Dnevnik Vilenjaka Vlade :)

Simona, slažem se sa ovim što su rekle Missile i Plavaptica. Ja sam takođe, kao ptičica, uvek bila zatvorena po tom pitanju. Lakše mi je bilo da potpunom strancu ispričam nešto meni veoma bitno, nego najbližima.
Maro, strašno! A ideja za izvezeno slovo je idealna! To mi se jako dopada

kako mirjana kaze takva sam bila i ja a cak i dan danas sam povucena pogotovo ko me tek upozna i kasnije kad se vise druzimo svi kazu da su imali drugaciji osecaj za mene a i mm nije bolji da smo jako povuceni i stidljivi i da misle da nam je drustvo njihovo dosadno a naprotiv mi se volimo druziti ali uvek na prvu loptu smo takvi .ja kazm ko oce dobro da me upozna pre nego sto em vidi nek mi pise sms ili na fb ili negde na forumima i kad se sretnemo da vidi dali sam zapravo ja ta sto oni nemogu verovati jer sam tu jako otvorena kao sto ste sigurno sve primetile a ovako sam jako povucena osoba ali sam primetila otkad imam decu da pocinjem vrlo brzo da uspostavim kontakt sa drugim osobama dali bilo ulica,park ,dr ili bilo gde ali pored dece uvek pre pocnes sa nekim da pricas sto mi to opste nesmeta da sam par puta sebe hvatala da prva inacjaliram razgovor sa drugom osobom dali muskom ili zenskom ako ima dece pored njegove ili njene nema veze

Hvala vam

Na poslu sam pa ću kasnije pisati samo da pojasnim oko imena pošto sam na temi oko imena zbunila i Missile a verujem i ostale a ne bih baš u tom javnom delu foruma ali ovde smo samo mi Kutanjke

Dakle ovo su ti postovi:

Simona ::Ja ne volim nasledjena imena a dete mi se zove nasledjeno po nekome i to živa osoba i to vezano za biološku porodicu. Ali šta da se radi kad je kod usvajanja to tako... Mada mu je jedan od nadimaka kao ime mog bivšeg, to mi je omiljeno ime ali ga ne bih nikad dala da on ne zasujeti kad čuje... Ali eto kad već nismo davali ime našem detetu ispalo je ono što bih ja želela a ne bih dala, čudni su putevi sudbine. No pošto mužu ne smeta sve češće mi se omakne da dete zovem i tako, imao je i taj nadimak kod hranitelja pa ga Vilenjak voli a meni ima posebnu vibraciju

Inače sestri sam ja dala ime Katarina a moja baba je razglasila svud po familiji da sam ja to dala po pomenutoj prababi koja mi u trenutku davanja imena nije bila ni na kraj pameti... ali baba je proglasila da će me familija tako više voleti pa svi rodjaci i danas veruju da je sestra dobila ime po prababi...

Inače Mina je meni omiljeno ime, muž i ja smo planirali to ime za našu ćerku... Nisam uopšte znala da je tako popularno dok ne pročitah Milijanin post. Ivona je isto divno ime.

Simona ::Za Lisicu sam se i ja ismejala I za Luciju se slažem sa Jamajkom, prelepo ime

Moj nadimak je duži nego ime (izveden je od imena). Moje ime ne podnosim a nadimak hajde kao nije loš...

Moja majka je oduševljena pravim imenima i bila je oduševljena kad je večeras u jednom trenutku Vilenjak rekao svoje pravo ime a ne nadimak (vežbali smo predstavljanje na engleskom). Treba li da kažem da ja nisam delila to oduševljenje a kad budemo nasamo moraću da joj ispričam i zašto. Kažem ispričaću mu nekad tu priču oko dobijanja imena, to ime je njegova veza sa biološkom majkom, naravno i njegovo pravo ime, ne smeta mi ali da sam nešto ushićena kad se predstavi pravim imenom - nisam. Naravno ne mogu stalno misliti kako je dobio to ime, niti to činim... ali ja sam i inače mislila da usvojeno dete zovem po nadimku upravo jer mi ne dajemo ime a nadimak može da bude naš. Ovo ime od bivšeg a Vilenjakov nadimak je baš moje , mada i drugi nadimak koristim i mislim da mu odgovara... Ali ga skoro nikad ne oslovljavam po zvaničnom imenu sem u zvaničnim ustanovama i kad pominjemo ime, učim ga da mu je to pravo ime a da je ovo drugo nadimak, ali ja i sebe nikad ne predstavljam po zvaničnom imenu nego nadimkom sem baš u zvaničnim prilikama. A i to učim dete mada on nema šanse tek da kaže moje pravo ime, isključivo govori nadimak iako je duži i teži za izgovaranje...

