Mame, kako postizete sve?

O i mi imamo ornu babu i orne babu i dedu po tati, puspaszasve nas!  

Da se i ja upišem ovde...Nisam najbolje organizovana mama,ne postižem sve,ali uvek imam vremena,volje i snage da se igram sa svojom decom.Bitno mi je da su zdravi,čisti i da se pravilno hrane.Najbitnije je da su moja deca srećna..,a jesu.     Tada sam i ja srećna...i mogu sve.Oni su moj lajt motiv,zbog njih mi ništa nije teško.
Imam divnu ženu,koja već godinama čisti naš stan,sada dolazi dva puta nedeljno.Sama kuvam,idem u nabavku(sa klincima),peglam.Često sam sama sa decom,jer mm mnogo putuje(zbog posla)i tada nam u pomoć pristiže moj tata.Zovemo ga"super deka,"jer sve može,sve zna i hoće.Stanuje blizu nas i to dosta znači.Deca rado odlaze kod njega,spavaju tamo(imaju svoju sobu),jedu,kupaju se,igraju,...uživaju.
Nemamo puno vremena za sebe,prijatelje,izlaske,ali nismo postali ni asocijalni.Prijatelji nam dolaze uveče(kad deca zaspe),uglavnom vikendom.Ponekad izađemo u pozorište,na neki koncert...i tako.Nema više lumperajki do sitnih(jutarnjih)časova po beogradskim kafanama...smirili smo se,sada smo porodični ljudi...   

Struzzo ::Ja sam se usudila da ih odvajam, tj. da prenoće kod babe i dede jer sam primetila da njima najpre to prija. Prvu noć kad smo ih ostavili ko babe i dede, mi oka nismo sklopili, pogotovo ja a njima je bilo mnogo lepo. Fino su jeli, igrali se, spavali. Unuk sa dedom, unuka sa babom. Mislim da im to najviše prija - što dobiju jednog odraslog i nj. pažnju samo za sebe 100%.
Čeka nas odvajanje u aprilu 6-7 dana... ja idem na putovanje i oni će ostati sa tatom. Pošto je i tata jako zauzet, računam na babu i dedu zato mi znači da oni mogu biti sa njima celodnevno, više dana.
Ja moram priznati da za razliku od nekih mojih drugarica imam sreće što imam tako orne babe i dede (iako nisu mnogo mladi). To je velika prednost.
U kući, evo gledam upravo iscrtan zid (još jedan)...u početku mi bilo bezveze pa brisala, ribala ali onda shvatiš kad imaš dva mala deteta da su to neminovnosti.... I svašta nešto. Takođe znam da će ove njihove faze brzo proći pa ću opet imati i zidove, podove, sređene police i kompletan stan sređen kao što je bio.

To je sjajno što deca hoće da ostanu kod baba i deda, već smo pričale na nekoj temi. Možete mnogo opuštenije da živite.

Nama noć provedena negde ne dolazi u obzir. Sreća da sa vrtićem ne idu na ekskurziju jer ja bih ga sigurno izdvojila, on nije spreman... Ali bi mi bilo lakše da hoće da ostane kod baba i deda bez nas i preko dana. Ja sam to pripisivala tome da je on ipak kasnije došao kod nas i da se mogao nakupiti strahova od odvajanja od nas. Ali skoro sam se preispitivala kad sam čitala da i dečica koja su kod roditelja kad su došla bila starija od Vilenjaka ostaju sama a on ne. Pričala sam baš i sa mužem da li mi negde grešimo ali on smatra da ne grešimo, da su prosto Vilenjakove individualne potrebe takve a neka druga deca su drugačija. U svakom slučaju pokušaćemo uskoro opet da ostane popodne kod mojih sam pa se nadam da ćemo ovog puta biti bolje sreće. Inače to kad je prošli put ostao bilo je strašno. On voli babu i dedu, lepo se igra sa njima ali zna da sam ja tu negde u stanu. Slično je i kad ga mm odvede kod njegovih. Kad nismo bili tu oboje bio je isto super, sve dobro, dok nismo krenuli na spavanje... E tu je krenuo da se trese, da govori da mu je deda pokazao sliku umrle babe, da se on plaši, plaši, plaši... Kad nije spavao do iza deset sati što je jako kasno za nas ja sam zvala mog oca da mi kaže šta se to dogodilo a on je ostao šokiran, kaže jeste pokazivao slike ali dete nije izgledalo ni malo uznemireno. Neko vreme nije hteo uopšte kod njih a od tada samo sa nama. Inače više noći je uspavljivanje koje je inače drama bilo drama na kvadrat, stalno bi kad bi došao u krevet pričao o umrloj babi, tražio da ostane upaljeno svetlo ili da ga upalim privremeno i sva moja umirivanja i objašnjenja nisu davala neke rezultate, zaspivao bi tek kad bi iscrpeo sasvim i sebe i mene. Verujem da mojima neće pasti na pamet sada da pokazuju slike a nadam se da će proći bez takvih stresova da možemo nekad da ga ostavimo samog kod njih i na dalje...

