Mame, kako postizete sve?

Citala sam nekada ovu temu, a sada potpuno razumem svaku recenicu.

Dakle roditeljstvo je jako tezak posao.
Period nakon porodjaja zaista nije onakav kako sam ga zamisljala. Tacnije bio je pakleno tezak i fizicki i psihicki. Bilo je trenutaka kada sam pomisljala pa zar sam ovo cekala toliko dugo. Da se razumemo ja sam se jos u bolnici osetila uzasno nesigurno i shvatila da nista ne znam. Tokom trudnoce nisam nista citala o bebama iz nekog mog uzasnog straha da se sve zavrsi kako treba pa cu ja posle lako.
Nazalost, onda je Stefan zavrsio u bolnici sa visokom temperaturom i tu se moje samopouzdanje dodatno istopilo. Mi nismo znali da prepovijemo dete, oblacenje benkice je bio rudarski posao, pertla levo pertla desno, sve carape velike, damo detetu flasicu a ne skinemo unutrsanji poklopac itd.
O detetu smo u prvim danima brinuli samo mm i ja jer smo izbegavali kontakt sa drugim ljudima zbog bolesti. Dojenje katastrofa, napolju 35 stepeni, ja carski rez, dete se lepi za mene po pola sata sisajuci pa onda dohrana. Nocu ga budimo na 2,5 sata. Ja ustanem malo ranije da se izmuzem, pa mu dajem da sisa, pa izmuzeno mleko, pa ako treba vestacko. Kad se setim nije mi dobro. Sada ga samo dojim i to je spas.
Stefan je imao grceve do skoro, pomagao nam je Espumisan.

Sada imamo tri ipo meseca i decko vec dugo nocu lepo spava. Jednom se budi da sisa i da se presvuce. Uglavnom imamo ustaljen redosled dnevnih aktivnosti, a remecenje istog poprilicno cini dete nervoznim.

Mi zivimo u kuci kod mojih na zasebnom spratu tako da imam odredjenu pomoc. Mama pere ves i pegla. Ostalo svako za sebe. Sama kuvam uglavnom svaki dan, sredjujem kucu sama, jednom nedeljno generalno, u medjuvremenu po potrebi usisam i ribam kupatilo ostalo sam iskulirala.
Moji obicno dodju dva puta dnevno da "pronosaju" dete i to mi dosta znaci mada narusava moja nastojanja da mora i sam da provodi vreme. Svakodnevno idemo u setnju obicno oko 13 h.

E sada o problemima. Stefan je dosta zahtevna beba. I inace mi se cini da su decaci takvi. On prosto mrzi da se oblaci, jakne rukavi vristanje, stavljanje u sediste za kola urlanje, kolica takodje. Oblacenje nakon kupanja zacenjivanje. I tako svakog dana isto. Od toga hocu da poludim. Kako krenemo da se vozimo sve je ok, ali do tada se dere kao magarac. Ne znam kada ce i da li ce to prestati da radi.
On ne voli da bude sam. U krevecu sa vrteskom maksimum 20 minuta ako je dobre volje, u lezaljci takodje. On prosto obozava da mu se prica, peva pokazuju igracke i jednostavno da mu se posvecuje maksimalna paznja.
Drugi problem je odlazak u goste (svekar i svekrva, zaova itd). Uglavnom se ponasa uzasno. Nece da spava lepo nigde sem kod svoje kuce, a kada je umoran onda je i nervozan. Poceo je i da place kada ga uzmu drugi baba i deda. Samo ih gleda kao ratne zlocince i onda sam i ja napeta i tako sve u krug. Inace moja zaova ima devojcicu stariju od Stefana tri meseca sto je u bebecem uzrastu velika razlika u psiho motornom razvoju. Ona je pravi secerko, stalno se smeje i vrlo je zahvalna za cuvanje. Zaova je klinka pa je ona poprilicno ostavlja kod baba da bi skitala jer je ne doji. I tako moj Stefan uvek ispada indijanac, samo se dere, nece da im se smeje a oni skroz u fazonu uporedjivanja dece. Mene to izludjuje i uvek sam uzasno nervozna jer moje dete nikada kod njih nece da se pokaze u najboljem svetlu. A ja bih kao i svaka mama volela da moj sin uvek blista. Mm mi kaze da sam luda i da to samo ja umisljam. Moram da iskuliram po tom pitanju al tesko mi ide.

Vremena za sebe sada imam povremeno. Volim uvece da citam barem pola sata pre spavanja. Volela bih da mogu malo vise da se doterujem. Nisam sportski tip, a bebe i elegancija nikako ne idu zajedno. Nemam bas zavidnu frizuru, nokte povremeno namazem, ali u svakom slucaju za sada mnogo manje stizem da se brinem o fizickom izgledu nego ranije. Zbog dojenje sam vecito izguzvana i zarozana, a i garderobu moram da prilagodjavam lakoj upotrebi. Nedostaje mi da odem u pozoriste bioskop i to bas bas, sto ne stizem da gledam Tv mi i ne smeta mnogo.
Skoro smo otisli u Usce i nas beban je bio totalno odusevljen. Uopste nije hteo u kolica vristao je. Tata ga je prenosao sve vreme, a on je odusevljeno zverao po radnjama. Nama je naravno bilo uzasno naporno pa mi izlazak i nije bas prijao. Odavno ne gledam po izlozima. Ako mnogo stojim sa kolicima probudi se i place.

