Uloge

Juce sam ostala malo zatecena jer se Vilenjak igrao pa kao u igri je bio kod neke druge mame... Pitala sam gde zivi ta neka druga mama, kaze - u igraonici... E sad to me je zbunilo pa sam htela da vas priupitam... Nisam prvo sigurna da se to odnosi na biolosku majku, Vilenjak je mastovit, pa se igra i da ide u Egipat i ovamo i onamo, ali opet moze i da znaci da je to ona. E sad ako je dete naziva nekom drugom mamom nisam sigurna da mi treba da ostanemo na oslovljavanju - jedna zena, teta... Pisala sam vam da na drugom forumu gde ja idem vecina ljudi bioloske roditelje zove mama i tata koji su ih rodili. Ja sam bila vise sklona ovom neutralnom oslovljavanju, koje mislim da i vi primenjujete, ali isto sam htela da pratim ponasanje deteta pa ako ima potrebu da biolosku majku zove i mama onda cemo tako da je zovemo... Postoji tu jos nesto, za nase dete je sasvim normalno da postoje dve mame. On je odrastao uz hraniteljicu koja je stalno potencirala da drugi decak ima dve mame, biomamu i nju... Dete je to cesto ponavljalo i opisivalo kako resava situacije u obdanistu a nas Vilenjak je to slusao jer je bio stalno tu. Pa se pitam da ga ne vracam korak unazad sa tom pricom o jednoj zeni, teti, ako on moze da izadje na kraj sa pricom o mami koja ga je rodila i mami koja ga gaji, utoliko bolje... Pa sam htela da cujem i vase misljenje...

marija koliko puta je rekla to druga mama ali u fazonu igraj use i zove mama,mama ja kazem sta je a ona ladno nezovem tebe nego kao drugu mamu i to naglasi kao a ona nezna da je njih druga rodila nego samo znaju da su usvojeni.preko tog prodjem ladno jer znam da jos neznaju tu razliku ali kumica se moja isto tako igra ikaze druga mama to je marija od nje i cula zato nedajem 5 para za to jos nego kad budu malo stariji onda cu im i to objasniti da je njih rodila druga mama a ne ja .odnosno ni nepitaju me ko je njih rodio nego samo kazu mi smo usvojeni

Hvala Nina... Pa i ja ne znam koliko je ovo "ozbiljno", mozda je samo igra kao i sve druge... Mi smo objasnili postojanje bioloske majke ali sam je ja nazvala "jedna zena" a muz "teta". Ne pita inace za nju ali skoro svaki dan spominje hranitelje... sad sam bas zvala muza posto su u igraonici da mu pricam danasnje price o hraniteljima dok je muz bio na pijaci. Ja sam ponekad i zabrinuta zbog tog pominjanja a muz nije, kaze dete prica ono sto je njegovo iskustvo. Kad krene u vrtic i na sport i nadje stalno drustvo (posto kad pominje hranitelje on uvek pominje i drugare tamo) to ce potiskivati stare utiske... Navodi mi i svoj primer posto se on selio vise puta i uvek su mu stari kraj i drustvo nedostajali ali kad se prvog septembra krene u skolu i upozna nove, vrlo brzo novi utisci potisnu stare... Nadam se da ce tako i biti, mi stalno cekamo taj vrtic kao spas, a nikako da dodje, ali nadam se da cu brzo pribaviti nova dokumenta pa ce biti i to... Cim vidimo da se malo navikao na vrtic upisacemo ga na sport, nece imati ni kad da se seca

Simona, dopada mi se nacin na koji tm razmislja...mislim da je u pravu i da probas da ne analiziras svaki Vilenjakov komentar previse duboko...zbog sebe...izludeces...znam po sebi...sto vise razmisljam o stvarima sve mi je gore...a u vecini slucajeva se osecam bespomocno i ne mogu da uticem na stvari koje se desavaju...Evo pre neki dan sedim na podu i drzim T u krilu...S ju je povukao za kosu i pocela je da place...ja sam je zagrlila i zelela da je utesim...a ona ustala i otisla od mene i utehu potrazila kod dadilje...ostala sam da sedim ko popisana...Iako i te kako boli...probam da to shvatim kao prolaznu fazu u njihovom odrastanju...

