Usvajanje vs hraniteljstvo

To samo pokazuje koliko ovaj sistem bude nepouzdan... teraju nas da prikupljamo kojekakvu dokumentaciju po sto puta a naprave takve propuste ne obracajuci paznju na karakter ljudi koji dobijaju decu...

E da, i ja sam se sada zapitala kada je Pudza rekla... zar nije bila praksa da bebe idu u Zvecansku?

Evo teksta iz Večernjih novosti:

Sirotišta samo za starije od tri godine

B. STJELjA | 06. april 2012. 06:11 | Komentara: 0

Novi Zakon o socijalnoj zaštiti zabranjuje da se dečaci i devojčice do tri godine smeštaju u domove za nezbrinutu decu. Većina od 66 mališana napustiće ustanove za smeštaj u kojima su trenutno

Napuštene bebe svoje detinjstvo ubuduće neće smeti da započinju u domovima, ustanovama, prihvatilištima... Kako kaže novi Zakon o socijalnoj zaštiti, institucionalni smeštaj za mališane do treće godine starosti može biti samo poslednja karika u njihovom zbrinjavanju, a nikako praksa.
Zahvaljujući ovom propisu, selidba bi zato mogla da sleduje većini od 66 dečaka i devojčica koji trenutno stanuju u nekoj od ustanova za smeštaj dece i omladine. U domovima će, potvrđuju u Ministarstvu rada i socijalne politike, ostati samo oni koji imaju zdravstvenih teškoća, pa im je pomoć lekara neophodna.
- Dete mlađe od tri godine ne može biti zbrinuto u domu, osim ako za to postoje naročito opravdani razlozi. A ni u tom slučaju ne sme se zadržavati duže od dva meseca, osim ako za to ministarstvo ne da saglasnost - objašnjava Suzana Paunović, pomoćnik ministra u Sektoru za socijalnu zaštitu.
Dom, prema njenim rečima, može biti samo prelazno rešenje dok se biloška porodica ne pripremi za povrat novorođenčeta, ili neke druge familije koja bi preuzela brigu o napuštenom mališanu. A zainteresovanih kandidata je sve više.
- Uprkos tome što je zakon novijeg datuma, ova se praksa već godinama postepeno primenjuje - nastavlja Paunovićeva. - Tako je u martu ove godine u domovima širom Srbije bilo samo 66 dece mlađe od tri godine, dok ih je u hraniteljskim porodicama smešteno 430. U istom periodu 2007. u domovima je bilo čak 267 dečaka i devojčica ovog uzrasta, a u hraniteljskim porodicama samo 207.
I u Centru za porodični smeštaj u Beogradu smatraju da je smeštaj dece u institucije "ravan zlostavljanju". Kako kažu, mališani odrasli u domovima kasnije progovore, kasnije prohodaju i imaju jake emocionalne probleme tokom odrastanja.
I Zoran Milačić, direktor centra u Zvečanskoj, smatra da je prirodna sredina najbolja za odrastanje, a to svakako nije institucija već porodica.
- Ako ne biološka, onda srodnička ili hraniteljska - kaže Milačić i dodaje da je većina beba već izmeštena iz njihove ustanove, a da su uglavnom ostale samo one sa teškim zdravstvenim problemima koje zahtevaju posebnu negu. Takvih je skoro 40.
A kandidata za brigu o najmalađima, srećom, ne manjka. U Ministarstvu rada potvrđuju da samo u glavnom gradu trenutno 30 porodica prolazi obuku za smeštaj beba. Svi se oni pripremaju da budu dobri hranitelji.
- Od početka godine troje dece je već zbrinuto kod hranitelja, a dvoje je u novi dom došlo iz porodilišta - kažu u ministarstvu.

ZA BEBE SAMO HITAN PRIJEM
I dalje će postojati Prihvatilište u Zvečanskoj za slučaj hitnog prijema, ali će se deca u njemu veoma kratko zadržavati - objašnjava Zoran Milačić. - Tu će bebe boraviti samo dok se centri za socijalni rad ne dogovore oko starateljstva. Prednost će, naravno, uvek imati primarna porodica, ali ako za to nema uslova, dete će se prebaciti u onu koja je najpodesnija za njega.

