USVAJANjE od prikupljanja dokumenata do dobijanja podobnosti

UMA PIŠE
Ovo pisem po secanju, pa je moguce da ce se tu i tamo potkrasti i neka greska, ali nadam se da nece biti toliko bitna ili da ce se javiti neko drugi da me ispravi.

Prvi korak je poseta Centru za socijalni rad (CSR) na vasoj opstini. Ja sam nasla njihov broj, kontaktirala ih telefonom i zakazala prvi susret. Primila me sluzbenica kojoj sam saopstila da mm i ja nameravamo da usvojimo dete. Ona mi je dala spisak sa sledecim stavkama:

1. Pisani zahtev
2. Fotokopije licnih karata
3. Izvod iz maticne knjige rodjenih
4. Izvod iz maticne knjige vencanih
5. Uverenje o drzavljanstvu
6. Uverenje da lice nije pod istragom
7. Uverenje da lice nije osudjivano
8. Uverenje o imovnom stanju
9. Uverenje o prihodima
10. Uverenje o nezaposlenosti
11. Lekarsko uverenje
12. Dokaz da lice nije liseno roditeljskog prava

Nemojte da vas uplasi ovako veliki spisak, prvo ne morate dobaviti sva dokumenta, a drugo uz dobru organizaciju, sve se moze srediti za 5 dana (pod uslovom da je jedno od vas nezaposleno ili da imate nekog penzionera koji ce umesto vas juriti dokumenta).

Kao i obicno trazi se da ni jedan papir nije stariji od 6 meseci. Prokomentarisacu neke od dokumenata, gde se i kako nabavljaju, za druge necu nista pisati jer je jasno.

1. Sto se tice pisanog zahteva/molbe meni je sluzbenica rekla da ga napisemo u jednostavnoj formi, znaci osnovni podaci - od kada ste u braku, koliko imate godina, sta ste zavrsili, cime se bavite, gde radite i sl. U medjuvremenu sam saznala da se negde pisu i drugacija pisma/molbe, sa vise licnih detalja, npr. kako provodite slobodno vreme, neki hobi, s kim se druzite, ako imate roditelje i ako su voljni da pomognu oko cuvanja deteta da se to navede i sl.

Treba malo improvizovati, da pismo ne bude tipsko, ali i da ne vuce na patetiku, ali najbolje je da o tome vidite sa sluzbenicom. Na kraju ga suprug i vi potpisete i to je to. Ovo pismo zajedno sa svim ostalim dokumentima ide Ministarstvu rada i socijalne politike.

4. Izvod iz maticne knjige vencanih - Po zakonu su bracna i vambracna zajednica izjadnacene. Mi smo u braku, tako da smo dostavili vencani list, ali sam prilikom kucne posete pitala sluzbenicu i ona mi je potvrdila da dete mogu usvojiti i partneri koji nisu vencani.

6. Uverenje da lice nije pod istragom - Ovo ne mozete dobiti kao fiziko lice, ja sam probala u SUP-u, ali nisam mogla, onda je CSR duzan da sluzbeno od njih zatrazi ovaj dokument.

7. Uverenje da lice nije osudjivano - Vadi se u opstinskim sudovima, ja sam ga izvadila u sudu na Crvenom krstu, zato sto mi je bio najblizi. Dobija se bez problema i odmah, samo trebaju licne karte i oni vas nadju u kompjuteru.

8. Uverenje o imovnom stanju - Posto imamo svoj stan otisla sam u poresku upravu i dobila njihov dokument (vazno je da ste izmirili porez na nekretninu). Pitala sam sluzbenicu CSR sta je sa parovima koji nemaju svoj stan, rekli su mi da i oni mogu da apliciraju. Ovde navodite, ako imate jos neku imovinu, kola, vikendicu, zemlju i sl.

9. Uverenje o prihodima - Izdaje vam ga firma, uzima se prosek za poslednja 3 meseca. I ovde navodite zasto vam je papir potreban, sto znaci da ce uskoro svi u kolektivu biti upoznati sa tim da zelite da usvojite dete. Zato je bolje da to kazete unapred i da porazgovarate sa sefom. MM, koji je zaposlen, najveci problem su bili izlasci sa posla, jer CSR radi do 16:00 h, a stanke primaju od 9 - 12 (bar je u nasem bilo tako).

11. Lekarsko uverenje - Ovo nam je zadalo najvise problema, ne zato sto imamo zdravstvenih poteskoca, nego zato sto ljudi ne znaju da rade posao za koji su placeni.

Otisli smo u DZ "Savski venac", gde su nam odmah trazili neki papir od CSR? Kako ga nismo imali rekli su nam da odemo do psihijatra, da vidimo hoce li da nas primi. Kad smo usli psihijatrica je pitala: "Da li ste odabrali bebu?" Ovo navodim da pokazem kolika je neobavestenost nasih ljudi o usvajanju, cak i onih visoko obrazovanih, koji su u svakodnevnom kontaktu sa drugim ljudima. Onda nam je rekla da ona ne moze da nam izda uverenje, nego da idemo u Palmoticevu ili Institut za sudsku medicinu. Sludjeni , sedamo u taxi, stizemo u Palmoticevu, da bi posle razgovora sa jednom sluzbenicom i posle pola sata cekanja saznali da ce nam oni obrzaovati komisiju od psihijatara i psihologa i da cemo morati da dodjemo vise puta kod njih na razgovore sedamo u taxi i idemo na Institut za sudsku medicinu, misleci da oni imaju drugaciju proceduru. Tamo nas, docekuje ljubazni, ali neobavesteni sluzbenik (asistent) koji kaze da ce zvati profesora. Pojavljuje se profesor koji nam kaze da je najbolje da odemo na Institut za psihijatriju! Posto vidimo da od ovoga nece biti vajde odlazimo kuci, zovemo CSR i prepricavamo sluzbenici sta smo doziveli. Zena kaze da nikad u zivotu nije cula tako nesto i da se zdravstvena uverenja izdaju na obrascu koji moze da se nabavi u knjizari kao i da ih izdaju lekari DZ.