Sada sam bas umorna, ali nastavicu kada dobijem dodatnu inspiraciju

Ako imate neki savet dobrodosao je

joj bokice ista nam je situacija samo sto smo mi sami vecinom! svekar i svekrva kao da nemaju unuce ne dolaze a mm zovu na mobilni moja mama ne zna gde ce pre dal kod mene ili sestre! sve te razumem potpuno ista prica i sto se tice oblacenja i svega ostalog! preumorna sam! al valjda ce sve to proci!

Hej Boki generacijo bas sam mislila na tebe!

Hajde da razmenimo koju da vidis ko najvise od roditelja trenutno kuka na forumu! Ti cini mi se nemas uvid u roditeljske dnevnike, pa hajde ukratko da ti kazem svoje iskustvo. Moja situacija pred porodjaj je bila jako teska i zadnjih dana se malgovito secam zbog gomile lekova koje sam pila. Izmedju ostalog mucio me visok pritisak i otkazivanje funkcija jetre, dalje, nisam mogla da dodjem do vazduha tj udahnem i apetit mi je bio ocajan. Iz tako jednog groznog stanja nisam imala vremena da se oporavljam, o carskom rezu da ne pricamo (sto kaze moja dr nema nista carsko u carskom rezu) jer su mi decu odmah zbog ozbiljne zivotne ugrozenosti prevezli na Institut za neonatologiju. To je moja najveca trauma koju sam imala ikada, i ta zelja da ih vidim, da budem sa njima me je razdirala bukvalno tako da sam sama sebe podigla iznad svega sto se mene tice samo da budem sa njima. To fizicko iznurivanje i slobodno mogu reci silovanje sopstvenog napacenog organizma naravno ima cenu koju ja jos uvek placam. Na Institut ne primaju nedovoljno oporavljene majke i to je bio jos jedan razlog da nateram sebe da se oporavim kako znam i umem. Osmi dan od cr sam im se pridruzila.
O rezimu bolnice takvog tipa necu da gnjavim, mi majke smo se salile da je kasarna, bukvalno, i svo vreme koje tamo provedes je u unapred isplaniranom rasporedu. Predvidjeni odmor - minimalan. Decak mi je pusten nakon mesec dana, a moja curica je tek tada izasla iz inkubatora. Ja sam resila da brigu o njemu prepustim muzu i mami preko dana, da bih bila sa njom, a nocu sam brinula o sinu. To je trajalo jos mesec dana. Spavala sam bukvalno po tri sata u proseku i to iz nekoliko manjih tura. Prevremeno rodjena deca kasno izbacuju nocne obroke, a preporucili su nam ako se to i desi da ih budimo na tri sata jer su mali i moraju mnogo da nadoknade. Moji su se budili sami, tj cesto nisu ni spavali.
Visnja je nakon izlaska iz bolnice, tj nakon dva meseca zivota tamo, kuci mesec i po dana ne plakala non stop, vec vristala kao mala zvercica, tresla se jecala i prirodno bila meni na rukama non stop. Trebalo joj je dugo da se navikne na kucu i na to da miris dezinfekcionog sredstva nije vise oznaka za dom. Nije htela da jede kod drugih, da spava, ma nista. Vojin je takodje trazio svoje, a rezultat je opet visemesecno spavanje nocu po dva tri sata.
Oni su od pocetka pa i dan danas nemoguci sto se oblacenja tice, to je borba, okreni se, obrni, jedno obucem drugo se svlaci, i najcece je to samo moj posao jer mm i babe ne mogu da se izbore sa njima. S obzirom da oni sada imaju preko deset kila i da na razlicite nacine znaju da eskiviraju neomiljeni deo, to je ozbiljan fizicki posao nekoliko puta dnevno. Dalje, nocno spavanje je i dalje katastrofa, vristanje, nunanje, pa zapomaganje mama mama, naravno nikad tata, i mislim da bih sve lakse postizala da su tu manje zahtevni. Ne zna se da li je gore kad se oboje probude u isto vreme stoti put u toku noci pa oboje mene traze, ili kad se bude naizmenicno pa noc provedes ustajuci na dvadesetak minuta.
Jos jedan ozbiljan problem koji imamo je uspavljivanje na rukama, a imaju po sesnest meseci, vec su veliki. Za to sam verovatno ja najkrivlja, ali opet bi ih drzala dok ne padnem kad bi sve moglo iz pocetka, iz prostog razloga sto su bas bili tako divlji i unezvereni i uplaseni kad su otpusteni iz bolnice. Mozda je to moj subjektivni osecaj ali pomisao na to da su bili zeljni dodira me dovodi do ludila. Elem, i tu naviku pokusavamo da izbacimo ovih dana.
Dalje, sto se kuce tice, tj stana, haos nam je non stop. Ja spadam u one zene koje su peglale i gace nekada, a sada bukvalno samo lepo slozim posle pranja sav ves i to je to. Peglam samo muzu kosulje za posao, bas nema smisla da ide izguzvan. Vesa imam stalno, masina radi svaki dan, ali Voji i Vikiju ni to nije dovoljno.
Usisavam takodje cesto, nekad svaki dan, nekad svaki drugi i opet se pitam kad ce mi nici pecurke iz tepiha od kolicine hrane i svakakvih drugih trica koje oni uspeju da nakupe za jedan dan. Kupatilo ribam cesce nego ikada jer im je sad glavni fazon da se tamo kriju, nose igracke, delove gardarobe ili samo stoje unuta. Pa opet sve izgleda kao da je bomba pala.
Nastavak sledi.