Iako mislim da nisam bas najmerodavnija da bilo kome delim savete...jer imam slicnih problema i sama sa kojima ne znam kako da se izborim...ali nekako mislim...ili samo potajno prizeljkujem...da do god smo tu za njih da ih volimo...da im to pokazemo...da ih razumemo...puno pricamo...ali i postavljamo granice...sve ce nekako doci na svoje i na kraju biti ok...

Hvala Masho. U pravu si... Nego je tesko to sve hladnokrvno primati sada, znam da ce kada vreme prodje biti drugacije, ali treba docekati...

Evo nas opet

Veceras smo bili kod mojih i zove hraniteljica. Zove nas na slavu. Dala sam Vilenjaka na telefon i pricao je sa njom i ostalim ukucanima. E sad, sta biste vi cinile? Ja sam vec jedan poziv otkazala... To je bilo pred dolazak socijalnih radnika pa sam strahovala kako bi dete reagovalo na kucu u kojoj je zivelo. Sada nemam takvih strahova jer je nama proslo konacno usvajanje. Ali da li otici? Muz je naravno za. Ja nemam nikakvu zelju da ih gledam i da se podsecam toga ali dete ih stalno spominje, pita me kad cemo ici a ako cemo ici bolje kad je vise ljudi tu. Pisala sam i u mom dnevniku da mi je u poslednje vreme bas cudno i pre podne i posle podne ih spominje. Kao da se vratio skoro u ono vreme kad je tek dosao A bilo je perioda kad ih duze ne bi spominjao. Ja ne shvatam taj korak unazad. Analizirala sam i u mom dnevniku sta to znaci da li mu nedostaju, da li je neki bunt itd. Nisam pametna da li je dobro da idemo. Mozda i njega da pitam, sigurno su mu pomenuli da nas zovu. Mozda bi susret sa starom kucom probudio secanja kakva stvarno jesu a ne neku idealisticku sliku. Mozda bi shvatio da pripada ovde, ali mozda bi to bio dalji korak unazad pa bi jos vise zalio za hraniteljima. Mozda bi trebalo da se obratimo nekom psihologu ali sve cekam da krene u vrtic. Ako i tada nastavi sa zaljenjem za hraniteljima i ne prilagodi se na novu sredinu, ne uklopi se u novo drustvo vec nastavi da zali za hraniteljicinim unucima i drugim decakom ja nemam neku ideju sem da krenemo kod psihologa. Ne znam ni kod koga da idemo posto ne bih da idemo kod nekog ko pojma nema o usvajanju ili jos i sam ima neke predrasude, i psihologa ima raznih. Ako znate nekog dobrog koji je upoznat sa ovom tematikom preporucite mi, moze i u privatnoj poruci.

Simona,
što se tiče hraniteljice, pretpostavljam tvoju uznemirenost...mada kad malo bolje razmislim, možda će odlazak na slavu tamo biti koristan..možda će se stvarno razbiti njegova idealistička slika...možda vas on samo provocira, uvek si pisala o tome...ali ako ništa od ovoga ne bude, obrati se nekom psihologu..
Što se tiče biološke m. nekako sam stekla utisak, možda grešim, da ima veze sa pričama naše dece, tj. od koga su, zašto su ostavljeni....u stvari, onaj deo o kojem mi ovde ne pišemo...Ti za razliku od mene, mnogo više znaš o njoj, možda ta saznanja i pokreću mnogo više pitanja koja mi ostale najverovatnije nećemo pokrenuti....pošto ne znam celu priču, ja ti mogu onako uošteno reći da se držiš, pogotovo na ovom detetovom uzrastu izraza jedna žena, teta...pa kasnije otom-potom...
.

