Mame, kako postizete sve?

Orden, Anuška, nego šta!I to, bez ikakvog pardona!


Vidim , u međuvremenu, da je što- šta baš moralo izaći iz tebe...I, to je ok...

Moje mišljenje da ti trebaš faktički odmor, bukvalno san.San, za razliku od hrane, okrepljuje, iznad svega.Regeneriše i tvoje telo i um.Otprilike tako je i u mom slučaju.
Priča o "identifikaciji" problema..itd...sve je to ok, no, ja mislim da se urgentno mora prelaziti na krajnje praktične stvari: spremanje obroka, održavanje higijene stana,izlazak iz kuće bez haosa, .... dovođenje u izvesnu koliko-toliko harmoniju sredine u kojoj obitavaš, kao i sebe.A time, po mom mišljenju, sve dobija lagano formu nekog tvog/našeg porodičnog nukleusa.
No, ne mislim da je to izvesno u skorijoj budućnosti.Iz mnoštvo razloga: akumulirani umor,fazne promene i kod beba i kod nas, ..takođe, mislim, može se učiniti-stvoriti privid da naša deca, samim tim što odrastaju, iako su još uvek to stvarno malena bića, da kao ide na bolje,.....a, ide...te, da će biti lakše.....
Tačno je, i sama sam rekla da mi je, ipak, lakše sada, no ranije, uprkos dnevnim momentima koji me istresiraju tako mnogo puta...a ima ih....
No, htela sam reći, da postoji mogućnost, po meni, poprilično izvesna , da zapadnem u tzv."zamku", da se stvari menjaju,na bolje, te da idemo dalje.Ne, smatram da su neke promene nužne.Npr. prošle nedelje sam razgovarala sa pedijatrom, gospođom koju sam spominjala...te, od nje sam dobila jednu izričitu sugestiju: da moram da predahnem, da je veoma važno da mi se nađe neko da prihvati dete.Povremeno.I to baš sada!
Naime, i bez pisanja postova o bajkovitom odgajanju, ja znam da ima takvih realnih priča,više od ovih drugih,ali, ja nisam u prilici da se poredim sa drugima.

Jedino mi "smeta"minimalizacija pomoći koju neko ima,i pokušaj da se bebe, listom , sve stave u šablon.Time , nekako automatski svi se poredimo, u smislu obaveza ,pa dođemo na to da merimo tu "težinu"!Na to ne pristajem.
...Jedna moja prijateljica, nakon drugog deteta, jednostavno je lagala svekrvu da ima kojekave adiminstrativno - birokratske obaveze: tipa knjižica za dete....itd...a, zapravo, je 17. dana od porođaja krenula da izlazi iz kuće, pa čak i na po koju kafu.Samo, nije računala da sam ja zapamtila taj "detaljčić"
Zato sam je podsetila!!!
....Moja dnevna soba ima kvadraturu, možda, kao nečiji iznajmljeni stan.. zbog toga se ne mogu izvinjavati, ali, to nije razlog da meni ne bude dodatno teško održavanje uređenosti doma, ....

...e, sada....shvatila sam: jedno je reći"meni je teško, užasno teško,jer imam malu bebu", a drugo, sasvim drugo, kada kažemo zašto, konkretno nam je teško!!!

..... imamo jednu tetku koja je izbivla iz grada, baš u prvim mesecima.Jako, jako voli naše Milče.To vidim i osećam. Ali, avaj, dođe retko.A, u poslednje vreme, čak i malo prilegne, nakon " sadržaja" sa detetom.
A šta je sa mnom?Od kog sam ja materijala?
I, moram reći, osećam se poprilično mučno ..nekako kada se raskukam, a potom ugledam taj široookiiii osmeh
i iskrice u okama mog deteta...samo meni namenjene...ipak, mislim da sam stanje tuge,/posebno između 4-6 nedelje/eto, ja sam se pronašla u tom delu, prevazišla upravo time što nisam ćutala da mi je teško.
Ne mogu se požaliti da nije bilo razumevanja u mom okruženju, ali, nije mi to bilo dovoljno, da bi mi, objektivno , bilo lakše.Jednostavno , nije.

i tako ima toga ......ništa nisam zaboravila, a da budem iskrena, neke teške momente uopšte ne želim ni da prizivam, kroz izvesnu retroperkstivu, toliko mi je bilo jezivo teško i naporno.....


ps. napravila sam radikalnu promenu...i kao i svaka nezadovoljna žena, dabome, krenuh od kose....
pa, dopada mi se!

odoh na spavanje....rekoh u ovaj elektronski papir
ali, dok sam nešto pospremala, razmišljala sam....
Stvarno, Anuška, trebalo je/ili treba "izdržati"tu, hipoteku tereta, u tvojim oklonostima: biti pedijatar.Sa svojom bebom.

Pozvali su vas iz škole da vas obaveste da vaše dete već nedelju dana ne dolazi u školu ( o čemu vi ništa ne znate)…

moram ovo da prokomentarišem, sa osvrtom na svoje lično iskustvo...eto, malo detalja o meni
Jelenče mi je na onoj temi, (gde zbog ove ne stižem išta da napišem , a i dala sam sebi/nama, neki rok, za eventualnu promenu,na bolje)napisala da je jako tolerantan roditelj....Moje stremljenje i jeste da budem tolerantan roditelj.Nadam se da ću to postići, na pravi način.Nadam se.Želim.
elem....u vezi ovog izostanka iz škole...." a da vi-roditelj ništa ne znate" i u kontekstu spomenute tolerancije i roditeljstva:
- nisam išla u školu, sa kraja osnovne, dakle kao petnaestogodišnjaknjinja,zbog-nekog dobrog koncerta, do kasnih sati.Tek sam počela da odlazim na "zabavu" te vrste...
-u srednjoj školi sam izostajala, doduše, vrlo retko, po nekoliko dana- da se dobro pripremim za neki od tzv. pismenih...haha..
-i nisam odlazila, tokom srednje škole, takođe, krajnje sporadično i retko,samo iz razloga što bi mi se - spavalo!
Sa fakulteta nisam izostajala.
Moj tata je sve pravdao, sve tolerisao, sve razumeo, a ja sam išla na koncerte, ili učila kod kuće, ne gubeći vreme na neke bezvezne časove i sl..ili bih se pošteno naspavala, ako bih te noći , bez daha, čitala neku odličnu knjigu, a moj je tata smatrao da je jedna pročitana knjiga, daleko bitnija od gradiva za taj školski dan...i....bila odličan đak, ponos njegov, važna u školi..hhaaaa...