Simona,
a što ne pokušate prvo da I ti ili oboje prenoćite sa njim kod babe I dede? Možda bi tako bio sigurniji da neki sledeći put ostane tamo sam. Mi smo to radili...tako se Struzzolino (znaš da on I Vilenjak imaju sličnosti) najpre navikao na veče I jutro provedeno u drugačijem prostoru od našeg stana. Pa se pomalo zaigra sa dedom nešto, pa poželi da mu deda ispriča priču pre spavanja I tako mic po mic... Sad on tačno zna šta se tamo sve nalazi I gde, zna koje sve igračke I knjige ima tamo, šta ima na igralištu tamo...I raduje se osim babi I dedi I nekoj rutini koju je tamo stekao.

Jamajka, potpisujem.
Ja sam takođe od tih mami....npr. ako počnem da perem sudove I zove me neko od njih "mama, dođi da se igramo", ostavljam sudove I igram se. Ne robujem ničemu u stanu. Najvažniji su mi oni.

Struzzo,
hvala ti na ideji. Razmisliću i o tome mada je kod Vilenjaka spavanje inače kritična tačka, i kod kuće, a kad idemo na puteve bude naravno teže. Sem toga mojima bih remetila čitav red u kući kada bismo hteli da tamo prespavljujemo. Oni su nam nudili par puta jer je i Vilenjak hteo da prespavamo kod njih. Ali ja sam odbijala više da ne bih moje mučila a kuća nam je blizu, sem toga Vilenjak kao hoće da spavamo tamo a kad dodje veče i kad nije u krevetu na koji je navikao ko zna kako bi to izgledalo. No ako nam ovo sa popodnevom na uspe ovog puta možda ćemo i to pokušati...

Mi smo počeli da pripremamo teren za izlazak. Rekla sam Vilenjaku i prvo je vikao "Juuupiiii biću kod bake i deke sam..." A kad sam pred njim prepričala mm da nam je dete srećno što ostaje samo kod babe rekao je da je razmislio i da nije srećan   No skoro je prisustvovao razgovorima nekih roditelja od manje dece koji sve filmove i pozorišne predstave odgledaše dok deca borave sa čuvarkama... Mm ćutao strepeći da ga ne upitaju šta je on gledao   Mislim izlaženje u toj meri mi je isto preterano, ne znam kad su ti ljudi uopšte sa decom, ali i mi smo otišli u drugu krajnost. Tako sam ja rekla Vilenjaku da je živi blam da mališani mogu da ostaju sami a on veliki dečak ne može, delovalo je    Naravno naglasila sam da ne planiramo da gledamo ceo pozorišni i bioskopski repertoar ali da ponekad ostane kod bake i deke da možemo da izadjemo i mm i ja zajedno. Složio se, sujetan je, gde da nešto mogu mališani a on ne može... Tako da se nadam da će ovaj put sve dobro proći...

Držim fige Simona!

Mi planiramo prekosutra bar na piće do grada, ili bioskop, jer slavimo 13 godina zabavljanja. Dete će nas pustiti, mislim, ko ga pita!   Ja sam večeras bila kod drugarice na rodjendanu, jes da je bilo nepuna tri sata kako sam bila van kuće, al baš mi je prijalo. Dete ostalo bilo sa bakom, i uglavnom prespavalo.

Vilenjak juče preživeo sam kod babe i dede...   Do duše noćas nije dobro spavao i jutros rano ustao ali je vreme punog Meseca kad on kao pravi Vilenjak uvek tako...

Simona, to je ipak velik pomak!

