Uloge

E da, sad se setih, hraniteljica je u periodu dok je Vilenjak bio kod nje vise puta susrela njegovu biolosku majku a onda je upoznala i mene i mislim da joj je i to podizalo svest da ona nije majka, mada za sada je najvise vremena provela sa Vilenjakom, sto jeste malo cudna situacija... Ona bi samo da na neki nacin ostane u Vilenjakovom zivotu sto je valjda neka normalna zelja samo sto meni pored svih mojih muka s detetom i ostalih nekad padne tesko... a muz to bolje shvata i on se javlja da vodi dete sam kod njih kad bude sledeci susret, mada cu razmisliti kako ce to izgledati a i kad ce biti...

Da, Simona, ona je umislila da je majka Struzzolina. Iako ima svoju divnu decu. Iako su joj sigurno govorili na tu temu na obuci za hranitelje. Ne znam, izgleda da je to zamka u koju upadne većina hraniteljki kad dovedu bebu od par dana iz porodilišta kući.

Elem, zove ona mene i naravno najpre isticanje koliko ga nije videla i koliko ga je poželela, i njen suprug i deca. I onda se ja osećam kao krivac koji je nekoga ucvelio pa ne znam, trebalo bi da je tešim ili šta..pritom je istovremeno razumem ali me i nervira zašto ona nema obzira prema meni, meni koja sam silne godine čekala to dete i nikome ga nisam otela. ...zar ja treba da je tešim...

I mi smo se osecali kao uljezi, narocito kad nas sva rodbina i komsije docekaju i neka komsinica se brine da volimo dete??? Mada ne mogu da kazem, ova nasa hraniteljica je dosta realna i trudi se da postavi stvari na svoje mesto. I sama kaze koliko je ona bogata s obzirom da ima i decu i unuke, pa i jos neko treba da ih ima a ne da ona pravi probleme i oko dece na hraniteljstvu. Govorila je i ona da nije lako ali kazes sebi da je bolje za decu, itd. Ali neke hraniteljice ocito ne govore nista sebi nego eto... a sebicne su. S obzirom da imaju svoju decu nikad ta deca nemaju isti status ni istu paznju i ljubav, a sem toga kad napune osamnaest sta, odlaze, u svakom slucaju nista i ne nasledjuju... i umesto da budu srecne sto su deca nasla roditelje i sto ce imati bolji zivot, ne one misle samo na sebe i svoja osecanja... Ne znam mozda je krivica i do socijalnih radnika, mislim da bi trebalo da budu stroziji u odabiru hranitelja a i da im oduzimaju licence... Sta su sve Lepotan i Snedra preziveli zbog hraniteljice i sad ce toj zeni opet pretpostavljam dati novo dete na hraniteljstvo Ne znam sta bih rekla sto se te zene tice, pokusaj da postavis stvari na svoje mesto a ako vas bude uznemiravala prekini kontakt, pa ne znam sta drugo... Nama su socijalni radnici govorili da oni preporucuju da ostanemo u kontaktu zbog deteta ali da nismo duzni da ostanemo, kako mi odlucimo.

I tako ona meni priča kako je sanjala Struzzolina kako on kao što j e uvek radio, pa naglašava uvek a to je da se zatrči, pripije se uz, mazi se i govori "mama, mama"...i ja je slušam, pa kažem kako se i sa mnom mazi, pa kažem šta je novo naučio, video a ona opet kako je njoj, "mami" ovo ili ono...ja slušam i knedla u grlu je sve veća...
A pritom ceo jučerašnji Struzzolino je bio loše volje zbog trojki samo što nisu izbile i stalno se oko svega natežemo i onda slušam o njenom velikom mamanju zato što je sanjala i deca su joj krenula u skolu i ona je sama u kući.
Želim joj da što pre dobije drugo dete na hraniteljstvu....
Ja sam se sve u svemu osećala baš bezveze posle razgovora.
Danas sam već bolje i Struzzolino i ja....
Za druženje sa hraniteljima u bliskoj ili daljoj budućnosti....hm....razmisliću....

Da, Simona, ako bih i bila u kontaktu to bi bilo zbog Struzzolina i njene dece. A pitanje da li će i kako to biti izvodljivo za par godina.
A ona nije tip sa kojom bih se ja družila.

To nazivanje sebe mamom je bas bezobrazno...