Ne znam, ja mislim da bih ja ostala sa njim kući, a poslala muža na Slavu . Mislim, oni se ne bi uvredili da niste hteli doći, a on uvek može reći neki realan i istinit razlog, tipa-viroza, glavobolja, vama došli iznenadni gosti koji nisu iz BG i niste ih mogli vući sa sobom, a ni ostaviti same ili još gore, ne primit ih i sl......

Hvala Struzzo :)

Procitala sam na drugom forumu da je na decu kad odu kod hranitelja otreznjujuce delovalo kad bi videli drugu decu koja su dosla na hraniteljstvo. Bila su jako ljubomorna i izazvalo im je neku patnju ali je delovalo otreznjujuce. Ali to im je pomoglo da od hranitelja i u mislima i osecanjima predju kod usvojitelja. Kad se setim male slatke bebice kod hraniteljice, mislim da definitivno idemo hehe Salim se malo, videcu jos kako ce biti narednih dana ima jos vremena do slave a svakako cu ga i pitati zeli li da ide. Ni od psihologa se ne moze ocekivati cudo, ali pokusacemo i to uskoro ako se ovako nastavi... Plasim se samo koliko su oni upoznati sa usvajanjem pa da nam ne nanesu vise stete nego koristi. Recimo socijalni radnici koji se znace bave stalno usvajanjem i prilikom ranijih susreta a narocito na konacnom usvajanju su govorili Vilenjaku da je rodjen pod srecnom zvezdom, da je jako srecan sto je nasao takve roditelje itd. Meni je to npr sasvim pogresno ali sasvim, naravno mozda i ja gresim. Ja mogu da kazem da smo mi srecni sto smo pronasli naseg sina i da se mi trudimo oko njega, brinemo, razmisljamo, cinimo sto mislimo da je najbolje za njega... ali da li je to sreca za njega to moze samo on da kaze kada odraste. Recimo cesto se zali da smo dosadni i da mu je kod nas dosadno, mozda bi bio srecniji sa manje briznim ali drustvenijim ili direktnijim ljudima... A mozda smo mi bas onakvi roditelji kakvi su njemu potrebni sto su i socijalni radnici procenili ali to mora biti i njegov sud.

Mislim da cu i ja za sada ostati na "jednoj zeni". Samo razmatram i taj drugi model jer sam citala iskustva da i deca to mogu jako lepo izneti a i videla sam isto na primeru drugog decaka (do duse tu se radilo o hraniteljici i bioloskoj majci ali se pokazalo kao jako uspesan model i za dete i za okolinu).

anak ::Ne znam, ja mislim da bih ja ostala sa njim kući, a poslala muža na Slavu . Mislim, oni se ne bi uvredili da niste hteli doći, a on uvek može reći neki realan i istinit razlog, tipa-viroza, glavobolja, vama došli iznenadni gosti koji nisu iz BG i niste ih mogli vući sa sobom, a ni ostaviti same ili još gore, ne primit ih i sl......

Hvala Anak, hehe za mene bi to bilo lepo resenje No jasno je i nama i njima da oni zele da vide Vilenjaka a ne nas i da nas stoga zovu na slavu. Razmisljala sam da posaljem muza i Vilenjaka ali iako mi se ne ide tamo mozda je bolje da krenem i ja...

