Mame, kako postizete sve?

E pa zene svaka cast! Ja cu da se upisem kao nesposobna majka sto me naravno nece pokolebati da rodim jos jednu klincezu;-))) ja nista ne stizem saml se sa bebom bavim... ne dozvoljavam joj da place, ne ostavljam je samu... pomazu svi, i zena koja cisti i moja mama koja je svaki dan tu i svekar...a ja opetnista ne stizem...

Mozda gresim ali ja sam je o dalje toliko zeljna da js upijam i kada je budna i kada spava...ne zelim ni minut da se odvojim od nje... zato je svd drugo i zivotu na stand by i zato sam mrtva umorna...

Pocecu da radim kada ana bude imala 9 meseci i vec me panika hvata od razdvajanja tako da narednihh 5 meseci planiram da je kpmpletno ugnjavim, ko sisa rucak...

Mijaki svaka cast na iskrenosti, samokritici i stavu!
Ja bih sad mogla naširoko da pišem neku drugu priču nego pre godinu i koji mesec, ali drugom prilikom... Još mi nisu zaspale!

mijaki ::E pa zene svaka cast! Ja cu da se upisem kao nesposobna majka sto me naravno nece pokolebati da rodim jos jednu klincezu;-)))

Nema nesposobnih majki! Majke su savršena bića

Bravo Mirče!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!

Ja nemam pomoc osim mm, mama mi pomogne ponekad da pricuva Anu ako negde idemo, a nije pogodno da je povedemo sa sobom i to je to i tako je od samog pocetka. Sve sto zelim, mogu da postignem bez problema, da pored brige o detetu, sredim i doteram i sebe i kucu, da se druzim sa ljudima.....a ponekad nista od toga mi nije vazno, vec se ulenjimo svo troje i samo se mazimo i igramo.
Miro, tacno tako

Ja sto vise obaveza imam, bolje funkcionisem...barem je tako bilo...sada me doduse sve mrzi, ali sem mene , nema ni ko dapravi lom, rucak opet kuvam samo za sebe i tak...i moram da priznam da mi je dosadno...Jedva cekam da se makar mm vrati sa puta, padase svadjamo oko njegovih carapa...

mijaki ::Mozda gresim ali ja sam je o dalje toliko zeljna da js upijam i kada je budna i kada spava...ne zelim ni minut da se odvojim od nje... zato je svd drugo i zivotu na stand by i zato sam mrtva umorna...

Potpisujem, kao da sebe slusam, i smeskam se na slatke muke

vMame imam pitanje. Tačnije, pitanje je za mame koje rade puno radno vreme i due. Dakle, koje su što na poslu, što u putu odsutne 10, 12 sati, a pri tome sem muža nemaju drugu pomoć. Kako postizete? Dakle,konkretno, kad ustajete, sta prvo radite, kad u u lstaju deca, kad su u vartiću, ko ih vodi , ko ih vraca i kad, kad kuvTe, kad peglate.... Satnica bi mi značila...pitam je još uvek radim "rekreativno", od kuće i samo koontrole po potrebi, i plašim se početka pravogg rada....

evo,draga,mene sa odgovorom.mi nemamo pomoc sa strane(moja mama je sad bila tu da mi pomogne zbog trudnoce,inace,znas i sama da ona zivi bas daleko..),ali ja radim mnogo krace,tj.najduze 5-6 sati(2 dana sam radila do pola 4,a ostalih dana sam dolazila kuci oko 12h).kad sam radila,ustajala sam u pola 7.spremim sebe i decu.krecemo u vrtic(vrtic je zgrada pored nase,nema ni 50m),tako da sam ja u 7 i 15 vec u busu za posao.kad se vratim,spremam rucak.kuvam svaki drugi dan.za rucak mi treba sat vremena i vec bude vreme da idem po njih,tj.onih dana kad radim krace idem po decu u 14h.onda se igram sa njima i nema nikakvih aktivnosti dok deca ne legnu.sami skupljaju igracke.ne uspavljujem ih,posle tusiranja(i dalje ih tusiram svako vece) ih stavim u krevetce,poljubim i to je to.obicno legnu u 20h.onda operem posudje koje se gomilalo celog dana,sredim ves i vec budem mrtva umorna u 22h.vikendom sam sredjivala kucu detaljno,kad spavaju ili kad izadju napolje sa mm.ja moram biti iskrena da je stvarno tempo zestok iako radim kratko i da sam non-stop bila umorna.i mislim da je bez pomoci sa strane jako tesko odgajiti blizance uz posao i mislim da preteruju svi koji pricaju da sve postizu i da im sve ide lagano,a nemaju nikakvu pomoc...ja mozda gresim sto nista ne radim dok su oni budni,bude mi nekako zao,uzelim ih se,razmisljam da ce porasti za cas i da ce mi biti zao sto im se nisam posvetila..