Za losa osecanja ti verujem, i ja se nakon razgovora sa hraniteljicom uvek lose osecam.

Takodje se nadam da ce dobiti dete na hraniteljstvo uskoro sto ce preusmeriti i njenu i paznju ostalih sa Vilenjaka.

Kako vi reagujete na price o hraniteljima? Ili kako mislite da je najbolje reagovati?

Ja sam u pocetku pricala sa detetom, tek je dosao pa sam mislila da mu je vazno da sa nekim deli svoja secanja, a ja sam dobro pohvatala ko je tamo bio ko i mogla sam da pricam skoro kao da sam bila tamo... E sad vremenom kako se on navikao na nas smatram da on treba da se okrene buducnosti, ima tek cetiri godine a evocira uspomene vise nego ja sa cetrdeset tri Ja sad nekad pricam o tome ali gledam da to ne bude neko veliko razglabanje ili odmah promenim temu ili povezem sa onim sto se desava kod nas i nastavim o tome

I vezano za to - da li mislite da je psihicko dozivljavanje dato ili se uci?

Ja mislim da je donekle dato ali se itekako moze oblikovati i nauciti. Samo nekako moram da proniknem u detetovu psihu, nekako da ne polazim od sebe i motivisem ga da krene dalje. Da me ne shvatite pogresno, nemam ja nista protiv hranitelja i da mu ostanu u secanju. Ali mi smeta skoro svakodnevno pominjanje, poredjenje ovog ovde i onog tamo. On se jeste lepo navikao kod nas, nije neki problem ovde nesto sto ga vraca bar tako mislim,nego su prosto oni ostavili neki trag i on ih spominje i spominje. Shvatam da je veliki prelaz itd itd ali mi je besmisleno da cetvorogodisnje dete zivi toliko u proslosti. Zato i kazem da mozda treba da napravim neku distancu od same sebe, ja sam neko ko je usmeren uvek ka dalje i mozda samo ne shvatam senzibilniju prirodu od moje a moram da je shvatim jer je rec o mom detetu... Mozda mi u stvari i nemamo problem nego samo tako treba da pustimo pa da vreme utice da stvari dodju na svoje...

simona koliko puta sam rekla da marija vise pominje hranitelje nego miki i stalno kaze on kad sam bio tamo a nece da kaze imena ali zato marija sve nabroji.juce mi kaze mama sta cu ja sad da obucem jer ce mi sve biti malo dali cu ici tamo da uzmem jos stvari za mene sto sam se ja iznenadila da on ipak misli i dalje o njima i da tamo ima jos stvari.ja mu kazem znas i sam da ti mama i tata non stop nesto kupuje od stvarti i da vec imas stvari i za zimu nove a cak i za sledecu godinu ima stvari nove jer je on mrsav pa mu sve veliko i visi na njemu zato uvek on mora da ide sa nama kad mu uzimamo

Danas nije jos nijednom spomenuo hranitelje, mada imamo vremena do kraja dana

Znaci i Miki spominje a jos je duze kod vas, da se pripremim da ce to trajati... A Marija, ja sam mislila da ona pomaze da se Miki navikne, kad ona otezava, jos ga podseca na imena, eh nije lako sa decom... I kod nas je isto, kad i nadjemo odgovarajucu velicinu sve visi sa Vilenjaka. Ja ne znam zasto prave tako siroku garderobu,mozda zato sto je danas veci problem kod dece gojaznost nego mrsavost. Mada Vilenjak nije bas mrsav iako ja kukam sto ne jede, to mi je i lekarka rekla kad sam na klinici kukala. Inace, tako lice nekad, i moj sin se plasio sta ce on da oblaci kad dodje zima, pa je kupio patofne na Zlatiboru da se bar sa tim obezbedi. Za ovaj prelazni period bismo mi imali da ja nisam posklanjala svu garderobu od hraniteljice ali mislim da je to psiholoski mudar potez... No novcano i ne bas... ali nabavljamo malo po malo, danas smo opet nesto kupili a cekamo plate da mu kupimo jos garderobe... Ali dobro, sad ja offtopicujem na sopstvenoj temi... Evo nesto sto ima vise veze... Danas nesto pricamo i Vilenjak kaze da ga je mama cuvala kad je bio beba... "Koja mama?" pitam ja i razmisljam kakva nesvakidasnja pitanja daje usvajanje... Dete pokaze na mene i kaze "ova mama". Ja kazem da ga ja nisam cuvala kao bebu, da sam ga upoznala tek kao nesto veceg decaka mada jeste bio mali ali ne bas beba. Mi sad o tom periodu kad smo se upoznali pricamo da je tada bio mali, to je on pokrenuo jer njemu je pre tri meseca period kad je bio mali, takodje period kad je bio kod hraniteljice je kad je bio mali. Uglavnom dete se slozi sa mnom pa nastavimo da pricamo o necemu drugom.