Joj Simona nemoj tako da razmisljas...Cuj bilo bi mu bolje sa nekim drugim roditeljima- glupost. I zasto nije sreca za njega sto je dosao kos vas, jeste sreca je za njega sto je dobio roditelje koji imaju puno strpljenja za njega, koji brinu za njegovu dobrobit, kojima je stalo da ima obrazovanje... da li ce njega sreca pratiti kroz zivot, to je ono sto se ne zna, to je ono sto mu je sudbina, ali da je sreca za njega sto ima tebe za majku jeste i to ce se tek pokazati. A to da ste dosadni pa to roditelji i treba da budu, zabavne su tetke ujaci i stricevi (makar po mom iskustvu) a majka je uvek smaracica. Nemoj mnogo da brines ja sam misljenja ko i ostale da su hranitelji bili mnogo strogi, vi niste i on sad gleda dokle idu te granice. Opasni su oni mali manipulanti i znaju da te pogode u crtu samo tako. Evo sta je Dusan Radovic rekao i ja mislim da je to suva istina:"Bolje nam je bilo dok smo sami bili deca nego sad kad imamo decu. Deca su bezobrazna i nezahvalna." Ljubim ja malog Vilanjaka opasnika, on se opasno bori za svoje mesto pod suncem i ne brinem ja za njega ni malo

Jocy,
nisam rekla da bi bilo nego sam samo razmisljala mozda bi bio srecniji a mozda smo mi bas najsrecniji izbor za njega. Ne razmisljam ja tako samo za Vilenjaka nego uopste za roditelje, tj spoj roditelja i dece. Sigurno je da su briga, paznja bolje od nasilja, zapostavljanja... No za uklapanje karaktera, za razumevanje mislim da je potrebno jos nesto. Jednom sam procitala neki odlomak koji je isao otprilike ovako - "ja sam imao divne, posvecene roditelje, uvek su me razumeli. Ona je imala roditelje koji je nisu shvatali, trudili su se ali nisu joj pruzali ono sto je njoj bilo potrebno. Mi smo brat i sestra i nasi su roditelji potpuno isti." Na to sam mislila.

Simona ::Jednom sam procitala neki odlomak koji je isao otprilike ovako - "ja sam imao divne, posvecene roditelje, uvek su me razumeli. Ona je imala roditelje koji je nisu shvatali, trudili su se ali nisu joj pruzali ono sto je njoj bilo potrebno. Mi smo brat i sestra i nasi su roditelji potpuno isti." Na to sam mislila.

Ovo je tako dobro rečeno...
Upravo čitam knjigu od jednog psihoterapeuta o odnosu roditelj-deca...javljam vam da li valja...

Da napišem ovde jer sam ponajviše upravo ovde pisala o hraniteljki...
Dobili su novu bebu na čuvanje, jeeee....možda sad ovo zvuči malo pakosno ali meni je stvarno drago što je dobila novu bebu pa će manje biti opterećena sećanjima na Struzzolina...Naravno, ona je kao verski fanatik sve povezala religioznim misticizmom i simbolikom...(ime Struzzolina koje se poklapa sa imenom sveca kad su joj javili za novu bebu itd)...
Zanimljivo mi je kako identično priča za tu bebu kao što je pričala za Struzzolina...kako je gleda, odmah joj se osmehnuo, kako je miran, dobar...ali ga i poredi sa Struzzolinom pa tek sad čujem kako je S. u odnosu na tu novu bebu nemiran, energičan i kako za razliku od nove bebe koja ni glas nije pustila dok je primala vakcinu, Struzzolino je mnogo vrištao, plakao...Došla mi da je pitam što me slaga onomad da Struzzolino nikad, nikad kod njih nije plakao kad su ga vodili kod doktora da se bar pripremim šta me čeka...eto tek sad saznajem istinu.
Al' dobro, kao što rekoh, nismo nas dve predodređene da budemo drugarice...ostaćemo u kontaktu onoliko koliko nam okolnosti dozvole...i to je to...