Hvala Pudza. Nisam to znala, u stvari ja sam cula da je teznja da se domovi isprazne i sva deca smeste na hraniteljstvo ali sam nekako mislila da dok su manji budu u domu, mozda sto i ovde kazu da budu krace... a za socijalne radnike krace je vrlo cudan pojam, bar to je moje iskustvo Nas sin je bio prvo u domu pa tek onda na hraniteljstvu, zbog tog domskog smestaja ja mozda i ocekujem mozda neki zaostatak ili emotivne probleme tokom odrastanja... Mada ako su hranitelji kao u slucaju koji je Marija opisala onda je Zvecanska i bolja mozda, bar se deca ne izgladnjavaju i ne jedu nesto pogresno ili sto ne smeju ako im svega drugog nedostaje.

Jadna je ova Srbija...Šta je to u ljudima što ih tera da tako postupaju?Da li je to nedostatak ljudskosti,nemaština,ili nešto treće?Kakvim to osobama daju na odgajanje i vaspitanje nedužnu i napuštenu dečicu?Zgrožena sam i veoma potrešena ovom pričom.Ja bih "slučaj"prijavila czsr,možda su i oni obmanjeni od strane tih "nazovi hranitelja."

razmisljala sam sta da uradim i mislim da bi najbolje bilo da sacekam da kupe tu kozu i onda ih prijavim..vec sam sredila da mi jave cim to urade i odmah cu ih prijaviti...nadam se da ce to biti ubrzo kako dete ne bi dugo bilo sa njima

Boze blagi,ali ljudi moji vecini hranitelja motiv je novac...malo je onih koji to rade zaista iz srca,jer hraniteljstvo je u pojedinim regionima promovisano kao jedan vid zaposljenja kada su ljudi masovno poceli da ostaju bez posla..ima naravno divnih ljudi,ali nazalost oni su u manjini..

Tuzno ako je vecina takva

Ja sam opet cula za jedan slucaj vec odrasle dece koja su bila na hraniteljstvu. Poznanik moje koleginice je u pitanju. On je odrastao kod hranitelja sa jos jednim momkom, mislim da nisu bioloska braca ali su s obzirom da su zajedno odrastali vezani verovatno kao da jesu. I kad su napunili osamnaest godina hranitelji ih nisu izbacili ali su uzeli novu decu na hraniteljstvo. I sad taj drugi momak je neki neradnik tako da poznanik moje koleginice radi po ceo dan kako bi zaradio za sebe, za ovog drugog i za pomoc hraniteljima. I opet stalno zivi u strahu da ce ih izbaciti ili se nervira sto ovaj drugi ne shvata da treba da radi... Tako da hraniteljstvo nosi i te probleme - sta posle osamnaeste, mada je to nosio i dom... Ako ih izbace a nemaju posao ili dok plate stan ne ostane im nista za zivot i opet zive na ivici egzistencije ili na margini... Jos jedan problem koji je nama predocio psiholog u skoli roditeljstva a i on je rekao da to nije fer je da ako su npr bioloski roditelji mrtvi drzava deci uzme svu imovinu koju imaju, trosi se decija imovina da bi dete samo sebi placalo za zivot umesto da to cini drzava. I umesto da dete ka napuni osamnaest godina ima stan ili kucu ili zemlju vec sta su roditelji imali najcesce dete nema nista jer je ta imovina otisla na troskove zivota

Marija86 ::razmisljala sam sta da uradim i mislim da bi najbolje bilo da sacekam da kupe tu kozu i onda ih prijavim..vec sam sredila da mi jave cim to urade i odmah cu ih prijaviti...nadam se da ce to biti ubrzo kako dete ne bi dugo bilo sa njima

Znam da ti nije lako da prijavis rodjake. Ali ako lose postupaju prema malom bicu a ti to znas mislim da bi ti i tako bilo lose... Mozda njima nece oduzeti dete samo ce ih opomenuti da to tako ne moze, vise ih kontrolisati i zapretiti oduzimanjem pa ce oni nesto promeniti i na taj nacin ces pomoci devojcici.

