Mame, kako postizete sve?

Hvala ti Lolipop, poljubac za malecku!

DRAGA LOLIPOP ODAJEM PRIZNANJE TVOJOJ SESTRI A TEBI HVALA NA LEPIM RECIMA.

Samo da se prijavim na ovu temu.
Ja sam Anuska mozda jos gora sa vremenom
evo cjeli dan mi je tema otvorena uspjela sam da procitam samo do zoxe.
Slazem se sa Keti, u njenom postu se nalazim i moja beba je jako zahtjevna
i ne sizem nista.
Veceras nemogu da pisem ali kad stignem imam puno toga za reci..
Anuska, hvala ti na ovom topiku
Buby, uzivaj i ti Tinhe imate mirnu djecicu pa se moze.
Idem sad na spavanjac beba mi vec odavno spava a cesto se budi..

Sta reci.....????.....Ili bolje ovako necu komentarisati prethodne postove nego cu vam reci moje iskustvo.
Moj Marko ima 4 godine i verujtemi sto ih vise ima to je vise zahtevniji.kad je bio beba neznam sta je bilo spavanje u kontinuitetu vise od 3 sata.budio se nocu jako cesto iako nije hteo niti da siki niti flasicu,nit je bio mokar niti bolestan,jednostavno se budio.Po danju nikad nije spavao duze od 30 minuta.Zivim u zajednici sa svekrvom i svekrom i jos i zaovom.Nije da mi nisu pomagale al znate kako.da ga pridrze dok ispaglam,operem,pruzim ili dok jedem onako nabrzaka.nepamtim da mi je neko uzeo dete da bi ja odspaval.Iako je moja setra frizer i kozmeticar ja sam i tad bila nesregena.da nepricam o izlascima i provodu.Kako je rastao bio je sve vise zahtevnii.Kad je prohodavao,pa kad je hteo da trci,pa sve ostalo redom da ne nabrajam.
Kad je moja mama ostala bez posla jednom mi se ponudila da ga uzme da prespava noc kod njih.da se navikne da bi mi kad mi bude trebalo u dobru i zlu da ga mogu ostaviti.Tu prvu noc nisam prespavala jer sam mislila kako ce da proge.Prosao je super i moja mama uzima ga povremeno i dan danas.a ja tad koristim vreme da sredim kucu da ocistim da sredim.
Marko je sada velik,ako tako mogu reci,i sve je vise samostalnii,sam jede,sam se uspavljuje.Al zato zeli da zajedno crtamo,pricamo price,kad je lepo vreme da zajedno trcimo napolju,ako ne i po kucu trcimo,igramo razne igre.
Nije mi tesko ali nije mi ni lako,nije mi bilo lako ali se nikad nisam zalila i nikad nisam pozalila sto imam dete.iako sam ga dobila kad sam zelela i bez ikakvih muka,al to neznaci da ga manje volim.
Bila sam i umorna i nespavana i ne izdepilirana i nesregena i sve tako dalje.Al je to proslo sad sam bar naspavana jer hvala bogu Markic sapava celu noc.
Jedno znam sva su deca razlicita i sve su mame drugacije,neko ima vise strpljenja neko manje,neko razmislja da je to dobro za svoje dete neko misli da to nije dobro.
U svakom slucaju lepo je biti MAMA.meni srce cveta kad idem na priredbu svoga sina i vidim kako peva kako igra kako recituje.Ponosna sam i uopce mi nije krivo sto sam bila i umorna i neispavan i sve ostalo.
Zelim to i svima vama i u potpunosti vas razumem jer sam kroz sve to prosla.
Ljubim vas i nazalost neznam koi savte da vam dam i neznam kako da naucite da vam deca budu mirna,da vam duze spavaju jer to i sama nisam znala i neverujem da cu ikad saznati.

