Uloge

Inače, Simona, nikako da te pitam da li si kontaktirala ono udruženje "Familia", čini mi se da smo jednom pričale o tome...

I pošto uvek negde spomeneš da si donekle bolje upoznata sa životnom pričom V. biološke majke, ja moram priznati da kad razmišljam o budućim danima, budućim pitanjima sve više žalim što imam vrlo šture informacije o ženi koja je rodila S. Nije da ne znam ništa, i priča je jasna ali sve što mi je rečeno, rečeno je u par rečenica. Pitam se kad mi sin bude (možda i ne bude) ali ako bude, postavljao razna pitanja da mi tih par rečenica neće biti dovoljno. Možda bi mi značilo da znam više, značilo bi najpre meni, pa i njemu. Žao mi je što socijalni radnici dosta uopšteno odrade čitav proces. Ne krivim ih (da ne bude da ih samo krivim), čitav koncept, sistem je takav i uostalom, odradili su pravu stvar da su spojili nas i njega bez korupcije i sličnog ružnog ali nekako mi se čini da se tu čitava njihova misija završila. Upravo onako kako je Simona već rekla.

jeste da nije mesto ali i ovde da kopiram svoj post jer verujem da ce vas interesovati
sad sam videla na prvoj u eksplozivu da treba da bude prica o jednom decku koji je usvojen i da je doso u srbiju da trazi svoje roditelje,kako je podneo zahtev kod maticara da mu izdaju sve podatke ali nisu nista drugo rekli nego da sutra pogledamo dali se sastao sa svojim bioloskim roditeljima.zato vam i javjam da vidite ako mozete sutra

Struzzo,
nisam... Ja nekako bih pre da idemo kod nekog drugog psihologa ili psihološkinje. Nekako mi se čini da je u Familiji naglasak na usvajanju i to bi mi više imalo svrhe da smo išli u periodu adaptacije kad se zaista sve vrti oko toga. Sada iako se naša dešavanja prepliću sa usvajanjem i ne možemo pobeći od toga, ja bih više htela da ta stručna osoba gleda širu sliku, ne samo da se skoncentriše na to mada ni da eliminiše uticaj usvajanja i svega oko toga... Možda grešim ali ako vidim da je tako uvek mogu da se obratim Familiji...

Ja sam isto više puta pisala da mi nije jasno kako socijalni radnici ne shvataju značaj tih informacija za nas. I kako kod mene (a čini mi se i kod Nine a onda verovatno nismo i jedine) hraniteljice znaju sve razne informacije dok socijalni radnici to navodno ne znaju...

Nina,
hvala. Stavila sam tu informaciju kao i link za emisiju Žene koja je bila o hraniteljstvu na temu o emisijama. Ja volim da gledam sve vezano za ovu tematiku.

Naš mališan je juče opet počeo sa pričom da ga je rodila hraniteljica A taman sam mislila da smo sa tom idejom završili. Mi mu samo ponavljamo ono što smo mu već i rekli a tako su nam i socijalni radnici rekli da činimo. Medjutim evo uznemiren je, celu noć ne spava, povraća. Možda je bolestan ali sve mi se čini da može biti na psihičkoj bazi. Postoji jedan novi momenat koji sam iskopala ali ne mogu baš da vam napišem o čemu se radi kako ne bih zašla u životnu priču biološke majke. Uglavnom je to detalj koji nije saznao od nas a koji ga plaši kao nešto loše, da se ne desi meni, da se ne desi njemu... Ja sam spomenula neku reč u šali a ta reč jeste vezana za priču biološke majke no nije mi ona bila ni na kraj pameti. Tek sam pomislila na nju kad se Vilenjak izbezumio, pobledeo i rekao mi da to ne govorim, da nam se to ne desi, kao da će od same reči njega i mene zadesiti ta sudbina. Muž me je kritikovao za reči koje koristim, kako mogu tako da se šalim, on uvek pazi. Možda je u pravu ali dete nije trebalo da zna nikakve detalje o životu biološke majke, mi mu nismo rekli pa moje šale nije trebalo da ga asociraju ni na šta. U svakom slučaju odsad ću paziti ali eto da nisam upotrebila tu šalu ne bih znala da to njemu izaziva silni strah, niti da možda zna više o životu biološke majke nego što smo mu mi rekli. Nisam sad ja detektivka ali ono što mogu da povežem je da je to mogao da čuje od drugog dečaka na hraniteljstvu. Pošto je on ljubomoran na našeg mališana mogao je to da mu kaže, ne znam da li dok je boravio tamo ili pri susretu kod nas ili kod hraniteljice. Naime kod hranitelja koliko sam ja videla ne obraćaju pažnju ko je prisutan kad pričaju te životne priče bioloških roditelja. Vilenjak je ipak bio mali da shvati ali dete od sedam godina koliko ima stariji dečak već može da poveže. To bi mi objašnjavalo zašto biološku majku toliko "briše" a možda i silnu ambiciju koju on pokazuje u obdaništu a i kad dodje kući. Samo bi učio i radio, da li je to da izbegne to što je "loše"?

