Usvajanje vs hraniteljstvo

Da li razmisljate o usvajanju ili hraniteljstvu ili ste se vec opredelili za jedno ili za drugo? Zasto ste odabrali bas to? Sta mislite o usvajanju a sta o hraniteljstvu, sta su mane a sta prednosti? I kada i jedno i drugo uporedite sa bioloskim roditeljstvom kako izgleda ta slika, opet sta su mane a sta prednosti jednog, drugog, treceg? Da li postoje neke situacije za koje mislite da je bolje hraniteljstvo od usvajanja?

Ja cu da odgovorim u sledecem postu, da ne mesam pitanja sa mojim razmisljanjima...

Opredelila sam se vec i krecem u proces usvajanja.

Hraniteljstvo jako podrzavam, mislim da je mnogo bolji oblik nego boravak dece u domu, ali mislim da ja ne bih bila spremna za to. Usvajanje je nacin ostvarenja roditeljstva kako ja vidim, a hraniteljstvo mi je neki odnos koji moze prerasti u to ali ne mora. Deca mogu otici iz hraniteljske porodice na usvajanje, drugo sto je mozda dobro ali ja ne bih mogla da izadjem na kraj sa tim je sto deca mogu da vidjaju roditelje, rodjake. Nisam sigurna da bih ja sad mogla da se snadjem u tim ulogama kad se dete seta i sad ja ga naucim jedno a tamo vidi drugo. Cini mi se da je to onda mnogo zahtevno i teze.

Prednosti bioloskog roditeljstva necu da pisem posto se uobicajeno podrazumeva da je ono u prednosti, pa mi je samo zanimljivo da vidim da li ovo drugo dvoje imaju neke prednosti. Prednost hraniteljstva u odnosu na usvajanje/ biolosko roditeljstvo je novcana naknada sto je neka sigurnost da ce dete uvek imati za svoje potrebe. Takodje bez obzira sto ja ne bih volela setanje deteta mozda to moze da se shvati i njegovo bogatstvo u smislu da moze da vidi i hranitelje kao primer a i svoje roditelje, rodjake, razne ljude i modele zivljenja. Prednost usvajanja je sto bi bar po meni usvojitelji cesce mogli da decu gledaju kao nezavisne i jedinstvene licnosti i otmu se zamkama toga na koga lici, sto se u bioloskom roditeljstvu cesto desava. Tako bi trebalo da pre uoce istinske potencijale deteta i ne prenose svoje neostvarene ambicije.

Skoro je bio jedan primer koji je navela Parizanka da su dva decka data na usvajanje a dve starije sestrice su se tome protivile. To je po meni greska, tamo gde je vise dece a nema usvojitelja za sve ja bih njih ostavila u hraniteljskim porodicama. Oni su jako vezani i starija deca na neki nacin preuzimaju ulogu roditelja ili zastitnika i ne treba im i to oduzimati. U svim ostalim slucajevima mislim da je usvajanje bolje.

Ne mogu da komenterisem jer jos uvek nisam sigurna u kom pravcu idem dalje pa nemam ni jasno izdefinisan stav ali me sve ovo jako interesuje pa sam tu

kao sto znate da sam ja usvojila devojcicu .za koji dan ce godina dana da je kod mene.da neznam kako bi podnela a i ostali ukucani da je neko sad uzme i odvede mislim da bi tu bilo svasta da bi sv poludeli od tuge.zato smo mm i ja od prvog momenta bili samo za usvajanje jer je ona celog zivota nasa a hraniteljsko dete zna da ode iz kuce i posle 5-6g a nekad i vise a pretezno se zadrzi dok nenadju potencionalnog usvojitelja.
ja mislim da se usvojeno dete ne razlikuje od bioloskog i da je tacna nasa izreka da nije majka koja je rodila nego koja je odhranila dete.koliko puta se mm i ja zapitamo dali bi nase biolosko dete bilo ko moja marija cisto sumnjamo da smo takvu teli nebi je nikad dobili