E, da...zanimljiva mi je jedna stvar...ta nova beba koju je hraniteljka dobila na čuvanje ima par meseci i neće ići na usvajanje. Predala joj je u ruke biološka majka koja nema mogućnosti da je čuva i to je privremeno rešenje (žalosne li sudbine...). Ne znam da li otac postoji...očigledno nije mogla u sigurnu kuću jer tamo idu zlostavljene žene, ona to nije...
Pa nešto razmišljam...kakva je socijalna politika ove države da daje novac hraniteljima da čuvaju bebu koju majka trenutno ne može...zar nije logičnije da tu finansijsku pomoć daju prosto njoj kao što rade u zapadnim zemljama...

struzo za to se i ja pitam sto drzava nece da daje majkama pare nego hraniteljicama da cuvaju decu koji trenutno nemaju uslova.cak sam par puta videla na tv gde se bioloski roditelji zale jer oce ili su im oduzeli decu sto nemaju uslova za izdrzavanje a placaju hraniteljima imole drzavu da njima daju te pare jer oni oce da paze svojhu decu ali su im ih oduzeli samo sto nemaju novca za izdrzavanje a imaju po 5-10 dece i pola je u hraniteljskim kucama a oni ih posecuju tamo.

Meni je to sa siromastvom jako tuzno... Vec sam pisala o tome na temi o oduzimanju dece od bioloskih roditelja i u mom dnevniku kad sam gledala one jadne i tuzne ljude mrsave i u izbledeloj odeci kako cekaju u czsr. Da ne pricam da je mene na konacnom usvajanju to isto sokiralo. Naime iako meni nikad ranije nisu naveli razlog siromastva za Vilenjakovo usvajanje i iako postoje neki sasvim drugi razlozi tada su spomenuli i extremno siromastvo. Ja sam se zaledila ali neka mi je uteha da to nikako nije osnovni razlog, mogu da zamislim one usvojitelje koji usvoje dete koje je oduzeto samo zbog siromastva, ako to moze da se desi a nadam se da ne moze no nisam sigurna... Sta da kazu detetu -da su ga roditelji voleli i zeleli ali bili siromasni pa eto drzava nasla za shodno da ih oduzme i da bogatijima? I sta ako ti bogatiji bankrotiraju jednog dana onda ce valjda decu ponovo oduzeti pa dati sledecim roditeljima... Mislim malo karikiram, nadam se da ako je samo siromastvo razlog deca ostanu bar kod hranitelja pa bioloski roditelji mogu da ih vidjaju. Ali kako i Nina i Struzzo rekose sto ne daju taj novac bioloskim majkama a ne decu smeste kod hranitelja pa im daju novac

Struzzo ::Da napišem ovde jer sam ponajviše upravo ovde pisala o hraniteljki...
Dobili su novu bebu na čuvanje, jeeee....možda sad ovo zvuči malo pakosno ali meni je stvarno drago što je dobila novu bebu pa će manje biti opterećena sećanjima na Struzzolina...Naravno, ona je kao verski fanatik sve povezala religioznim misticizmom i simbolikom...(ime Struzzolina koje se poklapa sa imenom sveca kad su joj javili za novu bebu itd)...
Zanimljivo mi je kako identično priča za tu bebu kao što je pričala za Struzzolina...kako je gleda, odmah joj se osmehnuo, kako je miran, dobar...ali ga i poredi sa Struzzolinom pa tek sad čujem kako je S. u odnosu na tu novu bebu nemiran, energičan i kako za razliku od nove bebe koja ni glas nije pustila dok je primala vakcinu, Struzzolino je mnogo vrištao, plakao...Došla mi da je pitam što me slaga onomad da Struzzolino nikad, nikad kod njih nije plakao kad su ga vodili kod doktora da se bar pripremim šta me čeka...eto tek sad saznajem istinu.
Al' dobro, kao što rekoh, nismo nas dve predodređene da budemo drugarice...ostaćemo u kontaktu onoliko koliko nam okolnosti dozvole...i to je to...

I meni je dolazak bebe kod hraniteljice doneo olaksanje I zbog hraniteljice a i od bebe se nadam pomoci za Vilenjaka kako bi se okrenuo sadasnjem zivotu (kad odemo i ugledamo je).