Mi isto dosta pričamo i razmišljamo o ulogama. I smešno je da ja svima, ali apsolutno svima izgledam i svi su najdublje uvereni da bi bila majka koja odmah bezuslovno prihvati usvojeno dete kao svoje. A ja mislim da nisam.
Tako Simona, ja sam bila uverena da će kod tebe i tm uloge biti suprotne. Sad sam baš iznenađena. Ali jedva čekam da se vidimo. Videla sam da si se prijavila za susret

Anak,
ja Vilenjaka prihvatam kao svog sina, nikad o njemu ne razmisljam drugacije, niti bih mogla... ali imam (stalnu) svest da mu ja nisam bioloska nego usvojena mama. Npr ne razmisljam nikad da ga volim kao da sam ga ja rodila i nesto slicno, mi imamo nas prvi susret koji je za mene idealan i ne zelim da je bilo nekako drugacije, niti smatram da je to nesto manje a ni vise od bioloskog roditeljstva. Ja volim Vilenjaka sa svim osobinama, ukljujuci i one koje genetski tesko da bi mogao da ima da je nase biolosko dete (npr sjajnu orijentaciju i spretnost).

Koliko god sada promisljali necete znati kako ce tacno biti dok ne dodje dete, a nadam se da stize vrlo skoro. Inace mislim da se taj odnos roditelj - dete razvija tokom vremena i da je tako i u usvojenom a cini mi se i da je u bioloskom roditeljstvu.

I ja se jako radujem ponovnom susretu :)

Evo sad mi je pisala hraniteljica pa se vratih ovde. To me uvek uznemiri... Kako je kod vas?

Ne mogu vise da kazem da me uznemiri u ulozi majke jer ona je uspostavljena, nase navike, nas odnos. Kao sto sam svesna da postoji bioloska majka valjda sam svesna da postoji hraniteljica, i to sigurno nije nesto sto mene ugrozava i zasto bi... Ali uvek sam tako uznemirena kad se javi. Da li je to zbog deteta sto mislim da li bi ga susret sa njima, cujenje uznemirilo ili bi bilo dobro da ih opet vidi, cuje... Ili sto nas je usvajanje dovelo do kontakta sa ljudima sa kojima se ne bismo druzili pa na neki nacin moramo da odrzavamo odnose i to nesto delimo tako blisko kao pricu o detetu...

Inace danas mi se u igraonici desilo da mi pridje drugo dete, pomesalo me sa svojom majkom, imamo istu boju kose... Bas sam razmisljala koliko bi nas to mozda uznemirilo, jao dete ne prepoznaje ni majku, pa je pomesa i slicno... A ovako su se svi slatko smejali. Kako nasa situacija utice da neke stvari manje opusteno i dramaticnije shvatamo.

E, sad da vas pitam nešto...
Hraniteljica insistira da se vidi sa Struzzolinom. Prošlo je 3 meseca. Pričala sam sa mojim psihologom na poslednjem susretu i ona je u fazonu "da, što da ne", ja je pitam "šta ako Struzzolino bude reagovao, ako ga taj susret uznemiri", ona kaže "pa šta"....Znate, meni nije "pa šta" ...Uvek se setim i Snedre i ispričah vam kako su nas zezali na početku i sad na kraju što se administrativnih stvari tiče tako da ja u njihov sud konkretno imam vrlo malo poverenja...Nazvah ženu iz Struzzolinovog centra zaduženu za njega, tj. nas šta ona misli...računam ona poznaje nju, tj. hraniteljku....Ispričala sam joj kako izgledaju naši telefonski razgovori, kako ona malo-malo u razgovoru ima poziciju mame i da je tugaljiva i da jedva čeka susret itd, itd. Ona mi reče da je samo na meni. Naravno, to već znam. U smislu, nije nužno da se viđamo...znam da nije, ali mi nije u redu da nemamo kontakt a ne znam kako konkretno sad da je odbijem kad se ona nameračila...dolazi ovde, a ovde ne dolazi skoro nikad tako da se podrazumeva da se vidimo...Kaže gospođa iz centra da ona (hraniteljka) zaista ima taj "lepljivi" karakter i pristup. Potpuno mi je to jasno. I tako, ne reče mi na kraju ništa konkretno...na meni je...
Moje pitanje je šta vi mislite da li će taj susret uticati loše na Struzzolina? Tj. da li posle 3 meseca može da mu se pokrene neka vrsta sećanja, tj. neki tzv. flash back? Kakva su vaša iskustva?
Znače mi vaši odgovori....

