto.

Toj devojci koja trenira decu u skolici u koju ste ga vodili, ja ne bih dala ni kuce da mi dresira, a ne dete da joj ostavim da se dernja na njega.

cici ::Simona, mislim da mu treba dati prostora kao sto ima ali ne previse. Kao sto si rekla-mora da zna da postoje pravila i da ona maoraju da se postuju. E sad, mozda je bilo mnogo pravila kod hranitelja pa ga to podseca na to i zato se buni. Za igracke, carstvo jeste i ima ih raznih. Edukativnih, drustevnih sa nekima bih se i ja igrala. neko nemoze detetu da priusti lonci- sveznlicu. ali zato ima drugih igracaka koje su mogli da mu priuste. Nema nista protiv kada se Stean igra "kuvanja rucaka".potrpa sve kocke u serpu koju mazne iz kuhinje i mesa. kod kume koja ima devojcicu prvo se zaleti u kuhinju za lutke. valjda mu je to zanimljivo i nema kod kuce. uzme pelenu pa brise svoj stocic za klopu. Moj tata tj deda dobije nervni napad(pa on e decak!) cemu ga ucis itdopet stvar vaspitanja.
Mislim da ta nova aktivnost treba da bude nesto sto voli, makar i da proba pa nek odustane. Pa onda nova dali sport, ples, plivanje ili gimnastika ili dzudo a mozda i sve. On ipak sad uci, istrazuje. Moada je i samo ispunjenje nejgove zelje dovoljno i njmeu znaci ( mislim na psiholosku stranu) u smislu trazio sam, uspeosam, bio sam - vodili su me- ali mi se ipak ne svidja. mogucnost izbora je isto nesto sto je za njega na neki nacin novo.

Hvala Cici.

Kod hranitelja je bilo s jedne strane strogo jako a s druge strane sloboda,morao je da se oblači, ostavlja stvari na mesto i sl ali se nisu bavili da li jede, da li ide bos i sl (to su bar moji utisci)... No nas su savetovali od prvog dana da se postavimo, nova kuća nova pravila, pa sam se ja trudila da tako činim. Ipak je u medjuvremenu kažem i devet meseci prošlo pa se trudim da se ne obazirem na to više kako je bilo, dete mora da nastoji da se adaptira kako je sad. No verovatno uz prirodu samog deteta i ti raniji uslovi utiču kao i promena, strahovi. Inače danas pričam ja sa mojim ocem i on kaže da je dete "bandoglavo", njih dvojica se kao kockaju pa kad Vlada vidi da gubi smislio je nova pravila a ako moj otac kaže da ne može tako e on onda neće da se igra uopšte. Kažem ja da liči na mog strica, to sam već spominjala, a moj otac kaže da liči i na mene nisam ni ja bolja kad za nešto zapnem, ne moram da idem čak do strica I ja mislim da je bolja ta mogućnost izbora, priča, priča, umetnost i sl... Sa takvom prirodom strogošću se ne može postići mnogo bar ja mislim. I taj vrtić je blag a opet mu je i tu teško da prati pravila... ali je i tu bilo dobro što je sam izabrao (dobro ja sam ga malo navela ali on to ne zna) pa ga ja na to podsećam kad god zameri nešto vrtiću I svaki otpor njemu stvara novi bunt, zašto sad ne može balet, i zašto su neke igračke ženske a ne muške, baš on tako neće i voli da kontrira... Sad je najzanimljivije pošto jede u vrtiću ja kažem da ne mora sa nama da jede a on onda baš hoće. A ranije smo toliko ratovali oko hrane... Mislim da kod njega samo objašnjavanje, shvatanje da nešto stoji iza toga, shvatanje uzroka deluje... Ustvari možda je tako i kod mene, kao mladjoj su mi sva ta pravila bila smešna i samo shvatanje šire slike mi je omogućavalo da ih shvatim. Ali opet je rani uzrast u kom se on time bavi, ja sam se bavila pravilima u onom periodu kad su mladi često buntovni a kod Vlade je to baš rano krenulo... I teško je u tom uzrastu objašnjavati svet kad ga tako malo poznaje, a opet ako ne objašnjavam ne shvata zašto dolazi u sukob sa tim svetom.