Pomoc imam, pomazu mi mama i svekrva a nekad i tata, dok mm ne dodje sa posla. Ali mama definitivno najvise. Ona nekako zna da ih zabavi oboje, tako da sam jedino tad spokojna i zaista oslobodjena. MM radi jako odgovoran posao a pri tom mu je ostalo par ispita da zavrsi studije pa gledam da ga rasteretim kad god mogu ne bi li to priveo kraju. A i zivimo samo od njegove plate nas cetvoro pa mu je posao stvarno jako bitan.
Jedemo sta stignemo, kuva kako koja stigne, samo za decu uvek ima sveze skuvano i raznovrsno i to uvek kuvam ja.
Vojin i Visnja su generalno bas zahtevna deca, nemirna do neslucenih granica, i moraju da se nadgledaju bas stalno. Od kad su prohodali ni ne pamtim koliko su puta pali, udarili glavu, a ja bdim nad njima stalno. Covek ne moze da postigne fizicki da stigne da ih sacuva od silnih ideja koje im padaju na pamet.
Nokte nisam namazala ni jedan jedini put od kad su se rodili. Navlacim na sebe bilo sta samo da je cisto, a i to je nekad podvig, jer me non stop pipaju, razvlace, grizu, grle, sve sa lepljivim prsticima. Traze da sam u njihovoj blizini stalno i uvek, da ih uvek gledam, da im pricam, da se igram, jer sami se tesko zaigraju. U kolima placu cim shvate da su vezani u sedistima, i to je dranje po sat vremena...kao navicice se ali eto jos nisu...Kad jedu uvek mora da je oko njih neka knjiga, igracka, pa pocnu da se otimaju, pa mama opet mora da prica i prica i prica...Oko nogu mi se motaju uvek sta god da radim, jedno me drzi za nogavicu, drugo hoda ispred mene i pruza ruke da ga nosim da bolje vidi npr pranje sudova, spremanje vecere i slicno...ljube me i maze vise nego bilo koga drugog...
U kolicima vec mesecima nece da budu duze od dvadesetak minuta, i hiljadu puta mi se desavalo da jedno nosim nazad iz setnje, i guram dupla kolica...Pranje ruku je borba, sutni ovo, baci peskir, stisni sapun, dohvati cetkice za zube i slicno. Kupanje isto tako. U krevecima se redovno zaglavljuju, skacu, lupaju glavice, i generalno su kao zeke na durasel baterije kojima treba animacija dvadeset cetiri sata dnevno. Kilaza mi se spustila ispod svakog minimuma i iscrpljena sam stalno.
O kosi necu ni da pricam.
Nocima sanjam i dalje kako mi neko uzima decu, kako ne smem da im pridjem, kako su ih vratili na Neonatologiju i slicno sto me dodatno iscrpljuje i pitam se kad ce prestati.
I tako Boki...najteze mi bude kad se proderem na njih, a to je uvek kad sebe fizicki dovedu u opasnost a ja na primer ne mogu da stignem od jednog do drugog tako brzo da to sprecim...onda se proderem iz petnih zila da znaju da moraju da prestanu da rade to sto rade...nisam bas ponosna na to ali sta da se radi...smesni su i zanimljivi kao bioskop inace, a o bioskopu onom stvarnom ja za sad mogu samo da mastam. I gledanje tv-a mi je luksuz.
I mogla bih jos ali oboricu sve rekorde u kukanju, dosta je i ovo.

Ljubim te i tvog malisana, ko bi rekao da cemo se jednog dana pisati i na ovim stranama .

Kasia kako su tvoja deca porasla.
Stefan je bio pet dana na IMD u inkubatoru bez mene, zivotno ugrozen i ja sam takodje stalno po povratku kuci zelela da mu nadoknadim sve dodire i pruzim maksimalnu ljubav. Stalno sam mu govorila iznad inkubatora da se izbori i da ce mama i tata da ga maze i paze i da ce sva mucenja da zaboravi.

Evo kada mi Happy dozvoli pridruzicu vam se na RD.

Uh...baš sam se zabrinula!
Ja i mm ovde nemamo nikog svog. Moji su na oko 500km odavde, a njegovi još dalje. Sestra mi je obećala da će biti tu prvih par dana. Mama može da uskoči još neki dan posle nje, a šta posle?
Mm radi u BGD-u, a živimo u Subotici. Znači, odlazi oko 6h, a vraća se, najranije, oko 16h. Stvarno se pitam kako ću se ja snaći!

Mirjana posticic ces sve.
Mi smo ovde iznele teze strane roditeljstva, ali kada ti se tvoj malisan u pet ujutru nasmesi i protegne svoje male mesnate nozice sve ces mu oprostiti.

Tesko je ali nikada u zivotu nisam bila ponosnija i ispunjenija.

Da kažem koju, iako nisam roditelj, još uvek!

Skoro sam pričala sa jednom novopečenom mamom o tome koliko energije, odricanja, snage i živaca treba da se odgaji dete, ona kaže da nije bila svesna toga, i tek sad vidi kako je, i prosto joj je bilo nestvarno kako sam ja toga svesna već sada. Sećam se kad je ta sadašnja mamica, tek stupila u brak, i onako opuštena kaže mojoj snajki pa nikad me ne zoveš da se popričamo! A moja snajka ne zna ni gde joj je du.., ni de glava, a kamoli da ima vremena da ćaska na telefon! Tako da je meni dovoljno da vidim snajku i brata sa njihovo troje! Smatram da treba da uživamo maksimalno sada dok ih još nemamo , koliko god borba bila iscprljujuća, sve se to posle zaboravi, sigurna sam. E sad, možda je to moj odbrambeni mehanizam, jer ih još nemamo, mada ja opet mislim da je to ipak moje realno gledanje na svet oko sebe! I ponekad me hvata strah kako ću sve to moći, kako će mi kičma izdržati, kad sam sad već kilava za neke stvari. Ali isto tako verujem i da se dobije neka nova snaga kad se uzme dete u naručje i kad shvatiš da si jednu bitku dobio, a za ostale ćeš već nekako gurati dalje!