Napisah i kod Snedre u dnevniku da mi je zanimljivo kako naši mališani prolaze kroz slična dešavanja. Verovatno da imamo više usvojenih mama koje pišu našlo bi se još više poklapanja...

Elem, mislim da nisam pisala a možda i jesam, ne sećam se... Vilenjak ima alter ego, neki lik koji nas povremeno "posećuje". Liči malo na njega od pre dolaska kod nas, mada ne sasvim. Mislim da je to način da se nosi sa suprostavljenim osećanjima ili da objasni sebi promene koje su mu se dogodile. Npr pre neki dan Vilenjak se meni žali kako mu hraniteljica nikad nije kupila plastelin niti neke druge stvari koje mu mi kupujemo. E sad ja sam suviše nadam se mudra da bih upala u ogovaranje hraniteljice ali činjenica je da žena to nije kupovala. Onda ja kažem da su ljudi različiti, da ona to možda nije smatrala važnim ali smatra važnim nešto drugo. Juče dolazi alter ego, i prvo što kaže da ne voli plastelin, da je to nešto što se vuče po rukama (valjda je to objašnjenje što hraniteljica nije kupovala plastelin)... ja onda kažem da se ne mora igrati plastelinom. Ali nisam počela da pišem zbog toga, samo sam napisala ilustracije radi kako to izgleda... Uglavnom taj izmišljeni lik je devojčica, ima sedam godina, ide u prvi razred i živi u gradu i ona (znači ne sa hraniteljima niti u mestu u kome je živeo). Živi sama pošto je velika ali smo joj moj muž i ja isto mama i tata. To je bilo sve do juče kad pominje da živi sa mamom i tatom. Ja pitam kakvi sad mama i tata, zar joj moj muž i ja nismo mama i tata a "ona" kaže da jesmo ali ima ona i drugu mamu i tatu sa kojima živi. A tako, pa dobro, kažem ja... I nastavimo da pričamo nešto drugo.

E sad ono što ja mislim da se dešava je nešto što sam ja već pre razmišljala. To nazivanje biološke majke tetom i jednom ženom zvuči kao da je neka slučajna prolaznica svratila pa rodila našu decu. U vrtiću čuju da je radjanje nešto značajno, da se roditelji raduju kad se dete rodi ili već nešto slično. A njihovo radjanje ostaje tako nevažno u odnosu na ostale drugare i drugarice iz vrtića. Vilenjak nama često u razgovorima zna da prebaci da mi ne znamo ko je njega rodio i da nismo bili tu. Pretpostavljam da iz tih razloga je alter ego iznenada dobio tj dobila još jednu mamu i tatu. To me je učvrstilo u tome da kod nas biološka majka neće biti kad još malo vremena prodje ni teta ni žena a ni mama nego ću je zvati po imenu, baš sam i sa mužem maločas pričala o tome. Do duše lako je meni kad je ime vrlo često u našim generacijama, jedno od najčešćih pa time se ne odaje identitet žene bar mislim u svakom slučaju ne toliko kao da se zove recimo Frančeska ili neko retko ime kod nas pa bi nekog ko čuje moglo da asocira na baš tu osobu... Ovako sa tako čestim imenom može biti bilo ko a sumnjam da ćemo mi razgovarati baš o njoj toliko javno nego mislim dete i mi.