anuska je pitala sve mame daizloze kako se ORGANIZUJU..zato sam ja prva to i napisala misleci da moze iz posta izvuci nesto ako ce joj koristiti..tinche takodje..naravno...anuska trazi vise objasnjenja od majki slicnog problema,zato ja nisam nesto puno pisala...objasnjavala jer TRENUTNO slicnih nemam...
kazem trenutnih jer ako je neko pratio nas dnevnik zna da sam ludela kad je dunja imala skoro dva meseca..bila umorna..malo sisala...pa dohrana..pa neuobrocena..pa odlivanje kad pije na flasicu..pa njeno nespavanje....
sad je sve ok...pu..pu...pu...ali dunja sad ima 4ipo meseca..kako je tebi anuska bilo kad je Laza imao toliko????
zato ne mozemo porediti Neru...lazu...dunju...batu...stasu...i njihove majke...
..ja cu mozda kad dunja bude imala 9 meseci morati da je nosim..sta ako poatane takva da hoce samo kod mene s;obzirom da smo po ceo dan same...bez ijednebabe..dede..i slicno..SAME!!!
...e sad da iznesem svoje misljenje bez da me iste te pomenute osobe lose shvate...znaci zelim da pomognem time sto cu izneyi misljenje..neka jos neko kaze da li sam u pravu i slicno..
ovde i jesmo zato...da jedna drugoj pomognemo..a ne da se SVADJAMO..
prvo...
ANUSKA..
...kod vas se puno stvari desilo da dodje do tog umora...prvo...psihicki..nezadovoljstvo zivota u iznajmljenom stanu..selidbe...potraga za istim...komsiluk..lose okruzenje...
...lazina bolest...to sve iscrpljuje...najvise...
moj savet da bi dobila vise vremena za sebe...spavanje...ili za sta hoces je..probaj da rucak spremas za dva dana i neka to budu jela koja ne zahtevaju veliki aganzman...tipa jela u rerni...stavis i ne milsisa za to vreme sto bi mesla rucak...rasiri ves...ili napravi kafu da sedi odmori...uz komp...prijatelje ili sta vec..
ja dunju nekad ako bas nece sama stavim u kolica ps doguram gde sam ja...ako treba ves da rasirim i slicno...pricam sa njom sta radim i ona uziva..gledam da dok spava zahrsim stavri koje ne mogu kad je budna...npr..juce sam usisavala...nju u ljuljasku stavila na trpezarijski sto...i pricam joj da se ne bi uplasila istog...ona gleda..misli mama poludela sa tim crevom...
..znaci dosta stvari zavrsimo zajedno...a kad tata dodje onda je on malo nosi jer sad voli da istrazuje...pruza ruke ka svemu...
...ni ja nisam od onih mama koje ce dete pustiti da place...znaci necu NIKAD...znaci ako je nekad nervozna..ostavim sve...jer sve moze da saceka osim nje...kosu ...posto imam pregustu...i predugu uvek perem uvece ad zaspi jer moram da se feniram...tad mazem nokte....depiliram...pa dete ima i tatu,zar ne???
i moj muz radi...i dodje umoran..ja ga pustim sat...dva...mi budemo u dnevnoj sobi..i onda je dunja tatina a ja operem sudove...spremim veceru..ili nekad odem do drugarice...popijem kafu...ili prosto ovde na kutku...znaci moramo da se dogovaramo...i tako..."ja tebi...ti meni"...drugacije ne moze...
..keti rece da njenu neru zanima i lampa...i zavesa...i svasta.naravno i dunju...al pre cu joj zavesu skinuti nego sto cu e ispred iste drzati....
..probaj da vidis sta ti je od posla za taj dan prioritet..i to uradis kad laza spava...ostalo u hodu...pomalo..pa zavrsis kad muz dodje..eto...nemam pametnijih saveta...
[/b]KATARINA
...POSTO se ovde ne radi o tebi...tj nisi trazila ti savet ja necu puno pisati...ali cu ti reci nesto sto ce se verovatno vecina sloziti..
sve mi za svoje dete zelimo najbolje...i najkvalitetnije,ali da li uspevamo u tome????ne???
ti se mnogo opterecujes...tragas...lutas..tumaras...a koliko vidim nista ne postizes...opusti se ...uzivaj...nemoj od Nere praviti pamuk...nece joj to pomoci u zivotu..bice krhka...neotporna...
sta mislis,sutra kad krene u obdaniste,da ce jesti nesto specijalno...pa sta jedu druga deca???sta im fali???imaju li manje ljubavi zato sto smo im dali prskanu jabuku???sta ce biti kad ne nadjes meso proverenog kvaliteta...sta ce biti za par godina..lepo je to sve..ali opustite se...uzivajte...
ja ne listam nikakvu literaturu...i ne mislim da sam zbog toga niti los roditelj niti manje pruzam svom detetu...imam dosta iskustva ...apsolvent sam sto godina vise pedagoske...valjda sam i tu nesto naucila...bitno mi je da mi je dete zdravo..da napreduje...nasmejana i srecna...
...eto toliko od mene...uzivajte...mazite se...i da budete odmorne kao ja...od srca vam zeli vasa buby...
puno vas sve ljubim...[/i]

Moja tetka je imala jako tesak zivot. sama je odgajila dvoje dece. necu ovde da pricam o mukama kroz koje je prolazila. Ali nikada nije kukala niti se ikome zalila koliko joj je tesko. Mislila je da to nije dopusteno, da je to greh. Drzala je sve to u sebi, i gutala, gutala godinama.
Dobila je karcinom dojke, i ona misli da je to zbog potisnutih osecanja.
Rekla mi je: sve sto te muci ili brine, sve negativno sto osecas izbaci iz sebe. To ne podrazumeva uvek pricanje i kukanje ljudima. To mozes uraditi i tako sto uzmes papir i napises apsolutno sve sto osecas. I posle taj papir mozes pocepati. To je jako korisno, i uspeva.
ja ovu temu dozivljavam kao taj papir. Da olaksamo sebi dusu.
Zao mi je samo sto ova tema nije postojala prosle godine. Mene je bilo sramota da pricam ovde koliko mi je bilo tesko, koliko sam uplasena da ne bi bila osudjivana i pogresno shvacena.
Hvala tebi Anuska, hvala i tebi Keti jer ova tema postoji.
Hvala svim majkama koje su iznele i podelile njihovo iskustvo bilo lepo ili ruzno sa nama i bez napada i osudjivanja.

Caci hvala na iskustvu. Sami ocekujemo te.

samo cu se prvo odmoriti, razmisliti o cemu bi bilo dalje dobro pisati, teze imam, treba da ih razradim a posebno doradim deo o brizi i kontrolingu. Zatim bilo bi dobro da zajedno posle identifikacije svih problema- zato bi bilo dobro da pisete koji su sve problemi / poteskoce kako bismo znali kako da ih resimo, odnosno da imamo odgovor na iste. To mozemo uraditi samo ako sve ucestvujemo. Pa ako i dalje postoji "kriticna masa" mozemo da nastavimo da se bavimo ovim temama i radimo na sebi.
Tokom narednog perioda otvorila bih i temu sa radnim nazivom, za sada "Psihomotorni i socioemocionalni razvoj nase dece, ADHD, etc (nek predlozi ovde ko sta hoce da dodamo)" bilo bi zanimljivo istraziti u cemu su nasa deca naprednija, da li imaju neke izazove u razvoje etc..