Pravo Vladino ime je Vladimir. Vlada je nadimak kako ga najčešće zovemo. Ime bivšeg a i Vladin drugi nadimak takodje je Vlajko.

E sad vezano za moje ime... To pravo koje ne volim je Branka a duži nadimak kako se ja i predstavljam i koliko toliko ga volim je Brankica.

Nadam se da su sada postovi jasniji

Lepe mame, ljubim vas

Dali mi dete da ga čujem baš sam se potresla... Rekli su mu da je to Deda Mraz pošto je prethodno drugog dečaka koji je na adaptaciji a bio je nešto uznemiren zvala mama pa su mu rekli da je to Deda Mraz. Vlada kažu da je super a kad se javio pita: "Šta ladiš?" A ja ne smem da progovorim... Onda mu vaspitačica kaže da Deda Mraz ne priča nego da mu kaže kako bu je u vrtiću i šta hoće da Deda Mraz donese, kaže:"Lepo. Majcu." Odjednom je skroman, od kuće svašta naručuje od Deda Mraza...

Inače noćas je loše spavao, jednom me budio pa zaspao pa drugi put opet pa neće da spava bez mene... pa ja odem da ga uspavam a on jedva zaspi i tako sam sva neispavana i nikakva ali dobro je da on tako deluje sada u vrtiću...

Inače ima mnogo toga što me brine i onda pričam i sa mužem. Opet ono živopisna je ličnost i baš kako ga je Missile definisala "ni za glavu ni za rep" da ga uhvatimo. Često mi se desi da prevazilazi moje znanje o ljudima ili se možda radi o osobi u razvoju pa se ispoljavaju razni neki potencijali često i neuklopljeni. A možda je to što je išlo dete iz doma, pa u hraniteljsku porodicu pa kod nas, ostavilo traga. Mislim sigurno je ostavilo nego eto sad saznajemo neke epizode kao da je video seks izmedju hraniteljicinog sina i neke devojke što sam pisala na drugom topicu a ko zna čega je sve to bilo još. Taj drugi dečak na hraniteljstvu beži već sa časova u prvom razredu osnovne škole. Inače tamo je mangupsko ponašanje bilo na ceni pa je dobro možda što je u ovom privatnom vrtiću jer tu neće dobiti podršku za takvo ponašanje a tamo bi se udružio možda sa nekim malim mangupčićem. Ovde mi priča da se neka devojčica sa kojom je išao u wc u vrtiću iznenadila kad je on opsovao, pitam ga ja šta je rekla, kaže samo je ćutala. Valjda će se prilagodjavati na to fino ponašanje dece i zaboravljati doživljaje kod hranitelja. Kažem na kraju ja jedino mogu da mu ponudim neki način razmišljanja, rešenja pa ako prihvati... Nekad mi se čini da to uopšte ne deluje i da me ne čuje ali nekad vidim da ima efekta. Juče kod moje majke kaže on da mu se svidja Severina a moja majka zapela da ona nju ne podnosi. Vlada kaže - pa dobro nekom se svidja a nekom ne... A to je jedna od stvari koje mu ja stalno ponavljam kada kaže rekao mu ovaj ono ili ovo. Tako da ipak deluje. I vrtić je sad velika promena, trebalo je da se bolje upoznamo dotle, možda da smo još bliskiji, a opet ne možemo ga držati u kući mora da se socijalizuje, tešim se da smo uradili školski sa upisom u vrtić, da je tačno onoliko koliko propisuju vremena od dolaska deteta prošlo... Pritiskaju nas u vrtiću da mu produžimo do četiri da boravi ali ja nikako to neću da uradim, i ovog i sledećeg meseca će biti do dva pa posle može. Ipak se mi svakim danom sve više zbližavamo. Naravno oni ne znaju čitavu predistoriju pa mi psihološkinja kaže - dovoljno je četiri sata dnevno sa roditeljima... da, ali ako su roditelji bili tu četiri godine a ne šest meseci mislim se ja... Naravno njima je i u interesu da se više plati a nagovaraju me kao od dva do četiri su sve same radionice pa bi njemu kao većem detetu to značilo bla bla. S jedne strane to i jeste ali ja se malo i plašim tih radionica jer one će pokrenuti nova pitanja, on će možda kroz njih postati svestan da je nešto različit od njih u smislu dolaska u porodicu. Mada na emotivnom nivou on to i oseća, u ponedeljak je jedan od problema bio i što se nije pojavio taj mali dečak romske nacionalnosti. A ovih dana je bio tu, sa njim je najbliži. Mada kaže da nema najboljeg druga a on mu je drug, ostale još ne smatra drugarima... Idem uskoro sa posla jutros je tražio da ja dodjem po njega, a i onako ovako neispavana nisam mnogo korisna ovde...

