Mame, kako postizete sve?

Anuska drago mi je da si nam se vratila,nije te bilo dugooooo.
Cestitam na trudnoci
Simona i meni je posebno drago zbog vas,zbog vase srece i radosti i zbog vaseg sina.
Nek vam je sa srecom njegov dolazak i roditeljstvo
Leno polako jos samo malo i Andrija ce se super uklopiti i odvezati malo od tebe,pa ces i ti imati malo lufta.
Mili ista sam kao ti pre cu pasti od umora no da nekog zamolim za pomoc.Jeste da je to lose po meni no....
Eto ja sad kad radim opet postizem sve i opet sama,osim da kad "moram" da radim svekrva cuva Vuka a Viktor je skroz samostalan i sam se cuva.
Kazem kad moram da radim jer ne radim svakog dana,radim kad muz nije kuci ili kad mora nesto da zavrsi sto ja sa 2 deteta ne mogu.Nekad odradim i celu smenu od 6h i bude mi bas naporno.
Kad radim prepodne Viktor je u vrticu,Vuka cuva baba,rucak spermim popodne i imaju za 2 dana.Radim do pola 1 i onda smo zajedno celo popone igramo se,smejemo,setamo,skacemo,placemo....Srecna sam zbog njih sto mogu da im pruzim vise od onoga sto su dosad imali,ali sam i mnogo tuzna kad mi je Viktor u vrticu,nedostaje mi....vrl;o se cesto i rasplacem....nedostaje mi i pored toga sto mi je radno mesto u kuci i uvek je pored mene,uvece kad legnem imama veliku zelju da njega grlim,mazim...dok za Vukom nije takva potreba jos uvek je na sisi pa je samim tim i vezan za mene.
Odoh sad opet me pegla ceka

E, moj Andrija spava svakog dana uglavnom od 12h do 13h, eventualno i vrlo retko do 13.30h... Sve pre i posle toga sam mu za petama. (Vec dugo nece kasnije popodne da spava onu drugu turu...)

Anuska, Bokice, Maro, hvala vam

Anuska,
mislim da jeste slozenije roditeljstvo, usvojeni roditelji imaju sve one zadatke koje imaju i bioloski i jos neke dodatne sa kojima moraju da se (iz)bore...

Milijana,
nadam se i ja da ce vremenom sve doci na svoje... Jeste velika promena i za nas, a mislim narocito i za njega jer je dete i verovatno da ne moze da sagleda sve cak i kad mu se objasni. Iako ga je hraniteljica pripremala da dolaze mama i tata i da ce on ziveti sa njima/nama mislim da on tek sad pocinje da postaje svestan sta to znaci...

Nefertari ::Leno ako ga nemozes pobediti pridruzi mu se

mamice Anuska, kako postizes sad sa novom bebom? javni se malo da te cujemo ovde...