Vec je proslo pola dana, a nista nismo zavrsili, MM odlucuje da ode do DZ "Crveni krst" Idea , odakle me zove i kaze da dodjem da tamo mozemo da obavimo preglede. Koliko je prva polovina dana bila haoticna zahvaljujuci psihijatrici DZ "Savski venac", toliko sve ovde ide glatko. Prvo idemo kod psihijatra, to je vise jedan neformalni razgovor, nego neko ispitivanje, kazali smo joj svoje razloge za usvajanje, malo popricali i dobili potpis i pecat. Kod psihologa se ide odvojeno, a kako tamo rade 2 zene svako je isao kod "svoje". Opet malo razgovora, pitanja o odnosu sa partnerom, o primarnoj porodici i sl. ja sam nesto i crtala, vise se ne secam. U svakom slucaju ljubazno i prijatno osoblje, tako da i ovaj pecat dobijamo bez problema. Slede i ostali pregledi, da sad ne nabrajam i na kraju izlazimo sa overenim uverenjim. Cool

Dakle, moj savet, onima iz Bgd-a idite na Krst, a u siroookom luku zaobilazite DZ "Savski venac." Twisted Evil Ovo ce vas kostati ukupno oko 4.500 din. i to je svakako najskuplje uverenje.

12. Dokaz da lice nije liseno roditeljskog prava - U Bgd-u se vadi u II opstinskom sudu (Palata pravde). Predlazem da pocnete od ovoga dokumenta, jer njegovo izdavanje traje 5 dana, molbu podnosite na salteru u prizemlju, a zatim vas salju na sprat (ne znam tacno koji salter, ali u prizemlju postoji desk sa nekoliko sluzbenika koji daju informacije i obrasce).

Uvek navedite za koju vam svrhu treba uverenje (usvajanje deteta), mene su skoro svugde oslobodili od placanja taksi, sto kad se pomnozi sa 2 nije ni tako mala suma!

Kad skupite sva dokumenta, a kao sto sam rekla uz dobru organizaciju sve se moze obaviti i za 5 radnih dana, odlazite ponovo u CSR i predajete ih, zajedno sa pisanim zahtevom (molbom).

Za desetak dana ce vam zazvoniti telefon i pozvace vas na prvi razgovor. Od ovog trenutka oba partnera moraju da idu u CSR, nekad zajedno nekad odvojeno, a citava procedura dobijanja podobnosti bi trebalo da se zavrsi za 2 meseca.

Poziv iz CSR treba da usledi najkasnije 10 dana od prijema dokumenata. U nasem slucaju bilo je tako. Razgovori se, obicno zakazuju oko 9:30, 10:00. Na tom prvom sastanku cete upoznati citav tim:
- socijalnog radnika
- psihologa
- pedagoga
- pravnika

Nas su pitali sve i svasta na tom razgovoru, pocev od detinjstva pa nadalje. Vazno im je i porodicno stablo, medjusobni odnosi, odnosi sa roditeljima, sa rodbinom, prijateljima, da li imate bracu i sestre, da li oni imaju decu, kako zivite, cime se bavite, kako provodite slobodno vreme i sl.

Ovakvim i pitanjima smo se i nadali, ali se povela i tema da li bi uzeli romsko dete, dete koje nije nase nacionalnosti, bolesno dete, dete sa telesnim ostecenjem i sl . Malo su nas iznenadila ova pitanja, ali smo se nekako snasli i odgovorili. Naravno odluku donosite tek na kraju postupka, ali je vazno da od samog pocetka imate jasan zajednicki stav po najbitnijim pitanjima. Da dodam da po mom misljenju par u proces usvajanja treba da krene tek kad i muz i zena budu 100 % sigurni. Mi smo se lako oko toga dogovorili, ali ako jedna strana vuce i pritiska, a druga se necka i odlaze, nisam sigurna kako to kasnije moze da se odrazi na dete, ciji je interes uvek na prvom mestu

Kad se slozite oko usvajanja pocnite da razmisljate i o ovim pitanjima, npr. da li ste spremni odgajati dete sa nekom bolescu, hendikepom ili hocete da bude potpuno zdravo. Naravno postoje lakse i teze bolesti, sve zavisi od toga sta ste spremni da prihvatite. Najgora varijanta je reci: "Mogu ja to, usvojiti dete sa bolescu ili npr. telesnim ostecenjem.", a posle shvatiti da ne mozete da se brinete o njemu.

E da, na tom sastanku su me pitali i da li poznajemo neku porodicu koja ima usvojeno dete i to je, zapravo, bio razlog zasto sam pocela da pisem na SC Diskusijama, a onda dosla ovde . Pokusajte da se povezete sa ljudima koji su usvojili decu, teorija je jedno, a praksa sasvim drugo, njihovi saveti mogu vam biti vise nego dobro dosli.

Pravnik - Razgovor sa pravnikom podrazumeva da vas upozna sa Porodicnim zakonom, naravno on vam predocava one najvaznije delove, koji su bitni za vas. Citav zakon se moze skinuti sa neta u pdf formatu sa adrese: http://www.minrzs.sr.gov.yu/srp/Porodicni%20zakon.pdf - ova verzija je donesena 2005., zato se jos uvek prica o starom i novom zakonu.

Po ovom novom CSR salju vase podatke Ministarstvu rada i socijalne politike i pravi se spisak potencijalnih usvojitelja. Na drugom spisku su deca ciji su papiri "cisti", odn. koja su spremna za usvajanje. Cesto se ova "papirologija", sto se dece tice otegne, zbog npr. lisavanje roditeljskog prava i sl. Zato mnoga deca jednostavno sede u domu Sad i spisak dece je manji nego spisak potencijalnih usvojitelja i zato se, izmedju ostalog, na usvajanje tako dugo i ceka.