Možda moj odgovor nije baš odgovarajući jer nismo odsutni toliko vremena a i imamo povremenu pomoć ali da napišem ipak kako je kod nas. Kod Vilenjaka je svejedno kad će doći u vrtić ali ja gledam da krene oko pola devet. Muž ga vodi u vrtić a ja onda idem na posao. Kod nas je opet pogodnost što nam je vrtić na pet minuta od kuće a i posao takodje na pet minuta. Izuzetno ako muž mora nešto ranije na posao odvedem ga ja. Uzima ga opet najčešće muž oko četiri, ponekad ja, ponekad moja majka. Ako ostajemo duže na poslu onda ga uzme moja majka iz vrtića pa ja dodjem kasnije kod njih. Ili ako ostajem samo ja duže onda Vilenjaka muž odvede kod njegove majke. Oko kuvanja se ne uzbudjujem pošto je Vilenjak doručkovao, užinao i ručao u vrtiću, a za nas manje više... Jedino mislim na još jednu voćnu užinu koju Vilenjak treba da uzme oko šest i večera oko osam. Nakon toga sledi umivanje, tuširanje, čitanje knjige i oko devet već spava. E sad, to se izmeni nekih dana ako idemo negde posle vrtića, ali obično je tako... Nama jedna žena generalno sredjuje stan, svejedno ima mnogo toga za dodatno sredjivanje. Mislim da je organizacija bitna pa se zna šta radi muž a šta ja, a trudimo se da i Vilenjak bar ostavlja svoje stvari na mesto i sredjuje igračke. Ali peglanje jeste problematično. Muž pegla svoje stvari a ja Vilenjakove i moje... Ali pošto Vilenjak samo uglavnom sve jednom obuče i odmah je za pranje i peglanje to se veš stavlja u mašinu svaki dan, jednom ili dva puta, pa onda kačenje i na kraju peglanje... Ja imam faze kad intenzivno peglam, pa skoro sve ispeglam bar što se Vilenjakovog dela tiče a ima perioda kad mi se ne pegla i veš se samo skuplja pa shvatim da dete nema za sutra šta da obuče Ali sveukupno mislim da mnogo bolje funkcionišemo nego dok Vilenjak nije išao u vrtić ili dok je išao skraćeno pa je ručao kod kuće... Naravno mislim da nama mnogo znači blizina vrtića i posla, nemamo nikakvo izgubljeno vreme u prevozu niti nerviranja oko toga...

Hvala key.hvala simona. Iako imate "olaksavajuce" okolnosti, znači mi vaša priča.
Nama su poslovi oboma na 45 min vožnje kad nije gužva. Vrtić je na 15 min vožnje u suprotnom smeru. Od budjenja do izlaska nam treba čitav sat, što na razbudjivanje, što na presvlacenje, oblačenje...
Kuvam najčešće svaki dan, iako ne isplaniran tako... Nekako se desi, da se sve pojede, ili nista pa moram novo, što hoce da jedu... Iz vrtića kad dodju jedu više nego kad ne idu... Dal više ogladne ili tamo ne jedu...
Imam mašinu veša svaki dan, često i dve. Peglam samo ono što im ide do tela i mm stvari. Ja sad nosim sve što ne mora da se pegla, ali neće biti tako kad počnem standardno da radim... Od pre izvesnog vremena, žena koja je cistila i peglala i išla u nabavku, je našla stalan posao. Vidim da će biti neophodno naći nekog bar za 2 puta nedeljno. Ili to ili žena za dovodjenje iz vrtića i čuvanje dok mi ne dodjemo. 2 u 1 bi bilo idealno, ali i samo ovo drugo jettesko naći, da može da brine o bliznakinjama i da je vozač).
Vidim da će tu biti još dosta promena i rezova, ...
Panika me hvata od pomisli na prvo jutro oni u vrtić, mi na posao. Npr ako mm odveze, ja ću dovoziti. Ali kako kad će sedišta za decu ostati u njegovim kolima? Promena vrtića dolazi u obzir ali nema ni jedan u koji možemo peške... Mm baš mnogo radi. I ako nekad uleti 1 slobodan dan u nedelji-srećni smo.
Još ću vam ja kukati na ovu temu... I nadati se još nekim vašim iskustvima...i rešenjima.