Podrazavam i usvajanje i hraniteljstvo,oba cina su plemenita,samo sam ja ipak vise za usvajanje,mada,na zalost,sve je vise ljudi kojima je hraniteljstvo postalo biznis

Bebironcic,
kod nas je hraniteljica bila svesna da je to posao i to dobar za nju, ali opet je dala toplinu deci pa i nasem Malom Vilenjaku, to ne iskljucuje jedno drugo. Cak mislim da je bar u onim slucajevima kad ce deca ici na usvajanje takav stav i najbolji. Ne valja kada hranitelji proglase sebe za roditelje i ometaju usvajanje ali ni ako im je to samo biznis pa ne pruzaju toplinu i osnovne stvari deci.

Sad sam slusala na nekoj vojvodjanskoj radio stanici emisiju o hraniteljstvu. Uglavnom stvari koje vec znam mada nikad nije lose cuti narocito licna iskustva hranitelja a bila je i jedna devojcica koja je na hraniteljstvu. Kaze da se adaptirala potpuno i osetila sigurno posle jedno sest meseci... To je mozda podatak i za nas koji usvajamo, pade mi na pamet da se poklapa sa onim periodom koliko traje i adaptacija. Jedino sto me iznenadilo je prica neke samohrane hraniteljice koja je na kraju i usvojila dete. Kako sam ja shvatila ona je prvo prosla obuku za usvajanje a onda za hraniteljstvo. Dobila je na hraniteljstvo devojcicu od godinu dana a posle nekoliko godina su joj rekli da ce devojcica ici na usvajanje. Ona je onda obnovila papire pa ju je ona usvojila. Nisam znala da to tako moze ali je svakako informacija za one koji bi bili samohrani roditelji da se mozda raspitaju u tom pravcu.

Slučaj „Senta“: Devojčica je silovana jer socijalni radnici nisu radili svoj posao?!

Šestogodišnjakinja iz Ade, koja je seksualno zlostavljana u hraniteljskoj porodici, dobila novi dom. Inspekcija utvrđuje propuste socijalnih radnika. – Hraniteljstvo je postalo unosan biznis, na decu se malo misli – kaže za S media portal Novka Mojić, podsekretar vojvođanskog Sekretarijata za socijalnu zaštitu.

Srbiju je prošlog meseca potresla vest o seksualnom zlostavljanju šestogodišnje devojčice.

Jožef Horvat (31) iz Ade kod Sente silovao je dete koje je, preko Centra za socijalni rad, utočište od surove životne sudbine pronašlo u hraniteljskoj porodici Jožefove majke Gizele. Pored šestogodišnje devojčice, u istom domu bila su i njena četvorica braće.

Za hraniteljstvo dobijala 150.000 dinara

Dok je njegova majka spavala, Jožef je pijan došao kući, upao u sobu gde su spavala deca i uvukao se u krevet kod "sestrice".

Slučaj je prijavila njegova majka, koja je mesečno na ime hraniteljstva dobijala oko 150.000 dinara. Deca su joj oduzeta i smeštena u novu porodicu.
Jožef je sada u pritvoru.

- Moj sin Jožef je često bio pijan, ali nikada ranije nije napadao devojčicu. Očajna sam što su mi oduzeli decu – kuka Gizela.


Svi znali da je problematičan

Većina građana Ade je zgrožena, zaleđena, očajna… Komentarišu - od toga kako bi ga "ubili", "sekli", kako "nije normalan", kakav će sad "biti život tog deteta"... Ne žale ni Jožefa, ni njegovu majku…

Jožefov rođeni brat Ištvan, koji živi u svojoj kući, potvrđuje da je on mnogo pio, "naročito u poslednjih mesec dana". Dodaje još da nema opravdanja za gnusno delo koje je počinio.

U policiji postoji prijava za pokušaj razbojništva. Jožef je i tu "stigao da se upiše"...

Ali, uprkos svemu, Centar za socijalni rad dozvolio je da petoro dece živi pod istim krovom sa takvim čovekom!

Centar za socijalni rad: Jedan ćuti, druga "ne bi’da komentarišem"!

Danima smo pokušavali da dobijemo sadašnjeg v. d. direktora Centra u Senti, gospodina Deža Kečkeša.

-Nije tu… Ne može sad… Otputovao je u Novi Sad… Ne mogu da vam dam njegov broj… Zašto niste zvali u sedam jutros – rekli su nam u kancelariji ove ustanove.