Simona, ono Vlajko je baš dobro ime za Vilenjaka!!! Mislim da mu je to super nadimak! Vladimir, ako ti se već ne sviđa makar ne štrči.
Ali zašto ti ne voliš svoje ime?!?! Naravno, sve je stvar ukusa, ali je Branka lepo ime!

Simona ::Dali mi dete da ga čujem baš sam se potresla... Rekli su mu da je to Deda Mraz pošto je prethodno drugog dečaka koji je na adaptaciji a bio je nešto uznemiren zvala mama pa su mu rekli da je to Deda Mraz. Vlada kažu da je super a kad se javio pita: "Šta ladiš?" A ja ne smem da progovorim... Onda mu vaspitačica kaže da Deda Mraz ne priča nego da mu kaže kako bu je u vrtiću i šta hoće da Deda Mraz donese, kaže:"Lepo. Majcu." Odjednom je skroman, od kuće svašta naručuje od Deda Mraza...

Inače noćas je loše spavao, jednom me budio pa zaspao pa drugi put opet pa neće da spava bez mene... pa ja odem da ga uspavam a on jedva zaspi i tako sam sva neispavana i nikakva ali dobro je da on tako deluje sada u vrtiću...

Inače ima mnogo toga što me brine i onda pričam i sa mužem. Opet ono živopisna je ličnost i baš kako ga je Missile definisala "ni za glavu ni za rep" da ga uhvatimo. Često mi se desi da prevazilazi moje znanje o ljudima ili se možda radi o osobi u razvoju pa se ispoljavaju razni neki potencijali često i neuklopljeni. A možda je to što je išlo dete iz doma, pa u hraniteljsku porodicu pa kod nas, ostavilo traga. Mislim sigurno je ostavilo nego eto sad saznajemo neke epizode kao da je video seks izmedju hraniteljicinog sina i neke devojke što sam pisala na drugom topicu a ko zna čega je sve to bilo još. Taj drugi dečak na hraniteljstvu beži već sa časova u prvom razredu osnovne škole. Inače tamo je mangupsko ponašanje bilo na ceni pa je dobro možda što je u ovom privatnom vrtiću jer tu neće dobiti podršku za takvo ponašanje a tamo bi se udružio možda sa nekim malim mangupčićem. Ovde mi priča da se neka devojčica sa kojom je išao u wc u vrtiću iznenadila kad je on opsovao, pitam ga ja šta je rekla, kaže samo je ćutala. Valjda će se prilagodjavati na to fino ponašanje dece i zaboravljati doživljaje kod hranitelja. Kažem na kraju ja jedino mogu da mu ponudim neki način razmišljanja, rešenja pa ako prihvati... Nekad mi se čini da to uopšte ne deluje i da me ne čuje ali nekad vidim da ima efekta. Juče kod moje majke kaže on da mu se svidja Severina a moja majka zapela da ona nju ne podnosi. Vlada kaže - pa dobro nekom se svidja a nekom ne... A to je jedna od stvari koje mu ja stalno ponavljam kada kaže rekao mu ovaj ono ili ovo. Tako da ipak deluje. I vrtić je sad velika promena, trebalo je da se bolje upoznamo dotle, možda da smo još bliskiji, a opet ne možemo ga držati u kući mora da se socijalizuje, tešim se da smo uradili školski sa upisom u vrtić, da je tačno onoliko koliko propisuju vremena od dolaska deteta prošlo... Pritiskaju nas u vrtiću da mu produžimo do četiri da boravi ali ja nikako to neću da uradim, i ovog i sledećeg meseca će biti do dva pa posle može. Ipak se mi svakim danom sve više zbližavamo. Naravno oni ne znaju čitavu predistoriju pa mi psihološkinja kaže - dovoljno je četiri sata dnevno sa roditeljima... da, ali ako su roditelji bili tu četiri godine a ne šest meseci mislim se ja... Naravno njima je i u interesu da se više plati a nagovaraju me kao od dva do četiri su sve same radionice pa bi njemu kao većem detetu to značilo bla bla. S jedne strane to i jeste ali ja se malo i plašim tih radionica jer one će pokrenuti nova pitanja, on će možda kroz njih postati svestan da je nešto različit od njih u smislu dolaska u porodicu. Mada na emotivnom nivou on to i oseća, u ponedeljak je jedan od problema bio i što se nije pojavio taj mali dečak romske nacionalnosti. A ovih dana je bio tu, sa njim je najbliži. Mada kaže da nema najboljeg druga a on mu je drug, ostale još ne smatra drugarima... Idem uskoro sa posla jutros je tražio da ja dodjem po njega, a i onako ovako neispavana nisam mnogo korisna ovde...