Evo i ja da dam svoj mali doprinos.
Ja sam počela da radim kad su blizanci napunili godinu dana. Nisam ih odmah dala u vrtić, već kad su napunili dvije godine. Tu godinu su ih čuvali baba i deda. Svako jutro su dolazili kod nas. Uveče sam spremala ručaka za dva dana i to uglavnom dva ručka jer nisu htjeli da jedu isto što i mi.
Od kad su krenuli u vrtić ustajem u 5.50, spremam se, kuvam kafu i ja i mm se trijeznimo do 6.45. Tada na scenu stupaju klinci - buđenje, oblačenje, pranje zubica i ispijanje mlijeka. Iz kuće izlazimo u 7.30 i ja ih vozim do vrtića. S obzirom da neće da spavaju tamo, jer zaboga oni imaju svoje krevete, moji ih uzimaju u 12.00. Onda idu na spavanje i bude se oko 15.30 i ručaju. Ja radim do 16.00, a mm uglavnom do 18.00. Dok ne legnu sva moja pažnja je usmjerena ka njima, osim dok ručam. Igramo se, šetamo i sl. Oko 20.00 počinju pripreme za spavanjac, kupanje i večera. U krevet idu oko 21.30 ali ne zaspu prije 22.00. Tata im pročita priču i oni se još malo ispričaju i iskaču po krevetu dok ne utonu u carstvo snova. Tada ja kuvam i dalje uglavnom dva ručka, jer su za hranu katastrofa, sređujem kuću i peglam kad ima za peglanje. Uglavnom sve peglam , osim kad sušim u mašini, tada stvarno ne. Vikendom kad je lijepo vrijeme trudimo se da negdje odemo, uglavnom na primorje. Kad ne idemo nigdje onda generalka kuće, a mm sa njima.
Oni tako brzo rastu da se trudimo da svaki slobodni trenutak posvetimo njima, jer su oni tada istinski srećni.
Ima dana kad ne znam za sebe od umora, ali prođu. Ne znam da li sam ti pomogla ili odmogla, ali tako je kod nas.

Hvala twinsi. Pomaže. Zaključujem da kuvanje uveče ne gine. I to često dva ručka. Stvari tipakupusa, graška, boranija, pasulja... Koje se lako spremaju i jedu 2 dana, moji neće. Ili samo ponekad. Vrtim par jela. Ali i to je faza, nadam se da će se uskoro vratiti na to da jedu sve što im serviram. Ti imaš otezavajucu okolnost što neće da spavaju u vrtiću, ali dobro da baka i deda ulecu. Mi to nećemo moći. Znači da će boraviti u vrtiću od 7 do 18h, što mi se čini baš mnogo. Takodje mm, retko stiže na kupanje i priču, tako da moram ja, te kuvanje može da počne tek oko 22h, s obzirom da pometise vreme spavanja. A ide i leto, nema smisla da leži pre mraka.
Ono što računam da će biti lakše je čišćenje. S obzirom da niko neće boraviti u kući ceo dan, neću morati da brisem svaki i usisavam svaki drugi dan podove. Ali će se peglanje definitivno povećati.
Mislim da ću izbaviti i svakodnevno kupanje, bar kad ne budu paklene vrućine...
Preduslov za sve ovo je da ojačaju imunitet i sastave u vrtiću bar mesec a ne samo 5 dana bez virusa...
P.s. meni mašina za sušenje više gužva nego kad rasirim veš...

Neno, moje drugarice sa punim radnim vremenom, koje nemaju pomoc, su angazovale zene da odu po decu ranije iz obdanista, da im daju da jedu i poigraju se sa njima dok se one ne vrate sa posla. Znam da im je mnogo znacilo, a opet radi se o angazovanju zene samo na par sati dnevno.

Ja imam sreće sa mašinom za sušenje, ne gužva. Izvadim, posložim i to je to. Ali kako je sad lijepo vrijeme ne uključujem je tako da se borim sa peglom.
Od kada moji idu u vrtić imam dosta više robe za pranje, a mislim da ćeš i ti. A o flekama na robici kad dođu iz vrtića i da ne pričam. Sa dosta stvari nisam uspjela ni da ih skinem.
U 22.00 i ja počinjem sa kuvanjem i to mi je najteži dio dana, pogotovo jer sam tada već preumorna, a i najteže mi je da smislim šta njima da skuvam. Isto kao i ti vrtim nekoliko jela za koje znam da će mi pojesti.

http://novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:467406-Padaju-na-nos-da-bi-bile-super-mame

Ponekad mi se chini da smo same sebi umislile da smo u sveme nezamjenjive. Volila bih da mogu usporiti.