lilya ::Simona, opet ja kod tebe u dnevniku. Ja ne znam da li je neko dosadniji ovde od mene
I moram nesto iskreno da ti kazem. Tvoja mama nije fer. Stvarno vam ne treba da jos neko dodatno zbunjuje dete.
Takodje, mislim da bi trebalo malo da popustite sa tom pricom dodatnih aktivnosti posle vrtica. Neka ga nek se malo sve slegne. Prvo je hteo na balet pa ste mu objasnili da to bas i nije za njega, pa krenuo na sport, ali mu se ne svidja i onda baka ga "suptilno" ubedjuje da ipak ide na sportic i ti ga pitas za ples. I ja bih se zbunila i pitala sta da radim i sta zelim. Nemoj pogresno da me shvatis, stvarno sam najdobronamernija

Btw, nije losa ideja da krene na bilo kakvu ideju sa nekim detetom koje vec poznaje i sigurno bi i njemu bilo bolje, ali ipak na ono sto on zeli. Eto.

Toj devojci koja trenira decu u skolici u koju ste ga vodili, ja ne bih dala ni kuce da mi dresira, a ne dete da joj ostavim da se dernja na njega.

Hvala Lilya :) Slobodno piši, ja tako volim tvoje postove i inače a naročito kod mene u dnevniku...

Da, moja majka je dodala još... Naročito što je znala da ću mu ja ponuditi odlazak na ples ili je to uradila baš zbog toga. Za razliku od svekrve koja je oduševljena idejom plesa pričala sam moja majka je sva u fazonu striktnih uloga za žene i muškarce... Pa pre nego što sam ja došla sa idejom plesa (znala je da ću doći sa tom idejom jer smo pričale pre nego što je ona krenula po dete u vrtić) ona je već obrlatila dete da ono želi sport (kao i svi pravi muškarci jelte). I za jutrošnji sukob oko kretanja u vrtić je baka sigurno malo doprinela jer je prva poruka koju mi šalje bila da li smo oterali dete u vrtić, kao da ga šaljemo na robiju... No dete obožava moju majku i ona na njega ima veliki uticaj... a od njenog "prevaspitavanja" nema ništa, kakva je takva je...

Uh....ne znam šta da ti kažem, osim da se slažem sa svim što je Lilya rekla
Ja kad sam sa decom (pa makar bilo njih 35 u učionici) jako sam staložena, mirna i nasmejana, čak i kad sam umorna, boli me glava, a oni nemirni. Međutim, kad moja mama krene da mi priča kako nešto NE treba uraditi, ili nešto drugo treba, ja odlepim i ni sekund ne mogu da izdržim da joj ne odgovorim. To je zato što ona čitavog života tera svoje i kontrira. Ne valja biti takav!

Hvala Mirjana :)

Evo prošli smo slično i na plesu... Sedeo sa nama i nije se odmakao, još je kukao da ide u Mekić ali nekako izdržasmo do kraja. Htela sam da izdrži do kraja da stekne ceo utisak a ne da ode sa pola treninga gde su oni koraci u plesu, pretpostavljala sam na kraju da je opet veselo kako je i bilo... Svidelo se to njemu više nego sport, rekao je upisaće kasnije...

Tako da ništa za sada od upisivanja nečega. Ono što se meni ne dopada je ta usmerenost na nas, želja da se igra sa nama, što mi donekle možemo a odnekle ne možemo jer nismo deca i niti imamo energiju dece niti znamo da se igramo na način kako se deca igraju. Na kraju je nezadovoljan i on i mi. Ali šta da radimo kako nam je tako nam je... Važno je da se na vrtić navikao. Mada i to ne ide bez otpora, ujutru se spremimo samo zahvaljujući mojoj veštini i pročitanim knjigama - ako se buni ostaviti ka pet minuta, pričati o tome gde se ide posle vrtića, davati jasna i konkretna upustva, ako neće da se oblači navući majcu do pola pa ga ostaviti da sam obuče... Sve to kod nas deluje, sreća da ljudi ispisaše te knjige sa savetima... Ali onda budem umorna već od ranog jutra. Ne znam kako to kod vas izgleda (a i deca su većinom ovde manjeg uzrasta) ali neki roditelji se meni hvale da se deca kod njih spremaju za vrtić bez problema, sama. Do duše srela sam jedno jutro Vladinog vršnjaka iz zgrade, nosi ga deda, Vlada već uveliko u vrtiću a to dete nešto izvodi, tako da i od goreg ima gore... Ali dobro danas je još nedelja, idemo u pozorište a o vrtiću ću razmišljati sutra...