Sad ne bih pisala ono sto vec imate u zakonu i mozete procitati, osnovno je da usvojilac moze biti stariji najvise 45 godina od deteta i da se mogu usvajati deca do 18 godine. Isto tako saznacete da se detetu ne moze promeniti ime, znaci vi mu dajete svoje prezime, ali ime ostaje O detaljima i nacinu koji su vezani za sam izbor usvojiteljskog para pisacu u vise trecem delu.

Ovde bih htela da dodam nesto o pismima koja se upucuju CSR, odn. ljudi koji su usvajali po starom zakonu su pisali pisma i slali svoje slike. Nama je pravnica rekla da to vise nema smisla, jer samo Minisarstvo "sparuje" potencijalne usvojioce i dete, a i druge sluzbenice su mi rekle da dokument o podobnosti CSR vise ne izdaju usvojiteljima, tako da ta pisma nemaju znacaj. Ja sam bila spremna da napisem pismo i uputim ga na otprilke 150 adresa koliko ima CSR u Srbiji, ali me ovo pokolebalo.

Pedagog - Sledeci sastanci su bili sa pedagogom. Tu smo isli odvojeno 2x po 1,5 sat. Budite spremni na to da se pitanja stalno ponavljaju, opet porodicno stablo, detinjstvo, odrastanje i sl. Kroz sve se to provlace pitanja kako bi vi postupili sa detetom u nekoj hipotetickoj situaciji, gde morate da se uzivite u ulogu roditelja i date odgovor. Ovde je vazno da se vi i vas partner slazete u vezi sa odgojem deteta, da bar imate slicne stavove. Posto prvo ide jedno od vas, moze onom drugom da prenese najvaznija pitanja i da mu kaze kako je odgovorio. Mozda ce neko reci da je ovo vid manipulacije, ali u nasem slucaju to se nije desilo, jer smo i MM i ja slicnih temperamenta i nazora, pa bi verovatno i bez ovih konsultacija odgovorili na slican nacin.

Razgovor sa pedagogom sam zaista dozivela kao razgovor, dakle i ja sam njoj postavljala pitanja koja su me zanimala, nije bilo samo jednostrano ispitivanje. Uopste citava atmosfera na svim sastancima, a narocito na radionicama skole roditeljstva bila je krajnje opustena. Uostalom, ako sa druge strane imate strucnjaka odredjenog profila pedagog/psiholog, zasto to ne iskoristiti i postaviti mu pitanja?

Psiholog - Susreti sa psihologom su bili zajednicki, opet famozno porodicno stablo, dokle se secate unazad, odn. dokle su vam pricali, a belezila je i bocne grane: stricevi, ujaci, tetke, njihova deca s kojima odrzavamo cvrsce kontakte. Sigurno da svako od vas ima nekog rodjaka, prijatelja sa malim detetom i ako se posecujete i druzite to treba istaci, a ako ne ja bih vam savetovala da se malo vise druzite s njima, posmatrate decu u razlicitim uzrastima, kao rastu, napreduju iz toga i sami ucite i pripremate se za roditeljstvo.

Psiholog je svakom od nas dala test sa velikim brojem pitanja. Ja sam odgovarala ono sto mi je prvo palo na pamet, ili pokusala da se zamislim u situaciji koju pitanje postavlja. Nema tacnih i pogresnih odgovora, ova pitanja sluze da bi se napravio vas pisholoski profil.

Ono sto vam savetujem da (tako sam ja uradila) je da podelite testove na npr. 3-4 dela i da se posle svakog od njih odmorite uz muziku ili nesto sto vas relaksira Cool , jer je pitanja mnogo i mnoga ce vam izgledati cudna, pa ja pad koncentracije neminovan. MM i ja se nista nismo dogovarali i fingirali ove testove, mislim da bi tako nesto zaista bilo besmisleno, cak smo ih radili u razlicite dane, kad je ko imao vremena (psiholog vam ostavi nekoliko dana za testove, a zatim ih uradjene odneste).

Na sledecem sastanku pricala je uglavnom ona, tumcaila nam razultate sa svog aspekta, pitala nas jos ponesto da bi se na kraju dogovorili o datumima radionica tj. skole roditeljstva... Na svim zajednickim sastancima je bitno da nastupate kao par, odn. da jedno od vas ne vodi glavnu rec, a drugo sedi u zapecku, jer time se moze steci pogresan utisak o vama. Npr. ja sam zaista znala mnogo vise o usvajanju i tada, jer sam citala i pisala po internetu, za razliku od MM koji sve to ne moze da stigne, ali smo govorili svako po neki deo, nadovezivali se jedno na drugo, ni jedno od nas nije dominiralo.

Nastavak

Skola roditeljstva - Po zavrsetku sastanaka sa clanovima tima sledi skola roditeljstva - radionice. Ranije sam napisala da citav postupak dobijanja podobnosti traje 2 meseca, mi smo tu granicu presli, jer smo upali u sezonu godisnjih odmora, a cekali smo drugi par (ili oni nas), a kako smo na maloj opstini sve se oteglo.

Princip je da se na radionice zove bar 2 para, vodi ih u pocetku psiholog, a kasnije su joj se pridruzile i druge clanice tima. Mi smo ih imali pet, a svaka je trajala po otprilike 1,5 sat.

Psiholog i drugi vam postavljaju pitanja, a vi pojedinacno iznosite svoje stavove, naravno i vi njih mozete pitati ono sto vas interesuje. Bilo bi besmisleno i nemoguce da vam sve prepricam, pa cu se fokusirati na ono sto smatram da je najbitnije.