Slow down mummy, there is no need to rush,
slow down mummy, what is all the fuss?
Slow down mummy, make yourself a cup tea.
Slow down mummy, come and spend some time with me.

Slow down mummy, let's put our boots on and go out for a walk,
let's kick at piles of leaves, and smile and laugh and talk.
Slow down mummy, you look ever so tired,
come sit and snuggle under the duvet and rest with me a while.

Slow down mummy, those dirty dishes can wait,
slow down mummy, let's have some fun, let's bake a cake!
Slow down mummy I know you work a lot,
but sometimes mummy, its nice when you just stop.

Sit with us a minute,
& listen to our day,
spend a cherished moment,
because our childhood is not here to stay!   

Da se ubeležim na ove strane, jer ih čitam ovih dana.

Ne postižem, da se ne lažemo. Ne što nisam dobro organizovana, već što mi je kičma totalno ukočena i što jedva zbog nje koračam i što izmazam mleko već dva ipo meseca. Angažovala sam pomoć, a to mi je juče i ortoped savetovao. Nisam kadra da ostanem sama sa bebom, jer ne mogu da ga podignem iz kreveca. Dete sam počela da dojim ležeći, drugi mi ga donose, drže da podrigne, nosaju, tutkaju lažu, ma sve takoreći. Ja ga mazim jedino ležeći. Ako baš neće siku u ležećem, dajem mu da klopa držeći ga u naručju. I tako je bilo prekjuče, samo dva takva podoja, i kičma je odmah ponovo stisla. Jbga. Ne da mi se uživati, pa to ti je. Baš me sve to opterećuje. I to izmazanje posle podoja, otpada kičma i zbog toga dodatno, ruka me boli od pumpice, a da ne govorim koliko gubim vremena dok izmuzem mleko nakon podoja, dok stavim obloge, sterilišem sve što treba i ostavim to mleko u zamrzivač. Verujem da bih se za to vreme fino odmorila. Sve se isto nadam da će ovo proći, iz dana u dan, al tanka svirka. Bebanić bolje vuče, podoj kraće traje nego ranije, al opet je sve to dugo dugo dugo i opterećujuće za kičmu. Otoped mi je savetovao plivanje, nadam se da ću uspeti da se iskombinujem bar dva puta nedeljno da odem, kako bih ojačala ledja.

Inače, da mi nije svakodnevnih bolova, koji su prilično jaki, mislim da bih mogla s njim sama, samo da mi neko sprema ručak. Ovako, nema šanse.

Divne li teme!
Odmah da naglasim da sve se i može postići ako su oboje zdravi jer ako su oboje zdravi može vrtić, igraonica, igralište, kod babe i dede, tetke, drugara... Mogu da ostanu sa tatom sami, da prenoće kod babe i dede, sve... Kad nisu, sve staje, drže se grčevito isključivo mene i to je napor.
Ne znam kako ću kad počnem da radim - verovatno kombinacija vrtića i ispomoći uz pomoć baba i deda.
Postavila sam prioritete. Stan ne mora da bude u glancu, ma sve da hoću pored njih malih je to užasno teško postići. Igračke na sve strane, pokupi ih oni uveče, pogotovo bata ali često i seka sruši kantu tek skupljenih igrački, bata onda ljut i opet mama na pod da pomogne.
Kuvam kad zvrca spava, nekad i pre kad se sa nečim zaigra. Pravim jela koja ne traže višesatno stajanje oko šporeta.
Viđamo se sa ljudima najviše tamo gde odgovara njima: igraonice, igrališta, šetališta.
Vikend, tačnije subotu uveče koristimo za nas ako noće kod babe i dede.
Opet mi fali vremena za dobru knigu, kaficu na miru ali pored dvoje male dece sa kojima volim da se igram, slažemo slagalicu, kockice, čitamo knjige logično da ne mogu da se osamim... u stvari, ne želim. Možda kad zaspe ali i tad me svašta čeka, najčešće veš koji (moja pasija) uz muziku volim da peglam.


Biksi, baš mi žao zbog kičme. Ljubim da prođe!