Struzzo,
moja iskustva i sa vidjanjem i sa cujenjem telefonom su pozitivna. Vilenjak je video hraniteljicu na rodjendanu, nesto manje od tri meseca kako je dosao kod nas je bilo tada... A cuo se sa njom telefonom skorije, pre jedno dve nedelje. Ja sam imala mnogo dilema, pisala sam i ovde... ali negde duboko u srcu znala sam da je to nesto sto treba da uradim. I bilo je, to su sve bile stepenice ka vecem vezivanju Vilenjaka za nas. Pisala sam da jos dok sam ja razgovarala sa hraniteljicom on je stao mene da ljubi pa da me ljubi, mislim iako je mali osecao je da od mene zavisi i to sto sam ja nesebicna i sto sam mu dopustila da se cuje sa hraniteljicom dopalo mu se. Nakon rodjendana i poziva nesto ih je vise pominjao ali je bio sve sigurniji kod nas, narocito sto su se price poklapale (recimo da je kod hraniteljice nova beba). Ipak ne mogu znati da ce tako biti i kod vas, Struzzolino je manji, razlicite su licnosti a i hraniteljice su drugacije... Nadam se da ces doneti najbolju odluku za vas :)

Struzzo , mozda pre nego sto se vidite sa hraniteljkom da se nekako cujete- vidite preko naprimer Skype-a , ili telefonom, jeste da je Struzzolino mali , ali ipak ces videti njegovu reakciju na nju, pa ce ti biti lakse da odlucis za susret .

hranitelji mikijevi su isto insistirali da se vide ali sam ja rekla da nemoze do godine dana i sad su se smirili a videcemo posle kako ce biti ali kako vidim njegovu reakciju kad vidi sliku njihovu na fb da se odma naljuti i trazi da ih obrisem iz prijatelja sto sam ja iuradila i blokirala ali sam zaboravila na drugim profilima sto ima mm,svekar i dever i kad udju tu i vide sto ubacim nove slike vidi odma njih i odma pocne da vice mama ti nisi blokirala njih i ja onda blokiram na tom profilu stim da nisu prijatelji sa njima ali je ostalo komentari na mom profilu.sad sam se dogovorila sa njom da otvori novi profil i da samo ona bude moj prijatelj i da nesme biti niko vise ako bude samo neko odma cu je blokirati i tako je u zadnje vreme.
tako da je ipak struzo po tebi da odlucis znas da sam govorila u pocetku dok miki nije preso kod nas da cu im dozvoliti da se vidjaju i cuju ali eto prekrsila sam to.
ali ipak mislim da struzolino mali i da je vec njih zaboravio a ovi moji su veliki
cak ga marija pita pre neki dan dali oces da te mama i itata vrate kod i kaze ime hranitelja a mi u sobi i slusamo on kaze da nece i ja se nadovezem na pricu dali oce da se cuje sa njima makar ali on iz topa necu ali neznam dali je to stvarno mislio ili je i dalje ljut kako kaze hraniteljica sto ih je napustio jer znate pricu da je trazio posle 5 min kad smo dosli po njega da idemo kuci i posle sat ipo uso u kola i nije teo da se pozdravi sa njima oni su morali da ulaze jedno po jedno u kola da bi ga izljubili sto je i njih iznenadilo ta njegova reakcija i da nije zaplakao ni jednom za njima

Struzzo, pokazi mu slike ako imas sa njom i vidi kako reaguje, da li ce se setiti. Medjutim iz licnog iskustva, nisam za vidjenje, jer iako je lik zaboravio, zvuke, tj.boja glasa i mirisi najjace ostaju u secanju. Budi odlucna i nemoj da dozvolis vidjenje, da ne bi pogresila kao ja. Nama se dete vratilo cetiri meseca unazad. Jeste da je to kratko trajalo, ali nema potrebe da ga traumiras bez razloga. I ako ona sebe i svoja osecanja stavlja na mesto pre deteta, onda i nije za taj posao. Moje misljenje.
Pozdrav i ljubac za dete.