I ja prikupljam papire za usvajanje,jer želim svoje dete.Zauvek.Mislim da razlike između biološkog i usvojenog deteta skoro da i nema.Dete koje je u hraniteljskoj porodici je tamo samo privremeno,najduže do svoje 18.god.Potom napušta hraniteljsku porodicu i osamostaljuje se.Tako je definisano zakonom.Uvek sam se divila ljudima,koji su hranioci i mislim da su veoma humani.Ali,to nije moj izbor.Razmišljala sam,da možda ako usvojimo dete,jednog dana uzmemo još jedno(kao hranioci).Detetu koje nije u svojoj biološkoj porodici je svaki porodični smeštaj bolji nego dom.Zato,drage moje,ne oklevajte-pomozimo tim mališanima i darujmo im srećno i bezbrižno detinjstvo.

NINA1 ::...koliko puta se mm i ja zapitamo dali bi nase biolosko dete bilo ko moja marija cisto sumnjamo da smo takvu teli nebi je nikad dobili

Divno si ovo rekla

jamajka ::...Razmišljala sam,da možda ako usvojimo dete,jednog dana uzmemo još jedno(kao hranioci).Detetu koje nije u svojoj biološkoj porodici je svaki porodični smeštaj bolji nego dom.Zato,drage moje,ne oklevajte-pomozimo tim mališanima i darujmo im srećno i bezbrižno detinjstvo.

Nisam sigurna da bih ja i na to bila spremna, iz istog razloga zato sto ne bih ni sad. A onda bih se plasila da cu se upetljati u jos vece emocionalne stresove sa samom sobom, muzem i decom a tek okolinom... To mislim u smislu da bi deca i mi sad morali da obradimo u glavama i srcima da je tu sad jedno nase dete a i ono nije doslo na klasican nacin nego usvajanjem, a ovo drugo je opet nase a i nije nase, ima nas a ima i nekog tamo, moze da ostane i da ode... Mozda jedino kada bi dete koje usvojimo bilo vece i pozelelo da ima brata ili sestru a vec bi imalo u glavi razjasnjene pojmove usvajanja, hraniteljstva i sl. Sem toga deca bi tada bila razlicitog uzrasta i ne bi moglo da dodje do nekog rivaliteta medju decom ili poredjenja koja bi mogla biti da su pribliznog uzrasta a u razlicitim situacijama. U tom slucaju to mogu da zamislim i stvarno bi bilo lepo :) Ali naravno, to je sve daleko, korak po korak, prvo da dodje prvo dete

Muž i ja smo dugo razmišljali na ovu temu: ja sam bila više za hraniteljstvo, a on za usvojenje. Kod hraniteljstva mi je bilo veoma primamljivo što je pokrivena ta materijlna strana, što mogu sedeti kući i posvetiti se tom detetu u potpunosti. Međutim, stalno bi visila u vazduhu mogućnost da to dete ipak ode iz kuće i mislim da se ne bih mogla na to navići, i verovatno bih doživela nervni slom kada bi se to i desilo. Dete na hraniteljstvu je, što moj muž lepo reče, državno dete, i to je ipak, na neki način, hendikepiran odnos. Tako da, nakon mnogo vaganja, shvatila sam da hoću da budem roditelj nekome 100%, a ne polovično, pa zato ipak glasam za usvojenje!

Slonče dobrodošla i što pre vam želim da ispunite svoje snove!

Ja sam sad na nekom drugom forumu procitala pricu koja se uklapa bas u ovu situaciju za koju sam ja rekla da je bolje hraniteljstvo. Bilo je cetvoro dece i dvoje malih usvojeno i sad jedna od sestara se javlja na taj forum, volela bi videti malu bracu a tamo joj savetuju da pita csr da pita roditelje tj usvojitelje. Sta biste vi radili u takvoj situaciji? Mene je to prilicno uverilo da ako dece ima vise odbijem da usvojim mladju decu a da starija ostanu u domu ili hraniteljskoj porodici. Upravo sto u takvu situaciju ne zelim ni da dodjem... Niti je fer odbiti sestri da vidi bracu a nije ni fer prema meni koja sam se opredelila da budem roditelj deteta. Naravno da bih mu dopustila da potrazi bioloske roditelje sa 16 god ali ne da neko dolazi kad ima pet, sest godina... Tako da mislim da je takvu situaciju bolje izbeci odmah...