Ne vidim stranputicu, niti kakvu devijaciju, osim po koju "emotivnu štetu" kod sebe, ali ne iz razloga odsustvovanja iz škole, u kom pogledu smo se idealno razumeli, na relaciji: roditelj- dete.Zašto da ne ?

Već sada se bojim hoću li biti dovoljno dobar roditelj.

Planiram da potražim knjigu koju je neko spominjao..Deca slobode.
Ako nije problem, neka mi neko napiše izdavača,pisca... može li se naći kod nas....

Laka vam noć

Lilika,

evo ja sam poslusala i tvoj savet, i malo se odaljila od kompjutera. Stizem vise poslova da zavrsim, logicno, ali nekako ne odmaram vise jer se uvek nadje nesto drugo za pospremanje ... valjda mi ovo dodje kao svojevrstan odmor.
Skratila sam kosu. Nije bila ovako kratka od osnovne skole. Uvek sam bila nekako ponosna na moje duge lokne, ali mi nije zao. Osecam s lakse i slobodnije sad.
Dok sam bila kod mame, nasla sam nekoliko kuvara brze (ali zdrave) hrane tj. jednostavnih obroka, i napravila plan sta i kad cu da kuvam.
Smislila sam jos sijaset prakticnih stvari, koje ne vredi ovde da imenujem jer se odnose uglavnom samo na mene i moju zivotnu situaciju, ali eto cisto da pomenem. Trudim se da se bolje organizujem.
Vrzma mi se po glavi cesto tvoja recenica da ti je sad primarno da ti dete bude fizicki zdravo i nepovredjeno. Gde naci prakticniji nacin razmisljanja od tog (iako znam da je tebe tome Milce naucio ).

Gala - nije jos kasno ni meni za strucnu psiholosku pomoc; ima tu jos materijala Tebi svaka cast sto si na pravi nacin postavila stvari; i to na vreme.

Lelo, razumem i to za dojenje. Flasicu moze dati i neko drugi a mi smo bile vezane sikom... kad se setim onih beskonacnih vecernjih podoja i uspavljivanja na sisi... ali ipak smo bile u prednosti. Sad mi je zao kad pomislim da ce se Laza jednom odbiti od sise, mnogo volim te nase trenutke. Sad su mi predah iako nekad samo cvrkne dva- tri puta, i ustaje...

A da li je sada lakse? Utisak je da jeste, ne znam da li je privid... Nase bebe postaju deca, sa zubicima u glavi, osvajaju prostor, jos malo pa hodaju (ili vec hodaju), imitiraju nas, plaze nam se, tapsu, umiljavaju se, ljute... pokazuju svoje karaktere. Znam da nastupaju izazovi i teskoce vaspitavanja (otvorenog), i mene to plasi, ali cini mi se ne kao onaj prvi period njihovog bivstvovanja, sa toliko nedoumica, prilagodjavanja, ucenja u hodu i snalazenja. Cini mi se da se tempo ipak usporava...

Lily, da li si mozda mislila na knjigu "Slobodna deca Samerhila". Nisam cula za knjigu Deca slobode... mozda neko jeste...

Verujem da kad budem napisala neki nas raspored i kakvu pomoc imam da ce vecina vas pomisliti jbt ova nasla das e javlja i da nas zajebava, ali da naglasim da sam ja jedna jaaakooo sebicna osoba, da sam sama sebi najbitnija, dete je na prvom mestu, pa onda ja, pa jedno 10 praznih mesta pa svi ostali. Prvo sto sam usvojila je spavaj kad god ti dete spava, peglanje i ostale stvari mogu da cekaju. Ja sam pocela da radim, sad nam je ovakva rutina kad radim prepodne: dizanje u pola osam, dete jos spava, na poslu sam do dva, nazad kuci rucam, uspavam dete i ja obavezno zaspim sa njim, probudimo se vecera idemo u skitnju, ili se igramo kod kuce, kupanjac i oko 22h spavanjac. Kad radim popodne, prebacim ga kod sveki ujutru, ja odspavam do 10h budjenje, zanimanje sa detetom u 14h na posao, u 20h sam kuci igranjac sa detetom, kupanjac i spavanjac. E sad ima veliko ali, meni sveki kuva, pere (mislim na sudove tj masinu), ja detetu spremam hranu uvek danas za sutra, ja sam zaduzena za higijenu u kuci (nije mala pa mi i nije lako). Sveki je uvek tu kad zatreba da se dete pricuva, da odemo negde, ako cemo uvece u grad ili bilo sta slicno. I ja ko su bitni prioriteti, bar meni. Kad se dete rodilo, pa u pocetku grcevi i nespavanje, meni je bilo bitno da se ja naspavam kad god mogu, znaci nisu me zanimali gosti, rodjaci, komsije.. ama niko sem seteta cim je dete podmireno ja se izvrnem da spavam, sve ostalo moze da ceka i dana danas mnoge stvari cekaju. Verovatno je to i stvar navike ja nikad nisam bila rob kuce, da sve mora pod konac da bude, meni je bitno da mi dupe vidi put, tako sam i dete navikla u slobodno vreme se ne svrcemo kuci. I da, bez obzira sto imam pomoc meni nikad nije dosta, da imam 5 zena da mi pomazu ne bi mi bilo dovoljno, to je zato sto sam sebicna i jako razmazena. Ono sto mi ide u korist je multitasking i sto sam jako brza u obavljanju kucnih poslova, nema te gomile vesa koju ja nemogu da ispeglam za sat vremena. Sto se tice peglanja, peglam samo kad to treba da obucem, ne peglam ga odmah posle susenja. Detetove stvari i posteljinu peglam odmah nakon vadjenja iz susilice. Sto se tice prihoda/rashoda, mm radi u drzavnoj sluzbi ja kod privatnika, ne zalimo se preterano ali uvek moze biti bolje. Imam veliku srecu sto nam je 70%rodbine u inostranstvu, sto pampers ne placam skoro 20 evra vec 100 kom 15 evra, rodbina nam bar jednom mesecno salje garderobicu, sto imam vagon nasledjene garderobe od mojih sestrica i zaovine dece, mislim da tu najvise ustedimo, jer ovako mali brzo prerastaju brojeve, a ja sam svom detetu poslednje kupila pre dva meseca kombinaciju za rodjendan. Mi zivimo u kuci sa parnim grejanjem, grejemo se na drva, moji baba i deda a i od muza imaju jako dosta suma koje mi secemo i koristimo za ogrev, kuca ima izolaciju sa obe strane pa i ne potorosimo vise od 20m drva. Cicak faza-kako kad pre neki dan je izasao iz jedne koja je trajala 10ak dana, njegovo prihvatanje nepoznatih ljudi bez placa shvatam kao nesto skroz normalno, jer nama dnevno prodefiluje bar 6-7 ljudi kroz kucu (mislim na najuzu rodbinu) od njegovog rodjenja. Jednom dnevno nam dolazi bar jedna od tetki da ga vidi a i po neki put baba i deda, tako da nam je skoro uvek puna kuca ljudi, mm tetka dolazi dva put nedeljno da ga vidi i ona se jako lepo igra sa njim.

