Blog o usvajanju

Bravo Simona! Sjajna analiza, kao i uvek!

Majina priča o reunionu je na našem blogu pa možete da je pročitate https://usvajanje.wordpress.com/2016/04/26/majina-prica-o-reunionu/

Možete i da komentarišete ako želite, sigurno bi se radovala da vidi nekadašnje saborke i sada kada je najzad srećna :)

Videćete i na mom blogu i na ovom zajedničkom članke u kojima sam vas pozivala da napišete nešto za ovaj naš blog. Takodje pozivajući neke od vas na fb stranicu o mom ličnom blogu ponovila sam to...

Snedra, Daca i ja smo krenule sa velikim entuzijazmom u priču o ovom blogu. On je zajednički projekat ali bar po meni nikad nije zaživeo onako kako sam ja bar zamišljala da će to ići. Svejedno mislim da je ipak doneo neke promene. Bio je čitan, imale smo razne reakcije i pozitivne i negativne, pozivali su nas u školu roditeljstva, organizovale smo susrete usvojene zajednice. Vremenom smo se Daca, Snedra i ja umorile, naš početni entuzijazam se istopio i svaka od nas opet sa nekom svojom posebnom pričom ne može da se angažuje vezano za blog kako je to dosad bilo. Kod mene je to rezultiralo pokretanjem ličnog bloga. Za ovaj zajednički blog nameravam da pišem neke članke koji se više odnose na usvajanje.

Ipak mislim da to nije dovoljno i da ako se ovako nastavi ovaj naš blog neće imati onaj sjaj, uticaj, posećenost koju smo se nadale da može da ima ili koje je imao dosad. Mislim da ne treba da vam objašnjavam koliko je značajno da se na našim prostorima piše o usvajanju. Tako da ako ste se premišljale/i da pišete neku vašu priču, stav, mišljenje, nešto što nije pisano na blogu ili je pisano a vi se ne slažete - mislim da je pravo vreme. Nadajmo se da se ovaj tok može sasvim izmeniti :)

Jako sam uzbudjena odjutros... Pretpostavljam da ste nekad čitale Animinu priču, bila je to jedina priča biološke majke na našem blogu... Uvek sam se nadala da će je nekad ugledati i njen sin i da ćemo baš mi pomoći da njena i njegova priča dobije srećan završetak odnosno početak. I noćas se neko javio... Naravno sad oni moraju da uspostave kontakt da vide jesu li zaista oni baš povezani. Ali se ja nadam iskreno zbog (biološke) majke i sina da je potraga završena. A meni ovaj dogadjaj zbog bar malog udela u ovoj priči daje neki dodatni smisao svemu što sam činila (što smo činile)...

https://usvajanje.wordpress.com/2014/11/13/animina-prica/comment-page-1/#comment-3874

Nije baš bilo kako sam očekivala u današnjoj školi roditeljstva. Dogovorile smo se da Daca napiše članak o pitanjima a ja sam napisala osvrt samo na neprijatniji deo

https://usvajanje.wordpress.com/2016/10/28/incident-u-skoli-roditeljstva/

Draga Simona,

mnogo mi je žao što se desio takav incident. umesto da potencijalni usvojitelje cene i poštuju vaš dolazak u školicu roditeljstva, izdvojeno vreme, izlazak sa posla, psihički i emotivni napor da se po ko zna koji put iskreno obratite u vezi usvajanja i izložite svoje iskustvo i viđenje tog puta, došlo je do uvredljivog obraćanja ka tebi.

Tačno si ubola u centar sledećom rečenicom:

„Možda ja nisam povod samo sam iritacija koja ga suočava sa tim da on pati za biološkim roditeljstvom ili da mu usvajanje nije bilo želja ili da mu je teško da se suoči sa nekim aspektima usvajanja. Ili već nešto drugo.“

Takođe i tvoj sin je pokazao da je pametniji od nekih odraslih:

„Evo Viktoru kad ispričah dogadjaj pošto sam došla sva još pod utiskom i onako šokirana upitao me je zašto taj čovek dolazi na radionicu o usvajanju ako ne želi da priča o usvajanju.“

Mi kada smo u školi roditeljstva imali gosta, jednog usvojenog tatu, bili smo prillično obazrivi sa pitanjima, da čoveka ne uvredimo ili povredimo niti da previše zadremo u njegovu intimu.

U školi roditeljstva je upravo glavna tema usvajanje kao što je u porodici koja je usvojila dete okvir te porodice usvajanje i tu nema mesta za mnogo ili malo razgovora o usvajanju, već je samo pitanje adekvatnosti informacija prema uzrastu deteta. Prateći izbliza vašu porodicu potpuno objektivno mogu da kažem da ti ne „puniš detetu glavu usvajanjem“! Po mom mišljenju, ti si kasnije od uzrasta na kome je Viktor mogao da razume neke informacije o usvajanju, počela da pričaš sa njim o tome. Već sam pisala da sam u to vreme sa našim Lepotanom iako je godinu dana mlađi od Viktora, već uveliko pričala o tome, shodno njegovom uzrastu i koliko se sećam i tebe podsticala na isto.