Tako da drugarice drage šaljem vam pozitivnu energiju, jer je ona za roditeljstvo itekako potrebna! Verujem da će za godinu, dve, sve biti lakše! Tako bar svi kažu! Nadam se i da je tačno!

Ljubim vas u vaše mačiće!

Biksi, veruj mi da sam svaki put, svih ovih godina, kada se ide na neko putovanje bila svesna toga da neću moći prva da kažem:"Idem" kad dođe beba. Gledala sam kako moje drugarice tužne objašnjavaju kako nemaju gde da ostave klince i znala da treba da uživam dok mogu.
I sada kada sam čitala prethodne poruke palo mi je na pamet da imam još par meseci da se dobro odmorim!
Bokice, opis mesnatih nožica je razvejao sve moje strahove

Kasi, draga, ti imas blizance i to je OGROMNA razlika izmedju tebe i nas sa jednim detetom. Nemam nikog takvog u okruzenju, ali mislim da kada je dvoje dece, onda oni jedno od drugog kupe fore i to najcesce, one lose. I da, nocni odmor je najbitniji, to vec znam iz sopsvenog iskustva.
Pre porodjaja sam se spremala na najgore jer su mi svi samo to i predvidjali. Secam se recenica:Sto ste spavali, spavali ste, sto ste isli, isli ste.... Organizovala sam armiju oko sebe da mi pomaze. Mama, tetka, svekrva, mm... da bi vec posle 20 dana shvatila da mi je najbolje da sam sama Ali, ponavljam po ko zna koji put, moje dete je bilo od pocetka mirno, lepo je spavala, lepo je jela, ja sam se nekako brzo organizovala oko izmuzavanja i dohrane.... i ono malo grceva sto je imala, lako je podnosila... ja sam tada nekako i psihicki bila spremna na nespavanje, pa mi nije tesko padalo.... tako su se lepo sve te zene povukle i ostala sam sama. Ali, kada je Lenka u oktobru mesecu pocela da luduje, da se budi nocu, da trazi da se ljulja, da izvodi kad menjamo pampers i sl. doslo mi je da je zadavim Zasto? Zato sto sam bila u fazonu: Ona je velika i ne treba to da radi, treba da se ponasa odraslo.... Primetila sam onda, da mnogo nervoze dolazi bas od mene, a ne od mog deteta. JA je prenosim na dete, a ne ona na mene. Kad sam to shvatila, sve mi je sad lakse....
Ipak, znam kako je frustrirajuce kad je dete kmekavo, kad se ponasa ovako kako Bokica opisuje... i jedina uteha je da sve to MORA da prodje, samo treba imati zivaca dok traje. Mozda bas to sto znas da prolazi moze da te malo smiruje, ja sad vidim kakva sam budala bila sto sam se nervirala oko nekih stvari....
Elem, Miro, ne misli u napred, kad budes bila u toj situaciji, videces sta ces... mozda ti stvarno nece biti potreban niko, a mozda dodjes malo kod nas

Bokice, mm i ja smo sami od pocetka, s tim sto je razlika u tome sto je on bio totalno pripremljen za presvlacenje, kupanje I ostalo ( brat mu ima dvoje dece u koje je totalno zaljubljen pa je na njima vezbao). Ja nikad posebno nisam bila odusevljena decom – zvuci bez veze, ali dok nisam pocela da se borim za svoje I dok se Nadja nije rodila, te “bebece” stvari mi nisu pricinjavale neko posebno zadovoljstvo. Bila sam jako smotana, ali sve se nauci, sada pretpostavljam oblacis benkicu za manje od minut : )
Slazem se sa tobom da su decaci uglavnom zahtevniji od devojcica. I znam da ti je tesko. Moja Nadja vazi za dobru bebu, do cetvrtog meseca, osim kratkotrajnih grceva, samo je jela I spavala, a ja sam koristila svaki trenutak da I ja odmorim, bez obzira sto je spavala po celu noc. Sada ti je malo nezgodno jer je samo dojis, pa realno, ni ne mozes da ga ostavis ni na 2 sata kod mame, a da ti odes kod frizera jer ne znas da li ce biti gladan… S te strane, meni je bila olaksavajuca okolnost – nisam to radila cesto jer mi je mama bolesna, ali kad ona sama predlozi, to mi je bas znacilo…
I ja sam se jako fizicki zapustila I to mi bas smeta – psihicki se lose osecam, posebno sto sam pre trudnoce, zbog posla, bila doterana svaki dan. Ali videces, on je jos mali, svakog dana ce sve vise da se uci da se igra sam I moci ces da ga ostavis u ogradici, dok se ocesljas I eventualno stavis maskaru. Praktikuj svaki dan malo sminke, veruj mi, ja se potpuno drugacije osecam.
Sto se tice njegovog vristanja u kolicima, to je sasvim normalno jer je pocela da ga zanima okolina I dosadno mu je da lezi I nista ne vidi. Kazes bio je odusevljen dok ste setali, a tm ga nosio – za mesec dana ces moci da ga stavis u polusedeci polozaj I bice druga prica – uzivace dok se voza.
Jako me nerviraju ljudi koji uporedjuju dva deteta. Svako dete je individua za sebe, ono sto jednom prija, drugom moze da izaziva histeriju. Budite sto vise u drustvu, navikni ga da vidja sto vise I druge ljude, ne samo tebe. Nadja je rodjena leti I nama je bukvalno od prvog dana bila puna kuca. Sada joj je potpuno svejedno da li je sa mnom ili sa nekim koga vidi prvi put. Sta vise, sto vise ljudi u nasoj dnevnoj sobi, to bolje.
Pokusaj da ustalis ritam u toku dana, sada je pravo vreme za to. Kada primetis da mu se spava, lezite na krevet. Mozda nece zaspati, ali provedite pola sata mazeci se, on ce posle nekog vremena shvatiti da, kada zamracis sobu I kada legnete, da je vreme za dremku.
Ne znam sta bih ti jos rekla, osim da, po mom iskustvu, svaki dan je sve laksi. Em on raste I pocinju da gazanimaju druge stvari, osim nosanja, em se ti navikavas. Mi imamo foru da Nadju stavimo u sediste od auta I ispred tv-a, to bas voli. Naravno, ne duze od sat vremena, ali nama bas znaci.
Nadam se da ce sve biti bolje, ljubimo vas drugari!