Videh tek pre nekoliko dana da sam prozvana… I sama sam obecala da cu napisati stogod na ovu temu kad stignem, nadam se da je to sada. Ako mi Marija dozvoli , makar iz vise navrata.
Mozda ce znaciti nekoj svezoj, ili buducoj, majci ovde... Jer, imam jos dva ugla posmatranja vise nego pre, kao majka „odraslijeg” deteta, i kao majka drugog deteta.
Kao prvo, meni je sad lakse, paradoksalno. I lepse, sto vec nije iznenadjenje: dvoje dece, heeej, dvoje dece imam, sina i cerku, jos uvek sebi samoj to ponavljam u nekim teskim trenucima, jer carobno zvuci, samo po sebi. Da sam znala pre par godina da ce tako biti koliko bih sebi bola i brige ustedela.
Prva istina i uteha, koja nam se kasnije nimalo ne svidja, jeste da sve prolazi. Kao i porodjajni bol, tako prodje i nespavanje, grcevi, zubici, padovi, bolesti, izrastak i masna kosa, nesredjeni nokti, i naslage oko stomaka. Sad znam, ali posle prvog porodjaja, i pored inicajlnog naleta energije i euforije, uskoro sam postala istrosena, umorna, pregazena kopija sebe i cinilo se da se nikada necu vratiti na staro. Lazu sam tada dozivljavala kao dete koje nece nikad umeti da spava nekoliko sati u kontinuitetu, da ce me vecno boleti ruke i kicma od nunuskanja, da nikad vise necu sama prosetati gradom i otici u kupovinu, itd. itd. Medjutim, sa 13- 14 meseci on je poceo da spava mirno citave noci, odvikao se sam od sise, prohodao, ja sam se vratila na posao, i nekako je sve postalo lakse. Meni je, ocigledno, faktor nespavanja bio kljucni. Kod svakog je to razlicito, naravno. Mnogi su me plasili groznom drugom godinom kada dete prohodava, ne zna nista a sve hoce, ali meni to nije bilo tesko. Odlazak napolje, u park, bila je uzivancija, i pored stalnog saginjanja, hodanja za njim, bdenja da ne padne, da uzme ovo ili ono. Poceo je da govori i odjednom je sve dobilo sasvim drugu dimenziju: dvosmerna komunikacija, neophodna gratifikacija za moje ulozene napore... meni je to znacajno promenilo dozivljaj roditeljstva. Jer, uvek se setim Galine primedbe: najgore od svega je bilo to sto sam ja cinila sve, ali sve da udovoljim svom detetu, a ono opet – nezadovoljno, place... E, to je mene dovodilo do ludila kad je Laza bio beba: iscrpljivala sam sebe do krajnjih granica, a on je tako cesto plakao i kmecao, nije znao da odspava duze.
Sad, kad imam drugo dete, koje jeste samo po sebi mirnije (znaci, ima i to uticaja, naravno, nisu sve bebe iste!tacka) ne dozivljavam bebeci plac tako tragicno. To je njihov nacin komunikacije, a moj Laza je brbljivac veliki postao tako da nije cudo sto je i kao beba morao stalno da se oglasava. Ja Mariju sad pustim nekad i da otplace, ne trcim na svaki kmek. Ovo sad zvuci bilo otrcano bilo surovo, ali ja to sada ovako shvatam: njeno je da place (ne daj boze da ne place, deca iz Zvecanske rano izgube taj nacin dozivanja i komunikacije...); kad ima grceve i ne pomaze nijedan polozaj u mojim rukama, ja je spustim da odmorim ruke, a ispostavi se nekad kao tacno i to da njoj mozda bas vise odgovara da je ja ne prevrcem i tumbam po rukama... Nisam vise u zabludi da sam ja mom detetu potrebna bas svakog sekunda u njegovom zivotu, makar ono bilo i novorodjence.