Simona, jasno je iz tvojih postova koliko ozbiljno shvataš svoju ulogu i roditeljstvo i vaspitanje deteta, ali možda će tebi biti lakše ako ga pogledaš malo manje stručno (stručno- u smislu psihologije). Meni npr. nekada znanje u struci smeta da vidim neko jednostavno rešenje, koje svaki laik vidi. Čak i da si ga ti rodila, Vlada je ličnost za sebe i priča za sebe kao i svako od nas, jedino što niste stigli da ga upoznate za ovo vreme. Ja i dalje mislim da je u osnovi potrebno mnogo strpljenja i protok vremena, da Vlada zaista oseti da je vaš i da je na sigurnom ovaj put. Samo pomisli kroz kakve je emotivne šokove prošao!

Mislim da dete ne može da ostane imuno na vaspitanje koje mu pružate, u kome ste dosledni i koje mu oslikavate ličnim primerom. Sigurno će ono najbitnije prihvatiti. Evo, u poslednje vreme ne nailazim nešto na postove u kojima pišeš o njegovim nestašnim pričicama vezanim za sex isl.

Još jednom moram, jednostavno moram da kažem da nemam lepo mišljenje o Vladinoj hraniteljici. Iz poštovanja prema dečaku, reći ću još samo da mislim da je neodgovorna!

I mislim i ja da je 4 sata dnevno sa roditeljima jako malo, i u slučaju bioloških roditelja. Ne treba njemu možda da se tm i ti bukvalno igrate s njim, ali vaše prisustvo i porodični ambijent su mu sigurno dragoceni!

Ja samo da se upišem ovde i poželim srećno otvaranje dnevnika

Ja iscitah Vladino prilagodjavanje na vrtic, a nisam svracala poodavno da vam pozelim srecan polazak! Vlada je samo mali mangupcic, jer je odrastao sa takvim vaspitanjem, ali verujem da vase vaspitanje i licni primer itekako uticu na njega i da ces vremenom biti sve vise svesnija toga. Ljubim ga u oko crno vragolasto!

Hvala vam

Missile,
ja nekako više volim imena koja se završavaju na "na" poput Ana, Katarina, Marina i sl... ona su mi nekako raspevana a ovo Branka samo da se slomi jezik, asocira samo na neku težinu i borbu mada to i odgovara mojim dešavanjima...

Hranitelje i ja ponekad ne razumem ali ne razumem i neke roditelje pa se trudim da i ovde imam širinu i da ne gledam samo kroz moje naočare... Imam utisak da hraniteljica voli Vladu, da joj je zaista bilo teško kad je otišao, da joj i danas nedostaje... e sad ona verovatno nije znala bolje i muž joj je tako mangupski tip a i sin, kako i Metaurina reče i Vlada je izrastao sa takvim vaspitanjem u malog mangupčića a oni su tamo bili očarani time, kod nas se već dosta promenio a vremenom će još i više...