Mili, potpuno se slazem sa tobom da dosta nervoze krece od nas samih. Npr kad god pocnem da se nerviram kad ne mogu da ih obucem iz prvog pokusaja, oni su jos gori, zaista, a nekako kad sve to pretvorim u igru, skrenem im paznju na nesto drugo, golicam ih i ljubim obucemo se za cas. Pa se prosto pitam sta mi je bilo da se oko toga nerviram. Ali iskreno, ne uspem uvek autosugestijom da malo ohladim sebe u pravom momentu...najcesce jer zurim zbog ovoga i onoga... I jeste, zaista, sve te faze prodju, a covek ostane setan i za tim delom koji se tada bas nije cinio narocito lep...
I nikako nije ovde cilj da nove mamice uplasimo unapred, vec da damo sebi malo oduska, ja barem tako mislim. Prednosti i lepote roditeljstva nemerljivo su vece od svih obaveza koje sa tim idu, i nema tih reci koje bi tu svakodnevnu radost i satisfakciju mogle opisati. Nemirni ili mirni, decaci ili devojcice, nervozni ili vedri, zahtevni ili manje zahtevni svi dobijemo bas onakvu decu kakvu smo oduvek zeleli, a snage naravno ima i bice pa i za drugi krug , ako Bog da!
A do tada malo jadanja moze da pomogne, makar meni !

O da, svakako, Kasi, ja se uvek bolje osecam kad cujem da i neko drugi ima slicne probleme kao ja.
Recimo, Lenka je savrseno spavala nocu sve do 7 meseci i onda je iznenada krenula da place u snu Za mene je to bio sok, jer je pre toga imala neki stomacni virus sa visokom temperaturom, pa sam utripovala da je to ostavilo neke posledice na nju. Medjutim, pricajuci sa drugim mamama, ovde i u mojoj okolini, shvatila sam da se to svima desava i onda lako sve to prihvatila. Inace, dok nisam to cula od drugih, nocu sam skakala iz kreveta sva preplasena, besna, nervozna, uspanicena.... Odavno mislim da je ona izreka "Reci svoj problem svetu i bice resen" zlata vredna

O da, jadanje ovde itekako pomaze

Ponekad, kad mi je dosta svega ( a desava se, naglasavam, ponekad), pomislim kako sam mozda losa majka jer me u tim momentima toliko iznervira da ne mogu opisati. Ali sve je to posledica neispavanosti, umora, manjka neke slobode koju smo imali ranije... Posle nekoliko minuta sve prodje pa se izvinjavam bogu, jer je On bio tako dobar prema meni, a ja nezahvalna... I posle nekoliko dana, opet u krug

Mili, moja Nadja je pocela da place u snu, i to bas jako, da je jedva smirim, sa neka 3 meseca. Povezala sam to sa periodom kada su poceli da je muce zubici, a i ona postala aktivnija i svesnija svoje okoline. Evo na primer, bas mi se ta situacija desila danas popodne, kad smo bili kod moje tetke, jadna zena se istraumirala, a ja mrtva 'ladna, vecnavikla da slicne dogadjaje

Jeste jeste otkada sam shvatila da moj sin nije unikat sto se tice oblacenja mnogo mi je lakse. Danas sam ga totalno iskulirala pa cak nije ni plakao kada sam ga stavila u kolica.

Negde sam procitala da je to plakanje i nemiran san normalno. Tako malisani sumiraju dnevne dogadjaje.

A neee, Zoko, NIKAD ne pomisljaj da si losa majka. Sasvim je normalno da covek pukne, ako nije tako onda TAJ covek nije normalan. Ja ne verujem u bajke o idealnom zivotu, o tome kako uzivmo gledajuci kako nam dete capka steker posle hiljaditog NE koje izgovorimo, a prethodno se budilo 7 puta nocu i u medjuvremenu trazilo da ga nosamo nekih sat - dva, po obicaju od 03-05....i sl.... Ovo je stvaran zivot i lepo je kad je dete raspolozeno i ja naspavana, onda mogu da joj se radujem, ali kad umor postane hronican, a dete nervozno i placljivo, sasvim je normalno da mi pukne sve... tako je i u ostalim segmentima zivota, pa i u roditeljstvu

Bokice snimicu ti moju Nadju jednom prilikom kad je budemo oblacili ( nebitno je da li je u pitanju jakna ili pidzama posle kupanja) pa cemo izmeriti cije se dete jace dere

Mili,

ja tek sad da se ukljucim, ali samo smesnim postom koji prilicno moze da se primeni i na ovaj nas problem-jer je star nedostatka vremena...
sad samo kopiram-dobra mi je fora-i idem da spremam popodnevnu kasicu za ove moje dve... a posle cu nasiroko i nadugacko-bas je dobra tema!