Sinoć kad sam uspavljivala Vilenjaka čula sam da su mu kod hranitelja davali pivo da pije Ja ne mogu da verujem, koliko pogrešnih stvari... Rekla sam mu da je to bilo pogrešno, da su alkoholna pića štetna i za odrasle a deca nipošto ne smeju da ih piju. Pita što su mu onda oni davali... Ko će znati

Da li vaše hraniteljice zovu? Mi smo poslednji kontakt imali kad smo se mi javljali i tada je pozvali da dodje, oduševila se i imala sam utisak da će da nam bane kroz dva dana. Ali od tada je prošlo mislim više od dva meseca a nijednom nam se nije javila. Mislim meni i odgovara, nadam se da je neću prizvati. Naročito zbog tih stvari koje sam čula a da mi se ne dopadaju, sem toga dete samo pomene da je tamo bilo ali više ne traži da ih zovemo niti mi se čini da mu nešto nedostaju kao ranije. Ali opet mi je čudno da se ne javlja toliko vremena...

Ja sam se čula sa hraniteljkom sad za rođendan. Ona zvala, ona mahom zove. Ja sam tu malo neodgovorna, nemam običaj da uzmem tel. slušalicu i zovem nekog ko mi nije blizak. Za takve osobe mi služi sms, e-mail, skype...
Sat vremena smo pričale. Tamo u DZ nisu dobili obaveštenje da je dete otišlo, odjavljeno. Traže ga za vakcinu koju je on ovde primio još u decembru.
Opet priče kakav je bio kod nje....iako je to sad zaista neprimereno porediti...dete uzrasta od godinu, godinu i po i dve god. su kompletno različita priča.
Pa nešto što je meni krajnje bezbeze...ne želim da vređam nečija religiozna osećanja ali kad neko t oliko zastrani da nema svest da njegova radikalna religiozna osećanja, koja su zapravo sujeverje i praznoverje nisu svačija uverenja. I ja nisam lošiji čovek zbog toga.
Eto, to je možda najveći razlog što je ne nazovem i pre bih održavala kontakt virtuelan.

simona mi kad smo vodili deco da proverimo krv dr je pred njima rekla da mogu par gutjaja crnog vina jer je dobro za krv jer su oboje malokrvni i od tad kad vide da ja pijem bambus a to nije cesto uvek traze oboje stim da marija se odma namrsti i nece ni gutjaj da proguta a miki popije 2-3 gutjaja i sta mu fali jer i ja sam ko dete volela da pijem vino jer nam je tata uvek davo kad ocemo ali naravno sam par gutjaja,a ja tako idanas ako uzmem cisto onda samo na dnu case sipam jer nemogu celu casu popiti a bambus pijem pola pola ili ako neko od muskih pravi oni prave zimski vise od pola case vina a jedan prst kole i dosta m ije 1 casa
a marija nekad oce da uzme gutjaj piva a miki nece da ga okusi a i ja ga nevolim cak i u kolace kad ide ili neststavim ili ja nejedem te kolace jer nevolim opste miris piva

Struzzo,
mi smo zvali hraniteljicu jer ju je Vilenjak pominjao a u prethodnom razgovoru pre toga nije hteo da priča sa njom pa sam mislila da se možda uvredila. Inače se uglavnom ona nama javljala porukom a nekad telefonom.

Nina,
čudi me da je lekarka to savetovala. Možda vino ima i nekih dobrih efekata ali je sklonost piću opasan porok. Meni kao maloj nisu davali da probam alkohol i govorili su mi o štetnosti istog. I ja tako pričam Vilenjaku zasad za alkohol i cigare, za drogu još ne zna ali kad sazna počeću i o tome. Naravno možda ga to neće sprečiti da to proba ali na meni je da ga upoznam sa tim da je to nešto što nije dobro, što uništava zdravlje, život, da se trudim da mu stvorim dobre navike. Postavlja Vilenjak već pitanja. Baš kad sam mu pričala sinoć o štetnosti pića i duvana, pita on a kako onda deda i baka (moji roditelji) puše. Ja mu odgovorim da je na meni da mu kažem da je to loše, da sprečim da ono što šteti zdravlju koristi dok je dete... A odrasla osoba odlučuje sama o sebi pa može i da koristi nešto iako zna da je štetno za zdravlje, tako i baka i deka čine. Za sada je Vilenjak čvrsto pri stavu da on alkoholna pića i cigare neće koristiti. Ja se samo nadam da će mu taj stav ostati i u budućnosti...

to sto popiju par gutjaja mozda 1 ili u 2 meseca nije sklonos prema alkoholu.ja im cak to ni ne govorim da je stetno a kod nas niko ne pusi tako da oni znaju da to nije lepo ali im nesmeta ak oneko zapali pored njih

Da li ste vi čule da u vaspitanju neko koristi vezivanje deteta za stolicu?

