Usvajanje i otmica dece

Koliko vas uznemiri/iznervira/razočara/uvredi kada usvajanje počnu da povezuju sa otmicom dece (to je mislim ispravniji termin za ono što se popularnije zove kradja beba)? Mene u početku nije uznemiravalo uopšte, mislila sam samo da se radi o neukim osobama koje ne mogu da sagledaju različitost sudbina/termina/ličnosti... Ali kada se desilo peti put, i više od toga već me uznemiri... Uz svo saosećanje prema osobama kojima su deca oteta, jedna jako teška priča, užasna, i nadam se da će pronaći svoju decu za života. I uz svu osudu krivaca, koji ne znam kako žive i sami sa sobom a nadam se da će jednom doći i pred lice zakona. Otmica dece nema veze sa usvajanjem. Ljudi koji to povezuju nama otežavaju živote, naše već teške priče čine još težim, a pravi krivci za to vreme se lepo odmaraju sem ukoliko im savest kako tako nije proradila...

Otmice beba su se pretpostavljam dešavale u porodilištima, deca su proglašavana mrtvima a s druge strane ovamo su čekali neki ljudi koji su spremni na gaženje preko leševa da dodju do dece i deca su proglašena njihovom... Možda su njihova deca umrla pa je to tako izvedeno šta znam... Uglavnom ta nesrećna deca odrastaju sa otmičarima, ili bar sa onima koji znaju da su oteta. Njima niko neće pričati o usvajanju, ona odrastaju kao da su deo bioloških porodica. Tu postoji jedna tajnost kao što se kriminalna dela odvijaju u tajnosti.

Sa druge strane, naša deca su legalno usvojena. Boravila su i u domovima i u hraniteljskim porodicama obično godinama. Postoji hrpa papira koja prati njihov put, masa ljudi koji znaju da su deca usvojena... Biološki roditelji prvo moraju biti mrtvi ili se odreći deteta ili im se deca moraju oduzeti (a to zbog ozbiljnih razloga i pred sudom). Deca moraju dobiti podobnost da bi bila usvojena. Mi moramo dobiti podobnost da bismo mogli da usvojimo decu. U čemu je tajnost i nekorektnost u tom postupku/tim postupcima? Naša deca odrastaju sa saznanjem o svom poreklu, znaju da su usvojena, znaju zbog čega. Moj mališan već u ovom dobu zna imena i prezimena i bioloških roditelja i nekih srodnika. Sve što ja znam zna i on, samo objašnjeno srazmerno dečijem nivou ali suština je tu. Ja podržavam rani reunion (od petnaeste godine) za razliku od njega koji bar u ovom trenutku smatra da ne želi da vidi biološke roditelje ni tada ni uopšte. Ima možda zatvorenijih usvojenih roditelja od mene, no njihova zatvorenost ne dolazi od toga što su išta skrivili zakonski nego što smo različiti, nekom je teško da prihvati specifičnosti usvajanja, ili ih prihvata u odredjenoj meri govoreći detetu da je usvojeno a ne baš da podržava rani reunion i sl...

Nadam se da ova tema može da doprinese razumevanju.

Naravno da otmica dete nema nikakve veze sa usvajanjem. Nikada mi nije palo napamet da neko od usvojene dece može biti oteto, upravo zbog razloga koje si navela. Sa druge strane moguće je da je i došlo do takvog scenarija ali jasno je da bi to bilo u izuzetno malom procentu. Našem narodu treba prosvetljenja po mnogim pitanjima, još uvek dosta ljudi misli da je dete iz VTO neki poseban slučaj, sažaljevaju ih, isto kao i usvojenu decu...Tako da više raditi na edukaciji.