"Kažu da svaki dan moramo pojesti jednu jabuku, a i jednu bananu... radi kalijuma. Takođe i narandžu zbog vitamina C. I obavezno popiti jednu šolju zelenog čaja (bez šećera za prevenciju dijabetesa) kao i za smanjenje masnoće u krvi... Svakoga dana moramo popiti dve litre vode (da, i posle je ispiškiti, što udvostručuje vreme koje smo do sada provodili u WC-u).Svakoga dana treba uzeti barem jedan Bioaktiv ili jedan jogurt da biste imali sve dobre bakterije, za koje niko ne zna šta su tačno, ali ako se ne opskrbiš s barem milion i po tih bakterija, videt ćeš vraga. Svakoga dana jedan aspirin za prevenciju infarkta i jedna čaša crnog vina, također protiv infarkta. I jednu čašu belog, za nervni sistem? I jednu čašu piva... ne mogu se setiti za šta? Ako ih popiješ odjednom, međutim, možeš dobiti moždani udar, ali ne sekiraj se, nećeš ni primetiti.Svakoga dana treba jesti balasne materije. Puno, puno, gomilu balastnih materija, dok ne iskakiš govno veličine ovala.Potrebno je 4 do 6 dnevnih obroka, laganih, s tim da ne smeš zaboraviti žvakati svaki zalogaj 42 puta.Tako da ti samo za jelo treba 5 sati...E da, iza svakog jela trebalo bi oprati zube, tako da zube treba oprati i posle jabuke, posle bioaktiva, posle banana, posle balasnih materija i tako sve dok imaš zube u ustima. S tim da ne zaboraviš zubni konac, masažu desni i ispiranje vodicom za usta. Bilo bi dobro urediti kupatilo, možda staviti unutra CD player ili TV, jer s obzirom na vodu, balastne materije i zube, provest ćeš puno, puno vremena unutra. Treba spavati 8 i raditi preko 8 sati, plus 5 za jelo, to je 21. Ostaje ti 3 sata, ako nije gužva u saobraćaju. Prema statistikama, TV se gleda prosečno 3 sata dnevno. Sada se to više ne može, jer svakoga dana treba hodati najmanje pola sata (savet: nakon 15 min kreni natrag jer ako ne, pola sata postaje ceo sat).Treba negovati prijateljstva, jer su poput biljaka, treba ih održavati svakodnevno. Pretpostavljam i kada ideš na put? Između ostalog, moraš ostati informisan, i čitati barem dvoje dnevnih i nekoliko sedmičnih novina, da bi imao kritički stav... Seksati se treba svaki dan, ali bez upadanja u rutinu: treba biti inovativan, kreativan i iznova osvajati. Za sve ovo treba vremena. Da ne govorimo o tantričkom seksu. Treba imati vremena i za dodir s prirodom, pranje poda-suđa-veša, da ne govorimo o tome što sve treba ako imaš kućnog ljubimca ili decu...Računica kaže da je za sve to potrebno minimalno 29 sati. Jedina mogućnost koja se nameće je raditi nekoliko stvari istovremeno:Npr: tuširaj se hladnom vodom i drži usta otvorena... tako ćeš popiti 2 litre vode. Dok izlaziš iz kupatila sa četkicom za zube u ustima, istovremeno se seksaj (tantrički) s partnerom koji istovremeno gleda TV i čita novine dok ti pereš pod. Ostala ti je jedna ruka slobodna? Nazovi prijatelje! I rodbinu! Popij vino (nakon razgovora s rodbinom će ti trebati). Aaaaajjj!No, ako ti je ostalo dve slobodne minute, pošalji ovu poruku svojim prijateljima (koje treba pazit kao biljke) dok jedeš kašiku meda, koja je vrlo korisna. Sada te pozdravljam, jer između jabuke, jogurta, crnog vina, prve litre vode i trećeg obroka s dnevnom dozom balasnih materija, ne znam više što trebam, ali moram hitno u WC."

Pocejh da citam i shvatih da nema teorije da iscitam temu danas... a toliko toga korisnog i/ili zanimljivog ima...
doduse kasno Marko na Kosovo stize... ja sam najgore, cini mi se, pregurala... sad su "dobre" pupupu...ali
i sad uspevam i sama cak po 4-5 sati sa njima, a to mi je do pre koji mesec bilo ne zamislivo... cudila sam se kako iko to moze sa blizancima...
sada prakticno samo za uspavljivanje ne mogu sama, a sve ostalo "moze"...

ali odlutah... dakle, pronalazim moje cice kao "banane" definitivno! i pronalazm se u tvojim anuska, ketinim i lylinim recima...
slicne smo faze prolazili sa decom...
moram digresiju da napravim-sad dok ovo kuckam, cujem smeh iz dnevne sobe gde se njih dve igraju sa tatom... a do skoro to nije trajalo duze od 10 minuta a da se ne zakuka "mamaaaaa" bilo neka od njih, bilo mm :)
elem to je najbolja pomoc koju dobijam. nazalost ne svakodnevna
ali npr sad sam stigla i sudje u masinu da stavim i ves da rasirim (e jos da kupim susilicu novu posto je stara crkla) i da jedem SEDECI i da pripremim njima veceru i da procitam toliko postova i prosvrckam po netu...