Struzzo ::
Postavila sam prioritete. Stan ne mora da bude u glancu, ma sve da hoću pored njih malih je to užasno teško postići. Igračke na sve strane, pokupi ih oni uveče, pogotovo bata ali često i seka sruši kantu tek skupljenih igrački, bata onda ljut i opet mama na pod da pomogne.
Kuvam kad zvrca spava, nekad i pre kad se sa nečim zaigra. Pravim jela koja ne traže višesatno stajanje oko šporeta.
Viđamo se sa ljudima najviše tamo gde odgovara njima: igraonice, igrališta, šetališta.
Vikend, tačnije subotu uveče koristimo za nas

I ja isto tako. Kada se nešto zaigra, pročitam malo Internet, malo neke knjige...sve je to malo, ali znači

I ja sam angazovala pomoc... dva puta nedeljno mi dolazi bebisiterka,ja za to vreme resavam sve sto se moze resiti napolju ( placanje racuna, pijaca, dr'ovi) ali uglavnom je to vreme za mene. Dva puta nedeljno, uvece, idem na zumbu, tada Petra cuva tata, ako je tu. Ako nije, onda bebisiterka tada dolazi.
A ono sto mi najvise znac je sto mi dva puta mesecno dodje cistacica i ocisti ceo stan detaljno. Ja i usisam i oribam i sredim,i opeglam, ali u kuci sa dva psa,mora malo da se  preteruje sa ciscenjem.  Moram da priznam da mi sve to puno znaci.

I ja kuvam brza jela,ali tako sto Petra stavim u stolicu, pa u kuhinju i onda on sve sa zanimanjem gleda. Kada se zaigra eto me po netu, a ono sredjivanje koje ja obavljam radim kada on spava.

Ema,
sjajno, to sa zumbom mi se posebno dopada.

Kod nas je sve slično kao prošli put kad sam pisala... Jedino sad imamo i Vilenjakov sport, najčešće ga vodi muž. Ne svidja mi se samo što sam ja prestala nekako da imam vreme za sebe, mislim ono opušteno vreme sa prijateljima. Na net dodjem, to mi se nekako čini da mogu da radim usput, opet sam kod kuće... Sve nekako čekam da Vilenjak još ojača, da mu damo još ljubavi, da ne oseća toliko moje odsustvo... Onda dodje neka bolest, mislim da je dosta zdravo dete ali opet, nešto povremeno dodje a kad je čak i ne toliko opasno meni se ne ide u grad. A to vreme koje baš mogu da izdvojim za susrete sa prijateljima izgleda neće nikad doći ili kod nas dolazi sporije. E da, to što ste vi opisivale, sa detetom, u igraonicama i na igralištima, to odem(o), ali ja imam dosta prijatelja/poznanika bez dece pa mi ta kombinacija sa njima otpada a kod mene i prijateljice sa decom mi predlažu samostalna vidjanja. Pisala sam da mi i dalje ne možemo da izadjemo sami a da Vilenjak ostane kod babe i dede, mada sam planirala da to pokušamo uskoro ponovo. I suprug je jedno vreme uspevao da izlazi a sad i za njega ne pamtim kad se video sa prijateljima. Uglavnom nateraću sebe i ako mi se ne ide, mislim da to privremeno odvajanje ima kasnije pozitivan efekat.

Ja sam se usudila da ih odvajam, tj. da prenoće kod babe i dede jer sam primetila da njima najpre to prija. Prvu noć kad smo ih ostavili ko babe i dede, mi oka nismo sklopili, pogotovo ja a njima je bilo mnogo lepo. Fino su jeli, igrali se, spavali. Unuk sa dedom, unuka sa babom. Mislim da im to najviše prija - što dobiju jednog odraslog i nj. pažnju samo za sebe 100%.
Čeka nas odvajanje u aprilu 6-7 dana... ja idem na putovanje i oni će ostati sa tatom. Pošto je i tata jako zauzet, računam na babu i dedu zato mi znači da oni mogu biti sa njima celodnevno, više dana.
Ja moram priznati da za razliku od nekih mojih drugarica imam sreće što imam tako orne babe i dede (iako nisu mnogo mladi). To je velika prednost.
U kući, evo gledam upravo iscrtan zid (još jedan)...u početku mi bilo bezveze pa brisala, ribala ali onda shvatiš kad imaš dva mala deteta da su to neminovnosti.... I svašta nešto. Takođe znam da će ove njihove faze brzo proći pa ću opet imati i zidove, podove, sređene police i kompletan stan sređen kao što je bio.