Bubice,

ja znam da ti imas najbolju nameru, pa i sama sam u drugom postu pisala na svoju stetu o tome- kako u nekim stvarima previse brinem, tako da ne shvatam da me kritikujes vec skreces paznju na tebi ocigledno. Elem, ti kazes neka je beba srecna i neka napreduje pa je sve ok- e pa Nera nije napredovala pa sam ja zato preduzela odredjene mere, po savetu pedijatara i nutricioniste, dok ne dostigne zeljenu tezinu, ne ojaca i sl. da nicim ne uticem negativno na njeno zdravlje, istini za volju, ja nisam jedinia majka- da ih ne nabrajam sad ovde koja daje detetu organsko povrce, nisam jedina koja hoce iz sela da nabavlja meso proverenog kvaliteta -procitaj po dnevnicima, a da ne uspevam pa nije tako- jer eto veliku vecinu stvari sam obezbedila, pronasla izvore. Naravno nece uvek biti tako - kada ojaca, kada malo poraste jesce sve sto mi jedemo -mada se ja iskreno nadam da cu moci da ostvarim prihode da se mi hranimo kao sada ona -u Americi npr. masa ljudi kupuje hranu samo sa oznakom -organsko- jer ne zele da gomilaju u svom telu sve ono sto potencijalno moze da dovede do razvoja teskih bolesti i hoce da znaju sta jedu.
Elem, druga stvar je da ako ne uspem u tome- treba to sebi da oprostim, tu se apsolutno slazem- treba da se opustim- to je jadn od mojih problema na kome radim i trudim se da se opustim.
Ne zelim Neru da prezasticujem, pustam je svasta da radi, stavlja u usta kako bi razvila imunitet, ne pretopljavam je, ne otkuvavam odavne sve ono sto ona oblaci i na cemu boravi...Dakle nisam bas skroz zastranila
...A pominjes literaturu- to je stvar koja nema toliko veze sa decom )pa se samim tim i tvoja ljubav kao majke ne ogleda u tome) -kao sto Anuska kaze- pre cu u knjizaru i biblioteku pre nego sto cu uraditi nesto drugo- takav sam tip -streber- volim da prikupljam informacije, da budem obavestena, ali ne samo u ovoj oblasti- vec me zanima i politika i dizajn i ekonomija, posebno medicina, psihologija itd..tako da sam ja, ranije, dosta citala, pratila odredjene emisije...Dakle to nema posebno veze sa Nerom-ja tako pristupam svemu, prikupim informacije, uzivam u tome i bogatim svoju opstu kulturu. MM i ja pre nego odemo na more ili dok smo isli u CG -kupimo sedam-osam knjiga, uzivamo u moru, pod palmama i citamo, izmedju ostalog. Dakle nisi losa i manje volis svoje dete sto se citas, ali eto ti imas informacije i iz svoje struke, samo si takav tip a ja ovakav. Tu nije ispravno ni jedno ni drugo vec je jedno karakteristicno za mene a drugo za tebe. A sto se tice skidanja zavesa- pa to bas nemam vremena ni zivaca da radim, zahteva vreme koje ja nemam, a i ne mogu da skinem svaku sliku sa zida i priblizim joj i da ne nabrajam dalje, znam sta si htela da kazes -ali tu je sa nosenjem problem malo komplexnije prirode, i kao sto sam vec rekla ne slazem se da je navika u pitanju.
Hvala ti na postu, meni je bio koristan.
Gala -ponovo, slazem se.

Nije ni samo zelja deteta da otkriva svet ima tu jos, ali da za sad ne sirim ovu temu jer ce se onda razbezati po postovima a treba da je sistematizovano u jednom, kako bi neko mogao da to proprati; recicu ti samo- znam i slazem se, ali takodje- beba ne zna da treba da saradjuje ona se trudi da osvoji svet i podredi ga svojim zahtevima, ali isto tako bez obzira na to necu je svakako nositi 24h, ona ima periode kada se igra na krevetu, igrackama, ili u krilu i sl. Alli veci deo zeli, da "seta". Obzirom da ja ne zelim da je ostavim da vristi kada je nezadovoljna i place vec da pronadjem resenje, to ide postepeno, to je proces a on uvek traje. Ja znam takodje da ne bi bilo dobro da se ukocim (ja imam lordozu, kifozu i skoliozu + diskus )- zato to i navodim ovde, i ja i ostale mame kao teskocu u svakodnevnom funkcionisanju. Veci teret da budem iskrena pada na mm, a i njemu nije kicma u sjajnom stanju. Sto se tice kolica- nemam gde u stanu da ih stavim, pala su mi na pamet, svakako, ali i ovako se sudaram sa stvarima i ljudima..
Ja probam kod svoje kuce a prenosim to i ovde, odnosno tek planiram da pisem o tome, milion metoda, koje ce nadam se jednom dovesti do uspeha i da cemo resiti sve razloge nase povremene iscrpljenosti.

Htela sam da pisem jos isti dan kada je Anuska postavila temu, ali nisam imala vremena.
Kao sto vec znate, citajuci Anin dnevnik, Ana je od prvog dana bila mirna beba, nije imala grceve, budila se na 3 sata,popije svoju dozu iz flasice pa opet spavanjac. Tako da sam stigla i da se odmorim i da se druzim sa vama na Kutku i da spremim rucak , raspremim kucu...Pored muza(koji svaki drugi dan radi, a to znaci i te kako)iz kuce nije izbijala moja sestra bliznakinja, pa su Anu hranili malo tata, malo Sneza, malo deda, malo baba...I da napomenem da zivim u porodicnoj kuci svojih roditelja, na spratu, a u prizemlju je moj tata, tako da je za sve potrebno deda bio tu, a i dan danas je tako.Kada je imala 3,5 meseca prespavala je prvi put celu noc i od tada je tako. OGROMNA je prednost majke koja ima kvalitetan san od min 7 sati. Kako je rasla i trazila vise paznje, a bila sam sama sa njom, stavljala sam je u njenu drndalicu i gde ja tu i Ana u drndalici. Kuvala sam rucak i raspremala taj dan kada je Milan kuci. Volela je i svoju mrezicu, u pocetku je bilo suza, nisam mogla da mrdnem od mrezice, ali polako je naucila da bude sama, pa cak i da se zaigra po pola sata.
Pocela sam da radim kada je Ani bilo 13 meseci Od tada smo mm i ja napravili plan i program i pridrzavamo ga se:
-ujutru ja idem po namirnice
-kada radi, a to je svaki drugi dan, izlazi iz kuce u 10h, tako da Ani daje dorucak, pre toga mleko, kada je nosila pelene, menjao je pelene...
-moje je da sve pripremim za usisavanje, a mm usisava kucu. Tada Ana i ja sibnemo napolje. Mada se cesto desi da je sprecen pa se onda priFatim usisivaca i Ana je sve vreme tu, igra se, kao brise parket...
-vikendom svi zajedno idemo u veliku nabavku
-Mlan je cuva svaki drugi dan i kada dodjem sa posla on ima lufta 2 sata, a posle se zajedno glupiramo sa Anom
-Milan iznosi smece i placa racune, jer mu je posao blizu poste
-kuvanje i peglanje je moje
-kosenje trave i sisanje zive ograde kako kad
-moj tata lozi vatru
Mi tako funkcionisemo i za sada je sve ok. Mislim da je podela kucnih poslova jako bitna. Ana je sad velika i mogu reci da i ona dosta pomaze. Obavezno skloni sve svoje igracke pred spavanje, tj pobaca ih u kutiju.

