Oduzimanje dece od bioloskih roditelja

Babice nisu prijavile da blizanci gladuju
Објављено: 08.02.2012

Dvomesečna M., čiji su roditelji J. M. i M. Ml. osumnjičeni za grubo zanemarivanje, zbog čega je njen brat blizanac V. preminuo od neuhranjenosti, juče je iz novosadske Dečje bolnice prebačena u Sigurnu dečju kuću. Iako primljena u teškom stanju, izgladnela i puna rana zbog loše higijene, M. se zahvaljujući brizi lekara u potpunosti oporavila.
Babice nisu prijavile da blizanci gladuju

Nažalost, njenom bratu nije bilo spasa. Radnici Centra za socijalni rad takođe su preuzeli brigu i nad dvoje starije dece, koji se već nalaze u Sigurnoj dečjoj kući.

- Pomenuta porodica nikada nije bila korisnik usluga Centra, niti su nam se ikada obratili za pomoć. Kada smo saznali za slučaj, odmah smo reagovali i otišli na pomenutu adresu, gde smo u veoma lošim životnim uslovima zatekli dvoje starije dece. Odmah smo ih doveli u Sigurnu dečju kuću, a juče smo preuzeli i njihovu sestru - kažu u Centru za socijalni rad.

Nakon što je priča o izgladnjavanju blizanaca i tragičnoj smrti malog V. dospela u javnost, postavilo se pitanje zašto patronažne sestre Doma zdravlja koje su obilazile bebe nakon rođenja nisu prijavile nadležnima u kakvim uslovima ta deca žive.

Iako Patronažna služba novosadskog Doma zdravlja tvrdi da uvek kada primete znakove zanemarivanja novorođenčadi obaveštavaju Centar za socijalni rad, u slučaju porodice M., gde je jednomesečna beba 24. januara umrla od gladi, nije reagovala na vreme.

Kako tvrde patronažne sestre, da porodica M. nema osnovne uslove za život, primetile su već pri prvoj poseti, ali kako kažu, situacija nije bila kritična.

- Patronažna služba uočila je da porodica Mihajlović nema vode, da struju vuku od komšije, te da se greju samo na jednu malu grejalicu. Blizance koje je Jelena Mihajlović rodila 17. decembra patronaža je posetila 22. decembra prvi put i dolazila je svaki dan sve do 28. decembra.

Patronažne sestre kažu da blizance nisu kupale jer je majka govorila kako su upravo zbrinuti, a bilo je previše hladno da bi ih one ponovo raspovijale i kupale. Majka ih je u to vreme dojila i pošto se žalila da nema dovoljno mleka za oba deteta, ali ni novca za dohranu, patronažne sestre preporučile su joj da se obrate Centru za socijalni rad kako bi dobili odobrenje da dohranu dobijaju besplatno.

Ipak, porodica Mihajlović niti se obratila Centru, niti je odvela blizančad na obaveznu vakcinaciju. Prvu put kada su odveli malog V. kod pedijatra, on je bio belozelene boje zbog neuhranjenosti. Lekari su mu dali kiseonik, pozvali Hitnu pomoć, ali je dete ipak umrlo - rekli su u Domu zdravlja.

Mali V. je preminuo 24. januara, mesec dana nakon što se rodio, sa znatno manjom težinom nego na rođenju. Njegova sestra bliznakinja M. spasena je sigurne smrti samo zahvaljujući intervenciji novosadskih lekara.

http://www.mojedete.rs/9173-Babice-nisu-prijavile-da-blizanci-gladuju.html

simona za tu pricu sam cula na tv i ostala bez reci sta se desava a ko zna koliko ima slucajeva da niko nezna da se to desilo.nego kazu da je iznenada umrlo i da neznaju razlog
ja bi takvim roditeljima odma oduzela roditeljska prava i svako sledece dete uzela pa makar se oni opametli ali uvek bi mislila na tu decu koje su mucili ranije

situacija nije bila kritična
Sta su onda radile patronazne svaki dan, sest dana, ako nisu gledale decu? Ubedjivale roditelje da se obrate za pomoc? Zar im nije bilo sumnjivo sto su deca sredjena svaki put, bas pre njihovog dolaska? Ma daj....