Orline,
nadam se da tvoj mališan lepo napreduje a da ćete i vi uskoro otvoriti dnevnik pa da vas pratimo :)

Vlada je bolestan. Ima stomačni virus valjda zaradio u vrtiću, sreli smo komšiju sa čijim sinovima ide u vrtić pa kaže da su i njegova deca imala to u prethodne dve nedelje. Odveli smo ga kod lekarke, dala nam je neke lekove pa to uredno pije i još dijeta, samo mu je to falilo, ionako slabo jede... ali i pored toga nemiran, bili danas malo na snegu a on se trudio da to pretvori u mnogo... nadam se da prolazi sem ako nas noćas opet povraćanje ne iznenadi...

missile ::Mislim da dete ne može da ostane imuno na vaspitanje koje mu pružate, u kome ste dosledni i koje mu oslikavate ličnim primerom. Sigurno će ono najbitnije prihvatiti.

I ja mislim tako. 6 mjeseci u njegovom uzrastu je premalo da se izgube uticaji prethodnog vaspitanja i iskustava (neshto shto je bash ostavilo utiska dugo se nece zaboraviti). Neshto su i Vladine urodjene strane karaktera i senzibilitet te protiv njih ne treba ici. Ja sam sa mojom kcerkom stalno, ima nepune 2 godine i opet me, i to chesto, njene reakcije iznenade. Nema shta, upoznajemo se. Zelim ti josh puno strpljenja i brzi oporavak od stomachnog virusa sharmantnom "mangupchicu". Ne dozvoli da te u vrticu prisiljavaju na aranzmane koji njima odgovaraju ako ti zelish drugachije.

Virus je valjda već prošao, a ako nije, želim brzo ozdravljenje Vilenjaku.
Što se tiče vaspitanja, ja verujem u tebe! Biće sve to baš kako treba, samo ne treba žuriti.

Hvala tete. Vlada vam piše duže pismo:

Nadam se da ste razumele šta je Vlada hteo da vam kaže

Bolest je prošla no i danas Vlada nije otišao u vrtić. Sutra hoće. Dobro mu je, nemiran je, ne zna šta će sa sobom. Ja imam problem sa mojim roditeljima koji kao da umišljaju da su oni roditelji, mislim brinu se o Vladi na taj način To je i ranije bio problem a sad je kulminiralo sa Vladinom bolešću. Napadaju nas kako ne brinemo dovoljno o njemu, ništa što mi radimo nije dovoljno dobro, što hoćemo da ga šaljemo u vrtić može da se to vrati. To me dodatno uznemirava jer ne mogu da znam da se bolest zaista neće vratiti. Ali ne mogu da držim dete narednih deset dana u kući jer će se bolest možda vratiti. Lekarku sam pitala rekla je da već danas može u vrtić ako mu bude dobro. Valjda je ona autoritet na osnovu znanja o bolesti, ali moji roditelji misle izgleda da više znaju i od lekara Prvo me je majka jutros napala a onda je otac zvao pa sam se njemu požalila na njeno ponašanje smatrajući ga razumnijim. Da bi me on optužio da šaljemo dete u vrtić da bi nama bilo komfornije. Nisam se setila da pitam šta ima loše u tome da nam bude komforno. Mada nam to nije razlog nego što je dete ozdravilo a ne vidim da išta dobija boravkom u kući sa nama, naprotiv potrebno mu je društvo vršnjaka. I njemu sam ponovila da ne odgaja naše dete, da i njegova majka nije odgajala sestru i mene. Uopšte ne znam šta se sa njima dogadja... Ne bi mi palo na pamet da odgajam Vladino dete. Razumem da daju neki savet, da se i zabrinu ali da je to tog stepena da oni skoro odredjuju nama šta da radimo... prešli su sve granice!

Što se Vilenjaka tiče vileni po kući Drago mi je da je dobro ali nije lako sa njim čim je zdrav... Stalno traži pažnju, neće ni malo sam da se zaigra i dalje mu treba neko i za kretanje po sobama...

Psihološkinju i ostale iz vrtića ćemo za januar odbiti za ostanak do četiri, za sada ćemo se zadržati na boravku do dva, samo da mi ne prekipi pa da to uradim grubo.