Donedavno, na čelu ove službe bila je Milijana Popović, koja je sada u gradskom veću Sente.

Ona nam se javila. Evo transkripta razgovora sa Milijanom Popović.

-Dobro jutro, vi ste Milijana Popović?
-Da, izvolite…
-Zovem sa S media portala vezano za slučaj u porodici Horvat? Znate za to?
-Da, upoznata sam sa svime…
-Da li ste znali za Jožefove probleme sa alkoholom, za krivičnu prijavu…
-Ne bih da komentarišem to…
-Zašto Služba nije oduzela decu Gizeli? Krivica može biti svaljena na Vas, je l' znate to?
-Dobro, al’ ja ne bih ništa da komentarišem. Koje vam je sledeće pitanje?
-Ne želite ništa da kažete?
-Ono što sada mogu da kažem je da su deca zbrinuta i nadležne ustanove su preuzele sve aktivnosti u vezi sa slučajem.
-Ali vi ste bili glavni u vreme kada su deca dodeljena Gizeli…
-Neću da komenatrišem….
-Dobro, ne morate meni, ali se nadam da će doći dan kada ćete ipak nekom odgovoriti na ova pitanja…
-Pa verovatno da….
-Doviđenja!
-Prijatno!

Pokrajinski sekretarijat: Nadležni iz socijalne službe nisu obilazili decu!

S’ obzirom da smo iz republičkog Ministarstva za rad i socijalnu zaštitu upućeni na Pokrajinski sekreterijat, to smo i uradili.

Novka Mojić, podsekretar vojvođanskog Sekretarijata za zdravstvo, socijalnu zašititu i demografiju kaže za S media portal da su odmah po saznanju inspektori izašli na teren, gde su napravili zapisnik.

- Sva deca, njih petoro, uključujući i devojčicu, prebačeni su u drugu hraniteljsku porodicu. Slučaj je još pod istragom, ali verovatno je bilo nekih propusta – rekla je Mojić i dodala:

- Socijalni radnici, najverovatnije, nisu poštovali rokove kada je potrebno da se deca obilaze, kada ko treba da se javi.

Podsekretarka smatra da je u pitanju bila i loša procena Centra, kao i da je „nelogičnost da se ženi od 60-ak godina povere tako mala deca“.

- Čast izuzecima, ali mislim da je hraniteljstvo u Srbiji, zbog velike bede u kojoj se nalazimo, postalo veoma unosan biznis. Nažalost, što više dece uzmete na hraniteljstvo, to dobijate više novca... Ovaj trend, plan koji se sprovodi poslednjih godina, da se gase ustanove socijalne zaštite a deca šalju u hraniteljske porodice, nije dobro ’pripremljen’. Sve je na papiru zamišljeno, ali u realnosti nema potpore – ističe sagovornica S media portala.
Dečji psiholog: Nedopustivo!
Dečji psiholog Jelena Mitrović kaže za S media portal da je propust Centra za socijalni rad nedopustiv.

-Zaista je mnogo problema, mnogo socijalnih slučajeva – podseća Mitrović. - Ali propusta sa decom ne sme da bude! Svaka osoba, pa čak i ona ’kamenog srca’, kada su deca u pitanju, reaguje sa više empatije. O odgovornosti da ne pričamo! Služba za socijalni rad morala je da zna u kakvu porodicu šalje decu! Morala je, takođe, i redovno da ih obilazi, da bi znala da li su deca u sigurnim rukama, da li su zaštićena, okružena ljubavlju i brigom...

Potrebna promena propisa

Prema pravilima, kada se hranitelj prijavi i prođe „testove“, odlazi na šestonedeljnu obuku. Da li je to dovoljno vremena za pripremu na život sa detetom kojem su uskraćeni roditeljska ljubav i pažnja?! Psiholozi kažu – nije. Autori propisa tvrde suprotno.

S druge strane, kako kaže gospođa Mojić, ekonomska situacija u Srbiji toliko je teška da je lakše u čoveku probuditi „računicu“ nego humanost.

Ipak, kada su deca u pitanju, nema odgovora koji glasi: „nismo znali“, „nismo mogli“, „vezane su nam ruke“, „teška je situacija“… Svi smo podjednako krivi!

