Komplikovana procedura za usvajanje

Komplikovana procedura za usvajanje


07:58 13.10.2009. / Izvor: Danas
U
toku prošle godine u Beogradu je usvojeno 39 mališana, podaci su
Gradskog centra za socijalni rad. Marija Milić iz ove gradske ustanove
kaže da se podaci obrađuju na godišnjem nivou, tako da još nemaju
precizne podatke za 2009. godinu, ali da je prema njenim saznanjima u
proteklih mesec dana usvojeno troje mališana.

Da bi dete bilo usvojeno neophodno je da njegov pravni status bude
precizno određen, što znači da su se biološki roditelji u zakonskom
roku odrekli svih prava u vezi sa njim i dali saglasnost da usvojenje
njihovog deteta bude oblik socijalne zaštite.

Najčešće se dešava, kaže Marija Milić, da majka ne može da se stara o
detetu i traži smeštaj unutar socijalne zaštite. Tačnije, majka daje
saglasnost, a Centar za socijalni rad je taj koji procenjuje šta je to
što je najbolje za dete, bilo da je to smeštanje u instituciju sistema,
hraniteljsku porodicu ili će ono biti dato na usvojenje. Dešava se da
ako roditelji nisu u stanju da brinu o detetu, ono može biti povereno i
nekom bližem ili daljem srodniku, koji će preuzeti dalje staranje o
mališanu.

- Za dete je najvažnije da ima stabilan vid smeštaja i porodičnu
sredinu spremnu da ga prihvati. Naravno da budući usvojitelji imaju
svoja očekivanja u vezi sa detetom koje su spremni da prihvate.
Međutim, kako prolazi proces obuke, njihove predstave o detetu koje
žele da prihvate, menjaju se i postaju realne. Najčešće su spremni da
prihvate zdravo dete, bez posebnih potreba i smetnji u razvoju i to do
dve godine i od tri do pet godina starosti - kaže Milićeva.

Ona dodaje da nešto starija deca, od sedam pa na dalje, imaju manji
broj usvojitelja koji su spremni da ih prihvate. Činjenica je da je
problem pronaći usvojiteljsku porodicu za decu starijeg uzrasta.
Porodičnim zakonom predviđeno je da gornja granica potencijalnih
usvojitelja i razlika među njima, ne sme da pređe 45 godina.

Što se tiče pola, nema bitnih razlika u broju zahteva da usvoje
devojčicu ili dečaka - objašnjava naša sagovornica. Većina usvojitelja
ređe se odlučuje za usvajanje dece romske nacionalnosti ili dece sa
smetnjama u razvoju. Kada je reč o usvajanju dece sa razvojnim
teškoćama, ona objašnjava da je procedura identična.

Pored bračnih parova, potencijalni usvojitelj može da bude i pojedinac,
međutim, za to je potrebna posebna dozvola Ministarstva rada i
socijalne politike, kaže Milićeva. Ona ističe da motiv za usvojenje
uglavnom imaju parovi koji iz bilo kog razloga nisu u mogućnosti da
biološkim putem dobiju dete, ali bilo je i slučajeva, doduše retko, gde
su usvojitelji bili i oni koji već imaju decu, ali su želeli i da nekom
mališanu pruže bolje uslove života.

Neophodan period prilagođavanja

Proces usvajanja može da potraje jer je neophodno da se pribavi
određena dokumentacija. Nakon toga potencijalni usvojitelji prolaze
kroz procenu stručnog tima Centra, i prolaze obuku. Ako zadovolje sve
kriterijume, dobijaju ocenu opšte podobnosti za roditelje i tada se tek
prijavljuju u jedinstven registar usvojitelja.

Od tog trenutka, na listi su čekanja za dete kome Centar za socijalni
rad traži porodicu. Kada dete stigne u porodicu, sledi period
prilagođavanja od šest meseci, i ako on bude uspešan, dolazi do
usvojenja, odnosno usvojitelji postaju roditelji pred zakonom.