Zaboravih: tacno je sto Lela kaze oko nocnog spavanja, moze mene da pusti neko da spavam ceo dan, dzabe ako u toku noci nisam oka sklopila. Od kad sam pocela da radim vise ne stedim mm, ako se kojim slucajem dete probudi u toku noci (imali smo pre par nedelja epizodu budjenja zbog zuba) samo ga predam mm, da ga ljulja, nosa ili sta vec njih dvojica rade, ja samo nastavim sa spavanjem. Mislim da moje dete nije preterano zahtevno, neka zlatna sredina, kako je stariji i samostalniji sve mu manje treba moja animacija, jako lepo ume sam da se zaigra sa onom sipkom i kolutovima, ili gledajuci crtani, ili prosto puzeci po celoj kuci. Ima i on zute minute kada zeli da se nosa, ali to uglavnom sasecem u korenu, time sto ga izvedem napolje. Pre neke tri nedelje, sam bila na ivici ludila i htela da ga izbijem onako posteno, probudio se oko 12h i nije hteo da zaspi do 2h, i vristao je sve vreme, s tim sto je on takav da cim ga uzmes jos jace i glasnije place, odguruje se, zamalo da mi ispadne iz ruku u tom nekom njegovom besu, ja sam lepo uzela dete umotala ga u cebe, mm upalio kola, obrnuo dva kruga kroz grad i on je zaspao, samo sam ga prebacila u krevetac. Stvarno sam bila na ivici ludila, takvo njegovo dranje kod mene ne izaziva saosecanje i tugu, vec bes i srdzbu, jer ne vidim nijedan razlog zbog koga bi plakao, i obicno kad me mm vidi takvu odmah ga uzima, ma padne mi mrak na oci. Pretpostavljam da ce se takve stvari jos dogadjati tokom njegovog odrastanja, ali jako mi je kratak fitilj i u nekim trenucima nemogu da se iskontrolisem.

Anushka sad sa primetila ovu temu.
Kao prvo sam covek ili zhena ne mozhe sve sam!
A druga bitna stvar je ne analizirati sve.
Tvoja sklonost ka tome je uvek bila vidovita i vividna da je zadivljujuce ali potrebno je imati i ventil kad sebi priznash ....ja ne mogu sve i to nije moja nesposobnost vec cinjenica trenutna.
Ja kao samohrana majka od godinu dana starosti nasheg sina sa promenom zemalja i susretanje sa novim nacinom zhivota i okruzhenja sam shvatila da zatrazhiti pomoc nije sramno niti sam manje vredna.
Suprotno snalazhljivost i organizacija je vrh pomoci koji mozhesh podariti sebi.
I naravno bez opterecenja da sve mora biti savrsheno ili kao kod nekih kod kojih si vidjala i osetila "savrshenstvo"a ti ne mozhesh dostici taj nivo.
Klopa koju drugi spremi uvek je ukusnija,kuca drugih je uvek cistija,druga ima uvek lepshe nokte i kosu ...a JA?
JA, tj ti ima svoj nivo i trcati za drugim je besmisleno.Ono shto ti imash morash se trenutno kako situacija nalazhe se osecati udobno.
Svaki novi period donosi ili trenutno manje vremena ili pak vishe.
Prilagoditi se trenutnoj situaciji i uzhivati u njoj je ono shto je najbitnije.Pogubiti nerve usput ti niko ne mozhe vratiti,ali puna korpa vesha ce se ipak na kraju oprati.Torta ce ipak doci do savrshenog zheljenog oblika i nokti ce zasijati ...videcesh.
Dobijacesh predloge kako organizovati vishe vremena za sebe.To je tako individualni plan, koji ipak uz pomoc mozhesh izvuci shta najvishe odgovara tvom karakteru.
Zdrav covek mozhe sve , zato nemoj ga "sejesh nerve " i energiju vec se prvo opusti i obgrli kako je trenutna situacija i uzhivaj u Lazi koga ste tako dugo cekali.Sve ostalo mozhe sacekati i uhodacesh se.
Bez panike da te vreme gazi jer cesh ga imati kako Laza odrasta.
Nema roditelja koji se ne pita ...da li sam ja dobar roditelj?
Svaka faza odrastanja donosi svoje izazove.Zato je potrebno gledati realno a ne paniciti.
Pozdrav.

Setila sam se necega shto ce ti mozhda vividno opisati trenutno stanje:

"
Imao sam oko četiri godine kad sam vodio ovaj razgovor:
– Bako, nešto me muči.
– A, šta to, mili moj?!
– Nešto što ti ne znaš.
– Pa, objasni mi.
– Ali, ni ja ne znam šta me to muči.
– Znači da nije ništa strašno.
– Nije strašno, ali me ipak muči."

"Verovatno je to bio neki neodređeni strah,koji i sada ponekad osetim."

Nef, hvala ti na iskrenosti.
Ne kazu zalud u narodu da onja koji nije za sebe nije ni za druge.
Kad se samo setim onih dosadnih upozorenja stjuardesa u avionu pre poletanja - masku sa kiseonikom stavljate prvo sebi a onda detetu koje to ne moze samo - logicno, zar ne... kako ja da budem dobra majka ako dozvolim da me uguse obaveze i umor?
A sto se tice kratkog fitilja ja nisam mislila da ga imam, ljudi me obicno dozivljavaju kao mirnu i strpljivu osobu... ali ga imam. I to me zalosti, jer znam vec sad da viknem na Lazu i da se razestim bas jako (i mene njegovo bacanje unazad i plac nekad izludi... a ne da me zabrine, vec bas samo naljuti!). Medjutim, moram da oprostim sebi i na tome...