Mislim da one pišu da su bile svaki dan, a čisto sumnjam da jesu! Kome još to dolaze svaki dan?
Ja sam ostala bez teksta! Ne smem da sudim, jer ne znam ko je stvarno i zašta kriv, ali ta jadna deca su gladna, mali umro...mislim da svako ko je tome doprineo mora da odgovara!

https://www.youtube.com/watch?v=tbREUMWIBTQ&feature=player_embedded

Strašna je priča, samo ne znam Simona, što tražiš takve priče? Mislim , samo se time opterećuješ...

Parizanko,
citam teme vezane za usvajanje pa naidjem na razne price. Mada mi je ova poslednja prica iskocila na fb, nisam je trazila, ali pronasla ona mene

Zlostavljanje najčešći razlog za lišavanje starateljstva
U sudovima 550 zahteva za oduzimanje dece od roditelja
Vesna Marić Brajković | 29. 05. 2011. - 12:00h | Komentara: 4

BEOGRAD - Desetogodišnja devojčica S. Š. se agresivno ponašala među vršnjacima. Često se tukla s decom. Spavala je na časovima, bila odsutna mislima. Majka, psihički bolesnik, bila je pasivna i nesposobna da brine o njoj, a otac preke naravi nije trpeo suprotstavljanje. U njenom odrastanju jedina svetla tačka bili su baka i deda. Posle njihove smrti prepuštena je uglavnom ocu. Bila je neuhranjena, neuredna, često i prljava.
Odbačeno dete je najčešće nepoverljivo, povučeno i pasivno

Dešavalo se da i u kasnim večernjim satima S. Š. dobije zadatak da kupi cigarete. Otac je bes iskaljivao na majci, ali prema devojčici nije bio nasilan. Sve do jednom, kada je ćerku istukao. A ona je tada sama sa svojih deset godina odlučila da se prijavi Centru za socijalni rad.



Ovo je samo jedan od slučajeva zbog kojih je pokrenut postupak lišavanja roditeljskog staranja pred sudom da bi se dete zaštitilo od zanemarivanja ili zlostavljanja u porodici. Za ovu devojčicu sud je smatrao da je bolje da odrasta bez roditelja.


Ožiljci za ceo život
- Zapostavljanje i zlostavljanje ostavljaju relativno trajne posledice po detetovo ponašanje. Dete može da bude agresivno prema sebi ili drugima, da bude pasivno, da odbacuje druge osobe koje se odluče da prihvate starateljstvo ili vode brigu o njemu, da budu nepoverljivo prema ljudima i da ne može da razvije bliskost s drugima - navodi psiholog Aleksandra Jovanović-Mađar.
Deci izloženoj ovakvom ponašanju roditelja treba omogućiti da se uključe u zdrave porodice.

Centri za socijalni rad u Srbiji pokrenuli su u toku 2010. godine 548 zahteva za delimično ili potpuno lišavanje roditeljskog prava, podaci su Zavoda za socijalnu zaštitu.


- Od tog broja, 288 predmeta je rešeno pred sudom, od čega je u 145 slučajeva doneta odluka o delimičnom, a u 125 o potpunom lišavanju roditeljskog prava. Ostali postupci još nisu okončani ili roditelji nisu lišeni svog prava. U odnosu na ukupan broj, najviše ovih predmeta je iz centralne Srbije, njih 260 - kaže Žika Gajić, direktor Zavoda.


Prema podacima beogradskog Centra za socijalni rad, prošle godine je po hitnom postupku izmešteno 205 mališana u porodice srodnika ili hranitelja, a neki od njih smešteni su i u ustanove socijalne zaštite.


- Izmeštanje deteta iz primarne porodice je mera za kojom Centar za socijalni rad poseže u situacijama kad je potencijalno ili već životno ugroženo - objašnjava psiholog Olivera Simendić, pomoćnica direktora Centra za socijalni rad.


Razlozi za izmeštanje deteta iz sopstvene porodice

- roditelj zlostavlja dete
- zanemarivanje ili napuštanje
- izostanak brige o detetu
- izrabljivanje
- podsticanje na kriminal ili
loše navike
- navikavanje na alkohol
- sprečavanje školovanja

Centar reaguje na osnovu anonimnih, elektronskih ili telefonskih dojava. Ako stručnjak proceni da je izdvajanje iz porodice u datim okolnostima najbolje za dete, to se i sprovodi po hitnom postupku.