Tanja Radunović


http://www.smedia.rs/spress/vest/1930/Silovanje-Silovao-sestogodisnju-devojcicu-u-Adi-Hraniteljske-porodice-Silovanje-maloletnice-Slucaj-Senta

MILICA SPASOJEVIĆ pamaže NAPUŠTENoj DECi
Za pola veka odgajila 53 dece
VLADIMIR NIKTOVIĆ | 30. 12. 2012. - 09:15h | Foto: V. N. | Komentara: 88

Nikada neću zaboraviti kada su došli da odvedu sedmogodišnju Anu, koja je pronađena u kutiji u autobusu i data nam na čuvanje. Kažem joj, zlato, ideš kod tetke, vratićeš se za sedam dana, a vidim da ona sve oseća. Gleda me suznih očiju i kaže: što mi onda, mama, spremaš bundicu kada nije zima. A meni srce hoće da iskoči, sve se oko mene ruši - priča nam Milica Spasojević, hraniteljka.
Fotografije dece najdraže uspomene

Milica (73) iz Brđana, sela na pola puta između Čačka i Gornjeg Milanovca, i danas zaplače dok opisuje ovaj, za nju najteži trenutak kroz koji je prošla u poslednjih 50 godina. Mada, priznaje, svaki ispraćaj nekog od 50 mališana koje je kao hraniteljka odgajila bio je težak. Iz čačaskog i gornjomilanovačkog Centra za socijalni rad preuzela je 35 mališana, 15 je u različitim slučajevima primila “preko reda” i uz to, na svet donela troje dece.


Sve je počelo krajem 1963. godine, kada je Milica bila majka dve male devojčice i tek rođenog dečaka.


- Doneli su mi bebu u pelenama iz Centra za socijalni rad u Milanovcu - Dragan, tepali smo mu veknica. Onda su redom stizali Mirko, Sanja, Miloš... svima mogu da se setim imena. Veliku podršku pružao mi je suprug Filip - priča krepka starica.


U kući Spasojevića ponekad je bilo i po desetoro dece u isto vreme. Po čitavoj kući bile su razbacane igračke, đačke torbe, pelene...


- Nikada decu koja su ostavili biološki roditelji nismo razdvajali od naše. Svima smo pružali istu količinu ljubavi. Svi su jeli ono što je imalo, oblačili odeću koja je bila na raspolaganju. Moglo se samo dogoditi da prema tuđoj deci čak budemo nežniji. Moja deca su ih doživljavala kao braću i sestre - kaže Milica.


U priču se uključuje i Miličin suprug Filip:


- Nikada svoje troje dece nisam previo niti nahranio, a sa onom koja su došla kod nas sve sam to radio.
Hraniteljki Milici velika podrška bio je suprug Filip

Trenutke zajedničke radosti neumitno i dramatično narušavali su rastanci sa decom koja su zauvek odlazila na usvajanje ili kod rođaka.


- Kada se to dogodi, sedam dana niko u kući ništa ne jede i ne progovara. Sve te živo boli, drhtiš, plačeš, ne znaš šta ćeš sa sobom. Srce ti se kida. Nikom ne bismo želeli da preživi takvu vrstu drame. Ali, s druge strane, znaš da će dobiti novu porodicu i da će im možda biti bolje - priča Milica.


Gotovo svi koje su čuvali redovno se javljaju Milici i Filipu. Neki od njih, kada ih put nanese u ovaj kraj, svrate u kuću u kojoj su proveli detinjstvo. Izgrle se sa hraniteljima, isplaču, prisete se trenutaka koje su zajedno proživeli. Većina bivših članova porodice Spasojević danas su ozbiljni porodični ljudi. Rasuti su svuda po Srbiji i Evropi. Mnogi od njih su završili fakultete.


- Pravili smo ispraćaje, išli na zakletve u vojsku, na svadbe, mladence, rođendane njihovih mališana, babine. Znate kako već ide kada imate 53 dece - kroz osmeh kaže Milica i dodaje je potpuno zadovoljna svojim životom.