Republica, duso Uvek je lepo cuti od tebe neku rec... a iskustva imas, i kao roditelj, i to samohrani, i sa drugim zivotnim teskocama... i opet si puna optimizma!
U pravu si za paniku i za to da se plasim da me vreme nekako ne pregazi, da mi izmice.... i ne stizem stoga da zivim i uzivam u trenutku. Kao sto procitah kod Nable u potpisu, sto je, koliko shvatih, Keti iskopala odnekle - Toliko toga smo se plasili, a nije trebalo... Trebalo je zivet! (Izvinjavam se ako sam parafrazirala, da ne trazim sad tacan citat...)

Ali popravljam se
A vi mi ovde pomazete

Anuska- jeste to je jedna od mojih omiljenih, Ivo Andric- Znakovi pored puta.

Pa ko bi drugi, Keti, nesto tako jednostavno i duboko napisao. Ali nisam prepoznala, mada su mi Ex ponto, Znakovi pored puta, Nemiri... bili nekad biblija.
Moje omiljeno je: Nista ziv covek ne moze izgubiti sto mu jedno proljece ne bi moglo vratiti...... mislim da je to iz Znakova, ili Ex ponta, nisam sad vec sigurna.

Malo skrenuh sa teme, ali ne smeta.
Zapravo, moze se i ovde primeniti

O da, to je Ivo...
Isto tako se secam da ima jedna fraza iz Znakovi pored puta..da starh bash upravo nagoni ljude da cine ono cega se upravo najvishe i boje.

Anushka, slushaj sebe i znajuci da si ti u svom najsitnijem postupku cela prisutna moracesh samo vremenom da stavljash prioritete.Ostalo ako se dogodi i ispuni dodjivljevaj kao bonus.Kad krenesh da se rasterecujesh , tada zapravo momenti idu u tvoju korist.I nekao sve krene da se sklapa.
Ljubim.
P.S. Malom nashem je sve bolje i bolje....uspeli smo!!!
A nisu nam davali shanse...ali ja nisam prepustila slucaju i slushala shta su govorili vec 5 mishljenja...nocima izucavanje, najbolji pristup i od protenurije 12mg/L 24H stigli do 1 mg/L 24h.....

Nefertari, pa ti si neka opasna ženskica, ha?
Vidim, sve si ih lepo organizovala!!!Ako, neka, neka...
Nisam čitala dalje....
Produžila bolovanje...Bez moralnih dilema, te bi bio red i da odmorim.....ipak, to je makar i laka tenzija dok se ne završi, formalno.


poz

Ma jok Lili ja idem linijom manjeg otpora prihvatam svakog ko se ponudi da pomogne