Simona,
prespavao dečak kod babe i dede?
Bravo za Vilenjaka! Veliki korak napred!

Hvala vam. Nije prespavao, samo je boravio kod njih sam dok smo bili u gradu... Ovo nespavanje je bilo kod naše kuće ali zaista ima veze sa punim Mesecom, svakog meseca je tako u to vreme... Zadovoljan je sa boravkom kod babe i dede. Pretpostavljala sam da je već sad spreman ali eto malo sam strepela dok se nije i pokazalo. Inače i bilo je lepo vreme pa je babi i dedi bilo lakše sa njim, Vilenjak se naravno ne smiruje teško je i nama da pratimo taj tempo a kamoli njima starima. Deda ga je vodio u luna park, kad sam ja zvala već je bio na četvrtoj spravi i rekao mi da ne dolazimo pre noći   Posle su išli u kafić na toplu čokoladu a onda kad su došli deda ga je prepustio babinoj brizi... Tako da valjda i sledeći put će biti u redu da ostane sam kod njih, samo da se baba i deda malo oporave   

Bravo, jedan korak bliže spavanju! :)   

Kao što napisah ovde na temi... Kad su zdravi, sve se da postići...Kad nisu, sve staje...
Kao danas...  

Prvo je sin juče dobio temperaturu, bukvalno pao u krevet (što je za njega jako retko I neverovatno), noćas I ćerka...izgleda da je neki virus... Do sada su nekako na smenu bili bolesni, nikad ovako. MM je radio ceo dan. Evo tek sad je došao, I to ranije zbog situacije. Jedna baka prehlađena, druga nije u BG. Ja sam od noćas sama sa njima, neprestano ih nosam, mazim, tuširam, kuvam čajeve, supicu, cedim voće, čitam priče, puštam crtaće. Sad zaspaše (nema standardne satnice kad su oboje kao dva ćureta, malaksali) istovremeno pa ja skuvah kafu I dođoh do računara. Stvari I igračke na sve strane, sudovi se samo ređaju, gomila veša ostala neoprana, druga gomila nepopeglana I kesa u kanti za djubre mi puna.... Imala sam par obaveza za danas - odložila.

Tako... samo da su dušice zdrave, tad se sve može...

Generalno, meni je najbitnije da su mi kupatilo i kuhinja cisti, sve ostalo moze i ne mora.

Stru, nadam se da ce uskoro biti zdravi i pravi!

Uh Stru, to je parola i moje snajke sa njih troje, samo da su zdravi, sve je onda lakše. Nek brzo budu bolje. Mogu zamisliti koliko si umorna.

Uh Struzzo... Nadam se da ćete ubrzo biti bolje. Držite se i ne mislite sada o kućnim poslovima.    

Hvala, drage... klinci su bolje...Uh, dobro je, uvek se uplašim kad dobiju visoke temperature, još su ovaj put oboje istovremeno ali izgleda da je nemaju više.
Naravno da su u takvim trenucima nebitni kućni poslovi (mada nisu bili samo kućni)....Samo sam htela naglasiti koliko ništa, ali bukvalno ništa ne mogu da radim kad su oni bolesni. I da su bile babe tu...Oni kad su bolesni traže samo mene. Oboje. Tako da se iskreno nadam da će biti retko bolesni kad budem počela da radim... Ma, ne mogu da razmišljam o tome unapred.

Struzzo,
drago mi je da su bolje. Ma da, ne razmišljaj unapred. A tu su i bolovanja ako baš dodje do bolesti.