- Kada bih mogla, ponovo bih sve isto uradila. Ne bi mi bilo teško da sa svima ponovo preživljavam boginje, zauške, prve ljubavi, loše ocene u školi. Moja deca su bila moj život i ja sam srećna žena.



http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/360399/Za-pola-veka-odgajila-53-dece

Stvar koja meni nije najjasnija: hranitelji prolaze slicnu obuku kao i usvojitelji gde ih CZSR pripremi na to da su deca privremeno smestena kod njih dok im ne pronadju odgovarajuce roditelje, zar ne? I zasto onda neki hranitelji nauce decu da ih zovu mama i tata i kasnije iz toga proistekne haoticna situacija, kada na primer usvojitelji obilaze dete u periodu adaptacije. Sta tada oni objasne detetu - ''mi ti vise nismo mama i tata, ovo su ti novi mama i tata''?!? Ne razumem to, zar to ne bi trebalo da bude reseno na neki prihvatljiviji nacin, naravno i najbolji za dete? Ako vec ima puno takvih situacija, zasto CZSR ne poradi i na tome?
A sto je hraniteljstvo postalo biznis to je samo jos jedan pokazatelj stanja u zemlji, naravno svaka cast ljudima koji savesno i sa ljubavlju obavljaju ovaj posao.

Zvezdilice,
to ni meni nikako nije jasno...

Kod nas je hraniteljica bila mama pa je postala baba A detetu je ispričala da tata i mama grade kuću pa su ga zato ostavili kod nje... tj nije razdvojila biološke i usvojene roditelje I dan danas imamo muke zbog cele te priče a naročito prvih puta kad sam ja nekadašnju mamu pa babu pretvorila u tetu a uvela i postojanje žene koja je rodila... Tada nisam ni znala za celu tu tako ispričanu priču i bilo mi je čudno što se dete toliko opire i postupa nerazumno, a nerazumni su ustvari odrasli... Do duše naša hraniteljica kaže da ona ne sluša toliko soc. radnike, ne znaju oni šta je praksa, sve to je teorija kako oni pričaju... Pretpostavljam da i ostale hraniteljice slično ne čuju ili zaborave ono što su učile ali na soc. radnicima je da im ukažu na greške...

http://www.jutarnji.hr/dobili-su-bebu--a-udomljenu-djevojcicu--5--vratili-u-dom-/1089739/

I da ne "ocrnjujem" samo hranitelje (udomitelji su hranitelji) evo i o usvojenim roditeljima... priče za verovali ili ne!!!

http://www.jutarnji.hr/devet-godina-od-posvajanja-vratili-djecaka-natrag-u-dom-/703431/

Kakva potresna priča!
Priča koja pokazuje koliko su ovo ozbiljne teme i odluke...
Još uvek sam pod utiskom da bi bilo šta još komentarisala.

Zato ja mislim da treba ljude još više da naplaše kad dodju u školu roditeljstva...

I mi koji smo usvojili decu dodatno...

Nije svako za usvajanje i bolje da znaju to unapred nego da dodatno upropaste već ranjenu decu.

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:444193-Sarajlija-srecu-nasao-u-hraniteljskoj-porodici-u-Milosevcu#.UeRRuLJTO5A.facebook

Draga Simona, dok sam citala ovu pricu, vratila sam se u detinjstvo kada sam se tokom letnjih raspusta kod moje rodbine -  hranitelja druzila upravo sa tom decom i dozivljavala ih kao svoju bracu i sestre! I ta deca su danas , poput ovog mladog covek,   vredni i posteni ljudi koji imaju svoje porodice i koje je Bog pogledao!!!

Bogu hvala!

Ja sam za usvajanje....svaka cast i hraniteljskim porodicama,ali danas je hraniteljstvo,hteli da priznamo ili ne,postalo unosan biznis....

bebironcic78 ::Ja sam za usvajanje....svaka cast i hraniteljskim porodicama,ali danas je hraniteljstvo,hteli da priznamo ili ne,postalo unosan biznis....