Da napokon napisem i ja svoje iskustvo.
Neznam dokle cu da stignem ali vidim da se ovde sve razumije i bas volim ovakvu temu BEZ SMINKE
Dok sam bila trudna sve se cinilo savrseno i jedva se cekao porod.
I beba je to vjerovatno osjetila dok je do poroda doslo ranije cak jedan i pol mjesec.
Sinan je ostao u bolnici posle mene skoro jos nepun mjesec dana.
Jedva smo docekali da dode kuci(da ne pisem o toj nasoj muci (Ne DOGODILO NE NIKOM)
Kad je Sinan , dosao kuci odma su uslijedili grcici do treceg mjeseca u nasoj kuci skoro da se nije ni jelo ni pilo (mislim na kuhanje)
U 24 sata imala sam za sebe MOZDA 2 sata u to se svelo i spavanje, jelo i licna higijena.
Bila sam tolikoiscrpljena da sam 2 puta zavrsila na infuziji.
Nisam imala nikog da mi pomogne muz radi, mama bolesna, sestra ima svoje obaveze, zava koja mi je pomagala u trudnoci taman se razboljena i jos i danas nije dobro.
Sta reci, bila sam na rubu zivaca, nisam imala snage za bilo sta!
Citala sam dnevnike od drugi mama i cesto plakala, uz silne kontrole koje je Sinan imao i poredenje sa drugom djecom on je zaostajao dosta sve do 9 mjeseca ali hvala Bogu sad je sve OK.
U svojoj glavi sam slozila kockice i rekla da se necu opterecivati sa drugom djecicom sva su djeca razlicita.
Djecaci od djecaka a djevojcice su uvjek razumnije i brze shvataju neke stvari od djecaka.
No tada je uslijedilo mirno razdoblje, pocelo se lagano dovoditi sve u red, jelo se pilo pocelo se i bolje spavati ALI krenuli su zubici.
Opet muka, nespavanje, da ne pisem o kontrolama i jos kad Dr rece za Bronhitus, ja sam ostala u soku, nekoliko dana nisam mogla doci sebi, postala sam ljubomorna i nisam samu sebe mogla da shvatim kako sam dozvolila da se toliko djete razboli da dode do tog.
Na sledecoj kontroli Dr mi je rekla da je taj bronh. odma primjetila i da me nije htjela zabrinjavati jos stim, kod tolikih problema da jos mislim o tome .
Nisam o svemu pisala na dnevniku nemam snage da to iznesem ali on je imao dosta zdravstvenih problema pa je ostao toliko dugo u bolnici iimao tolike kontrole.Sto se tice toga sada je mirno razdoblje, najvaznije zdravi smoooooo!
ALI opet tu je veliko ALI Sinan je jako zahtjevan svu paznju hoce samo za sebe, ujutro dok cik zore osjeti on je vec u pokretu.
Nema ponovno cu ga uspavati, ne on je odma u akciji no tada tajo preuzima.
Samo da napomenem to je sadasnje vrijeme , znaci od godinu dana.
Svaki dan do pre dva dana spavao je po 2 puta po 15-20 minuta a sad zaspi po 3 puta takode po 15-20 minuta u toku dana.
Navecer ide SAD u 9 na spavanje i budi se u toku noci po 3-4 puta cak nekad i vise puta. Doduse dam mu caja i on produzi sa spavanjem ponekad nece duze da zaspi ali uglavonom spava nocu MOgu se odmoriti. Po cjeli dan on hoce da seta po kuci ako je lose vrijeme ne idemo van a ako je poprilicno bolje idemo van.
Ne ostajemo duze vani posto je jako hladno a on bi sve da dira, sjeo bi na sred ceste i kupio cikove ili kamencice ikkada mu braanim on bi se derao tako da se bas ne udaljavamo od kuce stalno setamo u krug i kad smo vani.
U kuci je non stop razbacano, nema sanse da njegove igracke skupim u kutiju dok vidi da su pokupite samo dode do kutije i prevne (nece da se puno igra)ali neka nisu na mjestu)
Od rodenja samo sam jedan dan imala pomoc od svoje sestre i to dok sam otisla da primm infuziju on je ostao kod nje posto jemuz morao na poso a ja nisam imala snage da ostanem sama i sa njim u kuci.
Uvjek je bio napredan i prednjacio dosta od svoji vrsnjaka ali mene je stalno bilo neceg strah koji i danas osjecam a neznam sto???????
Sto se tice finansija, muz sam radi ja nemam nikakva primanja niti imam posao Jako se brinem u vezi s tim........
STA DALJE......Ali se tjesim bit ce nekako.........a sta neznam ni sama......
Bas sam u dilemi...
No da se vratim temi..
Nekako krpamo kraj s krajem, Sinan ima dosta garderobe dobio je dosta od rodbine, prijatelja a kuma ima malog starije godinu i pol pa i naslijedi robe od njega nesto mu i mi prikupimo ono osnovno sto mu treba.
I ves jos uvjek perem nedeljno (stara navika)
Vikendom , kad je muz kuci ja perem ves, peglam ono sto moram i kad treba, usisavam svaki dan zato sto Sinan svaku mrvicu nade i stavi u usta, svaku dlaku sto god da se nade na podu njegovo je.
Jedva uspijevam ali moram, vazda mi visi na usisivacu ili ga po nekad nosam i usiavam, ali se tjesim da ce doci bolji dani i jedva cekam ljeto tad cemo vise vremena provoditi vani.
Sto se tice kuhanja Sinan dobiva uvjek frisko skuhanu hranu a za nas kuham jednom dnevno pa to bude rucak i vecera uglavnom svaki dan kuham.
Za sebe vremena NEMAM, nekad ne stavim ni dnevnu kremu na lice a ono dode noc a da ne pisem o sminki i noktima.
Sramota je i za reci ali sam iskrena ja kako sam rodila nisam se nasminkala (kako treba) svega nekoliko puta a nokte niti jedan put da sam nalakirala, kod frizera sam otisla par puta (mozda 2-3 puta) pocela sam se farbati kod kuce, uvjek se nade neko ko ce da me ofarba, mada ni to ne radim cesto ali moram zbog svoji sjedi..
Zao mi je muza, ima jako zahtjevan posao i mora biti skoncentrisan na posao a to nemoze ako nije odmoran, zato ja ustajem navecer njega ne budim ( ako je moguce)
Po cjeli dan provodim sama sa Sinanom ujutro od 8 pa sve do 4 popodne nekad cak i duze ali kad tajo stigne kuci ja dobijem 1 sat odmora.
Sinan se ne odvaja od njega ja to iskoristim lezem i odma zaspim dok se sinan ne zasiti taje ja sam na odmoru a kad mum tajo dosadi dode i mene ili ujede ili me ustine ili me pocupa za kosu onako muski ili udrai necim i kad sam na odmoru uvijek moram biti na operzu.
Za net, vremena imam jako malo, sa sinanom ponesto uspijem procitati a sto se tice pisanja nemogu , ne stizem nevecr jedva cekam da idem na u krpe, na fb odem i uspijevam da lajkujem sa njim ponesto (malo)da komentiram a na farmu idem redovno i to zbog sinana na msn idem kad se s nekim trebam cuti ili na skyp jako malo vremena imam za bilo sta, ako hocu da sam odmorna i da mi sve funkcionise ne samo ti Anuska.
Neznam kako ce biti dalje ali ako sam ne naspavana tad sam jako ljuta i agresivna pa se bojim da nebi povredila djete u izlijevu bjesa svega moze da bude zato gledam da poprilicno ugodim sebi koliko je to moguce i odma sam bolja za sve drugo i ako sam sa vremenom jako losa trudim se mada bi voljela naci vremena za dobar odmor a i za sve drugo
Moj zivot je promijenjen za 100% od kako se sinan rodio nestalo je svega onog mirnog, one dosade kad neznamo kud cemo, sta da radimo vecras, pitanja gdje je bolje za izaci, ko dolazi od muzicara u koju diskoteku????????? na ovu temu se vise ne prica u nasoj kuci.
Imala bi jos dosta toga za pisati ali stvarno nemogu ovo pisem cjeli dan u nekoliko navrata i evo dogurala sam daleko u noc skoro da vise i ne vidim slova, nadam se da me razumijete i da ce te mi oprostiti na greskama,
kad stignem pisem o jos monogo cemu

Sami, mnogo mije drago sto si pisala, ovde.Na ovaj nacin.
Mnogo te pozdravljam, i oladi sa tim usisavanjem malo!
Nemoguće je držati sterilno čistu sredinu.Ajd, drugi put više ću i ja o tome, naročito što moje dete , uh , svakim danom sve više, i više baza kojekuda....

Lakše jeste, ali, da se razumemo, lako NIJE! Da ne bude zabune!
Priča "organizaciji" tj.neorganizovanosti, neminovno tuče u naše sujete, bar moju, ne mnogo, ali načne je
no, nešto se i da korigovati.
Još uvek nisam koristila ništa od gotovih keksića i sl, čak ni plazmu, te time i trošim vreme, na spremanje obroka,u kućnoj radinosti.Sem Milipunih žitarica ...
Sada radim na tome, kako da bar povremeno napravim "zajednički" ručak, da ipak, tu i tamo, malo olakšam svima....
Takosam , do sada, spremala kao prikladne obroke: pilav, pasulj, supe, sarmice sa modifikovanim malo sadržajem, po receptu Nef i Maus...mora da se iznađu i drugi olakšavajući momenti...mora.
Još uvek sterilišem sve posudice koje Milče koristi...O tome ću nekidrugi put...nije mi to teško...
Milče spava, a mene čeka gro stvari za uraditi...
Imam samo jedno pitanje za anušku, npr, ali i za Sami: u koje vrme i koliko ostajete napolju, kada izvodite decu?
Ako anuška daje ručak između 13.-13.30h...kada idete napolje?
to mije najveći problem: doručkovati, prevpoviti, spavati, užinati, pa kakanje, pa opet prepovijanje, pa šetnja, a u međuvrmenu ručak..meni je to poporiličćna frustacija..hoću li stići????

Vidi ti nju - Sami da oladi sa usisavanjem a ona jos sterilise flasice Oladi malo i ti sa sterilisanjem
Ja vec bar dva meseca ne sterilisem ni flasice (mi ih koristimo za vodu i sok) niti cucle niti varalicu. Lepo ih operem, kao i sve drugo. Pa ako moze da kupi po podu sve sto stigne, sta mu fali da mu posudje bude "samo" cisto a ne sterilno ?