Druga stvar, povezana sa prethodnom: prepustam tati, i drugim dostupnim osobama da se brinu o mom detetu. To nekad nisam znala, opet sam mislila da sam ja nezamenjljiva ( a kome sam pa mogla biti dobra onako umorna, nervozna i depresivna?), bilo je malo i natezanja tu sa mm ili sa mojom mamom, npr., ali je i to bilo velikim delom, shvatila sam, zbog toga sto sam ja tako postavila stvari unapred, a kad se tako postavis – ja najbolje znam, niko ti nece ni pomoci, naravno... Laza je sam prespavao kod bake prvi put kad sam ja isla na amniocentezu sa Marijom, i jedva sam dopustila sebi da to budu dve noci, kao, bice puno i njemu i mojoj majci ako ga ostavim vise, a on je tamo uzivao, i nije hteo nazad! Imao je preko dve godine kada sam sa mm, nekon vecih (neophodnih) razmirica, napokon uspostavila red da ga tata svako vece sprema za spavanje i uspavljuje. Mislila sam da ce to biti tragedija ako bude plakao za mnom jer je navikao da ga ja uspavljujem, a on se prve veceri malo kmezao, da bi posle bez ikaki problema prihvatio „taju” i zavoleo tu rutinu. To „poklonjeno” vreme od osam ili devet sati uvece bilo mi je ko da sam dobila na lutriji! Kad sam otisla u porodiliste ovaj drugi put, ostala sam nenadano duze... vec sam bila dogovorila sve za taj vazan dogadjaj ali su stvari em poranile em se oduzile, pa je ispalo da je Laza bio sam sa tatom vise dana, i da su... zamislite, preziveli obojica bez ikakvih posledica!
Moja mama i danas ima rezon kada je zovem i pitam kad ce doci: pa, ako ti bas trebam, ako imas da zavrsavs neke vazne stvari, i sl. ja cu, eto, doci sledece nedelje jedan dan, bla, bla, bla... sad sam naucila, kazem joj: dodji, trebas mi! Ako treba da izmislim da idem po bitan dokument za roditeljski dodatak ili neku drugu glupost, ja cu i to reci, a onda cu kad na brzinu zavrsim posao u opstini zvrcuti i drugaricu da popijemo kafu negde, mama ne mora da zna, ako vec ne razume takve stvari, a Marija bas i ne mora da sisa na dva sata kao sto sam Lazi dopustala i tovila ga jer nisam znala drugacije pa je imao 9,5 kg sa 6 meseci... Nije sebicno traziti vreme za sebe. Odmorna mama je najbolja mama. Niko ne voli dzangrizave i nervozne osobe, pa ni rodjena deca njihova naravno.
Zato ja sad vise uzivam sa mojom devojcicom... Mnogo sam srecna sto mi je pruzena prilika za reprizu.
I necu da upadnem u zamku da mi bude zao kad Laza ujutru nece da ide u vrtic pa da ga ostavim kuci i onda izludim sa njih dvoje... Ne, neki red mora da postoji...
Jos jedna bitna stavka – ponavljanje odredjenih stvari je neophodno da bi bili dobri u tome. Tako je meni danas mnogo lakse da ukombinujem sredjivanje kuce, kuvanje, kupanje dece i sl. Sad se i ja sa smeskom secam kad sam u ocajanju pitala kumu sta da kuvam na brzinu jer s Lazom nisam imala duze od pola sata- sat mira, pa mi je ona navodila primere „brzih jela”. Hm, spagete, ok... ali kad je navela musaku... ja sam zinula: musaka brzo jelo! Meni treba 2 sata da napravim musaku, hej...Sad je i meni musaka brzo jelo, a bude je za 2 dana, pa je time jos brza, hehe. Presvuci bebu? Nikakav problem, naravno, a nekad je to bila obostrana trauma... Pored toga, pristalica sam novijih shvatanja da je cesto kupanje cak setno za bebe, pa Mariju kupam, ali tu mislim na ono kupanje: kadica, kupko, pranje kosice itd. jednom nedeljno. Do 2 meseca je kakila svaki cas i ja sam joj prala guzu uvek pri menjanju pelena, ali nisam bas zurila sa menjanjem pampersa, nekad bi znala da odspava par sati ukakana. I nista joj nije bilo, naravno. Sad kaki kao i bata jednom u 6 dana, i ja joj operem guzu jednom dnevno, a izmedju samo promenim pelenu na 5-6 h, nocu je ne diram pa vec sad ume da bude u jednom pampersu i 10 h. U istoj zekici bude i dva-tri dana ako je ne ubljucka, a nije sklona tome. Da li sam losa majka zbog toga, ne negujem je dovoljno? Ne bih rekla... Marija je zadovoljno i srecno dete, a nema ni ojed niti bilo sta drugo. Kad se setim izgubljenog vremena na dovlacenje kadice, dogrevanje stana u aprilu i maju za kupanje, presvlcenje, i to svako vece... pa menjanja pampersa nocu, pa podoja od po 1 h, pa kojecega... Pa nisam smela da odem u kupatilo da se istusiram kad sam sama s bebom u stanu; sad se bez problema kupam, sirim ves na terasi, spremam rucak a ako ona zaplace a ja bas seckam luk, pustim je da place dok ne zavrsim pa tek onda perem ruke i trcim... I tako se obradujem tim malenim mlataravim rukicama i usnicama koje hvataju moju siku, a sad vec zna i da se smeje i guce glasno, pa i ona mene tako pozdravi, srecna iako je do pre minut plakala besno. Ona je zvala i mama je dosla. Kad je mogla. Svi srecni i zadovoljni.
Sa Lazom sam jurila unapred i htela samu sebe da preskocim, odgovarala na njegove potrebe i pre nego sto ih postane sam svestan, naravno da nije bilo dobro...

Anuskice draga koliko istih shvatanja i ophodjenja prema deci delimo...
Skoro sve... I ja tek skoro mali olabavih... Samo to za kupanje još ne... A stvarno ako tvojoj bebi nije nista, mogu i ove moje da preskoče kupanje neko vece...
Učimo se dok smo živi... Al najviše na sopstvenim greškama...
Drago mi je da su se javila i ovako lepo podelila sa nama sadašnji doživljaj roditeljstva!