Desavalo se da sam sama sa Anom, rucak se kuva, masina radi, hrpa za peglanje, a vatra preti da se ugasi. Trk do podruma, brzinom munje navlacim rukavice, dzaram vatru, lopatam, cistim pepeo...trk ponovo gore rucak samo sto nije zagoreo, crevo spalo pa umalo i poplava...E sad tu je velika prednost jer se Ana za sve to vreme igra. A tek koliko sam puta zazmurila na paucinu, prasinu, prljav ves...spakujem Anu i pravac priroda.
Naravno i Ana je zahtevno dete, sva su deca zahtevna, samo neka manje neka vise.
Kada se vratim sa posla obavezno je mazenje bar pola sata, tada me podseti na pijavicu, obuhvati me i rukama i nogama. Sledi klopa, pa igranje , igranje, igranje...pricanje, pevanje, plesanje, nosanje, nunanje...
Sada zajedno i kuvamo, peremo sudove, usisavamo, brisemo parket...

Sve smo mi divne majke, brizne i posvecene svojoj deci. A sve nam to pokazuje osmeh nase dece kada nas ugledaju i njihove rukice koje se sire u zagrljaj.

Evo nemam vremena samo cu sledece da dodam
JA SAM MAJKA KOJA APSOLUTNO UZIVA U SVOM DETETU-SAD VEC DECI,i pored toga stoo jos nikad nisam prospavala celu noc a viktor ima 21 m,a sad cu jos manje spavati i sve ostalo
Znaci isti slucaj Anuska,katarina,lela,gala...........
kod frizera sam prvi put otisla kad je v bio rodjendan,na depilaciju od njegovog rodjendana idem ne redovno,jednom to obavim sama jednom kozm,rucak spremam sama i nemam apsolutno nikakvu pomoc,osim mm koji uskace za tek ono sto ja hocu ili kazem..i pored toga imam vremena za sve......

Bravo za temu,zelim da je podrzim i da,uskoro,ipak procitam na ovim stranama sva 3 Ketina toma

I meni je ovo bas lepa tema. Korisni postovi svakako za sadasnje i buduce mame :)

catherine290505 ::
Tokom narednog perioda otvorila bih i temu sa radnim nazivom, za sada "Psihomotorni i socioemocionalni razvoj nase dece, ADHD, etc (nek predlozi ovde ko sta hoce da dodamo)" bilo bi zanimljivo istraziti u cemu su nasa deca naprednija, da li imaju neke izazove u razvoje etc..

Draga Caty, to je fantastična ideja i pošto me jako interesuju te teme, volela bih da te ne napusti želja i volja i da pomenute teme zaista otvoriš.

Odlična tema! Nadam se nastavku
Zamolila bi vas samo da se držite teme i da me više ne zapošljavate da radim i u trećoj smeni

Ovako: ja ne bih bila ja kada se ne bih okrenula gospodinu Guglu i za ovaj problem i stranoj literaturi
Naravno da sam nasla pregrst sajtova i informacija o majcinstvu, o lepotama tog doba ali i problemima i teskocama. Volim da citam anglosaksonsku literaturu jer je iznad svega prakticna. Sve je maksimalno uprosceno, cesto u algoritmima kojih se treba drzati.
Nije sve tako u realnosti, ali mislim da covek mora poceti od najjednostavnijih stvari, a svako moze dopuniti sta hoce i prihvatiti ono sto se uklapa sa sopstvenom predstavom u glavi i stilom zivota...

Medjutim, necu mnogo teoretisati. Iznad svega volim licna iskustva (kao sto i u literaturi volim fikciju ali me zaista najvise impresioniraju autobiografske i autenticne price).
Dakle, da krenemo od pocetka.
Moja trudnoca je zaista bila laka. I na porodjaju sam, sve skupa uzevsi, dobro prosla. Zivo musko dete, sto bi rekli, odlicnih mera i ocene na rodjenju. Zaista srecan period i osecaj neslucenih mogucnosti. Secam se trenutka kad sam lezala jos u porodjajnoj sali, opijena od lekova... kroz staklo iz boksa su se probijali suncevi zraci i ja sam odjednom osetila ushicenje i takvu zelju za zivotom i svim zivotnim radostima kakva se nije desila pre, niti ponovila...
Znam iz iskustva mojih prijateljica ili rodjaka da mnoge majke tokom samog cina porodjaja ili neposredno posle, dozive jednu vrstu katarze, ili cak osecaj odvajanja od sopstvenog tela, nekad to bude i panican strah od smrti a nekad samo to ushicenje i jaka zelja za zivotom. Sve u svemu: nas zivot se nedvosmisleno i neopozivo menja...

Sta je bitno u tim prvim danima?
Moje iskustvo je da je baby friendly program prenaporan u nasim uslovima i da ga mozda treba prihvatiti samo u okolnostima da je majka, recimo, u apartmanu i da je omogucen dolazak njenih najblizih koji ce joj pomoci.
Ja nisam bila u baby friendly, bila sam na obicnom odeljenju, III sprat Gak Visegradska. Uslovi su bili ok. Ostala sam 5 dana zbog jace zutice kod bebe i moje rane koja nije sjajno izgledala. Tih 5 dana mi je znacilo da se odmorim i koliko toliko naspavam jer je beba donosena samo na podoje i to ne svaki put. Ja sam ocajno ceznula za bebom i jedva cekala da je donesu, ali sad znam da mi je to odvajanje bllo neophodno da malo popunim baterije. (Drzalo me je dve nedelje, do pojave grceva).