Što se karaktera tiče teško je odrediti šta je urodjeno a šta stečeno mada pokušavam da to odredim, ali opet ne bih ni što Missile kaže da dete posmatram previše stručno nego onako ako zapazim nešto ili ako je izraženo... Mislim da on iako se vezao za nas nema još poverenja. To su neki sitni detalji po kojima vidim, sečem mu nokte i kažem mu da ne mora da gleda a on da mora da ga ne povredim... ili želi da izadjem iz kupatila kad povraća... Ali zato me doziva po nekoliko puta noću, insistira da vrata naših soba budu stalno otvorena i da ponavljamo ono čuveno "ja te volim"... Valjda su to načini kroz koje se poverenje i sigurnost postepeno izgradjuju.

Simona ::Nadam se da ste razumele šta je Vlada hteo da vam kaže

....

Ali zato me doziva po nekoliko puta noću, insistira da vrata naših soba budu stalno otvorena i da ponavljamo ono čuveno "ja te volim"... Valjda su to načini kroz koje se poverenje i sigurnost postepeno izgradjuju.

Valjda, a možda još ima i straha u njemu da vas ne izgubi. Realno, mnogo je gubio za jedno tako malo i nedužno biće! Vremenom će sve leći na svoje.

Moja drugarica je istu priču imala sa sinom kad ne ode u vrtić- vileni, skače, ne može ga obuzdati, prosto mu nedostaje da se izigra tamo s decom.

Da, to su strahovi, razumljivo ali nije lako ni njemu ni nama... Noćas me opet probudio u četiri i više nisam mogla da spavam.

Sinoć sam se opet posvadjala sa mojima, ono što sam već pisala, pa sam se i zbog toga nervirala... Ljudima su obično problem roditelji drugog partnera a meni moji ispadoše problem...

Dobro je, otišao je u vrtić ali malo kasnije da ne bi tamo doručkovao... Malo strahujem jer se muž ne javlja, valjda je hteo da ostane tamo, u svakom slučaju nema ih ni da se vrate. Ja ne idem na posao danas pa ću pokušati malo da pišem diplomski... sem ako Vlada ne napravi neki skandal u vrtiću opet pa se vrate...

Simona, svi roditelji su isti. Mislim da oni imaju problem i ne mogu na nas gledati kao na odrasle ljude, a posebno ne kao na roditelje. Moja majka uvek ima neki predlog, primedbu, uskocicu, ali ja to ignorisem. na jedno uvo udje, na drugo izadje. KAd pretera, ja joj lepo kazem: Imala si prilike da vaspitavas svoju decu, sada sam ja na redu... ili, kao pre neki dan, kada je bilo vreme rucka, Lenka nece da ruca, ja kazem OK, a moja majka drobi kako treba da se zna red, kad je rucak bla bla bla.... ja lepo kazem" U tvojoj kuci se znao red, u mojoj ne mora i sl....
Ne mozes ti njih ubediti, to je Sizifov posao, samo probaj da klimas glavom i radi kako ti mislis da treba.

I ja delim Milijanino misljenje za roditelje. Evo moja majka Ani sprema ruckove posto ja "ne umem" Da ne spominjem komentare na to kako sam je obukla I ja se maksimalno trudim da na jedno uvo udje na drugo izadje, znam da je sve iz dobre namere.
Vlado, hvala na ovako lepom pismu

Hvala ti Vlado za ovako divno pismo!

[Only admins are allowed to see this image]

Hvala vam

Lakše je da čujem da je i kod vas slično... Pomirili smo se sa majkom ali evo je sad mi šalje poruke i drami da joj Vlada nije rekao "volim te", da sam ga ja posvadjala sa njom

Ne znam šta se sa njom dešava U svakom slučaju dodaje mi nepotrebnu težinu. Prvo to što misli da je najbolji roditelj a mi smo nesposobni je vrlo ružno. Ja sam joj više puta rekla da smo mi dobili podobnost i dete od preko deset ljudi koji su sociolozi, psiholozi, pravnici pa iako mi imamo kritike na njihov rad valjda ljudi koji su te struke nešto znaju... Ne za nju oni nemaju pojma, ni lekari nemaju pojma... I tu preteranu vezanost za dete ne razumem. Ok i ja ću voleti unuče ako ga budem imala, ali Vlada je moje dete i sigurno to neće moći da se poredi sa unučetom a ne vidim ni što bi. Svekrva se normalnije ponaša, zove svakog dana ali ne pravi pitanje ni scene... Evo Vladi se ni sa njom nije pričalo danas, rekao joj dve reči pa žena ništa... Možda mi teže pada i zbog posebnih situacija vezanih za usvajanje. Taman sam prevazišla odnos sa hraniteljicom a čeka me priča o biološkoj majci. I samo mi treba drama moje majke. Evo dok pišem samo šalje neke patetične poruke a ja nastojim da mirno odgovorim i završim sa tim...

