Blog o usvajanju

Uz Milicinu dozvolu preneto sa njenog bloga

https://usvajanje.wordpress.com/2015/08/08/iz-perspektive-usvojenog-deteta-4-deo-pet-godina-kasnije/

Lepo bi bilo da svaka mama, a i one koje tek treba da postanu mame pročitaju ovaj post. Deca su mali ljudi slika i prilika svojih ukućana. Ono što me svaki dan rastužuje iznova i iznova je koliko su pojedina deca mala, a već prepuna zla. Hvala Bogu ima još uvek i dobre dece. Ljubavi je sve manje među ljudima sve se zasniva na koristi. Sigurna sam da se ta mala deca, a sada već ''veliki'' ljudi nisu postideli. Jedino što se promenilo što će oni izroditi nove monstrume i što su sad naučili da svoje zlo prikrivaju. Do pete godine se tačno vidi ko je kakav tako da zlo dete ostaje zao čovek.

Zvončice,
ja opet mislim da svako može da se menja uopšte kroz život, naročito kad shvati gde je koren predrasuda. Naravno postoji i onaj deo koji je genetski ili stečen tokom detinjstva ali opet mislim da ima mnogo prostora za promenu, ukoliko se ona želi.

Evo i novog Milicinog teksta koji je reblogovan na naš blog sa njenog, naravno uz dozvolu autorke.

https://usvajanje.wordpress.com/2015/08/19/iz-perspektive-usvojenog-deteta-5-deo-lude-godine/

Dva nova teksta na blogu - Jovanov i Milicin. Pogledajte, komentarišite, nije zabranjeno Ja nešto nisam u inspiraciji za pisanje o usvajanju u poslednje vreme pa mi je drago da se tekstovi redjaju i blog ipak živi dok ja odmaram i ne dobijem želju da opet pišem nešto...

Milica je napisala još jedan tekst... Čekamo sledeći.

U medjuvremenu smo mi proslavili još jedan rodjendan. Viktor je stariji pa i rodjendani sve stresniji. Evo ga i tekst tim povodom https://usvajanje.wordpress.com/2015/08/22/viktorov-rodjendan/

Niz Milicinih tekstova je na blogu, čitaju se u dahu, bar ja tako pročitam... Ali sledeći, o samom reunionu verujem da će vam biti posebno značajan... to nas sve čeka pa bar meni tekstovi budu neka priprema mada će tek Vilenjak kad pristigne da ih čita...

https://usvajanje.wordpress.com/2015/08/23/susret-milica/

Ovu temu ćete sigurno želeti da pročitate. A naravno bilo bi lepo i da komentarišete. Još neopisana na našem blogu jer su usvojeni sa ovih prostora obično kretali sami u reunione bez podrške ili čak sa osudom usvojenih roditelja ili krijući od njih. Milicina majka je u tome bila izuzetak pa pročitajte kako je susret majke i majke izgledao. Verujem da smo svi mi ili bar ogromna većina nova generacija roditelja i da ćemo pratiti decu kroz njihove reunione te je ovo posebno zanimljiva tema...

https://usvajanje.wordpress.com/2015/08/24/iz-perspektive-usvojenog-deteta-10-deo-moja-majka-i-moja-majka/

Stalno čitam vaša iskustva. Plačem i često se naježim. Sve proživljavam sa vama. Nikada mi neće biti jasno zašto neko ostavi malo mače bez griže savesti, a ne dete. Mislim da je majka samo jedna ona koja voli, mazi i brine o detetu. Ostale žene nisu majke treba da imaju neki drugi naziv tipa teta.

Svaka cast Milici i Milicinoj mami,za zenu koja je rodila Milicu reci hvale sto je donela na svet jos jednog andjela,nevinu ,neiskvarenu dusu koja tek trebala da se vaja i neguje.Ja kao usvojeni tata neznam dali bi mogao da se na taj nacin postavim i izdignem u datom trenutku,verovatno bih jer ukoliko sutra nas sin pozeli da se upozna sa bioloskom majkom svakako mu nebi branili ali sad iz ovog ugla takvu situaciju bi doziveo kao licni gubitak tj.smatram da verovatno postoji u njemu neko nezadovoljstvo pa se nas sin...ponavljam nas sin odlucio na takav korak.Svakako bi mu dali podrsku ali uz veliku dozu straha od nepoznatog sta sutra....