Sami, svaka ti cast! Evo u Lilinom stilu, koji mi se bas dopao , i tebi dodeljujem orden!
Salu na stranu, zaista ti se divim. Tvoj Sinan, kao sto sam ti pisala u RD, bar na slikama, deluje uvek tako negovano i lepo, i zdravo. To je najbitnije!

Laza se probudio... pa ostaje da nastavim kad stignem, o izlascima napolje i svemu drugom...

nm,,,jmo h7

Ovo poslednje je bio Lazin dodatak i pozdrav

Lily, nije to bas tako sterilno
Sinan dok jednom rucka ima sta da kupi pola dana un sve je spreman da dira, prevrne, razbaca i tako mi nasigurnije kad usisam znam da nema nista sto bi mogao progutati a da njegov maleni zeludac nemoze prokuhati.
Flasice, cucle hehehheee
Mi smo se resili dude jos u 11 mjesecu, nekako mi lakse dok jos nezna da mu to oduzmem a i zbog zubica i govora.
Citala sam (negdje, neznam sad tacno gdje) da djeca koja dudu koriste duze od godine dana imaju problema sa govorom (teze progovaraju) i dolazi do isrivljenja desni pa posle kad dodu stalni zubi nise lijepo poslozeni pa sam i to uzela u obzir dok je jos mali.
E sto se sise tice nju je sam ostavio sa 6,5 mjeseci a flasice koristim samo nocu
Sinan uopste ne sisa vise vec jede sve sto mu se ponudi (u poslednje vrijeme malo zabusava) tako da sam polagano i flasicu napustala ustvari on ju nije htio samo navecer a sokic sam mu cjedila i davala iz flasice sad i to radim ali dam iz case ili na slamku imam casu sa slamkom i uspjela sam da ga i to naucim.
Ponosna sam na njega i samu sebe, mada je u sve ulozeno dosta truda.
Lily, sto se tice izlaska u setnju, nemam odredeno mada ponekad i izgeleda tako
Sinan obavezno kaki ujutro i tad ga presvucem iz pidame u nesto u cemu ce biti (po mogucnosti)cjeli dan.
dorucak slijedi oko 9-pola 10 ujutro posto on pije kozije mlijeko ujutro i nece pre da jede e posle dorucka slijedi igranje i pijenje jogurta tad ide na mali odmor (spavanje to je sad neki 15-20minuta)posle kad ustane malo razigravanje i oblacenje i izlazak van (ako vrijeme dozvoljabva)kad udemo u kuci slidi igra i rucak za njega i opet odmor (spavanje) kad ustane tajo ce brzo doci ili je vec dosao i tad ja imam malo odmora.
tosam vec pisala..
Evo odmor njegov prosao idem
Anuska na tvoje odgovore pisem posle

Da, tema je neiscrpna, a uvek nas nase male blente prekidaju.

Ja cu evo odmah o setnji jer smo sad dosli iz jedne, a dotaci cu se i teme o druzenju tj. nalazenju mame u slicnoj situaciji.
Mi smo izasli napolje jos u 10.30 h danas. Jutros mu se bas spavalo vec oko 9 h jer se opet dosta budio nocas i rano ustao, pa sam ga pustila da odspava nekih 35-40 minuta. Zapravo, toliko je hteo. Nekih 20-ak minuta po budjenju smo se upakovali u skafander, kape i ostalo, i smestili u kolica. Ideja je bila da se sretnemo na pola puta sa nasim drugarem iz porodilista.

Naime, pomenula sam da je u istoj sobi u porodilistu sa mnom bila jos jedna zena koja je rodila isto decaka, potpuno identicnih mera koa moj Laza - 3650 g, 53 cm, obim glave 37 cm (glavonje obojica ),ocena 9. U razgovoru shvatimo da zivimo zgrada do zgrade.
Ja sam vec bila zaboravla na to po izlasku iz porodilista, i da mi nije patronazan sestra dala ceduljcu sa brojem telefona i porukom da se javim - od komsinice, ne bih sama sigurno nista inicirala. Medjutim, kockice su se slozile tako, i posle sam bila zahvalna.
Mnogo mi je znacilo da izlazim u setnju sa nekim ko ima bebu istog uzrasta, a pri tom, s obzirom da je njoj to bilo trece dete iako smo ista generacija, ima mnogo vise iskustva i opustenosti... Provodile smo vise sati napolju, kao sto sam vec rekla. Kad je vreme zahladnelo, odlazile smo jedna kod druge. Zajedno isle na kontrole u DZ. (Ostale mame su nekim cudom dolazile sa muzevima, a ja sam se uvek pitala kako ti muzevi rade kad mogu tu da budu pre podne - mm nikad nije mogao da bude sa mnom - ali imala sam komsinicu ). Dojile smo ih gde stignemo. Kad su poceli dohranu, nosile i kasice sa sobom ili spremale u kuci za obojicu jednom kod mene, jednom kod nje.

E, sad... Sve je to tako izgledalo idilicno - i jos uvek je, povremeno, jer smo se bas sad vratili od njih (Znaci, prvo setnja nekih 30-ak minuta jer je hladno za duzi boravak napolju a onda smo otisli kod njih gde smo zaglavili do 13.15 h - tamo obavili i ruckic, a Laza zaspao u povratku u kolicima).
Medjutim, losa strana tog druzenja je bilo to sto sam cesto remetila Lazin bioritam da bih se uklopila sa bioritmom naseg drugara. Ja sam nekako bila ta koja je vise povladjivala jer, kao, imam vise vremena tj. nemam vise dece. A problem je bio i taj sto je nas drugar lepo spavao nocu, i danju, sto je retko kad plakao u toku setnje - i to je, na mene neispavanu i nervoznu, uticalo dosta lose... mislila sam: sve su bebe dobre, i mame srecne, samo je moja takva, problematicna. Drugar je propuzao sa nepunih 7 meseci, sad vec maltene hoda... i bez obzira na svo moje znanje o psihomotornom razvoju dece i normama i granicama, Laza je pored njega izgledao kao da zoastaje. Nekoliko puta smo imali "situacije" kada bi ja sizela na Lazin plac a opustena i naspavana mama pokusavala da mi da lekcije kako beba nije kriva jer nije ona zelela da se rodi?! Na to sam bila popiz..la...
Tako da... to su lose strane ovakvog druzenja.
Medjutim, resila sam da nista ne uzimam za zlo, i da koristim lepe strane te srecne okolnosti koju ipak mislim da mi je samo providjenje poslalo...