Drage moje citam i evo da vam malo priskocim u pomoc.
Nema garancije da ni tvoje rodjeno dete nece otici od kuce sa 18 godina ili 16 kao shto sam ja.Kao shto se ja spremam svakog casa da ce moj sin uskoro otici iz nashe kuce.Normalan tok odrastanja.Moja majka je nakon dvoje dece ostala da zhivi sama jako rano jer i brat i ja smo otishli iz kuce ranije.Zbog toga shto sam ja zhelela da zhivim vec sa 16-17 sa prijateljima a moj brat je izbegao vojsku '91 i otishao u svet.I ja ubrzo.Naravno da imamo kontak s majkom vidjamo se cesto za prilike u kojima zhivimo 2000km jedni od drugih.
Garancije nema i decu ne radjamo ili usvajamo za sebe.Vec za njih i da smo oslonac ,nega,usmerenje,pomoc,obrazovanje dok odrastaju.Da li je u pitanju znaci rodjeno dete,usvojeno ili hraniteljstvo nije bitno.
Vasha relacija i odnos sa tim detetom je ono shto ce biti trajna veza medj'vama.Ljubav , toplina je ono shto niko ne bezhi od toga bio 16,18 26,32,45,57,62....godina starosti.Eto toliko od mene ovog puta.

I posto izgubih poslednju sansu da imamo nase dete, vracam se hraniteljstvu kao temi koja mi stoji kao zakletva i zelja jos iz doba kada je moja cerka bila mala.Ovom svojom pricom m zelim vam malo pojasniti da je i hraniteljstvo gest pun ljubavi i topline iako nosi rizik rastanka, sve cemu se tezi je u interesu deteta.
Moja cerka je isla u specijalnu skolu, a tamo je 85% dece iz domova.njena najbolja drugarica zvala se Jasmina, dete ostavljeno od roditelja od 2 god zivi u domu. prvu porodicnu atmosferu osetila je sa 15 god kada su vaspitaci dozvolili da izlazi sama i tada su pocele posete nasoj kuci. njene price su jako tuzne , ne zelim o njima pisati samo se secam da je rekla mojoj cerci, eh mene nikad niko nije pokrio kad spavam, a kamoli sta drugo....sa nama je ucila kuvanje, ponasanje za stolom, pravili smo zurke prihvatili smo je kao clana nase porodice...i onda kao sto se desava sa decom koja su zeljna ljubavi , ostala je trudna i rodila preslatku devojcicu.jedne veceri kad je neko pozvonio u na vrata ugledala sam jasminu sa bebom od malo vise od mesec dana u narucju.bila sam prestravljena, jesen, kisa vece oko 19,30 a one u setnji i svratile. jasmina nije znala da dete ima svoj ritam.dosla je da me pita, (kao osobu koja je za nju bila olicenje majke, jer drugu osobu nije imala priliku da upozna) dosla je da me pita KADA CU JA POCETI DA VOLIM SVOJU BEBU...bila sam ukocena, nisam je bas dobro razumela a ona mi je rekla: pa ja nisam sigurna da li je volim i kad i kako treba da je zavolim....boze pa ona nije znala sta znaci voleti svoje dete.ne ona nije znala sta znaci rec emocija i kako se oseca ljubav.prvo sto sam se setila rekla sam joj.OK JASMINA TI SAD IDI U SVOJ STAN , A MENI OSTAVI BEBU JA CU JE GAJITI.dvoumeci se pogledala me je i i rekla ..PAAA NEEE MOOGUUU. ....ZASTO pitala sam je, PA BICU OPET SAMA.....pokusala sam da joj objasnim da je to ljubav i kad ona malo poraste i kad se dobro upoznaju nikome na svetu nece dati svoje dete , ne zato sto ce ona biti sama vec da njeno dete ne bi bilo samo...tada sam se zarekla cim se stvore uslovi ucicu u hraniteljstvo jer dece kao sto je bila jasmina ima puno...kada su se moja cerka udala i sin ozenio otisla sam u czsr, ali nisam imala stambene uslove da mogu dobiti dete, tj zivela sam sa mojom mamom u stanu a zakon trazi da dete ima zasebnu sobu. Onda sam srela mm udala se i prvo sto smo se dogovorili je da zavrsimo skolicu za hranitelje.imamo sve uslove, oboje smo materijalno stabilni,imamo volju, snagu i veliku zelju da uzmemo decu(u slucaju da su srodnici koloiko god ih ima ne bi ih razdvajali)
Kad smo krenuli u skolicu prvo sto sam rekla bio je ogroman strah od vezivanja za dete i sta ako nekada dodje vreme da se rastanemo, ja bi umrla...a onda kako su casovi obuke ,,PRIDE,, prolazili shvatila sam da od boljeg ima bolje, detetu treba sigurnost u vidu nasledstva, u vidu rodbinskog odnosa.... a mi to jos nismo spremni prihvatiti, mozda kasnije kad dete bude kod nas i kada se stvore uslovi za usvajanje...
Isla sam na VTO, da dok cekam dete u hraniteljstvo da dam nama sansu da pokusamo da imamo biolosko nase dete.nismo uspeli, a u centru na nasoj opstini nema dece za hraniteljstvo.A TOLIKO DECE PO DOMOVIMA I I NA PRINUDNOM SMESTAJU....gledala sam na tv u bgd ih ima registrovano 600. a gde su neregistrovani i po provinciji....
PONOVO POCINJEM DA KORACAM .KRECEM U POTRAGU ZA DETEOM KOME MOGU PRUZITI MNOGO VISE OD DOMA, ako imate neku ideju mi smo tu.