Naš mališan je večeras ispričao da ga je hraniteljica kažnjavala vezivanjem za stolicu kaišem. Meni to toliko strašno zvuči da ne mogu da se saberem od tada... Ja bih to podvela pod zlostavljanje a još je tragičnije što to primenjuje neko ko bi trebao deci da pomaže da se oporave od rana koje su doživela ranije... Ne mogu da se setim da sam ikad čula niti videla da neko to primenjuje, iako su mnoga vaspitanja po meni bila pogrešna ali vezivanje za stolicu ne videh.... Mada muž kaže da mnogo šta što mi ne možemo ni da zamislimo primenjuje se po srpskim selima (mada ja ne vidim što bi se selo razlikovalo od grada). Ono što je meni dilema nakon tog detalja i nakon svega ranijeg je da li da tim ljudima uopšte dopuštam vidjanje deteta? Ili da tu odluku prepustim samom detetu tj da ga pitam ima li želju da ih vidi ili čuje? Hraniteljica je inače zvala pre neki dan nakon dugog vremena i želeo je da je čuje, ništa nije pitao samo je odgovarao na pitanja...

Priča ima i nastavak... Danas je opet spomenuo bebu što je kod hraniteljice a ja sam ga priupitala za to vezivanje - kaže jeste to bilo ali on se toga ne seća, to je bilo kad je bio beba Pitala sam ga da li on želi da vidja hraniteljicu, rekla da ako ga je vezivala to je meni vrlo loše ali odluka je na njemu, ako želi vidjaćemo je ako ne, nećemo... Kaže da želi. Ništa mi sad nije jasno, da li je to izmislio ili se stvarno dogodilo. U svakom slučaju da stoji kao neka informacija za budućnost kada bude mogao da više razlikuje istinito i maštu. A ona ako bude zvala i htela da dodje onda ću ipak da pristanem kad dete hoće da je vidja. Imala sam sinoć raspravu i sa mužem, on naravno i dalje neće ni da čuje da se dete ne vidja sa hraniteljima. No to će biti retko, njihov uticaj bledi mada ovde na Zlatiboru opet se seća više, valjda ga priroda asocira na selo ili što je hraniteljica zvala pre neki dan...

Uh Simona, bas je potresno to sto Vam je Vilenjak ispricao. Ja sam nekako uvek i mislila da deci nije dobro kod hranitelja. Sigurno ima izuzetaka, ali mi je nekako delovalo da uzimaju decu da bi dobili finansijsku pomoc a ne iz nekih iskrenih pobuda. Verovatno su to delom i moje predrasude, ali mi nije jasno da mogu da provedu neko vreme detetom a posle da se sa njim oproste kad dodje do usvajanja, prosto mi nije jasno kako i sami ne pozele da ih usvoje.

Simona, ja prosto ne zelim da prihvatim da je hraniteljica vezivala dete. Citala sam sinoc i nisam mogla da to uklopim za zenu o kojoj si pisala. Shvatila sam da vam se metode vaspitavanja, sta dete sme, ne sme da radi i sl.razlikuju, ali vezivanje...Njihova sredina jeste jedan milje, ali da je tu bilo vezivanja, nasilja to bi se odrazilo na Vilenjaka na mnogo gori nacin. Svesna sam da nasilje postoji u mnogim porodicama u kojima odrastaju "nasa deca" ali to se ne uklapa u vasu sliku.