Moram da vam prenesem deo mog posta iz dnevnika posto se odnosi na ovu temu...

Simona ::... I sad ono glavno zbog cega sam pocela da pisem pa moram to i na temu o ulogama da zapisem. Kaze on meni - ostacu uvek kod mame i tate i nikada se necu vratiti kod hraniteljice... Ja nisam mogla svojim usima da poverujem pa ga pitala da ponovi jos jedanput. Potvrdila sam mu da je naravno tako. I onda je rekao da ga je bas briga i za hranitelja i za hraniteljicu... Znam da je trebalo da kazem da nije u redu da tako kaze, ipak je ziveo kod njih, ali morala sam da dopustim sebi jedan trenutak likovanja Suvise dugo sam slusala kako ih voli, kako mu je tamo lepo bilo, kako hoce da se vrati tamo, da ih zove, kako mu je kod mame i tate dosadno itd itd... Inace mi se juce pozalio na nesto kod njih, mozda treci put da se pozali na nesto, inace mu je uvek bilo idealno itd. A to je bilo bas neko vredjanje od strane hraniteljicine cerke i unuka. I to sam zapravo shvatila kao prvu ozbiljnu zamerku jer u tome je sadrzana njegova svesnost da je tamo bio u podredjenom polozaju i da nije smeo da odgovori na isti nacin hraniteljicinoj deci i unucima. U prvom slucaju se bio pozalio na hraniteljicu a u drugom na drugog decaka na hraniteljstvu. Ipak je svestan da je hraniteljica za njega bila tu najvezanija, to i ona sama kaze. Rekao je da mu hraniteljica nije tako govorila. A za drugog decaka je bio ipak svestan da su u istom polozaju. Sve u svemu mislim da je konacno usvajanje na dete bas imalo pozitivnog efekta i grize me malo savest sto ja ne mogu toliko da se radujem a mislila sam da cu se radovati, valjda mi ne dopire do svesti da smo dosli do kraja i pocetka puta. Ali nasem malisanu je to jasno :)

Nina,
a da popricas malo sa Mikijem i vidis razloge tog besa i ljutnje na hranitelje? Zasto zeli da ih obrises iz prijatelja? Ja sam malo likovala danas kad je Vilenjak rekao da ga je bas briga za njegove hranitelje. Ali nisam sigurna da je ni ta ravnodusnost dobra, ipak su to ljudi kod kojih je ziveo tri godine i isto nameravam sledeci put da ga priupitam zasto tako govori. Ali ispod besa obicno se krije tuga i povredjenost pa mozda nije dobro da Miki ponese ta osecanja sa sobom iz tog perioda zivota.

pitali smo ga 100 puta zasto oce da ih zaboravi ali on nece da kaze i prekoigranja smo nas par pokusali ali bukvalno nece da se seca tog dela zivota a hraniteljica je ubedjena da je on ljut na njih kako se poneo kad je odlazio od njih i dan danas tako kaze ali ja neverujem nego je on jedva cekao da bude sa sekom zajedno.jer nas je od posete kuci poceo zvati mama i tata i seka i svaki dan kad smo se culi uvek nas je tako zvao i uvek je pitao kad cemo vise doci po njega a jadnik cekao je punih 6 mseci od prvog vidjenja da dodje kod nas kuci.sad zasto je ljut neznam jer ga je ona plasila sa svim i svacim i ja sam ga jedva od tog odvikla da je uvek spomeno pa tako mi je govorila i plasila i kaze ime hraniteljice mozda je on i tad njih mrzeo i jedva cekao da se izbavi iz njene kandze ili da promeni sredinu
jer se jako brzo veze za nekog i kad ga vidi prvi put toliko se umijava kod njega to mi je i hraniteljica rekla i da ga je pola mesta znalo jer je voleo svima da se javi i pruzi ruku.kao sto i ovde rade svima se lepo jave kad sretnu na ulici oboje dali zdravo ili dobro vece ili dobro jutro ili dobar dan ali se lepo jave sto mi je drago jer i ja volim da se javim.koliko mi se puta desilo da setam po nekog mestu odakle nikog neznam ali kad vidim da me neko fiksira poglerdom ja se obavezno javim kao da imam osecaj da ta osoba to zeli od mene pogotovo ako su stariji ljudi

Moguce da je nesto vezano za tih sest meseci...