anak drago m ije sto si se javila i podelila svoje iskustvo prema deci ,jer verujes da i ja tak osad postupam prema njima dvoma e sad dali sto su stariji ili sto sam sve prosla pored marije pa kad je miki doso sve mi je bilo vec rutina pored nje i samo nastavila tim istim tempom da se ponasam sa decom,a sad sam vec krenula da i sama idem po komsiluku i da uzivam po sat -dva vremena da se opustim i malo odmorim mozak sama.dali njih dvoje dodju da vide gde sam iodma se vrate kuci ili cak nedodju meni svejedno ali se sve pitam gde su moji indijanci dosad.evo malopre sam od 19-20 bila kod komsinice i lepo se ispricale i izezale a da nisam ni primetila da je vec sat vremena proslo.oni su dosli na 5 min da vide sta radim i lepo se vratili kuci kod babe da gledaju seriju sa njom a ja uzivala .kaze mi mm bili su dobri nisam ih primetio da su u kuci jer su gledali sa babom nesto na tv

a i mozda su nam marije tako mirne sto su rodjene na isti dan i imaju isto ime stim sto je moja 4 godine starija a dosta njih su mi rekla da su im takva deca koja se zovu marije .izgleda da im mire stvarno znaci mirne i blage kako imaju u znacenju

I meni je bilo drago da pročitam tvoj post baš sad kad razmišljam o drugom detetu... Do duše meni ni drugo dete neće verovatno biti beba kad dodje pa nemam tih problema sa jako malom decom. Naši su glavni problemi više vezani za usvajanje... Ali moglo bi da se primeni da ponavljanje i tu daje više lakoće i veštine, mislim kad krene da kuka za hraniteljicom znaću da će doći vreme kad će to biti prošlost (mislim znala sam to i prvi put ali mnogo to drugačije izgleda iz ovog ugla sada). Ja još imam mnogo za i protiv drugog deteta, taman sam uspela da se koliko toliko izorganizujem sa prvim... Što se vidjanja tiče kod mene ostane muž sa Vilenjakom ako želim da se vidim sa nekim. Mada se to dešava retko ali to više zbog mene što se njega tiče nije problem. Naizmenično ga kupamo i uspavljujemo, ja sam čitala da je tako i ispravno jer je potrebno da dete ima takav kontakt sa oba roditelja. Mada je nama tako i odgovaralo ali eto kasnije videh i da je ispravno. Prvo se malo bunio jer je hteo da ja sve to činim ali se vremenom navikao da ga nekad tata kupa, uspavljuje a nekad ja. Takodje Vilenjak leže oko devet a ja najčešće oko dvanaest pa je to tri sata slobodnog vremena a ako se baš uspavam onda ujutru rano ustanem pa imam vreme... No opet je naporno, on je zahtevno dete i ima puno strahova uglavnom vezanih za usvajanje... To opterećuje jer na primer neće da ode sam do kupatila, tj ne sme, najčešće neće sam da se igra i uglavnom u svemu traži naše prisustvo. Pokušavamo da ga oslobadjamo tih strahova ali to teško ide. S te strane bi možda opet delovalo pozitivno da dodje drugo dete jer je dosta i razmažen i navikao da se mi okrećemo samo oko njega. Mada je i za sestru odredio napisah na drugom topicu - on će da je hrani flašicom dok je mala a kad odraste moraće da ga sluša a i sobu je smislio u koju će da ide, podaleko od njega da ga ne budi Namerava da se i njoj nametne kao glavni No videćemo sve to i da li ćemo mi ostati na jednom detetu ili će jednom ipak biti dva...

Anuška, PREDIVNA 2 POSTA!!!!
Trebalo bi ih odštampati i deliti roditeljima!!!

Predivno, predivno, predivno!!!!!

Anuška hvala! Prvi put sam se danas istuširala dok sam sama sa detetom, a on već ima 9 meseci! Ništa mu se nije desilo

Ja pojma nemam kakva cu mama biti, videcemo...sa jedne strane sam panicar, a sa druge potpuna opustencija...kako ce se te moje osobine uklopiti sa negom bebe, videcemo...Realno, moj jedini problem je u sustini moj stariji pas, i to samo iz razloga sto zahteva da se kasno predvece proseta, jutro nije problem, evo skoro je podne, njih dve spavaju...Kada je mm tu, sve se da organizovati, ali bice dana kada cu biti sama, da ne kazem nedelja...kako cemo to resiti, ne znam...