Ja sam negde pisala vec da po raznim mojim osobinama odgovaram za ovu ulogu usvojene majke. Medjutim i pored toga nosenje sa hraniteljima i sa bioloskim roditeljima a najvise sa Vilenjakom mi ide tesko. Jedno je sto su ti ljudi vrlo razliciti od nas, sto su uticali vaspitanjem na Vilenjaka sasvim razlicito nego sto bih ja uticala i sad sve to treba da se iskoreni. Ali oni su iz svog ugla mislili da cine dobro i valjda moram da cenim sto mi je dete ipak taj deo zivota kod njih provelo uz kakvu takvu paznju, brigu itd. Onda je tu Vilenjakova vezanost za njih, ok je vezanost ali zar dete ne bi trebalo da se okrene novom zivotu? To nosi mnoge situacije u kojima ja nisam nikad sigurna da li sam dobro reagovala ili nisam... Mi smo sest meseci kasnije, nakon sto imam i konacno usvajanje i izvod iz maticne knjige rodjenih, jos uvek "zaglavljeni" sa hraniteljima i meni to negde deluje porazavajuce. Do bioloskih roditelja smo stigli ali se ne spominju, ali mozda ne bi trebalo da ih prizivam, ko zna kakve ce nam sve to muke doneti... Problem je valjda sto malo dete nema sliku sveta u glavi pa da ono sve to poslozi niti ima predstavu sta je dobro za njega sta nije bar ne onakvu kakvu imaju odrasle osobe i kakvu ce on mozda imati iz ugla odrasle osobe... S te strane je mozda vama koji imate jos manju decu lakse. Vec sam spominjala da moj muz otpocetka nije hteo da se ne cujemo sa hraniteljima, ni zbog njih posto nece da cini nepravedna dela, da ljudima koji su tri godine gajili dete oduzme mogucnost da ga vidjaju. Posto je on u tom stavu vrlo jasan ja to ne moram ni da promisljam ni da se zagledam u sebe da li bih pocinila "nepravedno delo", ako smo partneri ne mogu da prekrsim nesto sto on vrednuje kao jako vazno... A da mi je muka od skorasnjeg odlaska kod njih, jeste... I tako... mislim da je usvajanje tesko na mnogo nivoa i da nas uvek stavlja pred nove zadatke.

Uskoro nam sledi poseta a ja nisam sigurna da smo mudro ucinili sto idemo... Tesi me da je muz ubedjen u ispravnost. Dete u pocetku nije reagovalo ali od juce kad smo kupovali poklone sav se uspanicio pa samo prica o toj deci tamo i kako idemo i sta cemo im nositi. Dodatno je sto sinoc kad je muz hteo da ga vodi u igraonicu rekao je da nece tamo su nepoznata deca To me je prepalo jer u pocetku kad je tek dosao on nije hteo da se druzi sa decom, non stop je pricao o drugarima koje je imao kod hranitelja. Sa manje poznatim i nepoznatim odraslima nije pricao ni tada ni sada i od toga sam i digla ruke. Ali deca su me brinula i jedva sam docekala cas kad se pokazao ipak socijalan i krenuo sa druzenjima. Pa sam se uplasila da ga ne vratimo na prethodnu fazu pogotovo sto nakon posete hraniteljima treba da krene u vrtic. Spominjao mi je kad sad odemo da se igra da ide opet... Pomislila sam da idemo mozda prerano da je prvo trebalo da krene u vrtic i da nadje drustvo pa tek onda da vidi stare drugare. No muz kaze da on nema dileme, njemu oni nedostaju i treba da ih vidi, kao sto bi se mi videli sa nekim ko nam nedostaje tako i dete ne treba sprecavati samo zato sto je dete. Kad odraste to bi mogao da nam zameri. Takodje smatra da kad se nesto brani onda postaje jos jace. Kao kad se devojci brani vidjanje sa nekim mladicem u inat roditeljima ce se vidjati sa njim pa cak i da je on zaista po nekim objektivnim kriterijumima los. Ja sam rekla da ne znam da li ta paralela stoji jer je to devojka a Vilenjak dete ali muz smatra da je u osecajnom smislu isto... Jedino sto se nadam i sto mene motivise ipak na susret je nerealna slika koju Vilenjak pripisuje hraniteljima. To sam vec ponavljala i pisala vise puta ali to se stalno ponavlja. Tamo mu je bilo divno, pa imaju razne stvari koje ja znam da nemaju itd itd... Suocenje sa samom kucom i njima ce mozda biti osvescujuce i dobro za eliminaciju fantazija...