Na zalost deca koja zive u domu stagniraju u svom razvoju i na taj nacin dolazi do zaostajanja za njihovim vrsnjacima. Dovoljno je reci da je za 10-oro dece zaduzena 1 medicinska sestra, koja ih sve vreme presvlaci, hrani, kupa i tako u krug. Niko nema vremena da se bavi tom decom, da ih stimulise, animra mazi, grli, ljubi... Oni u domu dobijaju ono sto im zadovoljava samo osnovne zivotne potrebe.

Saznali smo i podatak da deca iz Zvecanske svega 2 puta godisnje izadju u grad, npr. u Zoo vrt i na neki izlet. Tako nije cudno sto npr. dete od 3 godine ne zna sta je semafor, pesacki prelaz i gomilu drugih stvari koje su njihovi vrsnjaci upili u svojim porodicama, mazeni i pazeni od samog rodjenja.

Kasnije progovore i prohodaju, mogu da zaostaju u motorici i sl. Najvaznije je reci da su ovi zaostaci nadoknadivi. Naravno da sto dete ranije izadje iz doma, njegovo "kasnjenje" ce biti manje i brze ce se nadoknaditi i obrnuto. Ali upornim radom roditelja, stimulisanjem dece, a pre svega velikom ljubavlju zaostaci se nadoknade i kod starije dece. Kad smo kod starije dece npr. 3 - 4 godine, moguce je da dodje do fenomena regresije i da dete pocne da se ponasa kao da ima nekoliko meseci. Ova pojava je prolaznog karaktera, ali dobro je znati da se ne uplasite da sa vasim detetom nesto nije u redu. Sve ce se vratiti na svoje.

Najbitnije je da dete dosavsi u vasu kucu shvati da je to sada i njegova kuca, da ima mamu i tatu, ono treba da se privikne na vas, vi na njega, a to je proces koji traje neko vreme. Nije lose poneti omiljenu detetovu igrackicu iz doma, da se ta veza ne bi naglo prekinula, a onda mu pokloniti neku novu za koju ce se postepeno vezivati, a time i za vas.

Pretpostavka je da ce vasi rodjaci, prijatelji, komsije, kolege zeleti da vide dete i biti nestrpljivi. Po mom misljenju bolje je da ostavite jedan period samo za vas i njega (uostalom toliko dugo i zeljno ste ga cekali) , a onda postepeno uvodite i druge ljude i decu u njegovo okruzenje.

Saznali smo i da je idealno vreme za usvajanje (psiholoski) izmedju 6 i 8 meseca detetovog zivota. Naravno samo neki ce dobiti decu koja su u ovom uzrastu.

Jedno od vaznih pitanja je da li i kako reci detetu da je usvojeno? Mi smo se lako slozili da treba reci, ali i saznali da nema univerzalnog recepta, idealnog uzrasta kada se to detetu treba saopstiti. Situacija se namesti sama od sebe, a vi treba da budete spremni i kazete detetu istinu s kojom ce ziveti do kraja zivota.

Isto tako treba postupiti i u skoli, savetovali su nas da porazgovaramo sa uciteljem, kazemo da je dete usvojeno i da on na prvom casu, odn. kad se razred bude upoznavao navede ovo. Tvrde da je ovako najbezbolnije za dete, nego da deca jedna od drugih saznaju da je dete usvojeno, cime ono moze postati predmet njihove poruge i ismevanja zbog toga sto je "razlicito".

Kada usvojite dete, odn. potpisete potrebna dokumenta, vi postajete njegovi roditelji, vasa imena se unose u njegov izvod iz maticne knjige rodjenih. Ono je sada vase i srodnicki odnosi sa bioloskom majkom, ocem, njenom i negovom decom (ako ih ima jos), kao i sa svim drugim bioloskim srodnicima se ovim ponistavaju. Konkretno, ako bioloska majka ima jos dece oni nisu (polu)braca i (polu)sestre vaseg deteta.

Medjutim, dete ima pravo da posle navsene 16 godine izvrsi uvid u svoj dosije u CSR. Tako je po zakonu, ali ono moze i u mladjem uzrastu da pokaze interesovanje za biolosku majku (i oca). Sta uraditi u tom slucaju, prepusteno je vama. Ako odlucite da detetu omogucite susret, onda treba da kontaktirate maticni CSR odakle je dete doslo i oni ce vam dati podatke o majci (i ocu). Deca u domove dolaze iz nesredjenih porodica, cesto se oduzimaju majkama, tj. one se lisavaju roditeljskog prava. Alkoholizam, los socijalni status, mentalna retardiranost, siromastvo i sl. je pre ono sto ce vase dete videti nego funkcionalnu, sredjenu porodicu. Zato je moj savet da se u maticom CSR vaseg deteta dobro raspitate o toj zeni: kako i s kim zivi, da li ima jos dece i sl., a onda dete pripremite na susret.

Dogadaja se i da bioloske majke ne zele da vide dete, jer u sebi nisu psiholoski do kraja obradile ostavljanje/oduzimanje deteta ili su zasnovale novu porodicu i sl.

Kucna poseta - zaista nije "sanitarna inspekcija" kako smo se salili na radionicama. Tim nece doci da vam zagleda stan i kako ste ga uredili, ovo je zapravo trenutak kada vi verbalizujete odluke u vezi sa detetom: pol, starosna granica, nacionalnost, rasa, lakse ili teze bolesti. Pitace vas i to da li bi uzeli dete cija je majka alkoholcarka, mentalno retardirana, psihoticna. Ne popunjavate upitnike, kao sto sam ja mislila, nego kazete ono sto ste se predhodno dogovorili cime je citav proces zavrsen. Sluzbenice zatim vase podatke sa ovim sto ste naveli (i verovatno svojim misljenjem o vama) prosledjuju Ministarstvu.