Uh Marija...kakva prica. Pozdav za tvoje korake, cini mi se da su pravi.

Marija...ženo, baš si me rasplakala!
Mm iz nekog samo njemu poznatog razloga ne želi ni da priča o ovoj temi. Probala sam još kad sam počela da živim sa njim, ali sam odustala. Ja sam oduvek želela ili da usvojim dete ili da budem hranitelj, bez obzira na to imam li biološki svoju decu. Ipak, mislim da bih pravila razliku između njih. Ne razliku koju deca mogu da osete. Jednostavno, kad sam čitala poruku koju je pisala Repi uvidela sam da ja oduvek to gledam ovako. Usvojeno dete će otići, kao i moje biološko, ali od prvog ne znam mogu li očekivati ljubav i doživotni kontakt, a od drugog to očekujem. Ipak, život zna da nas iznenadi, je l da?

marija rekla sam i ranije svaka cast ko moze da bude hranilac jer za to treba imati veliko srce jer ja nebi to mogla podneti,meni su savetovali da marijinog brata uzmem da budem hraniteljica dok ga neko ne usvoji ali ja to nemogu i nebi tela da ih opet razdvoje ako uspemo da ih konacno spoljimo

Marija,
dirljiva prica... drago mi je da pises i ovde :)

Vazno je da svako od nas zna za sta je sposoban a za sta ne... Ja isto i dalje mislim da ne bih mogla da budem hraniteljka... Na susretu u Novom Sadu sam upoznala vise hranitelja i hraniteljki. Delovali su mi sasvim ok i bilo mi je zanimljivo da cujem i njihove price te mi se cini da od tada bolje razumem i hraniteljstvo.

Mama moje drugarice je uzela troje dece koja su rodjena braca i sestre, ona je zena jako rano rodila moju drugaricu i bila je relativno mlada i usamljena. Klinci su je obozavali, zvali su je mama, ona se popne na drvo da bere voce oni placu vriste da ona sidje da ih ne ostavlja. Dolazila je neka socijalna sluzba, bas su bili odusevljeni kako deca napreduju, naucili su da pricaju, bas su se jako vezali za nju.
Ja sam bila odusevljena koliko je malo potrebno toj decici da budu srecna.
Nazalost, sve se lose zavrsilo.
Muz je jako bio naopak i ljubomoran, napravio joj je puno problema, decu su odveli zbog njega.