Biksi,
moraću da Vladi pokažem tvoj odgovor

Njemu sam i pisala, te očekujem dalju prepisku!

Biksi,
biće odgovora sigurno, svrati u naš dnevnik... Vlada kad god mene vidi na Kutku hoće da stavlja smajliće a ja mu ne dam da vam ne dosadjuje, ali sad kad si mu pisala sigurno će želeti da ti odgovori

Jutros kad je muž odveo Vladu u vrtić kažu da su imali problem juče sa njim. Kad je trebalo da se kiti jelka on je bio sav srećan, počeo da skače da se raduje... Medjutim pošto su one htele prvo da prave neke paketiće pa tek onda kićenje jelke on se naljutio i nije hteo to ništa drugo da radi rekao "E neću". Meni je takvo ponašanje jasno, čim nije po njegovom počne da besni, ali kod naših majki recimo se i posle sedam meseci još predstavlja kao milo dete... čudi me da je u vrtiću tako brzo pokazao zube. Kad je trebalo da se kiti jelka isto nije hteo da to radi pa su ga ostavile, ako neće neće, valjda je kasnije nešto kitio... Nama ceo taj sukob nije spomenuo uopšte, nijednom rečju. Samo je pričao kako su kitili jelku, kao da je sve bilo divno oko toga. Takodje su nam rekli da je problem što se vezuje samo za jednu vaspitačicu a ostale ne konstatuje. Posle tog sukoba sa te druge dve vaspitačice nije hteo da progovori pola sata Ta vaspitačica je pričala da ona ga namerno ostavi sa njima jer mora da uspostavi kontakt sa svima ali ništa. Inače moj muž je isto juče primetio hladno ponašanje jedne vaspitačice, samo ga je izvela pa ga je ta omiljena vaspitačica oblačila. Muž juče nije znao razlog tek jutros mu je ta vaspitačica ispričala te dogadjaje od juče... On se nama žalio da je bio gladan ili da se malo upiškio pa to nije rekao. Kažu da je što se tiče gladi slobodan, da je lepo jeo, čak i tražio neke kolačiće. Ta priča o piškenju mi je isto delovala izmišljeno ali sam mu rekla da ima presvlaku i da slobodno zatraži da ga presvuku ako se to desi. Takodje je juče pričao da je neki veliki dečak otimao igračke što mi je isto pod znakom pitanja jer bi u tom vrtiću uvek trebalo da neka vaspitačica bude tu no moguće je... Sem tih komentara po Vladi se ništa nije moglo zaključiti jutros je otišao zadovoljan u vrtić, možda za nijansu manje oduševljen nego inače ali ništa nešto drastično...

Koliko vam se ovo čini zabrinjavajuće? Ako ste znale da deca imaju neke probleme u vrtiću da li ste sa njima razgovarale ili ste čekale da oni sami kažu ili ste pričale nešto indirektno?

Drugaru, hvala na tako divnom pismu! Odgovoricu ti kasnije i vazi dogovor za pivo Naravno, necu reci mami

Simona, nezgodna situacija sa roditeljima. To resava samo jedan ozbiljan razgovor.
A za vrtic , mislim da ne treba da brines. Meni Ana, pred spavanje prica sta su sve radili, pa se raspricaaaaaaaaa, sve u detalje.
Ljubi mi tog medenjaka

Sto se tice vaspitacica, nekako potvrdjeno pravilo da se vezuju za jednu. I kod nas je tako. Jednu stalno spominje, dok drugu samo kad je pitam. Secam se da sam i ja imala omiljenu vaspitacicu, dok sam drugu nekako podnosila. Nismo svi isti, tako da to treba prihvatiti sasvim normalno. I da, sto kaze Maus, tamo negde pred spavanje pocne da prica, pa onda nikad kraja...