Simona, ne verujem...Sad pročitah i nikako mi se ne uklapa u profil tih ljudi. Ne bi dete htelo da ih vidi i ispočetka mu nedostajali da je bilo tako. On je to nešto permutovao u svojoj malenoj glavici. Pade mi na pamet običaj vezivanja za Detinjce. Zadržao se u manjim mestima i na selima još. Mene je baka sa sela uvek vezivala, odistinski vezivala noge za stolicu na taj praznik, pa ja onda se odvežem, tj posle skuvam kafu, ili nešto slično. Nisu se kupovali pokloni, već i mi nju vezivali i cičali od sreće što ne može da ustane. Ne znam, to mi pade na pamet.

Hvala vam

I ja se nadam da je tako kao što kažete. Šokirala sam se toga dana kad je to ispričao. Ono što mene plaši je da sam imala bivšeg čiji su roditelji bili zlostavljači i izgledali su kao sav drugi svet, kad pričam sa njima da nisam čula i od bivšeg i od njegovog brata i drugih ljudi skoro da ne bih verovala... Tako da iako hranitelji ni meni ne deluju kao neki koji bi primenjivali takve metode, poučena tim iskustvom znam da nikad ne znamo šta se u drugim kućama odigrava. Ni vezanost za hranitelje mi nije garancija, on je to vezivanje predstavio kao nešto pozitivno kako će on vaspitavati svoje dete. No kažem i ja se nadam da je to jedna od njegovih fantazija. Po Vilenjaku ne mogu da zaključim jer inače ima raznih strahova, nagomilanog besa, ali to može da bude i od drugih situacija.

Inače biološku majku ne spominje, ali baš sad mi muž kaže da misli da je jedan od njegovih strahova da ga je ona napustila pa hraniteljica sad ću i ja... Ali pisaću više o tome u roditeljskom dnevniku.

Simona, ja se nadam da izmišlja jer deca u tom uzrastu ne razlikuju fikciju od realnosti, ali mi svakako nije jasno odakle mu ideja da ispriča tako nešto. Otkud zna da se deca uopšte mogu vezivati kaišem za stolicu? Gde je to video? Pitaj ga ne da ti prepriča šta se tu desilo, nego kakav je bio njegov doživljaj svega toga, odnosno: kako se osećao, da li je plakao, da li se uplašio... Utvrdi da li su mu odgovori uvek isti kad ponavljaš pitanja povremeno. Postavi mu i neko trik pitanje, na primer da li je i na koji način dok je sedeo na stolici radio nešto što znaš da je fizički neizvodljivo, šta se desilo kad mu se pripiškilo...

Znaš kad si pisala da ti je rekao: "Samo me kažnjavaj, volim ja kazne"? Eto, to mi sad prolazi kroz glavu. Da li je moguće da je takvo razmišljanje zaostatak neke ranije traume ili situacije sa kojom nije mogao da se izbori drugačije nego inaćenjem?

A ovo za pivo mi ne deluje strašno. Prvo, možda izmišlja, a drugo, možda su mu ljudi davali da proba penicu s piva -- neko na taj način upućuje detetu poruku da pivo nije ništa egzotično ili spektakularno da ne bi palo u iskušenje kasnije da to 'zabranjeno voće' proba van kuće...

U šali se deci kaze kada su nemirna: "Vezaću te za stolicu pa ćeš onda biti miran."
Verujem da je Vilenjak to čuo i zato spominje vezivanje za stolicu.

Hvala vam. Ja sam razmišljala poput Tangerine - kako bi znao za vezivanje ako se to nije dogodilo? Sem toga jednom kad smo se igrali Vilenjak je stalno vodio muža i mene "u kaznu" vezujući nas za krevet, setila sam se da mi je to još tada bilo čudno. A muž je skloniji da veruje ovo što Pudža kaže - da mu je samo prećeno time. Od deteta ništa nismo mogli da saznamo, kako mu postaviš pitanje on tako odgovara... Sada o tome ne pričamo sem ako on ne bude nekad opet spomenuo. Ne bih da sad ja stvorim neki problem u njegovoj glavi oko toga i podsećam ga ako on i ne misli na to... Kako god da su se ti ljudi ponašali prema njemu sad je to ionako prošlost a on je taj koji treba da odredi hoće li sa njima ostati u kontaktu ili ne. Ja ih neću zvati pre rodjendana a tada ću ga pitati hoće li da ih zovemo ili ne. Javiću vam ako se oni jave pre a ako ne pretpostavljam da će se tada sigurno javiti.