Dolazak kuci. Moj savet: trazite i prihvatite svaku pomoc koju vam nude.
Ja mislim da jos vucem umor iz tog perioda kada sam mislila da mogu sve sama. Nije da su mi se mnogo nudili drugi za pomoc - ali sad znam da je trebalo da insistiram, i vapim i budem razmazena do besvesti...
Nas prvi dan kuci: muz je dobio pet dana odsustva ali je dva dana morao da odlazi na posao po par sati Moja majka nas je docekala u stanu. Skuvala nam je rucak, supicu... rekla: muz ti je sad tu, ja vam ne trebam, otisla na svoj medjugradski autobus, kuci. Moja snaja je rekla: aaa, Anuska divno izgleda i ona zna sve oko beba, ne sumnjam da ce se snaci... (nista zlonamerno, imam divnu snaju...) Moja sestra je tad imala sopstvenih zdravstvenih problema koji su joj ogranicavali kretanje. Kao i moja svekrva. (I snaji, i mojoj sestri sam ja kupala, povijala, cuvala decu...).
Sta je trebalo da uradim tada? Da molim moju majku da ostane s nama, bez obzira sto smo svi prakticno u jednoj prostoriji, bez obzira i na njene godine i obaveze koje su je cekale kod kuce. Pa sta je bilo vaznije?! Bratovljeva deca koje je ona "cuvala" su vec skolarci, veliki - snaja je mogla toliko bar bez nje, pa ja sam kupala njenu decu kad ona jos nije smela... Moja baka od 90 godina, o kojoj mama isto brine, je mogla isto tako da se strpi tih dana, na kraju krajeva ima jos sestoro dece, pa neka se smenjuju...
Nisam molila majku, niti bilo koga da osatne ili da dolazi svaki dan. U razgovoru telefonom smesila sam se i govorila da je sve u redu, sve stizemo.
Prosle su prve dve nedelje; ja sam u sebi zatomljivala paniku kada bi muz odlazio rano ujutru na posao a ja ostajala sama s Lazom. On je sisao bar na dva sata, nekad i po sat vremena - dojila sam ga kako su mi rekli: kad hoce i koliko hoce. Spavao je tada dobro, ali nikad duze od 2-2,5 h u kontinuitetu.
Onda je pocela nocna mora sa grcevima. Plakao je non-stop, osim kad je sisao (a to nam je bio lek za sve) ili spavao na mojim grudima. Nisam mogla mnogo da ga ispustam iz ruku - u krveticu je spavao najvise 20 minuta. Zacenjivao se; gubio je vazduh, modreo kad bih ga pustila da place.
Osecala sam se porazeno. Ja cinim sve za njega, a on nije dobro, nije zadovoljan. zasto ne spava, sto kazu, kao svaka beba?! A sta ako ovo nisu grcevi, ako ima neki mnogo ozbiljniji problem? Moje znanje i iskustvo pedijatra koji je radio 7 godina u ustanovi tercijarnog ranga nije mi bilo tu od pomoci. Naprotiv.
Prva kontrola sa mesec dana - napredovao je 1,5 kg! Naravno, kad je non-stop sisao Zdrava, savrsena beba... malo krivo desno stopalo, mala pupcana kila... ali nista posebno. Imam divnu, zdravu bebu. Ponovo sam srecna, ushicena.
Ali grcevi ne posustaju do puna dva meseca, a i posle, samo u mnogo blazem obliku... Umor se gomila. Uvece je znao da sisa po sat vremena, ukocila bih se. Rana mi nije bila dobro, od tolikog sedenja. Zagnojila se, pila sam antibiotike, analgetike. I brinula se sto to prolazi u mleko. Laza je spavao samo meni ili mm na grudima i stomaku.

Ipak desava se jedna pozitivna promena: javlja nam se komsinica koju sam upoznala u porodilistu - da idemo zajedno u setnju s bebama. Dani su lepi, vec je maj blizu.
Ti izlasci su nam bili spas. Razmena iskustava sa majkom troje dece isto su bili dragoceni. Bilo je i negativnih strana tog druzenja. Ali, za kraj ovog mog prvog toma, jos jedan savet: nadjite drustvo! Za trudnice: gledajete koga imate u sobama u porodilistu i, bez sale, aktivno tragajte za zenama koje imaju bebu slicnog uzrasta. Mnogo znaci... i pored tih negativnih strana kojima cu jos pisati.

Eto toliko za sad.
Idem da zavrsavam druge obaveze

I tako, nastavak sledi..

Medjutim, necu mnogo teoretisati.

...ali, hoću ja...samo malčice, svojim skromnim vokabluarom, a i posle ću nastaviti...takođe, svojim prizemnim rečnikom.... jer, načelna diskusija ni tebi, ni meni nije potrebna, već: ogloljena iskustva drugih, tako?
No, i ona idilčna iskustva, po mom mišljenju, mogu biti od koristi.Možda bi mogla.