Sto postavite sire granice, teoretski je veca mogucnost da brze dodjete do svog deteta. Izbor je, svakako na vama, dobro razmislite, mada ono sto ste rekli nije konacno, ako vam se ne jave neko vreme (na sta treba da se spremite) vi mozete da promenite kriterijume, bilo da suzite, bilo da prosirite granice.

Nedelju dana posle kucne posete vasi podaci ce se naci u Ministarstvu, a vi na jedinstvenoj listi usvojilaca. Pronalazenje najboljih/najkompatibilnijih roditelja za odredjeno dete vrsi se na osnovu karakteristika samog deteta (pol, godine...) i zelja koje ste vi izrazili i vrsi ga Ministarstvo uporedjujuci liste usvojitelja i dece. Uvek se zove nekoliko potencijalnih usvojitelja (parova) na razgovor, a samo jedan od njih ce biti izabran. Mogu vas pozvati iz bilo kog dela Srbije, ako se ustanovi da postoji dete ciji se profil poklapa sa onim sto ste vi naveli.

Izabrani par stupa u kontakt sa detetom i ako se on brzo i lako uspostavi, dete ce se brzo naci u njihovom domu. Ali vase pravo je i da ne uzmete dete, ako zakljucite da je tako bolje i za njega i za vas.

Odluku o izboru usvojioca donosi maticni CSR deteta na osnovu svoje procene. Dakle da ne bude zabune, Ministarstvo bira vise parova za jedno dete, a maticni CSR donosi konacnu odluku kome ce dete biti dodeljeno.

Bilo mi je zadovoljstvo da napisem ovaj info, sigurno sam nesto i propustila, slobodno pitajte i ukljucite se u temu. Srecno svima, bilo da ste se odlucili za VTO, bilo za usvajanje (a zasto ne i oba nacina da dodjete do potomstva srce ).

Uma ::
Pretpostavka je da ce vasi rodjaci, prijatelji, komsije, kolege zeleti da vide dete i biti nestrpljivi. Po mom misljenju bolje je da ostavite jedan period samo za vas i njega (uostalom toliko dugo i zeljno ste ga cekali) , a onda postepeno uvodite i druge ljude i decu u njegovo okruzenje.

Znači da smo potpuno ispravno postupli kada smo brata, snajku i Stevana "ostavili na miru" da se priviknu jedni na druge i da se organizuju sami sa sobom - ima vremena, upoznaćemo se!!! Koliko vidim iz ovog tvog pisanija, oni su baš imali sreće jer su dobili bebu od 7 meseci, a ti napisa da je najidealnije vreme za usvajanje između 6 i 8 meseci!!!

Čitam ovo što si napisala i divim ti se *mol08- stvarno si zaslužila sve pohvale!!!

Moji brat i snajka su dobili bebu koja je prethodno bila u hraniteljskoj porodici, a ne u domu. Ispričali su nam da je u toj hraniteljskoj porodici ostao još jedan dečak (beba, ali ne znam od koliko meseci - u svakom slučaju mlađi od godinu dana) koji je oduzet majci, koja ga je zajedno sa svojom sestrom izgladnjivala - beba je po rođenju za mesec dana izgubila ceo kilogram!?! Ja nisam mogla da verujem kad su mi ispričali - u svakom slučaju hraniteljka je imala čudo problema dok njegov jadni, mali, izmučeni želudac nije navikla na hranu, tj. na mleko - sad je, hvala Bogu, sve OK i sa njim i pretpostavljam da će se ta majka lišiti roditeljskog prava (ako već i nije do sada) pa će i on ići na usvajanje

mozda ce ovo nekom i pomoci.ko sto je meni dosta pomoglo

Nina Zaista je za svaku pohvalu, ovo sto ste nam ovde priblizili, i hvala puno!!