Ja znam jednu pricu sa srecnim krajem, radi se o hraniteljstvu ali ja te ljude ne mogu da dozivim nikako drugacije nego kao roditelje jednog mog poznanika. On je imao prvo groznu pricu sa bioloskim roditeljima a onda u pocetku i sa hraniteljima nije imao srece, menjao ih je dok nije nasao na sadasnje roditelje... On je odrasla osoba sada, i retko koga cujem da tako toplo prica o svojim roditeljima a mislim da su i oni njemu pruzili puno razumevanja i podrske.

Triput više dece za hraniteljskim stolom
B. STJELJA | 27. mart 2012. 20:55 | Komentara: 9

U Srbiji je poslednjih godina dramatično povećan broj hraniteljskih porodica. Hranitelji na obuci, jer je gotovo polovina mališana trpela zlostavljanja u svojoj biološkoj porodici


BROJ porodica koje žele da podižu tuđu decu u poslednjih osam godina se utrostručio! U ovom trenutku, o 5.542 dečaka i devojčica brine čak 4.016 hraniteljskih porodica.

- Samo za poslednjih pola godine spisak hranitelja duži je za 89 adresa u kojima se naselilo 163 dece - priča Suzana Paunović, pomoćnik ministra u Sektoru za socijalnu zaštitu Ministarstva rada i socijalne politike. - A pošto je tim porodicama neophodna i podrška države, mi ćemo im je pružati kroz Centre za porodični smeštaj. Prvi je sa radom počeo beogradski, a prošle godine otvorili smo iste takve centre i u Ćupriji, Nišu i Kragujevcu.

Prema njenim rečima, u tim će se centrima budući hranitelji obučavati, dok će stručni radnici izveštavati lokalne centre za socijalni rad koliko su parovi u tome uspešni.

- Rad sa ovom decom je veoma težak i zahteva apsolutnu posvećenost jer je najmanje 50 odsto mališana pretrpelo teška fizička i psihička zlostavljanja u svojoj biološkoj porodici - objašnjava Dobrila Grujić, direktor Centra za porodični smeštaj u Beogradu.

Grujićeva dodaje i da među decom koja su našla svoje nove "privremene" porodice čak 15 odsto ima smetnje u razvoju.

Hranitelji za svoj "posao" svakoga meseca dobijaju "platu" od 11.000 dinara za prvo dete, a za svako sledeće po još 6.500. I deci u tim porodicama je zagarantovan džeparac, po 21.000 dinara mesečno, s tim da onima sa smetnjama u razvoju pripada i određeni dodatak od 3.500 do 10.000 dinara.

KONTROLA NA DVE GODINE

MoguĆnosti da hranitelji iskorišćavaju svoje nove stanare za rad i pomoć kod kuće svedene su na minimum jer se ove porodice redovno kontrolišu, a uvedene su i detaljne revizije koje će se sprovoditi na svake dve godine.

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.290.html:372763-Triput-vise-dece-za-hraniteljskim-stolom

Ne znam gde bih na drugo mesto napisala ovo..treba mi vas savet!
moja tetka je otisla da je vidi i prenosim vam njihov razgovor u originalu.
Ujak kaze" ostajace nama dosta para od nje" a tetka ce na to " kako ce vam ostajati,dok kupite pelene pa hranu ode to" a on ce njoj "ne pada mi na pamet da kupujem pelene ima platnene pa cemo joj stavljati,a ni hranu necemo kupovati,bas trazim kozu da kupim i to ce dobiti da pije"
jaoziljno razmisljam da nazovem socijalno i da prijavim

vidim da mi je progutan deo teksa...napisala sam na pocetku da su moji rodjaci dobili devojcicu u hraniteljstvo od 20 dana

Marija,
strasno

Prijavi ih, kazi samo to sto si cula, pa neka czsr istrazi.

Jadna devojcica

celo pre podne razmisljam o ovome i pitam se ko je budalama dao bebu od 20 dana i kako je to uopste moguce i koliko oni nisu normalni da daju detetu kozije mleko

Ja bi ih na tvom mestu prijavila.
Za bebe je bolje i sigurnije mesto Zvecanska.

ja nisam iz BG a nisu ni oni..ne znam gde idu bebe ako nisu na teritoriji BG??