Lily, na tvoje pitanje o setnji shvatas da mi cesto taj pojam koristimo i za posetu drugaru, i kad je ruzno vreme... tako da smo cak i sad ponekad odsutni po sat-dva, ili vise, iz kuce. Bitno mi je, doduse, da Lazi ne remetim spavanje, a ostalo mogu da uklopim - uvek moze on da rucka u gostima, kao i oni kod nas. A rucak za mene i mm - ako ima, tj. ako sam stigla da spremim, super, a ako nisam stigla, jescemo nesto gotovo ili brzinsko... Meni su ti izlasci iz kuce nekad bili stvar opstanka, a sad su mi veeeliko olaksanje.

U poslednje vreme nasi susreti nisu tako cesti... te Lazina bolest, te bas hladno vreme kad ne mogu da ga stavljam u kolica (a od kad smo se preselili drugari nam nisu tako blizu, moze da se prepesaci ali ne s Lazom u narucju), a i ja se trudim da sve doziram u poslednje vreme... Tako da, kuc-kuc, sve cesce imamo spremno kuvano jelo na stolu, korpa za ves moze da se zatvori ... a druzimo se, ipak, bar dva puta nedeljno.
Pre neki dan, kad je vejao sneg, drugari su nas pokupili (njoj je muz ostavio kola jer ga je zamolila) i otisli u TC Usce. Malo se svrckali dok nema guzve... popile kafu, ne bas na miru... ali podnosljivo je

Eto malo svetlijih trenutaka iz nase svakodnevice...

Danima gledam ovu temu ihocu da napisem svasta nesto al ne stizem,danas me sprecile princes krofne-eeeeeeee imam vremena za to a nekad sam i ja kukala
Anuska da ne ispadne da si samo ti kukavica-nisi i ja sam,mozda i gora od tebe al je kukam mm,on me najbolje razume i nadje resenje da me raspolozi.
Imala bi svasta nesto napisati al evo pocecu pa dokle stignem.Viktor i njegovo rodjenje doneli su mnogo srce i radosti u nasim zivotima al i zadavanje muka i problema.Posle dolaska kuci ocekivala sam mnogo vise od onoga sto me je snaslo al dobro.Kako li cu se ja probuditi,dal cu cuti kad zaplace,pa sta ako ne prestane....milion pitanja.sve sam cula,svaki njegov cim,stenjanje propratila,nikad se nisam naspavala.Grcevi su krenuli 7-og dana i nisu prestajali sve do puna 4 meseca,nista apsolutno nista nam nije pomoglo.....Nisam videla izlaz,cesto sam u prvim danima njegovog zivota plakala i pitala se dokle ce ovo trajati,gde je izlaz.Glava mi je pucala.Onda je svekrva preuzela odgovornost kuvanja,kuvala je doduse mesec dana,posle toga je rekla svoje,ne moze,iscrpljena je i da se nekako snalazimo.druge pomoci nije bilo osim mm koji je ustajao nocu da mi donese v na podoj,i svekar koji je peglao sav ves do mesec dana(i dan danas radi to uvek kad dodje na odmor).Prosao i taj prvi mesec,meni najtezi,ostala sam sama mm poceo da radi,ja radila sve ostalo,peglanje,ribanje,kuvanje.jeste bilo jakoooo mucno al se sve postizalo,isli smo sve cesce u setnje,v je kad-kad bolje spavao.Al ipak nase noci su bile lude i iscrpljujuce,kako je rastao sisa mu je postajala glavna u svemu,plac evo sisa,kenjkanje evo sisa,znam,sad znam to je bila jedino moja greska al nisam znala drugacije,nisam umela.....Prosla je i faza sa grcevima,onda ona druga-zubici,opet muke,sve probali i gelove i glodalice i nista ne pomaze.....Prvo dete pa znate ono svaka sitnica trk doktor,e to mi je dobro dolazilo,taj put do sk i nazad on je uvek umeo da p[respava i ja sa njim,malo smognem snage i odmorim.Nije bio zahtevna beba po pitanju nosenja u ruke al poi svemu ostalom jeste.Prvi zubic nam je izbio u 8,5 meseci,uh koje olaksanja,mislila sam onda ce biti mnogo lakse,ali nije,opet isto.Jeo je sve sto sam spremala al ne puno,al je zato sisao......Dosao i prvi rodjendan a mi vec uveliko razmisljali o drugom detetu,i pored ovih slatkih muka i nespavanja.kazem bice tako jos godinu dve pa cemo onda biti mirni-sto se spavanja tice.Za mene nije odmor da se razvlacim po danu,noc je noc,zna se zasto je predvidjen.Eto je moja najveca muka.Ipak sam postizala sve,izjutra je bila obavezna setnja cim ustane pa nekih 2h,sve je bilo na meni,ribanje 200kvadratnih metara svakog dana,posto se v razlacio po podu a tepiha nigde-ne zeim ih,kuvanje uvek kad zaspi taj kako ga ja zovem prvi sam,od 10 prepodne do 12h,onda sve pozavrsavam i cekam da se probudi.kad se probudi igra,rucak,ponovo popodnevno spavanje od 15 do 16h,onda sam ili na compu ili peglam.Budjenje i ondaopet setnja do veceri,vecera,kupanje i spavanja.......To je bila faza kad smo odradili IUI i cekali rezultate,Test pozitivan,ja prokrvarim,prestane to,opet prokvrim.....hematom je bio u pitanju i v kojeg nijednog trenutka nisam prestajala da nosimNije jos prohodao...Saznali smo da cemo imati bebu-tu je i pored tog krvarenja........Istog momenta je dr nalozio da prestane sa sisanjem i da ja uzim utrice.Jojjj e to je bila dodatna muka,meni psihicki a njemu ko zna.Nekako je zaspao te veceri,ostali smo u sk....uobicajeno vreme za budjenje 00 h plac od sat vremena bez prestanka,nista ga ne smiruje,ne zeli mleko,kuma kaze daj mu sisi nemoj ga muciti,ja,ne,ne i ne......Sutradan je vec bilo lakse,hteo je da jede,pio je mleka...pomislih koje olaksanje sigurno ce bolje spavati,tako i bi al samo sledece noci,spavao je citavih 6h u kontinuitetu,sto je dotad bilo misaona imenica,vec sledece noci ista prica kao sa sisom,hiljadu budjenja u jednoj noci......uzas...Nekoliko dana pre prestanka dojenja tacnije sa 14 meseci je prohodao.opet sam mislila bice mi lakse kad hoda al opet sam pogresila......onda sam se stalno potresala,nisam mogla da podnosim da gledam kako moje dete padne i place,nikad mi kao beba do dana do kad je prohodao nije pao,niti sa kreveta niti bilo kako drugacije......a bilo je padova i danas ih ima al redje i bez placa. imala sam mirnu i laganu trudnocu,samim tim i to mi je dozvoljavalo da setasm i uzivam,svakodnevne setnje po 3-4h izjutra i navece,igranje,uzivanje a ponajmanje opet spavanje.otisli smo na odmor i tih 20 dana sam bila oslobodjena obaveze zvane kuhinja,kuvanje,ciscenje,bas smo se nauzivali.....24h je vreme koje provodim sa v,nije bilo sanse da ode npr kod babe da ga pricuva,ili kod oca da malo odremam ili pozavrssavam kucne poslove.nije bilo moguce.i danas je tako..... do zadnjeg dana trudnoce mi je visio na stomaku,nije mi bilo tesko,cesto smo zavrsavali poslove u kuhinji zajedno,kad je bio voljan igre i njegovog kuvanja,kad nije bio onda je viseo na mojoj levoj strani stomaka on a u drugoj varjaca,nije bilo moguce drugacije.lepo je jeo,al i dalje nocu ne ume lepo da spava,ako ne pije mleko onda prica svasta sto vidi i cuje po danu......
nastavak kasnije

