USVAJANjE od prikupljanja dokumenata do dobijanja podobnosti

Nella,
ima li nekih novosti kod tebe?

Bobo, divna odluka za proces usvajanja, nek vam je srecno i da uskoro tapkaju neke male nožice kod vas!

ne pisem jer nemam sta......cekam ishod intervjua... a dan kao godina......
javicu se...kako god...

hvala svima na interesovanju i podrsci!
Boboue, srecno! da sto pre postanes mama!

Šaljem pozitivnu energiju za ishod Nella

trebace nam... hvalaaaa

Srecno Nella! Navijamo!

Nela srecno:D . Bice sve ok samo nemoj se razocarati ako ne bude nista na tom razgovoru. Savaki sledeci je bolji i imate vise iskustva. Ja sam posle treceg razgovora odmah znala da je to onaj pravi.
Petog marta smo proslavili 5 rodjendan nasem sinu. Bili smo umorni i muz i ja jer je trebalo sve organizovati ali divno smo se proveli. Igraonica torta sa vatrometom, drugari, rodbina i kao slag na tortu hranitelji mu dosli. Nismo mu govorili da se ne bi uzbudio previse. Obradovao se jako i svi su bili odusevljeni sa kakvim ljudima je ziveo 4 g. posle smo sa njima otisli do naseg stana da vide gde zivimo. Raspakivali su poklone i bili sami a muz i ja smo se sklonili sa strane. Plasila sam se kako ce reagovati kad budu odlazili ali sve je proslo super. Zna on da ima roditelje i ciku i tetu kod kojih moze da ode kad hoce. Hranitelji ce po drugi put dobiti unuce pa su nas pozvali da dodjemo u goste kad se unuk rodi.... I tako prijateljstvo ce mo nastaviti mada su nas u skolici ucili da ne treba odrzavati bas prisne kontakte sa hraniteljima. Nas sin je starije dete i treba da odrzava kontakte sa njima jer su divni ljudi i ne zelimo da ih zaboravi.

Trcosoca,

srećan 5. rodjendan vašem sinu, nek je živ, zdrav i napredan!    Lepo ste vi to sve organizovali, a uzbuđenje je neminovno, svi smo kroz to prošli.

I mi smo ostali u kontaktu sa hraniteljima, veoma su brižno negovali Lepotana, a moj suprug i ja smo prevazišli to što ga nisu adekvatno pripremali za naš dolazak i nesaradnju u početku.

Lepotan je skoro izjavio da su nam oni "rodbina po detetu".

Trkosoca,
srećan rodjendan i sve najbolje i na dalje

Drago mi je što vam sve to tako lepo i skladno ide. Mi smo takodje ostali u kontaktu sa hraniteljima ali je on bio sve redji. U početku smo se vidjali na tri pa na šest meseci i na kraju jednom godišnje. To je bilo za Viktorov rodjendan isto kao kod vas. Iako su mi i Kutanjke i drugi zamerali zašto baš taj dan meni je odgovaralo da se zna jedan dan u godini kad ih vidjamo a sem toga rodjendan nije samo naš dan nikako, prvo je vezan za biološku majku koja je i donela dete na svet a onda i ceo put pa su tu i hranitelji. Prošle godine nisu došli, mada sam ih zvala, no ne mogu baš da kazem da patim što je tako i da prizeljkujem susret

Sve zavisi kakvi su sami hranitelji, kakvi ste vi, kakvo je dete... Ako ti susreti vas ne uznemiravaju, ako su neko obogaćenje, što da ne... Ja sam imala mnogo kolebanja oko tog odnosa sa hraniteljima. Nama su samo savetovali da ostanemo u kontaktu, naglašavajući ipak da je odluka na nama. Ali ja sam isto razmišljala, ako ostajemo u kontaktu samo da taj kontakt ne bude preblizak. Meni je bilo zao da detetu uskratim vidjanja dok ih je pominjao, a moj muz je patio od pravednosti, da ljudima koji su gajili dete moramo dozvoliti da ga vide itd. Ipak videćete kako vreme odmiče, dete zaboravlja, to više ne spominje uopšte. Naš mališan se ne seća ni prvih godinu do dve sa nama pa i tu mu mi pričamo šta se dešavalo i gde smo sve išli a kamoli šta je radio kod hranitelja. Da ih nismo vidjali kasnije ne bi ih se sećao uopšte. E sad kod nas je situacija da smo mi i oni dva sasvim različita sveta, ljudi koji se nikad ne bi povezali da nije bilo ovakve situacije. Naše vaspitanje je inače teško, često roditeljstvo plus.