Zvončice,
drago mi je da nas čitaš. :)

Ja sam nekad bila za oslovljavanje kao što ti kažeš, ustvari tako su nas učili u školi roditeljstva ali vremenom sam promenila stav upoznajući usvajanje i razmišljajući o raznim stvarima vezano za njega. Odrasla usvojena deca najčešće imaju doživljaj sličan Milicinom. A roditelji bi valjda trebalo da prate decu i njihova osećanja... Samo ponekad usvojena deca oduzimaju to majčinstvo biološkim majkama no roditelj ne zna da li će to biti tako. Ja najčešće Viktorovu biološku majku oslovljavam po imenu kada je pominjemo upravo da mu ne bih sugerisala njegova osećanja i način na koji će je oslovljavati, ponekad kažem biološka mama da bi on video da je meni to u redu. Biološke majke su to na osnovu genetike i radjanja, a priča ima raznih, neke nam mogu biti manje ili više razumljive ali - nismo u njihovoj koži.

Simona razumem tvoje stavove i podrzavam te u vecini stvari koje si do sada komentarisala ,nekazem da je ista lose da nasa deca ukoliko sutra pozele da upoznaju bioloske roditelje to i urade vec kao prijatelj a smatram da to jesmo mi koji se ovde nalazimo i razmenjujemo nasa iskustva zelim da vec sada kazem da bih imao gorak ukus u ustima jer strah od nepoznatog je uvek prisutan ,mi nemozemo znati dali bi to upoznavanje donelo boljitak ili jos veci bol naseoj deci ...ja se plasim tog bola i razocarenja koja bi nasa deca mogla da dozive,vise nego samog cina susreta .

Miksa,
znam, neće biti ni deci ni nama lako onda kada do reuniona dodje. Naročito što ima stvarno loših iskustava. Ja se s jedne strane ipak nadam nekom dobrom toku. A s druge to je ipak budućnost pa mislim da se ne može sasvim sagledati iz ove sada pozicije.

Simona, pratim redovno vas blog, sjajan je! A svaku novu Milicinu pricu koju napise gutam u dahu. Sve mi je ovo jako zanimljivo, iako nisam u ovoj prici, bas volim da vas citam i razmisljam o datim odnosima koje usvajanje nosi.

Hvala Biksi :)

I meni je zanimljivo, počeh to da pišem u postu u kom sam odgovarala Zvončici pa se uplaših da ne zvuči bezveze Naravno, stoji ta sva težina, meni baš nekad bude premnogo jer tu su sve uobičajene roditeljske obaveze, a pred školu ne znam gde su pre... i onda je tu usvajanje... Ali opet zanimljivo je na neki način jer bar mene tera da idem dalje, da saznajem više. I paradoksalno nikad se nisam više bavila genetikom, poreklom - nego otkako sam postala (usvojena) majka. Za mene je nekad to sve bilo nevažno, nešto nisam ličila na moje roditelje, ne razumemo se ni dan danas preterano, moja veza sa Viktorom je daleko ispunjenija razumevanjem pa i sličnostima pa... zašto bi on onda jednog dana tragao za biološkim roditeljima? A onda se upustim u čitanja, istraživanja mnogih stvari koje mi uzimamo "zdravo za gotovo" kada živimo u biološkoj porodici ili prve godine detetovog života i uticaja trauma u tom periodu onda ako ne sasvim a onda ipak bolje razumevam ugao usvojene dece. Moram da priznam da smo mi imali odličan razgovor u vrtiću sa psihološkinjom kada smo rekli da je Viktor usvojen. Meni je ona potvrdila ta mnoga istraživanja ali je čak i meni osvetlila tu prvu godinu života i njen kasniji uticaj na jedan dodatan način. Ali je Jovanu mnogo značilo više jer on nije imao tako motivaciju da toliko istražuje, ne govori engleski dovoljno dobro a i kad mi nešto prevedemo za blog on bi govorio da to i ne mora tako... Medjutim od tog razgovora sa stručnim licem i on se pomerio u svom doživljavanju usvajanja što nama kao porodici mnogo znači.