Iskreno mislila sam da nece biti sanse da se snadjem sa njima sama,cak sam nasla i zenicu koju bih zvala u pomoc. Ali uspela sam, i nije nista strasno!
Mala razlika,a opet tako velika.Ona vec zna sta hoce sta nece,mora se nahraniti,presvuci,pa isto tako i on,za to vreme treba nesto skuvati,oprati ves,srediti ves i sve ostalo sto svaka od nas radi.
Jednostavno kao sto anuska kaze,ako placu sacekace malo da pridjem ako sam u tom trenutku zauzeta.Jedan dan su oboje cmizdrili bez razloga,ja da ne bih pukla otisla sam u kuhinju i pekla palacinke,Lola je skontala da mora da se smiri i zaigrala se sama a on je zaspao u medjuvremenu.U svemu tome sam bar jedno 30 puta dosla da mu dam cuclu,pomazim i nastavim sa mojim poslom.Lolu smo razmazili ona se uspavljuje jos uvek na rukama i necu ni da je odvikavam od toga posto nije dete krivo sto smo je mi kao magarci nosali,ali zato Vuk sam zaspi,kada se probudi igra se sa zveckom.Ja stignem i da se nasminkam,namestim kosu,malo sredim po kuci.Sve veliko tipa usisavanje,dzogerisanje sve to ostavljam za vikend kada je mm kod kuce.

Anuska, odusevljena sam kako se fino snalazite, kako si se opustila u roditeljstvu.
To mi daje nadu da cu biti isto tako opustena i ok mama.
Sa prvim sam bila isto napeta i neopustena, uskoro cu znati kako je biti mama dvoje djece.
Marija kod vas je mala razlika izmedju djece, drago mi je da se fino snalazite!

Tinche, baš tako sam ja radila sa Borom

Deojke, nama ponekad treba po 20 min da se samo popnemo uz stepnice...a ne smem da je ostavim samu na stepenicama, jer zna da se oklizne... Ono sto me tesi je cinjenica da smo ih naucili pa pre 9-10 h ne idemo napolje, tako da ce se to poklapai sa Petrovom setnjom, popodne isto( kada vreme dozvoljava), a za uvece cemo videti.
Ali, kako bude , bice, ja se ne odvajam od svojih pasa nikako...na kraju krajeva, dresirane su da se iskake na plocicama, pa je lako i ocistiti, za ne daj boze...

I naš Bora na terasi od skora jer više ne može da se penje u potkrovlje.

Anuska, secam se kako sam citala tvoje postove sa pocetka teme i jezila se od straha kako cu ja. Tada nisam imala ni malo iskustva sa bebama, a sada iskreno, mozete da mislite da sam neskromna, ali ja sebe smatram jednom od najorganizovanijih majki koje znam! Znate situaciju sa mojom decom, znate kakve su (ni malo mirne), znate sta sve treba uraditi oko deteta i kuce, uz to, radim 8 sati dnevno na rukovodecem mestu i cimaju me i van radnog vremena. Ne krijem da imam ogromnu pomoc mm-a i njegovihroditelja i moje majke i tetke, ali njih potezem samo u izuzetnim slucajevima, ako idemo u pozoriste, na veceru i sl....U svim situacijama mogu da se snadjem sama sa njima, a da se, kad mm dodje kuci ne primeti da smo bile same. Ja ih sama okupam, spremim veceru, nahranim i uspavam i to radim svakog utorka uvece, jer mm u tom terminu igra fudbal. Sama ih popakujem u kola i odem na neko druzenje, sama sa njima odem na pijac i kupim sve sto treba. Skuvam rucak, obrisem prasinu, sve to radim dok su tu, dok se igraju, hranim ih u isto vreme i spavaju u isto vreme, jer samo tako mogu da se odmorim i ja. Kosa mi je uvek isfenirana, nokti uvek sredjeni, iz kuce ne izlazim nenasminkana, sav ves peglam i slazem u ormane po bojama, posteljinu i peskire i po velicinama. Eto, sve se moze!
Ni prvo ni drugo dete nisam nikad kupala svakg dana, cesto jedu isti rucak dva dana, nikad nismo skakali na njihov prvi plac (mada Lenka nije ni plakala mnogo), jedan period, u kome je Milena bila nenormalna sto se tice spavanja, vadilo me je samo to sto sam spavala kad i ona. Nikad nisam cekala da dete zaspi, pa da nesto radim, vec da tada spavam.... Uvek sam se rukovodila pravilom da je najbolja majka, zadovoljna majka, a ja ne mogu biti zadovoljna, ako sam njihova zrtva...
I nisam jednom rekla, jedno dete, mogu da cuvam jednom rukom i veruje da me Marija i sve ove majke blizanaca potpuno razumeju.