Trazim vrijeme ali ne stizem!
Samo da kazem ovo :Maro ti si zena ZMAJ!
Ja ti se divim svaki put kad dodem na kutak!

Eto Sami zmaju je trebalo vise od 6 meseci da se ponovo oglasi.
Zao mi je sto je tema zamrla,nema nam Ane pa se slabo pise ili
Evo posle 7 meseci zivota sa 2 deteta mogu sa sigurnoscu reci roditeljstvo je jedan jako,jako tezak posao ili kako da ga nazovem,ali ipak s druge strane najlepsi.
Kako se postize sve to samo Bog zna i pomaze,evo mm je radio skoro celo leto osim taj odmor koji smo nekako iskoristili,nemam druge pomoci,svekrva se od skoro od njenog omora na koji je bila 3 sedmice latila da pricuva Vuka izjutra recimo on se probudi u 5 ona ga cuva od 6-7 retko kad do 8 h a ja se za to vreme vratim u krevet i odspavam koliko toliko i znaci mi.Sad je ponovo sve isto opet sama,od jutra do skoro sutra,pored spremanja rucka koji za nas spremam na 2 dana Vuklu svakodnevno,mam i druge obaveze,cisti,ribaj,brisi i to radim svakodnevno jer volim da se sve sija iako ponekad oko podneva nemam snage za dalje opet sve to isto i sutradan odradim,mesim hleba Viktor ne zeli kupovni,a i meni je domaci ukusniji,peri,peglaji dalje i ponovo peglam sve,u jednom periodu trudnoce sa Vukom prestala sam a sad se ponovo vratila na isto.Sve to radim dok Vuk spava a hvala bogu zasad super spavka,3 puta dnevno,2 puta po 2 sata i jednom 1h,Bas mi je olaksanje kad njih dvoje spavaju u isto vreme u podne,za ta 2 sata se preporodim,jer tad nekako gledam da se malo posvetim i sebi.Niko mi za nista ne pomaze a ja sam neko ko ne zeli nikag da muci bilo kakvim obavezama,jer jednostavno moja deca su moja obaveza,a i vidim svi zele da ih u sirokom luku zaobidju.Cuvanje dece je jako naporno pa zato i mm izbegava da se igra sa Viktorom jer kako kaze ako se malo duze igramo uradice nesto sto ne treba a ja cu viknuti na njega,tako da je celokupno odgajanje i vaspitanje dece na meni osim onog finansijskog dela koji je njegov a malo i moj.Ne mogu coveku dokazati da se povisenim tonom i batinama nece nista postici samo kontra efekat.Ne bije onnjega,uzeo je sibu i par puta pokusao da mu nesto dokaze ali ne ide to tako,samo razgovor i normalan ton moze resiti svaki problem,mene za njih dusa boli,ja ga ni malim prstom nisam pipnula a do reci me slusa,ne vraca mi se,ne protivureci mi ama skroz je dobro dete,nisu meni potrebne studije psihologije koje sam poce;a i svojom voljom napustila da bih na pravi nacin vaspitaala decu.mislim da ga je baba pokvarila za ovih 7 meseci od Vukovog rodjenja.Dopusta mu apsolutno sve i ti joj ne mozes dokazati da ne treba tako zato ce decko od rodjendana u vrtic.Ovom zadnjem poglavlju nije mesto ovde ali morala sam negde teret mi je.
Vraticu se na temu sama a opet postizem sve,cak i dezert da napravim ,odem do kozmeticarke,frizera.....hehe ipak sam bolje organizovana sa 2 deteta.Dok je Viktor bio beba sestra mi je pomagala sad se ona udala,studira i dalje ali ne dolazi tako cesto,a uz to je i trudna
nastavak sledi Vuk pisti,vristi///.........

Au sestro slatka, svaka ti čast! Skidam kapu!

Maro, ženo, sve mogu da razumem, al da mesiš hleb na ovu vrućinu
Ja ne znam da li ima smisla da pišem ovde, nekako i imam i nemam pomoć, ali mislim da je Buby u pravu, nisu sva deca ista i od toga mnogo zavisi i organizacija. Ja imam svekrvu dva sprata niže od mene koja je stvarno super, čak često i bolja nego majka, a prema meni bolja nego prema svojim sinovima, ali ja je ne cimam, jer mi ne treba pomoć. Lenka je takvo dete da prvo, mnogo spava i ja onda sve stignem, drugo i kad je budna, igra se sama i opet imam prostora... mm radi do 16h u firmi koja je na 50m od naše zgrade i ima takav posao da može uvek da izađe, ali to stvarno retko koristim. Kad dođe s posla i odmori, on mi u svemu pomaže, bez preterivanja, ja npr. nikad nisam usisala stan, izbacila đubre, oribala kupatilo... e sad kako će biti sa dve bebe, videćemo, pišem ja ponovo na proleće

Ja ne postizem gotovo nista...... tacno sam znala, jos u trudnoci, da cu se lako pronaci u ovim postovima... (onim "tezim" slucajevima).....