Nas je Vilenjak vise puta pitao sto ga nismo uzeli odmah i morali smo da mu objasnjavamo svaki put a to je mnogo manji period, tj sedam dana. On se seca tog perioda kod hranitelja i dalje ali te slike vec postaju udaljenije... Meni se ne dopada kad pocne da pripisuje nesto sto znam da se nije dogadjalo tamo nego se to dogadja ovde. Ja mislim da on nije bio svestan da mu je tada bilo nesto lose jer i nije znao za bolje. Ali gledajuci odavde shvata da kod njih nije bio voljen i nije imao paznju kao sto ima kod nas. Retki su trenuci da iskreno kaze da su ga nesto vredjali ili da nece kod njih i ostace uvek kod mame i tate, bas ga briga za njih... Uglavnom smisli neku idealisticku sliku tamosnjeg zivota. Ja tezim da Vilenjak prihvati i taj zivot tamo kao ne idealan ali dobar, oni kao hranitelji pruzili su koliko su mogli, ne treba da ih idealizuje ali nema razloga da ima i neki los odnos prema njima. Ali treba doci do toga, za sad ja mu nesto kazem kroz salu na te njegove idealisticke slike. A muz zna da bude i grublji, pa mu je jednom rekao - da bas su se hranitelji igrali sa tobom, kako da ne... Vilenjak se svadjao sa njim, kao muz nije to video, ali naravno da smo mi videli dovoljno... No ja pazim da nikad ne pricam protiv hranitelja kao sto necu ni protiv bioloskih roditelja. Jedino sto sam danas ocutala kad je rekao da ga je bas briga, valjda sto pet meseci slusam kuknjavu za hraniteljima i idealisticke slike i kojesta jos pa mi bilo slatko da uzivam u mojih pet minuta... ili sto mu kazem - ti si malo dete, ok to je bila proslost okreni se buducnosti, sta ces da radis, hoces li u vrtic itd itd... i prebacim pricu na buducnost. Naravno, prica o hraniteljima je sad mnogo redja ali nije da ih ne spominje. Za razliku od njih biolosku majku ne spominje kao da tu temu nismo ni naceli. Iako je cuo njeno ime dok su citali resenje ni to ga nije navelo na pitanja, ja sam mislila mozda ce ga zgrada czsr podsetiti, ma kakvi... Ne znam kako bih to tumacila, mozda samo naglasenom sujetom. Mislim da je on daleko od zaljenja za hraniteljima nego hoce nama da kaze da je on tamo dobro ziveo i da oni samo cekaju da se on vrati a on to moze samo ako pozeli. A tu zenu koja ga je ostavila je izbrisao kao i bioloskog oca s obzirom da je i za njega pitao pa vise ne pita... Sa daljim razvojem i sa boljim razumevanjem sveta oko njega i shvatanje situacije sa nama a zatim hraniteljima i bioloskim roditeljima ce valjda bolje ici. A mozda je ta neka sujeta neki odbrambeni mehanizam pa ce to sporije ici, videcemo...

Ipak smo se sreli sa hraniteljima...i Struzzolino ih nije prepoznao. Jeste se zbunio jer su ga svi četvoro "napali" sa svih strana ali ih je gladao kao nepoznate ljude.
E, sad, da li je to bilo tako zato što smo bili na neutralnoj i interesantnoj teritoriji zvanoj igraonica ili zato što je emotivno toliko vezan za nas ili prosto zato što je zaista mali...ne znam....moram priznati da sam delom bila iznenađena ali i srećna...pao mi je kamen sa srca, eto, vama ću biti iskrena...jer sam se jako, jako plašila tog susreta i svega posle njega...ali eto, sve se završilo savršeno i ja sam dobila veliku inekciju samopouzdanja...
Naravno, hraniteljka je bila razočarana i tužna...primetila sam joj dve suze u oku...neprestano ga je zvala po nadimku koji su samo oni koristili i pitala ga " je l' se sećaš, je l' se sećaš"...Bila je i pristojna pa me je pohvalila i kako je napredak u svakom pogledu kod Struzzolina vidan. E, sad, žao mi je što su se i njena deca razočarala što ih S. nije prepoznao i nije bogznašta reagovao na njih ali to je tako....nije mogao nekog prepoznati, a nekog ne...
Sad kad je prošlo sve...čini mi se da je ovaj susret itekako bio koristan: meni da napokon budem mirna, sigurna i samopouzdana mama, njoj da je uverimo da je Struzzolino dobro i više od toga, njima kao porodici koja se bavi hraniteljstvom i ovo im je bilo prvo iskustvo da se otrezne, da je i ova situacija deo procesa....
Struzzolino se posle susreta ponašao kao i pre. Mazio se, igrao, smejao, čitao, jeo, spavao....nikakvu promenu nisam primetila.
Eto...dobro je...