Jutros je Vilenjak opet počeo o vezivanju ovaj put za zid Pitala sam ga da li se to zaista dogadjalo ili samo fantazira i objasnila mu da to nije trebalo tako da bude pa da mi kaže. Onda mi je rekao da se hraniteljica samo šalila da će ga vezati. Pitala sam ga da li ga je ikada i vezala. Kaže da se ne seća, to je bilo davno i bio je mali. Onda je rekao da voli hraniteljicu i mene, to sam pisala na drugoj temi. Ali nešto još što je rekao je da je mislio da mama i tata neće nikada doći po njega. To je bilo sasvim mirnim glasom, nije to neko ogorčenje nego mislim da je stvar u tome što je hraniteljica zaista mislila da će dete ostati kod nje dok ne odraste i tako se ponašala, planirala. Tako da mislim da je ono što je nas snašlo u prethodnom periodu kad je Vilenjak bio nemoguć da se zaista njegova svest podigla. Ne znam je li tako kod druge dece ali mm i ja smo primetili kod našeg deteta da bude neki period, bude a onda odjednom dodje neki sledeći kad dodje do skoka, kao da se neka nova pregrada otvori u umu i on može da sagleda stvari koje do tada nije, postavlja prvo sebi a onda i nama nova pitanja i sl. Ovaj put je bilo malo više burno i mislim da je u suštini njegov pokušaj da opet sve pohvata na novom nivou ko je tu ko a zašto se šta desilo. Problem je što tu ima stvari koje su i odraslima teško shvatljive. Ni hraniteljici ni meni nije jasno što dete nije išlo ranije na usvajanje a i što je nisu obavestili o tome ranije. Mislim da je to greška, da bi oni trebalo o tome da obaveštavaju hranitelje. Drugačije se valjda postavlja osoba kad zna da je dete privremeno tu a drugačije kad je trajno. A eto i mališan je mislio da je to trajno, sve do nekoliko meseci pred usvajanje hraniteljicu je zvao mama. A onda odjednom nije mama nego baba, ne živi tu nego dolaze roditelji, iz sela prelazi u grad, sasvim drugačiji ljudi, sasvim drugačije postavke života... Ogromna promena. Ko zna šta se sve mališanu vrzma po glavi, kako on to objašnjava, možda zato priča o vezivanju, kao hranitelji su bili loši pa je zato otišao od njih. I traži moju dozvolu da voli hraniteljicu i mene, što mu naravno ja odobravam, pisala sam na drugoj temi već kako sam mu objašnjavala da se to ne isključuje, da može da voli puno ljudi i oni njega, da je to njegovo bogatstvo. To sam mu već pre objašnjavala ali eto na svakom tom nivou do kojeg dolazimo mora ponovo, valjda se to sve opet preispituje, preradjuje, doradjuje u njegovoj glavi...

Kako se ja njemu divim...zaista. Duša mala...koliko je toga pregrmeo u svom životiću...neki ljudi ne uspeju toliko za ceo život. Kad se sve to uzme u obzir, dođe logično njegovo ponašanje, faze...
Meni je najlepše i istovremeno nekako tužno kad je rekao da je toliko srećan sad da bi od tolike sreće pukao. Ljubi mi i grli to divno dete....

Hvala Struzzo,
i mene je to jako ganulo...