Otmica deteta nikad ne može biti usvajanje. Može biti samo lažno usvajanje. Ne sećam se tačno koliko mora dete imati najmanje kada bude usvojeno ali sigurno nije ispod tri meseca. Mi dobijamo prvo privremeno rešenje o usvajanju a onda i konačno. U ovom drugom lepo pišu imena bioloških roditelja ili samo majke i zašto je dete dato na usvajanje. Na osnovu tog konačnog rešenja i dopisa centra za socijalni rad mi idemo u opštinu i menjaju se podaci kompjuterski i tako u svakoj sledećoj ustanovi. Ono što se može dogoditi je da biološki roditelji nisu zadovoljni što su dali dete na usvajanje, da su pritisnuti ili da smatraju da im je država uzela decu i dala na usvajanje a ne vide dovoljnog razloga. No njihove nesrećne sudbine nisu vezane za usvojene roditelje, mislim nismo mi uzrok njih, niti smo odgovorni za bilo šta što im se desilo. To je izmedju njih i države. Tu se može raspravljati da li bi država mogla da u ime žena koje žele da odgajaju decu tuži biološkog oca i razne druge mere koje bi dovele do toga da dete ostane u biološkoj porodici. Ipak i u ovakvoj situaciji to nije kradja beba/otmica deteta. Roditelji otete dece su obmanuti na najokrutniji način i njihova deca proglašena mrtvom. Biološki roditelji znaju da su imali neke probleme čak i kada se ne slažu sa odlukama države ili recimo biološke majke smatraju da su ih pritisli da stave potpise, da im je trebalo biti dato više vremena. Ako je tako to može biti sporno samo nije otmica.

Za dečicu koja su dobijena putem vantelesne oplodnje si me sada zaprepastila Happy girl. Ja baš ovih dana razmišljam koliko bih radila vezano za udruženje i na koji način. Mislim ja bih se rado angažovala baš baš kao i devojke iz vto. Ali onda pomislim da ja ako se pojavim npr pred kamerama to bi bilo sebično prema Viktoru. Kod nas mnogi ljudi i dalje ne znaju za usvajanje a ja bih tim činom njega onda izložila novim predrasudama, pa vagam koliko na to imam ili nemam pravo. Mislila sam baš da žene iz vto nemaju takvih problema i da predrasude traju samo u postupku vto, ne sećam se da sam čitala negde dosad da i deca mogu imati problema. Ako je tako trebalo bi i o tome da se govori/piše. Ili se možda govori/piše a ja sam možda to propustila.

A da li si iznala da ima ljudi koji za VTO misle da su to u stvari usvojena deca? Kao što rekoh treba narod prosvetliti pa ko misli da može to da radi dobro je ko ne može to da radi javno na TV-u, tribinama, radiju ima foruma, fb grupa, blogova, sajtova...Ali svakako svo možemo nešto da uradimo po tom pitanju.

Happy girl
Nisam to dosad čula zaista... Mislim ja nisam zaista srela ljude koji ne poznaju i ne razlikuju baš i termine... Čak uglavnom svi imaju nekog koga znaju a ko je bio na vto ili ima usvojeno dete. E sad što je znanje ponekad "znanje" to je druga priča ali ovo što ti kažeš je baš neznanje...

Slažem se sa tobom. Evo ja sam primer da pod nickom mnogo pišem i ovde i na blogovima, i išla sam u škole roditeljstva i dosta ljudi iz vto krugova i usvajanja znam pa opet kažem da nam priličan broj ljudi ne zna za usvajanje ni posle skoro četiri ipo godine kako je Viktor sa nama. Tako da mi nikad nije bilo jasno kakav strah ljudi mogu imati da pišu i pod nickom. Nekad imam utisak da su te predrasude i strahovi sabili ljude, pa ako su usvojili decu nisu kriminalci (da se vratim na temu). Opet i sama kažem imam razmišljanja dokle neke moje akcije treba da idu, razgovaram i sa Jovanom. Jedan od razloga je i ova tema. Neko radi nešto iz ideala, radi nekog boljitka za sve ljude a onda se pojave neki ljudi koji će sve povezati sa nečim lošim...

No da ne mračim, što se udruženja tiče vidim tu samo pozitivnu energiju što se vto tiče pa ćemo se valjda i mi usvojeni nekako tu udenuti sa istom energijom