Da li će oni ići u privatni vrtić? Ja delimično i tome zahvaljujem što je Vilenjak retko bolestan, prvo manje je dece, drugo čim su bolesni povuku ih iz vrtića. Kako ja čujem u državnim vrtićima nije tako, em je puno više dece, em često dovode decu koja su bolesna... I onda je mogućnost zaraze veća. Mada Vilenjak ide na sport, igra se i ovako sa decom na igralištima, u parkovima, ali opet taj svakodnevni kontakt baš nema sa velikim brojem dece u zatvorenom prostoru. Inače je dosta zdrav, kuc, kuc u drvo. Ja se skroz izbezumim kad je on bolestan i to što je bolest retka mi je stvarno velika sreća. Mislim činim sve što treba, ja sam uvek sabrana da učinim ono što je potrebno, ali posle klonem. U kućnim poslovima nisam ni inače dobra   a tih dana kad je bolestan mi samo oni fale u životu... Mada se dešavalo dok on leži bolestan, kad sve uradim i ne znam šta ću, da sredjujem, siguran znak da sam skroz prolupala. No sreća kažem da je to retko. Ja mu inače svako jutro zimi dajem vitamine. Videla sam da naše Kutanjke to ne praktikuju ali meni je to bolje nego da boluje, čini mi se da je nekakva dodatna zaštita. A naknadno već kad sam ja davala mi je i lekarka savetovala da pije to zbog mišića. Takodje mu dajem mleč ili med... Dobro povrće, voće i ostalo je uobičajeno. Nego eto neka još dodatna zaštita da ne oboli jer  iako ide i u privatni vrtić bilo je njegovih drugara sa virusima ali njega za sada ne zakačiše.

Simona, jeste da cu malo u off, ali zasto mislis da vestacki napravljeni vitamini pomazu ZDRAVOM detetu? OK , kada je bolesno i sl, ali ako je zdravo i pravo, sto mu dajes hemiju? Ako bas hoces dodatno da ga zastitis od zimskih respiratornih infekcija, kupi mu psa. Dokazano je da deca , koja su u neposrednom kontaktu sa kucnim ljubimcima, imaju 35% manje sanse da se razbole.
Doduse, to je jos kucnih poslova vise, ali ono sto ljubimci pruzaju nema cenu.

Ema,
to mu dajem samo zimi. Slabo jede, ima nikakav apetit pa mi je to bio razlog da dajem vitamine i prošle i ove zime. Čitala sam, mislim da je to pisala Jagodica Bobica da vitamini pojačaju apetit, a to se desilo i kod Vilenjaka. Ove godine mi je i kažem dodatno i lekarka preporučila zbg mišića... Kao i taj mleč, med, to su mi i lekari preporučili radi podizanja imuniteta (on retko ima te viruse ali čim malo zašmrka dobije zapaljenje ušiju, sa tim smo se mučili i prošle i ove zime). Što se psa tiče, muž i ja ne volimo kućne ljubimce Vilenjak je medjutim obožavao pse, hranio je i neke ulične, i ja sam na kraju htela da ga nabavimo ali on sad iz nekog razloga neće. Ne mogu da kažem da mi je žao jer bi nama samo to bio teret... ako se predomisli nabavićemo.

Ma pusti hemiju, daj detetu voce i povrce, i nista nece da mu fali.m Med je ok, jer je prirodan...

A sto se tice pasa...evo kako sam se ja borila dok Petar nije stigao... ujutru ustanem, stavim kafu, i dok se kafa kuva ja usisam i brzinski obrisem prasinu. Zatim izadjemo, kupim sve sto mi treba ( pekara, prodavnica...), i posle dorucka odem na posao. Kada se vratim, opet kratka setnja, pa uvece opet duza setnja ako nismo izlazili. Kupatilo svakako prebrisem i oribam kada se ja kupam.Kuhinja se ribala uvece, posle zavrsenog kuvanja...

E sada, stariji pas mora da se nosi uz i niz atepenice, i to remeti sve.Takodje, dosta je spora, pa nam trba mnogo vise vremena u setnji. Tako da sada, usisavanje  i brisanje prasine je opet jednom u dva dana, ali kada stignem. Kupatilo i kuhinja su ostali standardno,  a ves mi se  uglavnom nagomilava, jer to vreme radije provodim sa Petrom.
Dva puta mesecno mi dolazi zena za detaljnije sredjivanje, a onim danima kada mi dolazi bebisiterka ja se bavim potrcko metodom.  Tako da, manje vise sve stignem... I volim zvik Petrovog smeha kada ga pas zacikava...  Malo vise cistimo nego obicno, ali nece ni Petar zauvek da puzi...

Ema78 ::Ma pusti hemiju, daj detetu voce i povrce, i nista nece da mu fali.m Med je ok, jer je prirodan...

...

Pa rekoh da je razlog što nema apetit... Ne vredi da mu dam ako ne jede Sem toga mislim da je manje štete od vitamina nego od antibiotika koje pije kad se razboli... No hvala ti svejedno. Nisam ja neka braniteljka vitamina i nerado ih isto dajem, obe zime sam prvo izbegavala pa na kraju procenim da je ipak manje zlo.