Naime, dolazak bebe kod dvoje: zrelih, formiranih ljudi, ličnosti, sa izvesnim statusom, ili stečenim zvanjem, određenog soc. miljea, sa već izgrađenim i stečenim navikama, kako onim individualnim, tako i dugi niz negovanim partnerskim navikama, u dom ušeta bebac-može, no, nužno ne mora, da dođe do jednog, nazovimo -buma!
ali, ova priča mene ne tangira, ne zato što ne pripadam opisanoj populacionoj grupi, već što:
npr.1,moje dete NIKADA, nikada nije posle jutarnjeg obroka nastavilo da spava;
npr.2, moje dete, u večernjim satima, pred noćno spavanje, iako se vide beonjačice, dakle, roletnice skoro spuštene, nastavlja da djipa, i djipa ...i djipa....po bračnom krevetu, i onda: daj sokića, daj mleka, pevuši, prigrili...intonacija dubokog glasa, tišina, zamračeno....itd..ali, ne.....skakanje po jastucima, po krevetu ..kao da nema kraja... i šta: pripremiš dete za spavanje, a ono od 7. meseca silazi niz krevet-puzeći..i šta se događa dalje....drži za nogice, za karličicu, hvataj, rvi se...najmanje 40min...Uz to ili plač pospanosti tj,. kenjkavosti, iscrpljenosti, ali ...avaj, neće da zaspi-boji se da se rastane od nas, šta li...I?I?Ako ne spava popodne, u vrmee večere- od pospanosti usta ne mogu da se otvore!!I, šta onda?Pustiti?Pa, i kada nije gladno sledi obavezno buđenje, i to ono u "ratama"od 4h...
Kako da nakon toga , ja, kao Tinče ili Buby, posle 23h, ma šta uradim samo za svoju dušu?Umorna, iskidana, preznojena,....a čeka me pospremanje od večere,... pa mi nismo jeli, ono što je tata npr. spremio, u međuvremenu?

Zato, ostavimo se hipokrizije, nemoj da me više razumeju bakice iz prakića, od mladih mama, ili, nemojte pisati u nekom navijačkom trendu, po principu:"dobra sam sa tim i tim...., "...
Ja sam spremna da čujem svaki kritički stav.
Slobodno.
...inače, mislim da nije trebalo seći ranije postove, samo stopirati dalju diskusuju.
Čak i ne vidim šta je tako problematično reći i da dete"opterećuje"??!!
Šta ćemo sa naslovima tema u spominjoj literaturi, tipa:
"užasno izgledam"..ili....kuća u haosu....ili...čak: da li ću se ja dobpasti mojoj bebi-da li će mi se dopasti/voleti svoju bebu....nisam ja autor ovih tema, već ih ima u knjizi koju npr. čita Nena??!
e, sada otkud tih, za mene prijemčljivih tekstova, tamo?Možda, verovatno,: drugačije podneblje, familijarni odnosi, a time i odsustvo : baka servisa, aunt-servisa itd..itd....

Maus, molim te, pusti link, gde stoji neki tvoj brzinski recept kao onaj sa salatom od kukuruza..pls!Možda ih ima još, ali, i ovo vremena što provodim na netu...za moje prilike, mnogo!!!

Nadam se da ce Keti, kad stigne, otvoriti temu koja ce obuhvatiti sustinu onoga sto nazivamo "zahtevno" dete, a sto se na engleskom zove spirited child ili ih jos zovu Fussy baby.
Pretpostavljam da i Milce, i Nera, i Gala, recimo, spadaju u tu grupu. Moj Laza se razlikuje u neku ruku (naravno, nema generalizacije, niti "grupa",svako dete je prica za sebe, ovo je samo u svrhu sistematizacije) ali ja ga ipak od pocetka nazivam zahtevnim...
On nije previse aktivan. Iz njegovog dnevnika, ko je imao priliku da cita, oseti se i moja briga sto jos nije savladao neke motorne vestine koje se mozda ocekuju za njegov uzrast. Znaci, kod nas nema trcanja za bebom, hvatanja, prevelike brige i opreza da ne padne... zaista me ne iscrpljuje toliko u tom smislu. Medjutim... kad sad citam odlike zahtevne bebe:
1. trazi da se nosi stalno - DA, svakako
2. nema uhodan raspored hranjenja i drugih navika - DA, do skoro punih 8 meseci, kada se prica promenila
3. place bez ociglednog uzroka - DA, sad sve manje, ali je to ono sto me je najvise izludjivalo
4. reaguje negativo na pokusaje da se nauci dobrom spavanju -DA, taj problem smo imali ali smo dobrim delom takodje uspeli da ga prevazidjemo, metodama koje sam pominjala u dnevniku a mogu o njima pisati i ovde
5. ne mogu da ostanu dugo u nosiljkama i sl. napravama koje nisu direktno vezane za roditelja - DA, nunalica, kolica itd. nisu mi bili spas na duze staze, iz setnje kolicima smo se vrlo cesto vracali drzeci se u narucu dok mama pokusava jednom rukom da gura nezgrapna kolica, jer bi se Laza u setnji zacenio od placa... Nas pomenuti drugar za setnje je uvek cutao i spavao, i to me je dodatno ubijalo u pojam... cinilo se da SVE druge bebe mirno spavaju ili razgledaju okolinu dok se voze, samo je moj Laza histerisao... vrlo cesto. Iz istog razloga mi, ni dan danas, ne pali metoda "dovuci kolica u kuhinju i spremaj" - nece!
6. brzo mu dosadi sve - DA i NE, ali vise DA (NE je jedino kada smo u drustvu, jer su njemu od svega, od svih igracaka i zanimacija, najzanimljiviji ljudi - deca, mladi, stari, nije bitno, samo da nekog ima... TV ga uopste ne zanima, crtace ne primecuje, poneku reklamu mozda... muzika da, ali dok i ja pevam i cupkam s njim)

Eto, po literaturi, moj Laza bi se svakako mogao svrstati u zahtevne bebe.
Kazu da je takvih beba 20%... i da izrastu u "wonderfull adults" tj. divne odrasle osobe, da njihovi roditelji NISU KRIVI za to sto je dete takvo, da same bebe zatevaju ekstra TLC (tender loving care - jasno je) a roditelji ekstra podrske...
Ovo je sve tako snishodljivo, patronizirajuce, i podilazi nama, roditeljima koji mislimo da imamo takvo dete, zar ne... moguce je da ja trazim izgovore i opravdanja, ali ipak ovde lepo pise - crno na belo... postoje takva deca.
Ja, naravno, i dalje prihvatam opciju da kao majka negde gresim i da postoje stvari koje mogu da ispravim, i tragacu za njima.
Zapravo, moj Laza sve manje spada u ovu pomenutu grupu- samo se jos stalno nosenje odrzalo kao glavna odlika - san, hranjenje - to je u znacajnoj meri popravio.
Sad mi se cini zapravo da je kod mene rec o nagomilanom umoru od ranije i "pogorsanju" uzrokovanim Lazinom nedavnom bolescu i selidbom s malom bebom koju zaista ne bih nikom pozelela. I verovatno slabom organizacijom... jer zahtevno dete ne trpi prosecan stepen organizovanosti, tako bar ja to dozivljavam... Zato su sve sugestije i saveti dobrodosli i dalje.