Struzzo,
super da ste tako prosli... Drago mi je da si i ti samopouzdanija. I s te strane mislim da su susreti dobri, da se vide te neke promenjene uloge koje jos nisu bile takve u to vreme kad smo uzimali decu.

I nas Vilenjak iako je toliko spominjao hranitelje kada ih je video ponasao se prema njima kao sto se on ponasa prema strancima, stideo se, ukocio se i nije progovorio ni rec. Do duse mozda je i kod nas uticala ta atmosfera igraonice ali mozda bi bilo tako i inace. Ali sa decicom koju su oni doveli se divno igrao.

Evo mog posta iz dnevnika posto mi se cini da odgovara ovoj temi a u dnevniku se nekako izgubi...

Simona ::Kad sam danas dosla sa posla muz kaze sav presrecan da je Vilenjak rekao iz cista mira a cak su se nesto i raspravljali, nije znaci bila idila - "meni je ovde lepo, necu da idem nigde odavde." Ja sam se naravno isto rastopila kad sam cula, posto je muz pricao to pred Vilenjakom on je to jos jednom potvrdio pa smo se malo jos grlili i ljubili. Setila sam se reci psihologa iz skole roditeljstva da kod starije dece zna da bude vrlo tesko dok ne prihvate ona roditelje ali kasnije je sve bez problema. Mislila sam da je ovo kruna, poslednji stadijum tog prihvatanja posle koga sledi neki idilican period ali idila je kratko trajala Vec za ruckom je poceo sa pitanjima o hraniteljici, pa je li ona njemu baka Ja kazem da nije, ona je baka svojim unucima i nabrojim te unuke a njemu je teta koja ga je cuvala. Ali tu vec besnim u sebi ne zbog deteta nego zbog hraniteljice a ne toliko zbog nje koliko zbog socijalnih radnika. Ja stvarno ne znam sta je njima problem da kazu hraniteljima da se zovu tete i cike a ne mame, babe i slicno? Zar nije to samo istina? Nas uce da moramo da pricamo da smo usvojeni roditelji da postoje bioloski roditelji itd a problem im je da to isto kazu hraniteljima. Kod nas je hraniteljica to sam vec pisala do januara pustala dete da je zove mama a kad je cula da ce ici na usvajanje "postala je" baba Mislim reci nisu samo da se izgovaraju, te reci imaju svoje znacenje i ne moze mama postajati baba i statijaznam. Moze, ali koliko je to pogresna slika sveta za dete? Uglavnom Vilenjak je nju do sada zvao po imenu, nisam ni znala da mu je ostalo to da je ona njemu govorila da je baba ali eto sad pet ipo meseci kasnije to je odjednom izniklo odnekle... Posto je tvrdio da je ona baba, i pored moje sugestije da je hraniteljica teta koja ga je cuvala ostavila sam to tako... Onda me je pitao da li je ona stalno u kuci, ja kazem izlazi zena, nije... Kada sam krenula da ga uspavljujem prvo je pevao pesme o mami i tati (sam izmislio) a onda je opet hraniteljica dosla na red, pita me sta ona sada radi. Ja kazem da ne znam sta trenutno radi ali verovatno ima puno posla oko bebe... e tu je zacutao i zaspao... Tako da se on i dalje bavi tim svim odnosima, mozda je to i normalno. Mozda je najvaznije da se on oseca tako dobro kod nas ali to ne znaci da mozemo da se opustimo, pitanja, drame, dramice sigurno tek slede.....