Ja sam negde na pdf Poviseni fsh napisala kako smo MM i ja krenuli da skupljamo dokumentaciju za usvojenje deteta. Takodje sam moju pricu tamo zapisala, jer zbog toga sto sam poor responder najvise pripadam skupini ususkanih curica sa Povisenog fsh.
Za one koji ne znaju, ukratko:
MM i ja smo intenzivno 5 godina u borbi da postanemo roditelji.Kod njega je sve OK, ja sam ta problematicna , elem, posle silnih pretraga otkriveni su disfunkcionalni ili narodski receno, zapuseni jajovodi, sto znaci da se desi prirodna oplodnja je ravno cudu. Kasnije se posumnjalo u hydrosalnix u tim mojim jajovodima, a to je vrsta tecnosti (toksicna ili ne, uoglavnom nije dobra) koja se zadrzava u jajovodima i iscuri, nema gde nego u matericu(i tako "ispere" svaki eventualni embrion), pa je i to bio dodatni razlog da se moji jajovodi posle 3 laparoskopije zapeckaju, tj. zatvore forever
Imala sam 2 inseminacije i 3 vantelesne. Rezultat uvek negativan, osim u poslednjoj VTO kad se za kratko Beta pokazala pozitivna, ali niske vrednosti: 36...moguce da je nesto i bilo, ali kratkog daha... Inace sam poor responder, sto znaci da i sa konjskim dozama stimulacije dobijem maksimalno 3-4 jc. I to me dodatno plasi da ja, koja sam zbog nemanja jajovoda osudjena na VTO ne istrosim brzo ne tako zavidne ovarijalne rezerve..
Ja rekla ukratko...
Vec neko vreme MM i ja razmisljamo o usvajanju.Moram priznati da je meni bilo potrebno vise vremena da odluka o usvajanju sazre i da budem 100% spremna da se suocim sa takodje trnovitim procesom kao sto je usvajanje.Moram takodje da naglasim da mi ne odustajemo od pokusaja VTO, jer zelimo da imamo vise dece, tj. zelimo da imamo i biolosko i dete koje cemo usvojiti, tj. da usvojimo dete i ako nam uspe VTO...
E, sad...stigoh da ovog trenutka sad...Prikupili smo MM i ja sve potrebne papire, napisali zahtev i srecni, ma presrecni krenuli put Centra za socijalni rad i suocili se sa prvim problemom, koji ne mogu da razumem zasto uopste mora biti problem.
Sta je problem? Mi ne zivimo na adresi koja nam je u licnim kartama, tamo zive MM roditelji i Centar kojem pripadamo po adresi u licnoj karti kaze idite u Centar tamo gde zivite, a oni nas vrate u prvi i sve tako u krug. Zanimljivo je sto su oba stana nasa, ali je agencija MM na adresu gde smo mi i zbog toga ne mozemo tek tako da menjamo dokumenta.
Mi fino im to objasnimo i kazemo da je nama svejedno, ne trazimo nista, ne mora da nam bude komotno i ici cemo i u dalji Centar na obuku i kolima ce MM da dolazi po njih i vraca ih kad budu bile posete...Ne, oni, i jedni i drugi bandoglavo drze kako nas predmet treba da prime oni drugi i kad ih lepo pitas "dobro, nemoguce da smo prvi slucaj ovakav, sta kaze zakon kome takvi kao mi pripadamo" oni i dalje kao pokvarena ploca pricaju "idite kod njih", a ovi drugi takodje "vi pripadate njima" i sve tako, da poludis...
Najzalosnije sto zbog takvog njihovog ponasanja nas predmet skuplja prasinu i da mi nismo uporni ko zna koliko bi jos...Kad god mi nazovemo da vidimo sta su odlucili, oni nas glatko 'olade tipa "zvacemo mi vas" i onda nas ne zovu...
Poslednja informacija je da posto ne mogu da se dogovore, oni ce poslati nas predmet Ministarstvu, pa nek' oni odluce...Je l' mozete to da zamislite?!?! Doslo mi je da zajecam ili da vristim, jedva sam se suzdrzala..Sta im to znaci?!?! I ko zna koliko ce to da traje, tj. koliko ce jos nas predmet da se seta...Zemljo Srbijo!!!!
Tuzna sam, ljuta, prosto ne mogu da verujem da kod MM i mene sve mora da bude toliko komplikovano i jajovodi, i los odgovor mojih jajnika na stimulaciju i vantelesne koje ne uspevaju i ovo sad....
Izvinite na ovako dugom postu...

Struzo
Pa da li u ovoj zemlji nasoj jadnoj sve, bas sve mora da bude komplikovano??!!?

Nemam reci....znaci na stranu vasa borba, muka, ulaganje zdravlja i sredstava, zelja i mogucnos da nekom detencetu pruzite dom, ljubav, porodicu, odluka, hrabrost....sve na stranu, adresa u lk je prioritet! Zasto se oni ne bi prepucavali??!!!??

O zemljo Srbijo....koliko to zivaca je tacno dovoljno pokidati ovde?

Struzo, mila, budi uporna...a ja mogu samo da ti kazem da ti se divim!

Struzzo ako neko i ima dobru volju -nema te volje koju srpska birokratija i nejasni propisi nece sravniti sa zemljom. ..
MM i ja smo takodje doneli odluku da krenemo u proces ako ne uspe ova vto -odmah a ako i uspe (nadam se da ce ove moje zvezdice izdrzati) onda da imamo i nasu i usvojenu decu, tako da vas potpuno podrzavam i razumem. Iskreno se nadam da ce se sva ta zbrka uskoro zavrsiti na vasu radost i svakako nas obavesti. Moj bi ti savet bio da ako se problemi nastave posaljes mail direktorki RZZO Svetlani Vukajlovic, koja je jedna vrlo sposobna zena i do sada je mnogo pozitivnih stvari donela od kako je na polozaju pa mozda pomogne. Ja sam se takodje jednom prilikom obracala mailom fondu i odgovorili su mi tel. pozivom u roku od dva dana (bila sam sokirana brzinom).
U svakom slucaju -puuuno srece

Moja reakcija je malo drasticnija i ni blizu tako fina kao sto je kasijina i ketina.
SRAMOTA JE STO SE TO DESAVA. Ja bih lepo se javila B92 ili bar na StudioB
i poslala im ovu pricu. Svi se prepadnu kad cuju n od novinara.
Moja drugarica je u zemlji Srbiji dobila posao nakon silnih odbijanja na konkursima samo kad je rekla da ce ovaj put ako je odbiju doci sa novinarima da pogledaju i ostale CV-jeve pa ako svi budu bolji od njenih, nikom nista, prihvatice da nije trebala da bude primljena. Drzavna ustanova je u pitanju. Naravno da je dobila posao. Ja licno ne volim takav nacin, jer je nezgodno zapoceti posao sa takvim repom, ali ako je u istoj kuci vec dva puta odbijaju sa odlicnim CV-jem, a sad je prime, znaci da tu nesto smrdi.
Nemoguce je da ste vi jedini bracni par koji ima slican problem. I nemoguce je da se ne moze naci resenje za tako nesto.

struzo stvarno mi je zao sto vas tako setaju iz jednog u drugi n
centar.moj ti je savet da stvarno vidite sa ministarstvom sta da radite

Struzzo,evo i ovde da ti pozelim srecu i debele zivce na trnovitom putu usvojenja.Sva tvoja prica mi je jako poznata jer su moji jako bliski prijatelji prosle god. proziveli slicne situacije.Vasa trenutna situacija ce se resiti uz mnogo muke i peripetija jer zaboga ovo je Srbija.Ja bas nisam pristalica pretnji,posebno ne pretnji novinarima,medijima,jer bi se ti u celoj toj prici najlosije osecala a to i nije nacim da dovedes dete u svoj dom,porodicu.Cela prica bi izgubila na privatnosti a usvojenje je najlicniji cin. Samo treba biti uporan, sa cvrstim stavom da to sto trazis tebi i pripada i negde ce se naci neki covek dobre volje i toplog osmeha i otvorice ti vrata koja bas tebi trebaju.Pa uvek je tako,kad se jedna vrata zatvore, onaj gore otvori prozor Ako vec hoces nesto da uradis mnogo je bolji put Ministarsvo.I mi smo na putu da donesemo konacnu odluku o usvojenje,tako da nas ceka slican put.
Zelim ti puno snage,strpljenja i ljubavi,vidim da volju imas