Sve u svemu, od neke aktivnosti van vrtića za sada nema ništa... Muž je preuzeo da će ga uglavnom on voditi ispred zgrade i na razna mesta kako je bilo i prošlog leta... a od jeseni videćemo...

Ako nece ni na ples ni na sport i ne mora.
Simona, u takvoj je fazi i zeli samo sa vama da se igra i to je to, igrajte se sa njim smisljajte razne igre, a kada krene lepse vreme pravac parkic ili negde gde ima dosta dece.
Drugari masem vam i nadam se da cemo se videti u maju kada bi trebalo da bude druzenje.

Hvala Maus.

I ja se nadam da je to faza. Baš maločas je muž našao neko pitanje psihologu u novinama o devojčici od pet godina koja u kući priča ali van kuće ni da progovori samo uz roditelje. Svideo mi se odgovor a i rešenja moraću još jednom da pročitam kasnije. Naime dok je muž čitao Vlada je ometao, eto koliko bi on saradjivao kod psihologa. Uzroci su bili u samoj ličnosti, životu u ruralnim krajevima sa malo kontakata, to sam upamtila a znam da je bio još koji a Vladu sam mogla da nadjem u više kategorija... Ali rešenja su bila ne forsirati, nastojati da dete nadje bar jednog dobrog druga pa polako. Zatim učenje po modelu, a od mog muža se teško može naći društvenije stvorenje, zato on i vodi Vilenjaka napolje jer se odmah raspriča sa mamama tatama, dečicom pa uključi i dete. Ja nisam baš nešto društvena kad su komšije u pitanju ali dobro sa mnom može na druženja sa prijateljima, Kutanjkama... Nadam se da dolazimo i u maju...

Evo ga sad pa ne mogu više da pišem... Uglavnom taj odgovor danas mi je ulio optimizam, biće valjda sve u redu vremenom, naravno uz naš neki trud...

Drugari Ja bih se skroz slozila sa Misicom, ne ide mu se nigde i to je sasvim ok, mozda je i premali za toliko vankucnih aktivnosti. Mozda sto vise igranja sa decom u parkicu i po igraonicama( sada u zimskom periodu).
Kako se slaze sa decom iz vrtica, ima li tamo dosta drugara....?

Simona, kako stignes sve to da citas vezano za roditeljstvo, da pises diplomski, ides na posao, igras se sa Vilenjakom i radis sve ono po kuci sto ima da se radi? Ja vecinu dece koje znam, a koja su jedina u kuci, traze svu paznju roditelja i samo se sa njima znaju igrati. Nemoj da te to toliko opterecuje i da mu trazis zamene. Lepo ti rece Misica, igrajte se sa njim. Kad bude lepse vreme, vise ce biti napolju, pa ce biti umorniji kad se vrati kuci. Drugo, kad bude veci, imace svoje drugove sa kojimce se igrati. Jos je mali. Imate li u komsiluku nekog vrsnjaka da dodje kod vas ili da Vilenjak ode kod njega?

Simona, pošto ste svi nezadovoljni na kraju igre, pretpostavljam da je to zato što pokušavate da se igrate na njegov način, tj. na neki način vas on vodi. Probaj da ti njega uključiš u kućne poslove, tako što će ti pomagati da odradiš što se mora, a od toga napraviš igru, takmičenje i sl.
Npr. daš mu da ti meri sastojke za kolač. Skoro sva deca obožavaju vagu.

Hvala vam

Juče smo bili u lutkarskom pozorištu. Trebalo je da gledamo "Pinokia" ali se neki glumac razboleo pa smo gledali "Tri praseta". Vlajku se dopalo ali sam odmah videla da je razočaran zbog dužine predstave i da mu je nekako prekratka i prelagana, da je više za niži uzrast (pa ta predstava i nije bila naš izbor nego silom prilika završismo na njoj). Kad sam ga pitala da li mu se više dopala ta predstava ili "Pipi kratka čarapa" koju smo gledali prošli put kaže ova druga. Dopada mi se to što ima neki svoj stav i ima slobodu da ga izrazi. I vezano za aktivnosti van vrtića ako se već tu nije našao bolje što je rekao i odbio to nego da je išao nerado poput onog dečaka iz škole sporta što ga stalno kažnjavaju.

