Uloge

Da vam prepričam tekst ako ne govorite engleski... Prvo kaže da je majka andjela (beba im je umrla), usvojena majka jednog deteta i biološka majka dvoje. Mnogo bi se moglo reći o svakoj toj ulozi ali sada piše o onome što je naučila kao usvojena majka. To je jedno intrigantno pitanje jer s jedne strane na mnogo načina ona je ista majka usvojenoj ćerci i biološkim ćerkama a sa druge, kad je potpuno iskrena, na mnogo načina je biti usvojena majka drugačije.

1) Prvo govori o sličnosti koja je uobičajena izmedju srodnika a njena usvojena ćerka nije ličila ni malo na nju. To je prirodna želja da se vidi povezanost izmedju članova porodice. Ona povezuje traženje sličnosti sa životinjskim svetom gde sličnost znači i sigurnost i zaštitu. Ona je odrasla sa komentarima da liči na Goldmanove. Kada je ugledala K. ona je delovala kao najlepša beba koju je ikad videla ali... to niko nije komentarisao. Uvek su pitali odakle joj plave oči ili kosa. Ona nije izgledala kao majka tog deteta. Ali to je bilo u redu jer se ona osećala kao majka od K. i to je jedino što se uzima u obzir. Oni su u otvorenom usvajanju pa je sakupljala slike bioloških roditelja, brata i sestre kako bi se K. moglo reći - ti ličiš na nekog takodje. Kada je primetila da K. ima osmeh kao njena biološka majka rekla joj je to. Ona je zasijala. CG je toliko srećna što je omogućila K. da se oseti povezana sa njenom biološkom porodicom jer jedna njena ćerka toliko liči na nju da ljudi to često govore. Oseća se i krivom jer gleda slike druge ćerke i pomisli kako liči na nju kad je bila mala. Ljudi često kometarišu sličnost bioloških sestara i CG je govorila da to ne čine da ne bi uznemirili K. Onda je sama K. to počela da komentariše i nije izgledala ni malo uznemirena. Pustila je nju da bude vodičkinja. Možda njoj to nije smetalo jer je znala na koga liči? To je prednost otvorenog usvajanja.

2. Emocije usvojenog deteta prema usvajanju mogu biti veoma različite i obaveza je usvojene majke da bude uz dete u svemu tome. K. je prolazila kroz različite faze. Nekad je bila oduševljena što je jedinstvena i volela je da ljude iznenadjuje tom činjenicom. Nekad nije htela ništa da priča o usvajanju. Pre posete biološkoj porodici ili nakon nje bila bi vrlo anksiozna i tužna i CG je morala da bude jako pažljiva. U prošlosti su psiholozi u zatvorenim usvajanjima savetovali da se negiraju osećanja Drugosti. Sada znamo da je najbolje da dete koje oseća u sebi konflikte prepozna ih i prihvati te emocije. Nada se da će K. patiti manje jer neće morati CG da štiti od svoje ljubavi prema biološkoj majci. Želim da se povežem sa K. u svim njenim iskustvima čak i u onima u kojima mi je teško da budem prisutna. Nije uvek lako ali je moje čvrsto verovanje da ću ostati istinski bliska sa K. samo ako se ona oseća sigurno da mi iskaže njena osećanja prema biološkoj majci. Ponekad prodju nedelje da K. ne spomene biološku majku a ponekad je spominje svakog dana. Trudim se da je pratim.

3) Ima mnogo ljudi koji imaju jaka osećanja prema usvajanju, i kao usvojena majka, ja sam naučila da verujem mojim odlukama ostajući otvorena da čujem druga mišljenja. Preko Interneta saznala je za mnoge ljude koji su protivnici usvajanja. To joj je bilo šokantno ali je naučila da prepozna uzroke njihovih emocija. Iako joj se ne dopada govor mržnje, način na koji izražavaju svoje stavove nada se da je razgovor moguć. Usvojeni roditelji ne moraju da čitaju toksične poruke i mogu da sačuvaju svoj mir. Ona je jako ubedjena da je usvajanje divan način da izgradite porodicu. Ne mora da odgovara na sve poruke hejtera ali se lakše nosi sa govorom mržnje kada je sigurna u lepotu porodice koju su kreirali, svaki član te porodice je bogatiji zbog usvajanja K. I ona zna da je to istina.