U pravu je tuli, struzzo, ja sam bas plahovito odreagovala, kao sto imam obicaja u poslednje vrijeme
Jako sam osetljiva na nepravdu i i mlacenje prazne slame, kao i nekorektnosti sa kojima se susrecemo na svakom koraku.
Naravno da nije dobro uplitati medije u nesto tako licno kao sto je postupak usvajanja. Samo sam jako ogorcena na toliki broj dece u domovima, i toliko peripetija postavljenih da se paru koji zeli dete oteza.
Jako sam se iznervirala kad sam procitala tvoj post. Izvini jos jednom na "ispadu"

Hvala vam drage moje na savetima...
I ja jutros kad sam se cula sa Centrom u prvi mah nisam znala kako da reagujem, tj. toliko mi se sve nakupilo da sam mogla svasta da joj kazem, ali sam u delicu sekunde shvatila da ako budem tako burno reagovala, mogu samo jos pogorsati situaciju...
Ma, nisam pametna...bas mi je tesko...Uopste ne mogu da shvatim ovu situaciju.Zar je toliko tesko pogledati u neki zakon, propise i kazati: Aha, ovde pise da par mora pripasti Centru gde je njihovo prebivaliste ili Centru gde je njihovo boraviste ili ako je moguce i jednom i drugom, zar je tesko uzeti telefon u ruke i dogovoriti se sa drugim Centrom, tipa, ko ima manje prijavljenih parova ili vec nekako...To meni deluje kao nesto zdravorazumno, a ne ovo preganjanje, tipa " necu ja, uzmi ti...a necu ni ja, uzmi ti"?! Kako to da razumem? Kao amozitet izmedju njih ili lenjost da se bave jos jednim parom usvojitelja?
Nisam ja trazila da se oni bogznakako odusevljavaju sto smo mi resili da usvojimo dete, ali sam u oba Centra primetila neazurnost, pa i neku vrstu nezainteresovanosti...Niko se nije uzbudio da sad taj nas predmet tako stoji i da ih mi ne zovemo redovno i svaki put iznova objasnjavamo ko smo, sta smo i sta je problem, ja verujem da bi meseci prosli tek tako...
To sa Ministarstvom je ona, gospodja iz Centra rekla posto se oni medjusobno ne mogu da dogovore, pa nek' presece neko treci...Kako to meni zvuci infantilno i jadno...kao da se preganjaju oko dzaka krompira, a ne zahteva dvoje ljudi koji zele da usrece jedno usamljeno dete...
Nista, sacekacu, ali ako me u dogledno vreme ne budu zvali, zvacemo opet mi njih i onda cu insistirati da se cujem sa nekim iz tog Ministarstva, posto oni ocigledno nemaju nista pametno da kazu...
Hvala jos jednom...znaci mi vasa podrska!

Struzo, ne mogu da verujem kakve sve gluposti onemogucavaju ljude da urade nesto dobro u svom zivotu. Ti zaposleni u Centrima za soc.rad su stvarno uzasni i neazurni, a propisi su takvi da koce brzo resavanje problema. I nama se desio ,,peh" ili ne znam kako to vec da nazovem. Nakon sto smo dobili podobnost za usvajanje od Ministarstva nasa imena su se izgubila sa tog spiska koji se salje centrima koji imaju dete za usvajanje. Navodno kada su prebacivali imena sa jednog spiska na drugi nas su slucajno ispustili!!!!! Zato smo i cekali duze od godinu dana!!! Nepravdi koliko hoces. I ja nisam znala kako da reagujem. Da li da odem negde da se svadjam, da kazem sta imam da kazem ili da cutim, cekam jer od njih sve zavisi. Ako uradim ovo prvo pomislice da sam luda i neuroticna, a s druge strane ispadam budala koja ne vidi sta joj se sve desava ispred nosa. Hocu reci da te potpuno razumem. Moj savet ti je da se i dalje uporno zoves centre, a ako mozes nadji nekog u Ministarstvu ko ce da ti se raspita.

catherine290505 ::Moj bi ti savet bio da ako se problemi nastave posaljes mail direktorki RZZO Svetlani Vukajlovic, koja je jedna vrlo sposobna zena i do sada je mnogo pozitivnih stvari donela od kako je na polozaju pa mozda pomogne. Ja sam se takodje jednom prilikom obracala mailom fondu i odgovorili su mi tel. pozivom u roku od dva dana (bila sam sokirana brzinom).