Nadam se da si se smirila i da ćeš naći motivaciju da se i sledeći put odazoveš socijalnim radnicima da učestvuješ u školi roditeljstva.

Poljupci!

Snedra,
hvala ti na ovako divnom postu

Ja i inače sam pod utiskom tih školica nekoliko dana nakon toga a sada je još jedan dodatan razlog tako da, bolje mi je, ali nisam se sasvim smirila. Ne očekujem ja da mi sad ne znam kako budu zahvalni ili da mi ne znam šta kažu... ali da me ne vredjaju to je bar jedan minimum.

Potpuno se slažem sa tvojom ocenom i zato je meni neobično kad mene optužuju da suviše pričam o usvajanju. Sve sam ja to objašnjavala na školici, da moje dete dugo nije pitalo, da onda ja nisam ni pričala, da sam imala dugo dileme kako i šta, da li da ja pokrećem razgovore i ako dete ne pita... I da sam tek pred školu kad je neophodno bilo i zbog druge dece a jasno je i prema godinama deteta da može da razume već počela da pričam nešto više... I to je bilo punjenje glave detetu? Videćeš nadam se da će Daca napisati taj članak jer mislim da je sem ovog radionica bila dobra, puno zalazila u ono lično ali koliko god da preispitujem sebe, ono što sam pričala, ne vidim ništa puno. Čak su druge osobe govorile da im ja pričam bajkovito, da su na radionicama koje su prethodile slušali teže stvari. Ja sam rekla da eto ima tih bajkovitih stvari, negde gde vas prati sreća, i ja sam nastojala i o njima da pričam jer prvo treba da budete zadovoljni kao roditelj i kao osoba da bi i dete moglo da bude zadovoljno. A ima i onih manje lepih momenata, teških koje isto morate da iznesete.

Ovo si divno rekla: "U školi roditeljstva je upravo glavna tema usvajanje kao što je u porodici koja je usvojila dete okvir te porodice usvajanje i tu nema mesta za mnogo ili malo razgovora o usvajanju, već je samo pitanje adekvatnosti informacija prema uzrastu deteta." Možda je potencijalni usvojitelj oko toga hteo da pita, tako je nekako socijalna radnica preformulisala pitanje. I tu sam ja pala na ispitu jer eto kažem ni ja nisam uvažila različita obrazovanja i nivo razumevanja. Ustvari nije mene tu uvredila konstatacija koliko ta bahatost u kojoj ja ne mogu da odgovorim, meni je zalepljena ta etiketa i da ćutim.

No šta je bilo bilo je... Eto nadam se da kroz ovo pisanje i iz loših dešavanja može da se izvuče nešto dobro.

Poljupci za tebe/vas takodje

Jelena nije dobila podobnost. Značilo bi joj što više naših mišljenja https://usvajanje.wordpress.com/2016/10/29/jelenino-iskustvo-na-putu-ka-opstoj-podobnosti-za-usvajanje-deteta/comment-page-1/#comment-3907

Draga Jelena,

Iskreno mi je žao što nisi dobila opštu podobnost za usvojenje deteta. Ne razumem razloge, posebno što si u postupak ušla sa širokom kriterijumima u pogledu godina i nacionalnosti deteta.

Kod nas je u školi roditeljstva bila jedna sama ženska osoba. Bila je situirana, vlasnik privatne firme i više nekretnina, spremna da usvoji starije dete (ne sećam se njenog izjašnjenja u pogledu nacionalnosti). Na kraju nije dobila podobnost. Šta su bili razlozi, ne znam. S druge strane znam žensku osobu koja je po profesiji lekar koja je dobila podobnost i usvojila dete. Neki ljudi smatraju da CSR nekim profesijama kao što lekari, psiholozi, predagozi, prosvetni radnici - daju prednost prilikom dobijanja podobnosti i izbora para ili pojedinca za dete

Kada su Simona i Daca gostovale u školi roditeljstva za potencijalne roditelje kojoj si i ti prisustvovala, prenele su mi lepe utiske o tebi.

Smatram da treba da nastaviš svoju borbu za dete svim pravno dostupnim sredstvima. Nadam se da ćemo se upoznati i razgovarati o svemu uživo.

Hvala ti što si sa nama iskreno podelila svoje iskustvo!

Jeste, oba poslednja članka govore o nekim negativnim pojavama... Naravno, bez obzira što se meni desilo iskustvo sa radionice to je samo jedan incident na putu a nedobijanje podobnosti je ipak nešto što trajno obeležava Jelenin život. I meni je jako žao i prosto čitajući je a i pošto sam je videla i uživo ne mogu da verujem.

No dobro je da imamo mesta na kojima svoje probleme, situacije možemo da opišemo i o njima razgovaramo. Baš jutros pronadjoh jedan video o snazi ranjivosti koji iako nije direktno vezan za usvajanje može da se primeni na svaku oblast pa i na ovu našu. Nešto mi ne radi miš ali kad budem na poslu podeliću ga...