Evo Snedri sam opisivala jednu situaciju od pre neki dan a evo i za ostale da ilustrujem kako izgleda roditeljstvo plus. Viktor je imao pismeni. Ide pre podne, mozda je pismeni prvi čas a vreme petnaest minuta do početka časa. Ode u sobu, ja za njim i vidim da je u krevetu, vratio se obučen. Naravno prvi impuls je da počnem da vičem jer zakasniće... No naravno suzdrzim se... Kaze da mu je u krevetu toplo, da je nesiguran. Ja uzmem neki čaroban štapić i kazem mu da čemo sad da izvedemo čaroliju sa kojom će on da ponese toplinu iz svog kreveta a takodje će mu dati i inspiraciju za pismeni. Za dva minuta sam ga ohrabrila, podigla iz kreveta i poslala u školu... Ali to nije lako kad je svaki dan pun iskušenja a škola nabija stravičan pritisak kome nisu često dorasla ni deca koja su imala zivot kod roditelja od početka puta a kamoli naša deca koja su išla od nemila do nedraga dok nisu došli kod nas.

E sad kakve to veze ima sa hraniteljima... pa meni ima... Jedno je vaspitavati dete sa saznanjem i otvorenošću da je usvojen to svakako činimo. Ali ne mogu pored svih naših muka još da mi kaze e pa kod njih nije tako, rekla hraniteljica ovo ili ono (kako je činio u početku). Deca koriste svaku mogućnost da se izvuku od obaveza. Iako mi i naši roditelji imamo slične postavke zivota čak i kod njih kad ode a ide svake nedelje zna da bude, baka rekla ovo ili druga baka rekla ono... Neću da mi bude teze nego što već jeste. Ima saznanje ko su hranitelji, ima sve informacije i o biološkoj porodici pa kada odraste moze i jedne i druge da vidja koliko god zeli.

Trcosoca,
srecan rodjendan vasem sinu! neka vam je ziv i zdrav i vi zajedno sa njim! zelim vam samo da uzivate!
da vas malo nasmejem, dok sam pratila vase price, a radim to odavno kada se Trcosoca ukljucila na forum ja sam je dozivela kao neku ljutu osicu, koja se brzo naljuti pa se polako smirivala i dosla do svoje srece i sada uziva u njoj. i ona je svakako primer kako to sve dodje na svoje u zivotu, samo treba biti strpljiv. jos jednom te pozdravljam Trcosoka
a sto se nas tice...sta da kazem..ja sam Toza-nervoza, muz je strpljiviji i smireniji ili dobro glumi

Nisam jedinica, imam mladju sestru 2 g, ali sam razmazena koa niko. Imam krivu kicmu 40stepeni i od malena sam se lecila po bolnicama , banjici i nosila pojas za kicmu pa su mi roditelji ispunjavali sve zelje. I dok sam studirala a i kad sam se udala opet su mi ispunjavali svaku ali svaku zelju. Mojoj sestri ne ona se od malena borila sama kroz zivot, a voleli su nas podjednako. Tek sa 36 kad smo usli u proces usvajanja roditelji su odlucili da je vreme da odrastem i sama to resim kako znam. I muz je isto razmazen a morali smo sve sami da radimo , skupljamo dokumenta, idemo na razgovore... Kada smo isli na prvi razgovor bilo je jesenje tmurno vreme, kisa lila ko iz kabla. Ocekivala sam da ce moji da nas voze kolima u 300 km udaljen grad al mosa. Morali smo busem ici u 5 ujutru da bi stigli i vracati se isti dan. Tada sam shvatila da moram sam da se borim i izborim za nesto u zivotu, da mama i tata nece vecno biti tu za mene. Kad smo na prva dva razgovora odbijena bila sam ljuta ne samo na osobe koje su izabrane nego na ceo svet. Kako to da ja ne uspem iz prve pitala sam se. Kako je vreme odmicalo uvidela sam gde gresim i da za neke stvari treba vreme i strpljenje. Neki parovi godinama cekaju da usvoje dete a mi za 6 messeci uspeli, ali meni je i to bilo previse.... A sad se zahvaljujem Bogu sto nismo na ta dva razgovora izabrani.Proslo je 11 meseci od kad je nas sin kod nas i tek sam pocinjem da se navikavam na neke stvari. Ucim ga da bude strpljiv da mora da se potrudi da bi nesto dobio.Covek se uci i menja dok je ziv a ja sam najbolji primer za to.
Hvala svima na lepim zeljama. Pozzzzz

I meni je Trkosoca primer promene pre i posle majčinstva... I dopada mi se kako neke teže stvari rešava sa lakoćom.