Kako god, najavili smo se, kupili poklone i sad nemamo kud nego da idemo... Drzite palceve a ja vam javljam utiske posle...

Simona, proći će sve dobro. Mm pozdravlja tm i naravno, kaže da je on u pravu

Hvala Anak :) Secam se da nam se muzevi slazu u stavovima... Pozdravcici za vas dvoje a sad cu da svratim i u tvoj dnevnik da navijam da vas ubrzo bude troje. :)

Ja sam na poslu a muz mi porukom javlja da ni danas nece u igraonicu, sedeo bi po ceo dan kod kuce... To nije nikad bilo tako, sem eto na tom pocetku i to je zbog sutrasnjeg dana, sreca da je blizu pa da to skinem sa vrata... Rekla sam muzu ako nece u igraonicu da ga izvede u setnju, da vidi dan, da odu do prodavnice i tome slicno...

simona ja budno pratim reakciju vilenjaka na hranitelje jer znas i sama da sam ja bila za to da se vidjamo sa nasima ali sam ipak dala rok od godinu dana da se nevide i necuju da bi miki bio svestan da ovde pripada jer je on ipak stariji imo je 4.5 kad je doso kod nas sad mi pada na pamet da sacekamo do leta pa ako opet budemo isli u banju kako spo palanirali da svratimo kad se budemo vracali kuci jer nam je blizu oni su teli da ove godine svratimo ali ja sam bila protiv toga.ali kazem sve otom potom videcemo kako ce biti do kraja jer on sledeci setembar krece redovno u zabaviste i znaci trebo bi biti 100 posto siguran da ostaje kod nas i da smo mu mi jedina porodica koju ima

Simona,
držim palčeve sutra...

I moj muž ima sličan stav kao tvoj. Smatra da je ispravno da se viđamo sa hraniteljima i to je to. Čak se povremeno čuo sa hraniteljem da ja to nisam znala...nešto u vezi sa kupovinom auta preko oglasa (hranitelj kupovao kola pa mu se svidela neka u Bg pa je trebalo da MM pogleda taj auto... Na kraju ne bi ništa od toga).Eto, meni je to već malo mnogo...MM svejedno.
U svakom slučaju mogu reći da smo imali sreće što su oni realno daleko pa smo onemogućeni da se češće viđamo jer po njima ko zna kako bi to izgledalo...već sam pisala da mi je socijalna radnica iz njihovog centra napomenula da oni jesu takvi, "lepljivi"...

Da se vratim na Vilenjaka i sutra...obrni-okreni, išla bi, zar ne...zbog tvog muža, zbog Vilenjaka, zbog toga da vidiš kako će on reagovati na realnu sliku kuće tamo posle toliko vremena... i da si odbila, ne bi ti bilo prijatno, zar ne...
Verujem da će sve biti OK i delotvorno...

Hvala vam :)

Nadam se da ce vam moja iskustva nesto koristiti...