nekad sam bila organizovana, sistematicna itd... sad to za sebe ne mogu da kazem, jer ne uspevam da ispunim sve sto sam planirala, tako da onda to nisam... to mi je dodatno opterecenje i razlog za nervozu. ako ne uradim 1 stvar sa spiska, ko da nisam nista-baksuz!

al idem dalje, ubedjena da cu samo promile iskustva uspeti ukratko da navedem, a tebi anuska vise ovo nista ne znaci jer si ti to sad vec prosla. ali mozda nekom pripomogne.

-sad je lakse kad su postale "razumne" -sad igram na njihovu radoznalost- ako pocnu da mi se kaze za "suknju" a ja jos imam posla, "zaposlim ih" uz reci tipa:"gde je meda? ko ce da nadje loptu i ubaci u kos? ko ce pre? evo ti knjiga. gde je golub? itd da ne duzim. i tako dobijem jos 10tak minuta
-od kako gledaju crtice dobijam bar 3 puta po 15 minuta dnevno
-kod frizera sad idem samo pred neko slavlje i sl, i vise mi ni nije bitna frizura-osisah se tako da joj nije neiphodno feniranje da bi pristojno izgledala. depilaciju zamenih brijanjem-sto ne volim, ali tako jedino mogu da stignem.
-vise se ne pegla sve njihovo-samo bodici tj ono sto ide do tela i to samo sa unutrasnje strane. i bas neke stvari koje se jako guzvaju. nase se skoro nista ne pegla :) mm mora da naruci kosulju dan ranije da je prepeglam jer u ormaru i ispeglana nije dugo takva. na srecu ne nosi ih cesto.
-i dalje im kuvam posebno, obavezno sveze voce prepodne, i sveze povrce sa mesom popodne. tu nema sanse za ustedom vremena. hranjenje dugo traje kad su dve. ali skratih vreme tako sto ih "navadih" da jedu stojeci (znam da to ne valja) u krevecu sa plastiocnim portiklama sa dzepicima da hrana ne pada. onda hranjenje traje krace jer ne moram da ih dizem svaki cas da prducnu i podrignu ko kad je u stolici.
-kuvanje samo 2-3 puta nedeljno za sve ostale dane, ili mm naruci rostilj.

...
evo zovu mamu :)
....nastavicu kad stignem

Nikako Nadam se da cu se vremenom bolje organizovati. Otkako je dosao nas sin a i u danima pre dok je bio po ceo dan kod nas a uvece ga vracali kod hranitelja, ucenje nisam takla, posao takodje s tim sto cu sutra morati jer moram da predam to u ponedeljak... Stan je do danas izgledao kao da je bomba pala ali sam pozvala danas zenu da ga sredi pa je vec bolje... Rucak mi uglavnom kuva majka, jedan dan smo rucali kod nje, sutra kod svekrve... I pored toga nista ne stizem... Mozda zato sto smo gledali da po ceo dan budemo sa njim oboje, da se igramo, idemo na Adu, Zoo vrt, ljuljaske itd... Govorile su mi druge usvojene mame da su deca posle par dana imale strasnu krizu zbog odvajanja od hranitelja pa cak i zbog odlaska iz doma. Kod nas do toga nije doslo pa ako uspem to da izbegnem onda mi nije zao zbog sve te lose organizacije... Sam uopste nece da se igra iako je kod hraniteljice to cinio. Ali sad smo poceli naizmenicno da idemo sa njim pa sam danas uspela i da odspavam popodne... To me je takodje mucilo jer ja spavam sa njim, a on se trza, priblizava meni, pruza ruke ka meni ili ode na ivicu kreveta tako da ja skoro i da ne spavam... Ali ne smem da ga stavim u njegovu sobu jer mislim da je nesiguran i uplasen i da je takvo spavanje jedan od razloga sto smo izbegli tu veliku krizu. Svako jutro kad ustane drhturi i drzim ga desetak minuta u narucju kao bebu. Kod nas je ipak lakse sto je dete vece, sve zna da kaze, brine se o sebi a vec i pomaze u kuci... ali je opet teskoca sto hraniteljica i ja imamo razlicite poglede na ishranu i red pa sad polako moram da uvodim nove navike. A opet moram da ocuvam one dobre a i to tesko ide. Nekad kod nje je sve radio sam a sad kad je osetio da ima mamu i tatu razmazio se pa te ne zna da se obuce, te ne zna da obuje cipele ili trazi da se hrani... Mi mu malo popustimo, jer to je njegova potreba za toplinom ali ne bi valjalo kad bismo ga skroz razmazili... Inace ne ostaje mi ni malo vremena za mene, sem ovog vecernjeg dolaska na net, niti citam nesto, niti gledam tv... ma nista...Mozda cemo vremenom kad bolje upozna babe i dede moci malo da ga ostavimo kod njih pa ce ostati vremena za nesto drugo. Svekrva je trazila da ga pricuva pa da mi odemo negde ali ja sam rekla da ne moze (naravno uljudnim recima). Dete je jos osetljivo, veliku promenu je dozivelo i sa novim licima moramo da budemo oboje dok ta nova lica ne postanu domaca. Moje roditelje je bolje upoznao, danas mi je za moju majku vikao da je to njegova baba, samo njegova a ne moja, i bilo mu je cudno kad mu je muz objasnjavao da je to moja majka. Ali ni sa njima ga jos nisam ostavljala samog, polako bice vremena a onda ce pretpostavljam i meni ostati vise vremena za neke druge stvari. Inace je bilo malo i pitanje kondicije. Dete je puno energije, kao da je na baterije... mi smo prvih dana popadali. Sto rece jedna Kutanjka u delu za usvojitelje nas bolje da su slali na fizicke pripreme nego u skolu roditeljstva Dodatan problem je sto ovde ne zna decu a kod hranitelja je bio okruzen decom... mi gledamo da ga ukljucimo u igru sa decom na igralistu ali on se tesko ukljucuje mada gleda u decu, eventualno ako se mi igramo sa njima. U pocetku je bio sokiran da mu nepoznata deca prilaze i obracaju mu se. Jedva cekam da se kod nase zgrade izgradi igraliste pa ce sva deca iz naseg (novog) naselja pretpostavljam da se tu igraju a kad ih povezemo sa njima ostajace nam vise energije... I tako, sve u svemu losa organizacija sa nadom da ce u buducnosti biti bolja...