Lily, ja se upletoh u teoriju sad vise nego sto si ti. Ali, nastavicu i sa licnim iskustvom... I molim za jos tudjih
Ne samo oko "zahtevnog deteta" vec uopste, kao sto tema i kaze: nacinu da se postigne ono sto svakodnevnica svake mame trazi. Ima tu toliko toga.

tinche ::Medjutim...mm kaze da i kada se dogovorimo da on odmori ipak cuje svako batino stenjanje, kuknjavu za dudom, okretanje...sto je slucaj i kod mene, tj i ja sve cujem.

Isti slucaj. Do skora nam je taj problem bio neresiv jer nisu postojala druga vrata iza kojih bi se jedno od nas "sakrilo", ali sad postoje. I Laza bolje spava, pogotovo danju, od kada imamo odvojenu dnevnu sobu.

Evo nesto zanimljivo sto sam pronasla na satu ringeraja.rs. Autor teksta je psiholog Nevenka Lovrincevic, koju sam vec pominjala u Lazinom dnevniku jer ona pisac knjige Naucite dete kako da spava koja je nama bila korisna...

DA LI SAM LOS RODITELJ?

Vaša beba neutešno plače već par sati, nekoliko uzastopnih noći…a vi ne uspevate da je umirite….Vaš dvogodišnjak se otima iz sve snage dok pokušavate da ga stavite u autosedište…dok ga na silu niste vezali i izvikali se..…
Vaš 4godišnjak kenjka sve vreme vaše kupovine tražeći slatkiš za koji ste rekli da ne može da dobije…dok niste popustili…

Vaš tinejdžer posle zabrane da ostane sa društvom do zore treskom lupa vratima “ti si najgora mama na svetu!!!!”

Pozvali su vas iz škole da vas obaveste da vaše dete već nedelju dana ne dolazi u školu ( o čemu vi ništa ne znate)…

Da li ste stvarno, ako ne najgori, onda.. loš roditelj?

Trenuci kada se kao roditelji osećamo nesigurno, gnevno, tužno, obeshrabreno, neuspešno..…nisu trenuci o kojima volimo da pričamo.

Ipak, ovakvi trenuci sasvim su normalni i uobičajeni (iako neprijatni!) u životu svakog roditelja. Iako možda apsurdno zvuči, roditelji koji se povremeno osećaju nesigurno i obeshrabreno verovatno će biti, gledano na duže staze, uspešniji u svojoj roditeljskoj ulozi od onih uvek “savršenih” roditelja koji su prezadovoljni svakim svojim i postupkom svog deteta. Zbog čega je to tako? Razlog je prilično jednostavan: roditeljska uloga izvor je ponekad značajnih napora i frustracija za koje su potrebni fleksibilnost i prilagođavanje. Da bi roditelj novononastalim situacijama mogao adekvatno da se prilagodi neophodno je da povremeno preispita svoje vrednosti i postupke. Taj važan zadatak će mnogo bolje ići od ruke roditelju koji je spreman da prizna (pre svega sebi) da je obeshrabren i da pojma nema šta bi bilo dobro da uradi. Onaj roditelj koji je ubeđen da uvek ispravno postupa neće želeti da se preispituje, i samim tim će propustiti neke važne poruke koje dobija od svog deteta, partnera, iz okoline ili od samog sebe…

Šta u situaciji kada se obeshrabreni zapitamo “da li sam ja loš roditelj?” možemo da uradimo:
Ukoliko ste preplavljeni lošim emocijama (ljutnja, tuga, bes..) “odmaknite”se od tih emocija i pokušajte da što realnije sagledate situaciju. U slučaju slabo kontrolisanog besa, fizički se udaljite od deteta i par puta duboko udahnite i izdahnite. Kada u ljutnji udarimo ili uvredimo dete, ne samo što smo povredili dete, nego se kasnije usled griže savesti osećamo još gore
Definišite problem i potražite validne informacije od kojih možete imati koristi (knjige, pouzdane internet stranice i sl)
Potražite pomoć od partnera, prijatelja i članova porodice
Posavetujte se sa roditeljima koji su bili u sličnim situacijama. Svakako izbegavajte one koji uvek imaju jedino ispravno rešenje za sve situacije i koji sebe i svoje dete doživljavaju kao “savršene”
Ukoliko smatrate za potrebno, ne ustručavajte se da potražite pomoć psihologa, pedagoga, pedijatra…u koje imate poverenje. Ponekad nam par saveta od strane stručnjaka ne samo olakšaju trenutnu situaciju vec sprečavaju da mali problemi postanu veliki
Brinite o sebi. Odmarajte, hranite se zdravo, nađite vremena za samo vaše vreme sa partnerom, redovno provodite vreme u aktivnostima koje vam prijaju i opuštaju vas.


...

Svidja mi se!

Da se vratimo na licno iskustvo.