U vrtiću ima drugare ali nema neke posebne vezanosti za njih, niti želje da nekog vidi van vrtića. Ono što Vlada rado radi kad dodje iz vrtića je ili da bude sa nama ili da bude kod mojih ili kod muževljevih. Ima tri drugara iz naše zgrade a ima i dece iz naselja koju je letos sa mužem upoznao i koja bi i sada kad se ne igraju toliko napolju češće da ga vide... Problem je što Vlada to ne želi, ako predložimo neko vidjanje sa decom ne ide mu se, na rodjendane takodje, čak i sa mojim kumčićima sa kojima voli da se igra ako ih spomenem uvek kaže da ih je skoro video (a prošlo je mesec ili dva)... Mi ne forsiramo te aktivnosti jer opet i one treba da su izraz njegove želje... Tako da prodju nekad i nedelje a da su zabava van vrtića samo naše aktivnosti ili u našim širim porodicama. Ali ako neko od tih prijatelja inicira baš vidjanje ili su dečiji rodjendani odemo i onda posle tog prvog otpora zna da se lepo zabavi. Sa druge strane on je vrlo živ, pun energije i bilo bi bolje da češće želi da vidja decu. Uključujemo ga u kućne poslove ili ga stavim da se igra pored mene dok ja peglam. No to opet traje neko vreme a on je željan skakanja, igranja a smo mi tu neadekvatno društvo, evo juče muž skakao po dolasku iz pozorišta i na kraju mu duša bila u nosu a Vlada ne shvata da odrasli nemaju toliko kondicije. Stoga nam se neki sport, ples bilo kakva aktivnost činila kao spas za takvu situaciju. Imao bi još neko vreme za trošenje energije a tu bi išla i stalna deca pa bi možda sa njima ostvarivao neke bolje kontakte kao što je i sa decom iz vrtića.

Moguće da je uzrok takvog odnosa sa decom i njegova patnja za drugarima kod hraniteljice. Dok smo mi upali na mesto roditelja kojih nije bilo, dede, babe, tetka takodje i Vlada uživa u svoj toj pažnji koju nije imao, imao je taj jedan mali krug dece sa kojom se stalno igrao i za koju je bio vezan i prepoznavao ih kao bliske. U vrtić je tamo išao kraće i tu se bio vezao za neku decu ali hraniteljica ga je ispisala kad je čula da će ići na usvajanje znači nekoliko meseci pre odlaska kod nas. To je možda bila greška jer vidim da se Lepotan bolje uklapa sa decom a on je čini mi se išao u vrtić do dolaska kod Snedre i njm. Možda je naravno i do samog deteta. Ali mi je palo na pamet baš nakon čitanja tog odgovora što sam spomenula jer je tu psihološkinja navela kao mogući uzrok problema u komunikaciji boravak u ruralnoj sredini sa ograničenim brojem vidjanja. No šta je tu je, valjda će vremenom sve to doći na svoje...

Što se mog vremena tiče ne stižem da uradim sve kako bih htela i koliko bih htela, sa diplomskim kasnim, kuća nije kako bi trebalo i tsl i za mene je još neka Vladina aktivnost bila spas... Sad ostaje malo i kod mojih sam pa sam tako dobila još neko vreme. Da me ne shvatite pogrešno, ja sam srećna što se dete vezalo toliko za nas, volim da provodim vreme sa njim, možda je sve ovo faza pa će uskoro da otkači mamu i tatu pa gledam da uživam u tome dok traje. Da gledam samo mene baš bi me i bilo briga za društvo vršnjaka ali ako gledam dete mislim da je bolje da razvija i te odnose a i kažem vidim često da mi nemamo toliko energije koliko bi njemu pružila deca...