Nego imamo opet novosti, znala sam ja kad tako krene jedno vreme je stalno usvajanje aktuelno pa se pitanja smire i dugo ništa ne pita pa opet... Večeras ga ja uspavljujem,nešto pričamo i usput konstatuje da sam ga ja nosila u stomaku. Naravno neuverljivo ali to je samo način da ne postavi direktno pitanje. Ja mu kažem da on dobro zna da nije bilo tako. Kako je onda bilo? Ispričam mu priču biološke majke, uvek dodam i neki detalj iako on ne pita mnogo... I onda je ona umrla - kaže on. Kažem da nije umrla... Ali je sad umrla... Uporno hoće da sahrani ženu Kažem da nije ni sada umrla,ne znam baš tačno ali pretpostavljam da je živa... Živa je? Čudi se on. Da,pretpostavljam - kažem ja. I tu staje sa pitanjima o njoj. Da, ja sam umetnula da smo ga mi tražili dugo dugo da smo bili očajni što ne nalazimo naše dete i srećni kad smo ga našli. Onda počinje o hraniteljici, kako je dugo nije video, nedostaje mu, opet da voli i mene i nju. Da li mi hoćemo da ga ostavimo da prespava kod nje i tsl. Ja kažem da smo je mi zvali da ona dodje kod nas, ako ne pre onda za njegov rodjendan. Šta znam, ako bude insistirao ili ona nazove zvaću je pre, a ako ne onda tada planiram... Ali eto posle dugo dugo vremena pojavila se biološka majka. Ali i dalje je on nekako nezainteresovan za nju ili bar neće da postavlja pitanja a najlakše bi mu bilo da je upokoji i tako reši to pitanje Za biološkog oca ne pita, do duše ne pita ni za hranitelja. Iako je nekad on postavljao i to pitanje... No inače su njemu ženski likovi važniji, i za mene je vezaniji, takodje bake i sl. Ali doći će vremenom i to na red...

Draga Simona evo me posle duzeg vremena, guzva pa ne stizem da pisem. Moje misljenje je da Vilenjak hoce da "upokoji" biolosku majku jer se plasi da ona ne dodje i ne odvede ga od Vas. Verovatno se plasi da postavi konkretno pitanje da li ce ona doci i odvesi me. Moj Medonja ima drugi mehanizam odbrane. On nikada ne pita o bioloskim roditeljima i kada mi pokrenemo pricu o tome, on menja temu, ne postavlja pitanje a mislim da je to iz tog straha.
Sto se tice hranitelja, mozda sam vec pisala o tome, mi smo dugo imali tu dilemu koliko imati kontakta sa njima. U pocetku smo odrzavali kontakte ali jednostavno imala sam utisak da su ti odlasci tamo stvarali nemir kod njega bez obzira na zelju da ih vidi koja je u to vreme postojala. Sa druge strane imala sam grizu savesti da li cemo mu uskratiti nesto ako prekinemo kontak sa njima jer su oni obelezili prve tri godine njegovog zivota.
Obratila sam se za savet decijem psihologu( igrom slucaja sestra od te zenice je usvojila dete pa joj je ta oblast vise nego profesionalni izazov) koja me je savetovala da obavezno prekinemo sto pre sve kontakte iz razloga sto po njenom misljenju to stvara konfuziju u njegovoj glavi. Otvoreno sam priznala da se plasimo da ga na taj nacin ne uskratimo, da li mu mi na taj nacin nesto oduzimamo, na sta me je ona prekinula i pitala a da li razmisljate o tome sta mu dajete, ljubav, paznju, toplinu.
Vec dugo ne pita, ne pominje ih, mi zapocnemo temu ali je on nezainteresovan, nisam siguran ni da li ih se vise seca.

Jabo,
hvala.

Primetila sam da te nema, drago mi je da si opet ovde :)

Nisam imala utisak da je neki strah razlog za "upokojenje". Ja više mislim da je njemu njena pojava daleka, apstraktno nešto pa samim tim i teško pojmljivo. No ko će znati šta se sve mota po dečijoj glavi. I Vilenjak ne postavlja pitanja, evo ni sad nije postavio nego sam ja počela da pričam. Ali ja mu inače često ponavljam da će on ostati sa nama stalno, dok ne odraste i kasnije ako bude želeo i dalje... Tako da ako ima strahova valjda to deluje...

Nama su i u školi roditeljstva i u Vilenjakovom centru savetovali ostajanje u kontaktu sa hraniteljima ali da je to naravno na roditeljima. Šta znam, meni bi bilo lakše da ih ne vidjam ali ako/dok Vilenjak želi vidjaćemo ih... A i muž ne bi nikako da uskrati njima vidjanje deteta. Naravno, to zavisi i kako deluje na dete. Na naše deluje pozitivno, svaki susret sa hraniteljima ga je više približavao nama. Jeste da donekle bude potresen tim vidjanjima, čujenjima ali nakon toga imam utisak da je manje nemira u njemu nego pre čujenja/vidjenja...