Evo ga video. Ja sam ga gledala na engleskom ali sad sam pogledala da može da se vidi i u srpskom prevodu. Idete na settings, pa onda subtitles i onda serbian.

https://www.youtube.com/watch?v=iCvmsMzlF7o&feature=share

Posle dosta vremena imamo novu priču na našem blogu. Takodje ima novih odgovora i na neke stare teme. I ja sam blog zapostavila ali sada ću morati da odgovorim a svakako možete i vi ako želite. https://usvajanje.wordpress.com/2017/11/18/snejpela-jos-jedna-prica-o-usvojenju/comment-page-1/#comment-4089

Blog kad krene onda krene... Prvo smo dobili priču od Snejpele, usvojene mame, a sada i od Sunflower, usvojene devojke. Rekoh i tamo a već smo i ovde pričali o toj zanimljivosti, da li ste primetili da u usvajanju veliki broj nas ima nick sa početnim slovom 'S'? Evo linka za priču...

https://usvajanje.wordpress.com/2017/11/19/sunflower-reunion-1-deo/

Sinoc sam citala pricu od Snejpele. Evo trenutka da se opet pokrenete!

Divne su nove price!

Novembar je mesec u kome se obelezava usvajanje, pravo vreme za nove price!

Biksi,
i meni je drago da se blog pokrenuo ponovo. Ne znam ima li snage za neki novi i trajniji život. No svejedno i njime i knjigom činimo nešto za usvajanje a onda i sve nas. Uživajmo u ovom trenutku ponovo pokrenute lepe energije :)

Što Snedra kaže novembar je mesec kada se obeležava usvajanje pa je nekako bilo i pravo vreme da ove nove i divne priče stignu na blog.

Sunflower je napisala nastavak svoje priče a Snedra je objavila:

https://usvajanje.wordpress.com/2017/11/21/sunflower-reunion-2-deo/comment-page-1/#comment-4107

Sunflower je napisala nastavak svoje priče koji možete pročitati na blogu "Usvajanje iz ličnog ugla":

https://usvajanje.wordpress.com/2017/12/05/sunflower-susret-3-deo/

A kad ce cetvrti, jedva cekam!

Sunflower je napisala nastavak svoje priče koji možete pročitati na blogu "Usvajanje iz ličnog ugla":

https://usvajanje.wordpress.com/2017/12/14/sunflower-reunion-4-deo/

Mene je rasplakala...

Nova prica na nasem blogu, nase Snejpele, mame dečaka pod naslovom:

"Desilo se nase prvo:Moja mama kaze da si ti usvojen!"

https://usvajanje.wordpress.com/2017/12/17/snejpela-desilo-se-nase-prvo-moja-mama-kaze-da-si-ti-usvojen/

Hvala Snedra na linkovima. Moram priznati da pratim sta pise Sunflower i da "progutam" svaki novi nastavak koji izadje.

Divne price,procitala u jednom dahu.

snedra ::Nova prica na nasem blogu, nase Snejpele, mame dečaka pod naslovom:

"Desilo se nase prvo:Moja mama kaze da si ti usvojen!"

https://usvajanje.wordpress.com/2017/12/17/snejpela-desilo-se-nase-prvo-moja-mama-kaze-da-si-ti-usvojen/

Kako napisah i na blogu ja sam već znala za ovu situaciju jer mi je Snejpela rekla ali čitavši je ovako sam se dodatno uznemirila... I zbog njih i što su moji strahovi počeli da se kreću u svim pravcima...

Naravno čitam članke od Sunflower, pisala sam i na blogu... Ali nama lično je to daleka budućnost kada naša deca budu već velika....

Ali ovo što piše Snejpela je sada, moj Viktor i njen sin su vršnjaci... To je ono što smo znali da će doći, da ljudi imaju predrasude, da ih prenose na svoju decu a da ona onda to isporučuju našoj deci. Dobro je ako stanu samo na rečima...

Znam da sam ja činila što sam mogla i sjajno je što je i Snejpela napisala tekst a ne samo da je progutala i ćutala. Dopreće bar do nekog valjda.

No strašno mi je poražavajuće da mi pored svega što proživljavamo, pored jednog težeg puta nego onaj koji imaju biološke porodice još moramo da trpimo iživljavanja. I hajde mi odrasli i možemo da se nosimo. Nego što se to dešava i našoj deci.

I mene je situacija kod Snejpele uznemirila... Pisala sam kod mene u dnevniku i na blogu o nasim razgovorima sa Lepotanom povodom toga. Svaki dan je novi izazov...

Evo danas na Sv. Nikolu jedne lepe price Lepotanovog druga Teodora:

https://usvajanje.wordpress.com/2017/12/19/teodor-moj-drug-lepotan/

Hvala Teodoru, dečaku od 9 godina na ovoj priči kojom nas je tako prijatno iznenadio! :-)