Ja sam mislila da oni dobiju nadomest za izdrzavanje deteta, a kao plata, neki iznos na nivou prosecnog ld. Pogresila sam?

http://www.medias.rs/najnovije-vesti/hraniteljka-kojoj-uzimaju-dete-posle-2-godine-pomozite-mi-da-vratim-jovanu-video/

Ne znam da li se na forumu već komentarisala ova priča. Ako jeste, neka se ovo izbriše ili prebaci. Ja je pratim oko mesec dana, od kada sam prvi put na fb naletela na peticiju za vraćanje ove devojčice hraniteljki. I strašno su mi pomešana osećanja... S jedne strane je način na koji je postupio Centar za soc. rad skandalozan - dete je oduzeto bez pripreme, odvedeno drugoj hraniteljskoj porodici dok je hraniteljka u bila na razgovoru u susednoj sobi Centra, bez oproštaja, bez stvari, bez igračaka... Ne vidim kako je to moglo biti u najboljem interesu deteta. To mi je neprihvatljivo, okrutno prema detetu i prema hraniteljki. S druge strane je hraniteljka očigledno prekoračila svoje obaveze i dužnosti, predstavlja se kao majka deteta, objavljivala je i dalje objavljuje slike deteta na fb i na raznim peticijama (pa gde je tu pravo deteta na zaštitu njegove privatnosti!?). Navodi kako je želela i da je usvoji, ali očigledno nije započela proces usvajanja. Jasno mi je da se vezala za dete, odgajala ga sa puno ljubavi, poželela da ga zadrži. To nije sporno, to je ljudski. I sigurno je jako bolno razdvojiti se od deteta, čak i da se sve odvijalo humanije. Ali ona nije majka. Ona je hraniteljka. A hranitelji moraju da znaju da je njihova uloga privremena i da će kad tad uslediti razdvajanje. I zato je za mene uloga, da ne kažem posao hranitelja užasno težak. Ona ili nije bila obučena kako valja od strane Centra (što se može zaključiti i iz ovog poslednjeg postupka) ili se prosto uzdala u to da će dete ostati njoj i da nikada neće biti ni pokrenut postupak usvajanja. U raznim peticijama hraniteljka ima ogromnu podršku javnosti koja je vidi kao majku kojoj je država bez razloga oduzela dete. I ne čudi me to, imajući u vidu koliko se Centar za soc. rad kompromitovao svojim neljudskim ponašanjem. Zar nisu mogli da reše Jovanine papire za usvajanje i nađu podobnu porodicu? Tada bi sve bilo čisto kao suza i ne bi bilo prostora za ljutnju hraniteljke i pokretanje medijske mašinerije. Ali to bi, pretpostavljam, iziskivalo mnogo više rada i angažmana Centra, pa su je kao paket privremeno premestili kod drugih hranitelja, jer im se ova hraniteljka zamerila.

Mnogo je ovo ružno i mnogo će ovo dete bez razloga propatiti.

Milkyway,
i mi pratimo ovu priču i pisali smo o njoj u zatvorenom delu. Bez obzira, nije loše i ovde da ostane, na pravoj temi, zapravo.
Šta reći....Svi se slažemo sa tobom.
Jadno dete. Zaista.
Ja sam čitajući ovu priču iznova uzbuđena upravo zbog tog deteta. Zamišljam da je jedno od mojih dvoje usvojenih. Strašno.
Slažem se apsolutno sa tobom sa svim napisanim o hraniteljki ali bih opet podvukla da je centar, najpre centar kriv za sve. I što je takva žena dobila licencu upravo od njih, i što za dve godine nisu posetile dete a radi se o jednoj varošici a ne metropolitskom gradu, i što su sigurno za sve to vreme imali informacije šta sve radi (stavlja slike i video, krsti dete, spaja je sa biološkom braćom itd), što je tu uverenost da će dete ostati kod nje najverovatnije stekla upravo zbog takvog ponašanja centra (možda i u dealu sa nekim iz centra), da ne naglašavam kako su joj oduzeli dete i zašto i kako je trebalo organizovati postupak usvojenja.
Neprofesionalni, neodgovorni, neko ko takođe treba da odgovara i da se možda određenim osobama oduzme licenca.
Ja, nažalost, nisam upoznala samo dva centra za socijalni rad i mogu da tvrdim da neki centri. da neki zaposleni u centrima su primeri ljudske mizerije i da kao takvi nikako ne bi trebalo da se bave nečijom sudbinom, pogotovo ne nevine dece.