E Mili, tvoja energija je i mene pokretala u trudnoći Stvarno si neumorna, žena zmaj i

Ja jedino što nisam loše uradila, a za to mogu da zahvalim našoj S (mojoj sestri) koja mi je bila prvih dana ovde - nikad nisam uspavljivala dete i nikada nismo hodali na prstima dok on spava.
Inače, i ja radim kad je on budan, ali često sam ga nosila na kuku, dok drugom rukom nešto seckam, mešam, slažem i sl. Od kad puzi i koristi dubak, mnogo je lakše, obe ruke su mi slobodne

Apsolutno se slazem da je sve samo stvar organizacije...
Meni je jako smesno kada se nasi prijatelji cude kako je nama u kuci uvek sve cisto, a imamo dva psa... Pa lako, ustanem ujutru, stavim kafu, dok cekam da voda prokljuca uhvatim usisivac, a dok se kafa hladi obrisem prasinu... i kafu popijem na miru...
Meni je malo problem kuvanje, i to zbog mm... ne voli podgrejano, ne voli kada stan mirise na klopu, dosta je probirljiv...to uklopiti je malo teze, ali od skoro ne obracam previse paznju na gundjanje...
Ves ne peglam nesto posebno, posteljina nam je hvala bogu zahvalna za odrzavanje( ne pegla se), peskire slozim kada ih suim, posle samo ispravim rukom...krpe peglam, ali uz tv ili nesto slicno...
E jedino sto ne radim i iz dubine duse mrzim, je slaganje carapa...moj su barem sve sarene, pa se upare lako, ali carape mm se razlikuju u nijnsama... e, to sto ne volem da radim, uh...I vodim se onim- ne pravi lom pa ga nece ni biti...
Videcemo kada dodje bebac,kako cemo... mislim da ce mi pomoc biti potrebna samo u pocetku, dok ne naucim kako da se brinem o njemu, dok ne uspostavimo kakav takav ritam...ali jedino me brine pas, ne znam kako cu sa njom...doduse uvek mogu da zamolim komsinicu da proseta, i ona ima psa, a moje su stvarno poslusne, nikom ne bi pravile problem...i uvek mogu da strcim do prizemlja, pa da je ponesem uz stepenice, vec sam to radila...
Mija sestra je na pola faxa rodil dete, samohrana mama je vazda bila, i uspela je i fax da zavrsi i dete da vaspita, i da sada radi...detetu ne fali nista...tako da, sve se moze kad se hoce...a jos ako ima ko da pripomogne, onda je lako...

Evo i ja malo da podelim iskustvo.
Imam blizance dva decaka od 5 meseci.Moram da priznam prvih mesec dana kao u nekom bunilu ali velika pomoc sestre,tate,mog muza,svekrve i taj period smo pregurali.I tada sam se zaklela da vise nikad necu pricati nista a posebno ne lose o stvarima i momentima u zivotu koje nisam osetila i dozivela.Jer sam prva bila koja je sa podsmehom komentarisala zene koje se nesnadju po izlasku iz porodilista.To je bilo u stilu "razmazena je".
Ali kad sam se trgla iz svog bunila pocela sam uzivati sa moja dva momka,nasim mackom i muzem kada nije na putu.
I dalje pomazu nasi najblizi ali sada svi zajedno u tome uzivamo.Sestra mi je u startu dala ideju da sve lepo zapisujem.Sada je ta sveska najcitanija u kuci.Sve zapisujem od vremena hranjenja ,kakenje,cajici sa sve nacrtanim smajlicima i cveticima.
Sto se tice sredjivanja kuce trudim se da je drzim cistu ali nije mi to prioritet ,spremanje klope pa kako kad najbitnije je da se nesto pojede po mogucstvu zdravo
Eto i stignem da odem na kaficu do grada u toku nedelje ,prelistam net i po neki tracarajski casopis i da se ispricam sa svojim drugaricama.I svi smo zadovoljni klinci,muz i ja ,i naravno nas macak.
Ali da se ne lazemo normalni su i oni zuti minuti i po neka svadjica ,pomalo cutanje negledanje isto na odgoj dece.I tako u krug sutradan opet svi idemo dalje