Nisam odavno ovde bila...
A ima dosta reorganizacije...
Naravno da ne postizem sve, ali sad vidim da sam ranije mnogo vremena gubila nepotrebno na neke stvari, kuvanje npr. Sad kuvam nedeljom za 5 dana radnih, nesto u zamrzivac, nesto u frizider. I to obavim pre podne dok su sa tatom u setnji i pijaci...
Cistim samo 1 nedeljno, a ne kao nekad svaki dan... Posto smo kod kuce ionako od 18 do spavanja i manje prljaju... Samo jos da prasina manje pada hihihi.
Perem cele nedelje, al peglam samo jedno vece i to samo ono sto ide do tela i kosulje.
Ne moze drugacije. Ustajem u 6, spremam se, njih budimo u pola 7, u 7 smo na putu za vrtic, do 8 na poslu. Onda posle posla po njih u 5 , malo prosetamo i brzo kuci, klopa, igra, kupanje, spavanje. Radnim danom nema vremena ni zakakav posao po kuci, sem onog oko jela... Hvala ti Boze na masini za sudje, bar tu stedim vreme za igru...1 nedeljno ih uzmu baba i deda i tu dobijemo koji sat za nas, drugare i sl. Nedovoljno ali znaci...
Frizera udenem nedeljom popodne sa njima kad ne odemo negde na druzenje... Ili neko ne dodje...
Fali mi jedo 2h vise sa njima svaki dan i jedan dan ceo bez njih (hihihi) za mozak na pasu... Al bice i toga kako rastu...
Ne stizem da citam , vrlo retko, to mi fali... Pred spavanje ne mogu, padam mrtva u carstvo snova u 10, autom na posao zbog odvozenja u vrtic, pa ne mogu ni u busu...
Mozda promenimo vrtic, blize mom poslu, pa bude vise vremena za druzenje...
Al onda nece moci baka i deda da ih uzmu iz vrtica... Dilema... Videcemo...
Sve u svemu ide nekako, samo kad su zdrave...

kupi mu psa. Dokazano je da deca , koja su u neposrednom kontaktu sa kucnim ljubimcima, imaju 35% manje sanse da se razbole.
[color=#339900]Doduse, to je jos kucnih poslova vise, ali ono sto ljubimci pruzaju nema cenu.[/quote]
   bas to...ja stvarno evo kucam u drvo...pu...pu...pu...ne pamtim kad smo imali bilo kakvu bolest..ne samo sto mi imamo psa...nego i kad smo vani samo juri pse.    ..apetit je isto opao...al ne teram je nista ako nece...NE MORA!!.ne bih je jurila "serpicom"pa nema tih para..  
a sto se tice ovo kucnih poslova...nabavi pudlicu i nema dlaka..NIJEDNE...nema mirisa...jedino malo skuplje odrzavanje jer je pas koji se sisa a frizura mu kosta kao nase tri   