Ja sam više puta pisala da je ulazak u proces usvajanja za mene bio kao da sam ušla u neku knjigu ili film. Iako sam se dotle susretala sa različitim sudbinama i ljudima tek tada sam postala svesna koliko je krug u kome se krećem ograničen. U nekom trenutku sam želela da zgrabim naše dete i pobegnem a sve te ostale likove smestim u knjige i filmove iz kojih su iskočili. Negde opet znam da se neće više nikad vratiti tamo. S jedne strane život je tako proširen i obogaćen. Sa druge i to je bitan razlog što nisam mogla često da se vidjam sa hraniteljima. Sasvim je drugačije kada u nekoj retkoj prilici sav taj svet uskoči u našu kuću a sasvim drugačije da svaki dan ili često moram tako da živim. Ne kažem da je naš svet bolji ili gori od tih drugih svetova, samo je onaj na koji sam navikla i ne mogu da živim u nekom drugom.

Vala Trkosoco koliko si siktala ovuda, bas lepo sto te usvajanje promenilo.
Sad te prosto milina citati.

Simona, ne mogu da se setim gde si ti pisala o genetskom ispitivanju (i da li si to uopste bila ti ili sam ja utripovala) i testovima koji se rade na genetsko nasledje. Aj me preusmeri na tu temu ili ponovi gde se to radi u BG. Treba mi ta informacija (doduse ne zbog Ane nego iz drugih razloga). Mozda i neko drugi zna. :)

Ambra,
jeste, ja sam pisala... to je bilo na ovoj temi i strani...

https://kutak.forumotion.com/t2595p150-genetika

a ako te mrzi da sve iščitavaš, analize se rade na biološkom fakultetu, moguće još negde ali ja sam stavljala link za to

http://dnkanaliza.bio.bg.ac.rs/geneticki-testovi-za-nasledne-bolesti.php

To Simona!
Hvala ti

Trkosoca, sa srecom da vam je peti rodjendan. Ja imam teoriju da su prva deca obicno razmazenija, i nekako hladnija od svakog sledeceg deteta. Malo su i sebicniji od druge dece. Mozda gresim, al kad pogledam oko sebe, uklapa se u veliku vecinu to moje vidjenje stvari. Ja sam imala isti problem kao ti i jos malo gori, jer sam na kraju operisala skoliozu, ali nikad nisam dala roditeljima da me zbog toga razmaze. Postedjivali su me od poslova tek posto sam kicmu operisala. Brat je izjavio da me zbog toga nije tukao, kad smo bili klinci, pa se ono sporeckamo i posvadjamo. Zavisi puno i od deteta i od roditelja.

Nella, da uskoro bude onaj dobitni razgovor!

Bobo, kako kod vas ide, ima li sta novo?

Ćao svima,
Danas sam se pridružila forumu i potrebne su mi informacije..a mislim da ću ih ovde dobiti...nova sam u ovome suprug i ja smo 18 godina u braku i posle dugog lečenja i 8 VTO podneli zahtev za usvajanje i dobili podobnost 8 marta 2018 godine..
Interesuje me da li sad samo čekamo poziv ili moramo da zovemo i interesujemo se u Ministarstvu...jer i za podobnost su nam javili iz naseg centra za socijalni rad...
i da koliko okvirno se čeka na usvajanje...svesna sam da treba strpljenja i da j sve to individualno ....ali ja ne znam koliko imam strpljenja s obzirom da smo mnogo prosli za svo ovo vreme
hvala vam svima unapred

Ixxa dobrodosla. Mi smo cekali manje od godinu dana od dobijanja podobnosti do dobijanja jedne divne devojcice. Ja licno Ministarstvo nisam zvala (smatram da od njih nema koristi) ali jesam dosadjivala mom Centru povremeno. Na kraju dzaba mi i to, poziv je dosao sa juga Srbije
Ono sto mozes da uradis i sto ti je zakonom dozvoljeno je da zoves sve Centre po Srbiji i da pitas da li bi mogli da vas uzmu u obzir ako imaju neko dete spremno za usvajanje. To bi meni bio sledeci korak da nije stigao fatalni poziv.... da napisem jedno lepo pismo (u vise kopija) , da nas predstavim, dam informacije kakvo dete zelimo da usvojimo (ono sto ste izjavili vasem Centru), i to posaljem na adresu 130 Centara sirom Srbije. Pa negde mora da upali makar i sam taj cin da im je neko poslao pismo ili mail.

http://www.lls.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=58&Itemid=49

Ixxa,
dobro došla :) I da brzo postaneš majka.