Muž je sinoć nastupio sa idejom da krenemo u još jedno usvajanje, mislim ima on tu ideju stalno ali je odjednom pokrenuo razgovor o tome E samo mi je još to falilo Uspela sam da ga ubedim da ja u ovom trenutku nikako nisam spremna da prolazim iznova susrete sa socijalnim radnicima a da se ne osećam spremna ni za novo dete. Možda sam samo preopterećena i kad završim diplomski rekla sam mu da ćemo razmotriti tu ideju ponovo... Ali nekako ne osećam da će se kod mene nešto menjati, ali videćemo...

Simona, da li su "Tri praseta" u lutkarskom pozoristu primereni za Struzzolina? On mnogo voli tu pricu i samo "duva" po kući
Mislim da je Vlada takav i da uživa u vašoj pažnji a vi mu je itekako pružate. Mali Lav - mali lider.
Polako, nije prošlo puno od polaska u vrtić, krenuće i rođendani pa će se više zbližiti sa drugarima...

Pozdravčići....

Ja mislim da je to samo trenutno kod njega...i da ce se vremenom vise aktivirati i zeleti da se igra. Mozda se plasi novih upoznavanja...a vi ste mu sigurica. Mozda mu se ne svidja sto sa decom mora da deli, da saradjuje...ravnopravno, a vi mu ipak malo popustate pa mu takva igra vise godi.

Kako god...ja ne znam nijednog 15godisnjaka koji zeli da se igra sa mamom i tatom. Tako da - sve ce doci na svoje vremenom.


Prica o jos jednom usvajanju je divna.

Hvala vam devojke

Upravo je tako što kažete - mali Lav, mali lider... a i vremenom će to biti drugačije. Mada Vlajko planira i kad odraste da živi sa tatom i mamom, decu neće da ima, suprugu i da ne pričam to nam je sve ispričao pre neki dan. Pita muž da li je to zato što deca znaju da budu bezobrazna, kaže da, kaže muž pa može on da ima neku ćerku koja će biti poslušna, sve raditi kako tata kaže, ma neće ni ćerku ni sina, samo tatu i mamu... Ali to su dečija razmišljanja, kako i ona pesma kaže - drukčije će sve to biti kad bude odrastao.

Inače jutros smo dobili informaciju od vaspitačice pa mi je i ona dopunila sliku o našem mališanu a i umirila me. Muž joj je pričao kako smo prošli na našim aktivnostima. To je ona što je procenila da je Vladi prerano za dodatne aktivnosti, da mu je potrebno da se bar šest meseci navikava na vrtić i da on teško prati pravila. Kaže ona da se ne plašimo da je dete asocijalno ali je kod njega sve slojevito, neobično dete. Kaže kad udje on ne komunicira, sam se igra... Onda sledi doručak, malo se već postepeno socijalizuje i oko podne kreće "u napad", hoće da on bude glavni, lider. Neka deca se tu malo bune (ima tu dece od pet i šest godina) medjutim on brzo nametne svoju volju Tako da se ostala deca pokore, on njih organizuje, odredjuje šta će da se igraju, pravila Ne znam gde su tu vaspitačice, vidim ja da je on i kući teži za saradnju u poslednje vreme, ako je uspeo u vrtiću da bude tako glavni, verovatno zamišlja da može i kod kuće... Dobro, ponosna sam na dete, opasno je, mali lider stvarno... Verovatno njemu onda i u druženju sa ostalom decom ne odgovara saradnja što smo mi nastojali da postignemo jer smo više takvi tipovi bili kao deca nego dominacija. Moram mom ocu da ispričam jako će se radovati jer je on bio i kao dete kako priča a i kasnije tako liderski tip. Ja sam to i pomislila malo za Vladu kad su mi pričale vaspitačice kako je na sred vrtića ispreslišavao tog malog koji mu nije vratio igračku, rekla sam vam da je taj mali mangupčić a i Vlada mi kaže da je godinu dana stariji od njega. Verovala sam da deca nakon toga malo štrecaju od njega ali da je zaveo takav režim u vrtiću u kome on deci sve odredjuje to do danas nisam znala

Struzzo,
mislim da bi se Struzzolinu svidelo, bilo je i mladje dece od njega. Prasići Guca i Buca i prasica Muca su preslatki skroz, puno je pesama, igre, ne traje ni sat vremena... Deca učestvuju, viču i tako... Javi mi ako odete kakvi su vaši utisci :)