Kad je Laza napunio dva meseca grcevi su se smirili. manje je plakao, poceo bolje da spava, nocu bi spojio 3-4 h odjednom. Malo smo predahnuli.
Mozda nekoliko dana. Onda je dosao red na nesto sto sam zanemarila i zbog cega sam se posle dodatno lose osecala. Otisli smo kod fizijatra zbog metatarsus varusa na desnom stopalu. Fizijtar, koleginica koju sam poznavala, me je iskritikovala - pa da, mama pedijatar pa je mislila da ce proci samo?! i dala nam odmah da se napravi longeta za desnu nogicu.
Laza je vec uveliko spavao na stomaku jer je to bio jedini nacin da bar malo spoji kvalitetnog sna, ali mu je longeta sad smetala... Krece borba. Nocu, posle petog budjenja do 3 h ja bih poludela, strgnula i bacila longetu i stavljala je samo danju, kad smo u setnji kolicima pa bi uspeo nekad da zaspe na ledjima, ili kad bi spavao meni na grudima.
Moguce da je ta longeta smetala vise meni nego njemu... sad kad vratim film. Nisam imala snage da ga naucim ponovo da spava na ledjima a verovatno je to bio i delom psiholoski fenomen - nesto sto kvari moju savrsenu bebu... Jun, vrucine... a on mora da nosi dugacku carapu, i longetu postavljenu vatom i uvijenu zavojem do kolena na desnoj nozi.
Mrzela sam tu longetu... umesala se u nasu svakodnevicu taman kad smo nasli malo spokoja... Tragala sam opet po internetu, nalazila radove iz poznatih americkih bolnica gde pise da su te metode lecenja za metatarsus gotovo napustene, da se problem najcesce resava sam do 4-6 meseca, da se deca cesto "prelece" stavljanjem gipseva... To mi je islo na ruku, pa sam zabusavala, stavljala longetu samo danju iako sam znala a je nocu efikasnija. Ali, ja sam vapila za snom! Za mirnim trenucima sa mojom bebom - zdravom, nisam mogla da podnesem da ima bilo kakv problem.

Sad kad vratim film unazad, ja sam imala jasne crte onoga sto se zove postporodjajna tuga, a sto nekad predje u postporodjajnu depresiju. Da li sam imala odlike i ovog drugog, ne zelim sad ni da se setim, ali ako je glavna razlika, kao sto kazu, to sto majke u postpartalnoj depresiji imaju ideje da povrede sebe ili bebu - mislim da sam imala i to Bilo je trenutaka kad nisam zelela da zivim, kad sam zelela da umrem samo da bih zaspala ma kako to apsurdno zvuci... imati bebu sad nije nimalo licilo na ono sto sam zamislajla dok sam je tokom moje divne trudnoce cekala i radovala joj se. A posto nisam mogla podneti misao da bih mogla umreti a da moje dete zivi bez mene, iskreno, pomisljala sam da bi trebalo oboje da umremo.
Tesko i za izreci.

Ali, evo sta strucnjaci kazu za to:

https://www.youtube.com/watch?v=aW30_KlUfmY

Ko ne razume engleski - 80% majki ima taj postpartalni bluz, ili posleporodjajnu tugu (neobjasnjiv umor, tuga, iscrpljenost - trebalo bi da to bude najlepsi deo naseg zivota, ai nekako - nije) a 20% prodje koz postpartalnu deprresiju.
Pa i nisam bila neki ekskluzivitet , pogotovo za prvo stanje.
A sad cu kao Lily da cestitam samoj sebi i dodelim orden kad vec niko drugi nece sto sam se iz toga izvukla sama... Uz malu pomoc kutka... prijatelja, porodice, mm najvise. Ipak, i dalje tvrdim da sam sama to najvise iznela -, nisam tada imala ovu spremnost na iskrenost i mislim da niko nije znao sta se sve u meni odigravalo...

To sto sam bebu dojila bio je svojevrstan spas, takodje. Bila sam od onih srecnica koje nisu imala ama bas nikake probleme sa bradavicama, mastitisom i sl. (zapravo jedno vece sam imala jezu i temperaturu zbog leve dojke koja se stvrdnula ali je to Laza kad se probudio odmah izvukao i sve je proslo kao rukom odneto). I sreca je bilo lepo vreme napolju. Zato sam cesto s Lazom i komsinicom i njenom bebom boravila i po 2-3 h napolju dok je mm bio na poslu. Kad bi Laza plakao i unervozio se, uzimala sam ga i dojila gde bih stigla, u kaficu, parku... spavao bi 20 minuta i budio se ali nije smetalo, bila sam napolju i bila sam u drustvu. (Izolacija je kod novopecenih majki, kazu, jedan od najvecih psiholoskih problema...).

I Laza je lepo naredovao, cak i vise od proseka. Jos jedan dokaz da je dobro - neka vrsta nagrade gratifikacije, zato je svaki odlazak na kontrole u DZ bio takodje spasonosan...

Nastavicemo

Meni je psihijatar-psihoterapeut dijagnostikovao anksiozno- depresivni poremecaj u blazem obliku.
Zaista Anuska, svaka ti cast.
Ja iz toga nisam uspela da se izvucem sama!

Mene je jedno vreme mučilo to što niko nije mogao npr. da uspavljuje Stašu jer je dojim i samo ja mogu, a koliko puta sam poželela da je tata uspava, i on hoće ali ona neće, u rukama ležeći položaj ne dolazi u obzir, na ramenu samo kod mene, i onda mi je dojenje predstavljalo veliki problem u tom smislu....a inače, ja sam osoba koja ume da se iznervira vrlo brzo, sitnica da me izbaci iz takta ali isto tako me prodje, tj. ja to potisnem negde duboko u sebi, i tako je i sada, ne izbacujem držim u sebi, imala sam momente kada ležim u krevetu i plačem, zato što mi je duša bila umorna....Umela sam da budem budna zato što vidim da se Staša okrenula na stomak i nabila u ćošak kreveta i znam da će uskoro da se probudi i onda mi je to gora varijanta, da me probudi za 20min, onda ne znam za sebe i tako čekam dok mi muž nije "održao bukvicu" da ću uskoro da poludim tako....i onda me natera da žmurim i ja tako zaspim....Ali ipak, na kraju kada pogledam Stašu dok spava meni se srce stegne kako mogu uopšte da se ljutim na nju kada je ona ipak još uvek mrva mala i ništa nije kriva....i zato neka su nam živi i zdravi a mi ćemo onda biti još srećniji i sve će biti ok....Anuška uskoro prolazi taj period i oni postaju sve veći i vrlo brzo odrastaju i biće sve ovo bilo pa prošlo....