Meni je signal samo dete. Ja inace nastojim da kod njega razvijem to da on razmislja i odlucuje sto vise. Npr moje dete je uvek vodilo zamisljene razgovore sa hraniteljicom na igracki telefonu. Jednog dana sam ga pogledala i videla da je jako tuzan i rekao mi je - mama hocemo li da zovemo ...... (ime hraniteljice). Ja sam rekla hocemo i nazvali smo je sa pravog telefona. Sada sam ga isto pitala vise puta zeli li da ide ili da odlozimo za neki sledeci put, uvek mozemo da odemo, zeleo je... Naravno to je sklizak teren, dete ne moze da proceni kakva ce biti njegova reakcija kada ugleda kucu hranitelja i njih tamo ali ne mozemo ni mi. Takodje i vreme, mozda se ovo meni cini prebrzo a njemu se cini predugo. xyz puta me je pitao kad cemo ici kod njih. Meni se cini da kod usvojene dece ima dva paralelna procesa. Jedan je da oni steknu sigurnost u nasoj kuci, sa nama kao roditeljima, drugi je da prihvate celu svoju zivotnu pricu u kojoj postoje pored nas i bioloski roditelji, hranitelji, dom i vec neki jos momenti zavisno od price deteta.

Stigli smo... Sto se naseg malisana tice sve je bilo super. Kad smo dosli privio se uz mene i nece nikom da se javi, krije se iza mene... Po tome se videlo koliko nas je prihvatio za roditelje mada ja u to nisam ni sumnjala. Posle se oslobodio pa se igrao, uzivao je u igri sa drugarima, bas je bio srecan. I sa hraniteljima je pricao a na bebu nije bio ljubomoran ili to nije pokazivao. Mi smo ok pricali. Mozda su me samo dve stvari sokirale. Jedna je kad sam ispricala hraniteljici kako je Vilenjak reagovao na radjanje tj da je umislio prvo da ga je hraniteljica rodila pa onda da sam ja... Kaze ona kako je pricala da njemu dolaze mama i tata, grade kucu pa su ga ostavili kod nje... Jos ona mene samo sto nije krivila za to sto sam ispricala istinu, ne mogu deca da razumeju... Ma svasta, ne razumeju istinu a razumeju lazi... Objasnjavam ja da onda dete moze da misli da cemo ga opet ostaviti ako smo to ucinili jednom sto ne bismo i sledeci put? Nije cudo sto je dete bilo zbunjeno i sto je pogresno postavilo stvari. Inace danas sam bila u czsr pa sam pricala sa njima bas o toj temi i rekle su mi ono sto i znamo da detetu treba govoriti istinu kad pita i da to treba da mu bude normalno. Rekle su mi da dete mozda iskljucuje biolosku majku jer nikad nije ziveo sa njom pa smo hraniteljica i ja zene za koje je vezan i ne moze da shvati neki apstraktan lik... Da sacekam da opet pita ali da ponavljam pricu koju sam mu vec ispricala. Takodje su me pohvalile za indirektan nacin kako sam mu objasnjavala preko bebe koja je sad na hraniteljstvu i za citanje Medvedica Srecka. Ali u tom trenutku nisam znala da je detetu pricana prica da smo ga mi rodili pa ostavili Nije cudo da nam nekad prkosi hraniteljima kako mu je i tamo bilo dobro, ja sam se cudila sto to prica ali sad mi je jasnije... Ne znam zasto ljudi pricaju tako pogresne price i jos su ubedjeni da su ispravne, hraniteljica je ostala u tom ubedjenju... Drugi negativni detalj je kad je hranitelj pitao dete da spava kod njih... Vilenjak nije nista odgovorio na to a hraniteljica je odmah tu uskocila i rekla da ga ne pita tako nesto i da ce da ide sa roditeljima... Sem te dve stvari lepo smo pricali, dete je kazem vise bilo sa drugarima, uzivali su u igri, islo je malo i u komsiluk i da vidi lepote sela i prasice koji su mu nedostajali. Dozivela sam jos jedan sok a to je da je njegova omiljena kuca poginula, udarila je kola Nisam to rekla detetu, samo mu jos taj shok u zivotu treba nego sam rekla da mislim da je kuca otisla kad je on otisao... Sad je sve u redu, sav je pod utiscima pricao je sa mojim roditeljima i prepricavao kako je bilo. Kaze malocas da me voli ali da voli i hraniteljicu, ja sam mu ponovila da je to u redu i da ljubav nije ogranicena, da mozemo voleti mnogo ljudi...