Kad stigneš, bilo bi lepo da napišeš jedan člančić o roj prvoj godini i razgovoru sa psihologom. Možda si i pisala... ja obično sve pročitam, ali možda mi je to promaklo. Konkretno, volela bih da napišeš šta ti je psihološkinja rasvetlila i eventualno koje je predrasude razbila.

Nisam bila duze u mogucnosti da citam i pisem zbog tatine bolesti, jedva cekam da iscitam sve nove clanke na blogu.

Hvala Simoni na velikom angazovanju, ona je uvek nasa vrednica!!!

Pozdravi svima vama!

Hvala Snedra :)

U poslednje vreme dok sam ja putovala Daca je bila vrednica. Tj Milica je pisala a Daca prenosila Milica je napisala niz tekstova pa mi ostali možemo da odmaramo

Tangerine,
jesam, pisala sam... sad sam umorna od puta a Viktor još skakuće okolo ali pokušaću da nadjem pa ću staviti link/post. Nama je vrtić sada prošlost a sledi škola, na neki način mi je drago što smo u vrtiću pred kraj prošli neke stvari - objavili da je Viktor usvojen, imali pitanja dece i par neprijatnih situacija... Mi smo dugo bili "u ilegali", nije se znalo za usvajanje (eto za roditelje koji strahuju da pišu na netu ja sam toliko pisala a nemam nijednu informaciju da nas je neko prepoznao odavde). Ali eto pred kraj vrtića se suočismo kako to izgleda kad smo otvoreni. Mislim da je sve to šala kako može biti u školi no Viktor je već doživeo neke predrasude i komentare a to je drugačije nego kad ih samo pripremamo šta deca mogu reći... Mislim da on uopšte nekako naivno nije verovao da može biti negativnih reakcija iako sam ja pričala o tome... Tako da je sada ipak pripremljeniji nego da nije doživeo ništa. Nadam se bar da je tako...

Tangerine evo u ovom najnovijem tekstu najvažnijih momenata i iz tog razgovora sa psihološkinjom iz vrtića :)

https://usvajanje.wordpress.com/2015/09/03/polazak-u-skolu/

Simona ::Tangerine evo u ovom najnovijem tekstu najvažnijih momenata i iz tog razgovora sa psihološkinjom iz vrtića :)

https://usvajanje.wordpress.com/2015/09/03/polazak-u-skolu/

Hvala, Simona. Pročitala sam tekst i ostavila komentar. :)

Pošto je Milica prekinula sa svojim tekstovima ja sam se dala u hiper produkciju: pisala sam o našem polasku u školu, zatim tekst o prezimenu, jedan je bio prevod o tome kako razmišlja biološka majka koja je troje dece dala na usvajanje a dvoje odgaja, zatim sam pisala o knjizi "Pet dana života"... Ovaj poslednji tekst sam napisala još pre nekog vremena nego mi nekako nije legao da ga objavim... Odjutros ga malo dopunih i ipak objavih - negativne reakcije prema usvajanju. Bilo bi mi drago da ih iščitate, da vam budu nešto korisni a naravno i svaka povratna reakcija bi me radovala.

https://usvajanje.wordpress.com/2015/09/13/negativne-reakcije-prema-usvajanju/

Rečnik o usvajanju je dobio proširenje u vidu jednog crtaća koji se bavi osnovnim komentarima na usvajanje i objašnjenjima. Ako vam dobro ide engleski pogledajte a ako ne Daca se potrudila da prevede ceo crtać pa možete iščitati prevod https://usvajanje.wordpress.com/recnik-usvajanja/

Ovo je neko moje doživljavanje mada videćete ima i onog što sam čitala, i naučnih istraživanja... No mislim da ni na Kutku se nismo zadržavali na toj temi pa ako budete imali neko vaše mišljenje ili želeli da podelite bilo bi mi drago https://usvajanje.wordpress.com/2015/09/19/pretkinje-i-preci/

Verovatno ste čuli skoro da je usvojena ćerka Rozi O'Donel otišla da živi sa biološkom majkom. Ovo je prevod teksta koji na tu vest objašnjava zašto odrasli usvojeni požele da žive sa biološkim roditeljima https://usvajanje.wordpress.com/2015/09/19/usvojeni-i-zivot-sa-bioloskom-porodicom/

I evo najlepše teme - naš novi susret

https://usvajanje.wordpress.com/2015/10/08/susret-novembar-2015/

Simona