Mnoge od vas me ne znaju ili me se vise ne secaju, ali resih opet da se oglasim na ovoj temi. Dodjoh do malog predaha pa sad mogu da podelim neka nova iskustva... Proslavismo Lazi nedavno 4. rodjendan a Mariji, tj. Makici kako joj tepamo, odbrojavamo drugu godinicu. Za Uskrs je moje drugo dete prohodalo i moja krsta se malo oporavise; odvikli smo se i od sike, a sve to je mama jedva docekala i ubrzala iz divnog razloga: cekamo trecu bebu!
Tema nije o tome, ali retko imam priliku da se oglasim ovde pa cu samo kratko opisati, za one koje zanima: usla sam u 16. nedelju. Posle druge spontane trudnoce, salila sam se kako cemo mm i ja morati jos da brinemo i o kontracepciji, sto za 7 godina braka i kratkog poznanstva pre, nama nije bilo u domenu interesovanja. Elem, u sred priprema za Makicin rodjendan i krstenje, tu negde oko Bogojavljenja, u vreme kada sam mislila da ce stici moj sledeci ciklus, ja sam, izgleda, zatrudnela. Koliko je to cudo shvaticete kad pomenem da mi je na pocetku trudnoce otkrivena hipotireoza, da sam ja, s obzirom na moj prethodn povisen FSH, i 2 negativna testa na trudnocu, bila sigurna da sam usla u menopauzu... da prvo nije bilo embriona na uzv kada sam vec bila navodno 6 nedelja... da sam u to vreme bila iscrpljena, umorna preko svake mere.. ali, eto, ni 40 mojih godina, ni TSH od 6,9, ni sav umor ovog sveta, nisu sprecili ovog bebca da opstane... daj Boze da se izbori do kraja.
Prethodni meseci su bili jako naporni. Do titriranja doze hormona stitne zlezde, ja sam bila u nekom polusvesnom stanju, spavala bih 24 h dnevno, nisam imala daha... a ko da odmara sa dvoje malenih, zivahnih..?
Poslednjih mesec dana se sve nekako sredilo. Dodjoh do daha, a kljucna stvar je bila to sto sam se vratila na posao. U ovo doba godine ovde nema mnogo posla pa je meni posao zapravo odmor. Laza ide u vrtic, on je vec veteran u tome, a Maki cuva komsinica koja ima devojcicu od 3,5 godine i sa kojom se inace druzimo. Prvi put u zivotu sam platila zenu za spremanje kuce, i to cu nastaviti da radim... sve rezerve koje postoje finansijske izvuci cu da bi preziveli narednih par godina, Jer, nije sve tako slatko i lako bilo kako sad zvuci. Pitala sam se ja sta cu i kako cu s trecom bebom, kriza u braku nije da nije bilo, krova svog nad glavom jos nemamo, dva doktorata nas cekaju, osim moje majke kod koje povremeno odem s decom, i dalje nikoga na vidiku da mrvicu jednu pomogne... zaista sam mislila da ovaj bebac zasluzuje neko bolje mestasce, nekoga kome ce biti prva i najvaznija ispunjena zelja... Ali to su bile gluposti. Zelim ga sad jednako kao sto sam i prvi put zelela mog Lazu. I osecam da cu sve moci i stici, ma kako tesko bilo. Maki ce u vrtic tek sa nepune 3, a i ova beba ce biti sa mnom do 2 godine, to je velika prednost.
Rucak sad vec i ja kuvam rutinski... seckas luk, izdinstas meso, a onda dodas sta zelis; nekad Makici unapred izdinstam junetine za 3 rucka, a onda dodajem povrce ili instant zitarice, i rucak za cas. Za Lazu se vise ne kidam ako ne rucka u vrticu. To je njegov problem, bitno je da IMA da ruca, ako nece, ne lomim se da popodne ja kuvam ona 3 jela koja hoce. Neka se privikava, nemam vremena za razmazenosti. I, bogami, iznenadi me vaspitacica kad kaze da je SAM ruckao boraniju u petak... Aha, znaci moze. U poslednje vreme kutije su mi opsesija, raznih materijala, kartonske ili od pruca,i tu trpam igracke, garderobicu, carapice, stanu ispod kreveta, iznad plakara, u cosak, a sve u trunutku izgleda koliko toliko uredno. Imam dve velike korpe za ves   I ne uzbudjujem se sto su najcesce obe pune, i pored svakodnevnog drndanja masine. Peglam neophodno. U krevet idem u 9.30, sa decom, vrlo retko to preskocim. Onda se ujutru tusiram i sklanjam preostali nered ako uspem da se izvucem pre decice iz kreveta. TV ne gledam, casopise nemam u kuci, na zalost ni knjige ne citam, samo strucnu literaturu koju moram, a i to samo na poslu.
I radujem se unapred boravku od cak 2 dana u bolnici zarad amniocenteze uskoro. Mozda nekom zvuci blesavo, ali to ce biti treci put u zivotu da cu spavati bez dece negde (prvi put je to bila amnio u drugoj trudnoci a drugi put porodjaj sa Makicom). Moja mama ce, uz takav izgovor, izdrzati dva dana sa njima. A znate li kako je lepo da vam neko donese na tacni ‘leba i dzema, hehe?
Mozda je to savet za kraj ovog posta, vrlo koristan, koji ja dobih od svoje prijateljice, kada sam se zalila na probleme u braku i obaveze oko dece: smanji ocekivanja. Samo smanji ocekivanja. Kako se covek onda raduje svakoj sitnici...
POzdrav i veliki poljubac svima