4) Možete voleti usvojeno dete kao biološko. Kao majka i biološke dece i usvojene ćerke mogla sam da testiram snagu povezanosti sa njima. Zavisno od faza koje su prolazile to je zahtevalo više njene pažnje i energije. Nekad bi jedna ćerka zahtevala više pažnje, nekad strogosti nego druge. Bez obzira da li ćerke potiču iz njenog tela ili duše voli ih potpuno.

Eto to je taj prevod, naravno ako znate engleski savetujem da čitate originalan tekst... Ja sam ponešto izostavila, nešto prepričavala a tamo gde mi se učinilo značajnim baš prevodila bukvalno... No možda će se vama učiniti značajniji neki drugi momenti nego meni... Ja imam neka razmišljanja povodom ovog teksta ali pošto sam već potrošila dosta vremena na poslu napisaću naknadno ali ako vi imate neka razmišljanja za/protiv slobodno napišite...

Nikako da nadjem vremena za ovu temu pa da bar počnem...

Ja se slažem sa ovim početnim stavom da je na mnogo načina isto biti usvojeni i biološki roditelj ali opet na mnogo načina i nije. Sličnost je jedna od tih razlika ali pošto smo dosta pisale na drugoj temi da ne krećem opet sa tim.

Emocije prema usvajanju koje su ovakve i onakve, to nam tek predstoji. I već ja imam razne situacije... I jesu teške. U nekima morate da prevazidjete sebe. Baš kao što i ona kaže bliskost se ne može stvoriti ni po meni što ću ja detetu zabraniti da voli hraniteljicu ili biološku majku ili govoriti loše o njima... Za sada mi nemamo situacije sa biološkom majkom ali već mi se pokazivalo kod hraniteljice koliko to može da bude teško... Ja mnogo šta smatram neodgovarajućim u njihovom vaspitanju, ponašanju... a opet moram da se trudim da nadjem i neke svetle tačke i svakako da nemam otpor da dete voli hraniteljicu. I ja želim da se moje dete oseća slobodno da mi kaže da voli hraniteljicu ili sutra biološku majku. I opet bih volela da budem prisutna i neka potpora njemu ako bude osećao nešto negativno prema njima ili biološkom ocu (hranitelj je manje više njemu nevažan lik, bar takav utisak imam). A to sve nije lako, odrediti koliko je potrebno vezati dete za našu porodicu, koliko je dobro da oseti tu Drugost u sebi... Kao što CG kaže u ovom članku i ja se trudim da pratim Vilenjaka u tome, njegove potrebe...

Uh moram da prekinem... nastaviću...

Meni se najviše sviđa u ovom tekstu misao da nas usvojeno dete vodi, usmerava... To mi se sviđa I to iz dana u dan uočavam s obzirom da imam dva različita deteta tako da jedan obrazac, jedna teorija je u svakom slučaju nemoguća.
O svemu ostalom smo manje-više već pisale.

Meni se i to dopalo a i pod tri. Tih dana kad sam naišla na tekst bila sam baš pod utiskom da mi je prijateljstvo sa bliskom osobom došlo u krizu zbog humanosti pošto me je fb prijateljica izbacila iz prijatelja. Nije me njen postupak toliko zaboleo više mi je onako van pameti ali bliska osoba... S jedne strane sam se pitala je li fer prema mom detetu da nam neko ko nam dolazi u kuću i blizak je sa nama ima stav da je usvajanje human čin i da ne prihvata moja objašnjenja povodom toga... S druge strane bilo mi je žao da prekinem prijateljstvo koje traje godinama. Nisam ni sada sigurna šta je pravo rešenje za takve situacije. Mada ovde nije reč o hejterstvu, priča o humanosti meni jeste pogrešno vidjenje naše porodice. Dopalo mi se ovo o pronalaženju uzroka emocija, kada pogledam na taj način da poznanica i prijatelj nisu prihvatili moje argumente besna sam. Kada pokušam da pogledam iza, u uzroke njihovih takvih emocija, tj o kakvim osobama se radi postaje mi jasnije mada ne sasvim jasno. U svakom slučaju dopada mi se i taj korak nazad u sigurnost naših porodica, svet i ljubav koje imamo i koje smo stvorili... a sad što svako ne može to da razume (sasvim), pa šta da se radi...