Postoji jedna tema ovde "koliko ste čekali na vaše dete" pa pogledaj odgovore Kutanjki. To nije naravno neki relevantan podatak ali jeste neka slika više ljudi. Mi smo čekali pet ipo meseci od dobijanja podobnosti i prvi poziv je bio naš. To je do duše bilo pre šest godina pa nema veze sa današnjim vremenom. Ipak čini mi se da je danas procedura ubrzana i da ljudi brže dobijaju decu nego ranije. Zavisi naravno i od vas, koliko ste otvoreni za razne priče, kolika vam je granica godina i tako... Najbrži slučaj da ja znam ovde sa Kutka je poziv nekoliko dana nakon dobijanja podobnosti a najduže je da ljudi čekaju po više godina a ima ljudi koji još čekaju.

Ovo što Ambra kaže je sistem u Hrvatskoj, bar do skora je bio. Kod nas postoji jedinstven centralni sistem i ne bi trebalo da ih zovemo, samo da čekamo. E sad to što ne bi trebalo je jedno a možda bih i ja pisala da je bilo jako dugo čekanje, poput ovih ljudi koji čekaju godinama.

Kako sam ja shvatila vi imate samo dugo bračnog staža i prethodne borbe pa je tebi s te strane dosta ali nije proteklo dugo vremena otkako ste u usvajanju. Možda da nekako razdvojiš te dve stvari i iz toga nađeš strpljenje. Možeš da iščitavaš ovde i na blogu, pišeš, razmišljaš o specifičnostima koje ovaj novi put za vas nosi. Ili da se posvetite nekim aktivnostima za koje nećete imati vremena kad dete dođe. Znam da je mene ova poslednja rečenica nervirala kad mi neko kaže, ja nisam htela da se posvećujem drugim aktivnostima nego da budem majka. Ali opet nisam imala ništa dok je čekanje trajalo (nama to jeste bilo pet ipo meseci ali smo jedanaest meseci čekali na podobnost tako da smo ipak iskusili čekanje a i svaki dan može da bude kao večnost) pa sam se terala da se usmerim na te druge stvari. U tom će doći i poziv.

Hvala Simona
pogledacu i tu temu ovo je nesto na sta sam naisa u momentu kada sam krenula da se raspitujem...
Da imamo dosta dug bračni status...i dug period borbe... a inače sam po prirodi nestrpljiva i ne volim da mi nesto ne ide... suprug je totalno drugačiji...verovatno smo zato dugo zajedno dopunjujemo se i balansiramo.
Da nije podobnost smo dobili sada 8 marta ove godine... a predali dokumenta i prolazili kroz razgovore od novembra prosle godine.
I da hoću da se posvetim misli mi lete...prosto sam takva kad nesto krenem volim da dovodim do samog kraja.
MOzda je greska sto nismo krili da smo krenuli u sve to pa nas stalno i pitaju ima li sta novo...ali takvi smo uvek otvoreni pa nisam smatrala nista lose u tome

hvala Ambra i na adresama nije na odmet pokusati ....bilo sta....hvala vam divne ste

Simona, meni je psiholoskinja iz naseg tima rekla da mogu tako da probam. Nisam ja proucavala hrvatski model pa to izmislila. Jos je ja pitala izvinite a kako to radim? Zovem npr. Alibunar i kazem dobar dan imate li Vi tamo neko dete koje ceka na usvajanje? Ona kaze, da bas tako! Mozete i pismo da im posaljete. Ostadoh ja malo zbunjena i iznenadjena al' se mislim u sebi, dobro ako tako moze onda cu da razmislim i o toj mogucnosti.

Ih bree Ixxa pa vi ste super prosli, za 4 meseca ste sve odradili. Nama je trebalo godinu dana. Nista se ne sekiraj, sace malo zivot da te nauci strpljenju k'o sto je i mene. Ja sam posle godinu dana cekanja bila na ivici zivaca , o muzu da ne pricam, on je gori od mene. A onda kad se najmanje nadas stigne poziv.

hahaha videcemo i to cudo da ja postanem strpljivija hahahaha....da relativno smo brzo zavrsili i to smo dokumenta i sve pokupili i predali za sedam dana ali nas uhvatili praznici novogodisnji pa Božić....pa smo te razgovore oduzili tu smo cekali oko dva meseca ....a na podobnost smo od Ministarstva čekali mesec i po.
Dokumenta smo brzo pokupili mozda pošto i ja radim u Opštinskoj Upravi grada pa su kolege iz opstine i Suda izlazile u susret iz Supa isto... Čak sam ja rodjena u BGD ali putem neta mi je izvod i sve stiglo u roku od 4 dana