Auuuuuuuuuu znate šta mene tu ljuti , samo to što je to stvar dobre volje nekog od njih a očigledno je niko nema i onda takvi ljudi bez imalo osečaja i svesti koliko nam je ionako teško što nemamo decu obeshrabruju te i da kreneš u proces da ga dobiješ. Zaista me ovo duboko razočaralo

Stuzzo ja bi uradila ovo što je rekla Caty i plus bi i otišla tamo lično, nećeš verovati ali deluje. Probali muž i ja po jednom drugom pitanju, posle šetanja danima... Čuvar na vratima, kada je video naš očaj i čuo razgovor lepo kaže, ma nema ništa od toga, nego napišite molbu pošaljite i dođite ovde lično da predate ditektoru ili sekretarici a njoj sa posebnim naglaskom da mu se lično dostavi. Tako smo uradili i da vidiš kako se sve rešilo Hvala tom čiki na savetu

Mozda ovo i nije pravo mesto gde cu napisati nekoliko redova, ali ipak se tice usvajanja.
Gledala sam juce na rts-u (beogradska hronika ili kako se vec zove) nekog ciku iz Ministarstva za rad, zaposljavanje i soc. politiku koji je pricao o usvajanju. Nista konkretno nije bila tema i nista novo, sto mi vec ne znamo, nisu rekli. Doduse nisam sve ni cula jer se moja cerka zalepila za tv i sto sam ja vise pojacavala ton da bih cula ona je postajala sve glasnija u svojoj prici. Elem, htela sam reci da me je voditeljka inzervirala jer je uporno ciku pitala da li nakon zavrsetka procesa usvajanja neko proverava usvojiteljski par i tu porodicu kako zive. On joj kaze da se sve provere vrse pre usvajanja i pre dobijanja podobnosti i da nakon usvajanja to postaje porodica kao i svaka druga. Ona uporno ponavlja da je to ipak specificna situacija i porodica, a on kaze nije, to je porodica kao i svaka druga jer se usvojiteljski par obavezao da ce se prema usvojenom detetu ophoditi kao prema bioloskom. Kaze on, to bi bilo isto kao kada bi svaku porodicu, koja ima biolosku decu, proveravali kako zive. Na kraju voditeljka vidno iznervirana rece kako je to kompleksna tema o kojoj ce se tek razgovarati. I to je bio kraj, a ja ne ukapirah sta je bio povod razgovora.
Ne znam da li tripujem, ali nekad mislim da ljudi ocekuju od mene da im dokazujem da ja jesam zasluzila tu divnu devojcicu koju sam dobila da odgajam i koju mogu da nazovem svojom cerkom. Ne zelim da dokazujem da ja nju volim vise od zivota, najvise na svetu, da cu je uciti svemu sto znam, da cu joj uvek biti podrska, da cu joj pruziti sve sto mogu i vise od toga. To majke koje rode svoju decu ne moraju da dokazuju. To se podrazumeva. Ili bi bar trebalo. Zato me je pogodilo to sto je pitala voditeljka i volela bih da sam bila tamo i sve to joj rekla.
I jos samo nekoliko redaka... Zvali smo nedavno Centar za socijalni rad kome je pripadala nasa cerka, ne zato sto smo morali nego zato sto osecamo veliku zahvalnost sto su bas nas izabrali za njene roditelje. Hteli smo da se pohvalimo kako je porasla, kako prica, kako je lepa i pametna. Hteli smo jos jednom da im potvrdimo da su ucinili pravu stvar. Medjutim, socijalna radnica ne samo da nije znala kako se ja zovem, nego ni kako se dete zove!!! Onda sam shvatila da smo mi njima samo dobro odradjen posao, jos jedan resen predmet. A ONA je nama sve!!! Odoh da zivim svoj novi zivot sto i svima vama zelim!
Mozda ce ovo nekome i koristiti...

Dejna divno napisano

Eni ,u pravu si, POTPUNO te razumem , i ja sama ovako osecam ...

Sara, kakva je tvoja prica?

Pre dva meseca smo usvojili jednu predivnu devojcicu od 3 godine, posle skoro 2 godine cekanja. I ja sam u pocetku mislila da ljudi ocekuju od mene da im dokazujem da ja jesam zasluzila tu divnu devojcicu , ali posle nekog vremena sam shvatila da nije tako ( barem kod nas u okolini). Svako cudo traje tri dana, tako se kaze , tako je i bilo. Zivimo i uzivamo u zajednickom zivotu kao da smo oduvek zajedno, i imamo potpunu podrsku ljudi oko nas. A na televiziji vise i ne gledam programe koji se ticu usvajanja iz razloga koji si i ti spomenula. Ja sam stvorila svoj mir , zivimo svoj zivot , ne mesamo se u tudji, i ne damo da se mesaju u nas...

Sara ::Zivimo i uzivamo u zajednickom zivotu kao da smo oduvek zajedno, i imamo potpunu podrsku ljudi oko nas....Ja sam stvorila svoj mir , zivimo svoj zivot , ne mesamo se u tudji, i ne damo da se mesaju u nas...

Lepo receno...Drago mi je da ste postigli taj mir i srecu...
Pozdrav i cmok tvojoj lepotici...

SARO DRAGO MI JE STO SI JE JAVILA.IMAS MOJU PORUKU

Sara, bas mi je drago sto si posle toliko cekanja nasla svoju srecu! Bas bih volela da cujem vise detalja i da razmenimo po koje iskustvo i misljenje. Otvori dnevnik pa da uzivamo svi zajedno ovde na forumu.

Samo da javim da sam danas svratila u Centar da vidim ima li vesti iz Ministarstva.Racunala sam da je bolje da me vide licno, nego da se ponovo cujemo preko telefona...Nista, uglavnom, rece mi da ocekuju odgovor posle praznika, znaci druga polovina januara... Znaci bice 3 meseca otkako smo predali dokumentaciju, a jos nismo stigli ni do prvog razgovora.
Dok sam cekala u hodniku, pored mene je sedela zenica koja je isto u procesu usvojenja deteta.Rekla mi je da su oni dosta meseci cekali na obuku, jer oni u Centru cekaju da se skupi vise parova, pa tek onda organizuju radionice, tj. skolu roditeljstva ili kako se vec zove.
Secam se kako je NINA vrlo brzo zavrsila sve, tj. kako su samo za njih drzali obuku...Zar je moguce da su ovde u Bgd toliko neazurni ili smo mi baksuzi, pa pripadamo(valjda?!) takvom Centru...
Eto, naoruzacemo se strpljenjem i boriti na vise frontova...negde cemo, nadam se, i pobediti...

Struzzo - hocete!!!