Toliko toga nisam uspela da otpratim ovde, ali ovaj poslednji post, Simona, bas me dirnuo. Kao prvo da ti cestitam na sinu! Pokusacu da iscitam tvoju pricu jer je svakako jedna od onih za koju mi je najzalije sto nisam uspela da je otpratim... Iz nekih razloga kojima sad ne bih gusila ovu temu, usvojenje je vrlo posebna tema za mene, i divim se a priori svakoj osobi koja je to uradila.
Kad stignem, zaista zelim da se vratim sa mojom pricom ovde, ali sad vec iz "daljine", bar u neku ruku. Roditeljstvo je dozivotan proces, hm , ali meni je licno od Lazinog 13-14 meseca mnogo lakse. Pregrmela sam taj period kad sam se intenzivno preisptivala i kad sam bila zeljna najbazicnijih stvari u zivotu, poput sna, hrane i malo reda i odmora. Cini mi se da cu s ovom drugom bebom, ako Bog da da se rodi, biti mnogo bolje organizovana. Zbog iskustva. Bas zato mislim da je korisno prenositi iskustva, ma koliko se mi, i nasa deca razlikovali...
Usvojeno dete - opet vrlo specificna prica. (Kao i donor egg... ali da ne ubacujem sad sve...). Licno mislim da za usvojenje treba vise zelje i istrajnosti nego za "prosto" zatrudnjivanje, meni je to na neki nacin visi nivo roditeljstva. Sto veca zelja i trud - veca sansa da se na neki nacin nacin razocaramo u sebe kao roditelje ili u to sto na kraju dobijemo... Ali, uvek su poceci teski, mada ujedno i carobni jer se najvise pamte...

Simona cestitam vam od srca na dolasku sina u vas dom. Povremeno sam citala tvoj dnevnik iako nisam pisala.
Puno vas pozdravlkjamo Stefan i ja, a organizacija ce doci sama po sebi postepeno.

Ja i sam dalje totalno "neorganizovana"........ Kako da se organizujem kad mi je dete anarhista, aktivista, istrazivac, smarac, drekavac, pistalo, snagator u juniorskoj kategoriji (ali rusilackog tipa)........

Leno ako ga nemozes pobediti pridruzi mu se

Nefertari ::Leno ako ga nemozes pobediti pridruzi mu se

Anuska, neka je sa srecom trudnoca
Simona, verujem da je tvoja trenutna situacija prolazna, i da cete, kada se naviknete jedno na drugo sve doci na svoje. Ipak je on tu tek nedelju dana i sasvim je razumljivo da svaki trenutak provodis sa njim u tom prelaznom periodu, ali mozda ce se i on vremenom da se osamostali cim se opusti i navikne na novu sredinu. Ogromna je to promena i za njega i za vas.
A kako se ja sada snalazim? Pa, kad mi se neko pozali da nema vremena nesto da uradi, a ima samo jedno dete, ja ga pogledam kao da je lud Cini mi se da bih jedno dete sada mogla da cuvam jednom rukom.... naravno neko koje je kao moje dete, jer one su stvarno obe lake za cuvanje. Preko dana smo same, osim sto svekrva izvede Lenku u setnju ujutru na dva sata, ako je lepo vreme, u protivnom, sedimo kuci. Mm radi do 16-17 (kako koje nedelje) i onda, posle rucka i njegove drmeke od sat vremena, idemo napolje svo cetvoro i vracamo se oko 20-20:30 i tada Lenka vecera i leze, Milena jos malo bude budna i ona u 23h Sve poslove koje imam po kuci zavrsavam pre podne i do setnje, jer posle samo mogu da legnem mrtva umorna. Ako ne stignem posle rucka da operem sudove, sacekaju me ujutru, jer uvece nema sansi. Vikendom mm usisa kucu, obrise pod i oriba kupatilo dok ja izvedem Lenku napolje. E sada, ja imam majku, tetku i svekrvu koje u svakom trenutku mogu da pozovem da mi pomognu, ali to stvarno ne radim. Moja majka kad dodje, obavezno mi opere sudove i sredi kuhinju, ako je lom, po nekad spremi rucak, ali to je sve na dobrovoljnoj bazi, jer sam takva, pre cu da padnem nego nekog da pitam za`pomoc.