Prema rečima Olivere Simendić, bilo je slučajeva gde su na deci bile vidljive povrede, tragovi batinjanja, rane, modrice, bilo je higijenski zapuštene dece, neuhranjene, bez adekvatne obuće i odeće, obrazovno i vaspitno zapuštene, mališana s problemima u ponašanju. Najčešće situacije su ipak one kad postoji više elemenata zlostavljanja i zanemarivanja.


- Da li će majka ili otac biti potpuno ili delimično lišeni roditeljskog prava, zavisi od procene naših stručnjaka. Centar ima mogućnost da sprovodi korektivni nadzor roditelja. To znači da se roditelji obavezuju šta sve treba da preduzmu kako bi unapredili roditeljstvo - objašnjava sagovornica.


Ukoliko roditelj dokaže da više nema opasnosti, Simendić navodi da je moguće da se ona vrate u primarne porodice.


- Ako je roditelj, na primer, oboleo, a nije se adekvatno lečio ili se uopšte nije lečio, neophodan je nalaz lekara da je preduzeo sve potrebno, redovno se kontrolisao, uzimao terapiju. Ukoliko je dete bilo zanemareno i nije pohađalo školu, roditelj mora da mu omogući da redovno pohađa nastavu. Majke i očevi, ako se proceni da je potrebno, šalju se i u Savetovalište za brak i porodicu gde se s njim radi na korigovanju ponašanja - objašnjava sagovornica.


U najvećem broju slučajeva, zahtev za lišavanje roditeljskog staranja pokreće Centar za socijalni rad, retko jedan od roditelja.


- U Beogradu su prošle godine pokrenuta 34 postupka za oduzimanje roditeljskog prava, što se i dogodilo u osam slučajeva - kaže sudija Gordana Vuković, portparol Prvog osnovnog suda. Ovakvi postupci brzo se završavaju pred sudom, jer od 24 preuzeta postupka iz opštinskih sudova početkom 2010. godine, samo osam još nije rešeno.

http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/256725/U-sudovima-550-zahteva-za-oduzimanje-dece--od-roditelja

Prvi Božić u vlastitoj kući
Mateja i Stanko Židov: Opet bismo bježali s djetetom
Za mladim parom koprivnički je Centar za socijalnu skrb lani organizirao pravu policijsku potjeru želeći im oduzeti sinčića Dorijana


Samo nek su deca dobro, ostalo bu Bog dal, vesela je i baka Elza Matejina bitka za dijete, koja je rodila kao maloljetnica, ganula je cijelu Hrvatsku Vjenčanjem su okrunili ljubav i dokazali da su odgovorni roditelji Božić u vlastitom domu bit će im poseban. Prošli su proveli u stanu koji im je Koprivnica privremeno dala na raspolaganje


Prinova u kući uvijek znači sreću i veselje, a u božićno doba sreća i veselje još su veći, pogotovo ako prvi put taj obiteljski blagdan slavite u vlastitoj kući. Upravo to doživjeli su Mateja i Stanko Židov, mladi par čiji je bijeg s malim djetetom od koprivničkog Centra za socijalnu skrb, koji im je dijete želio oduzeti, ganuo cijelu Hrvatsku. Nedavno su dobili drugo dijete, curicu Doroteju.

Pravu policijsku potjeru u listopadu prošle godine socijalni su radnici organizirali pod izlikom da je Mateja, tada 17-godišnja majka malog Dorijana, nesposobna brinuti se o djetetu, da je Dorijan zapušten i prljav. Za Stankom je čak bila raspisana tjeralica, kao da je oteo maloljetnicu s djetetom. Skrivali su se najprije kod njezine sestre u Slatini, pa kod njegove sestre u Koprivničkim Bregima, pa u sigurnoj kući u Zagrebu, a nakon desetak dana uslijedio je obrat - tadašnji ministar Darko Milinović naredio je reviziju cijelog slučaja, inspekcija je pokazala da je Centar za socijalnu skrb postupio protuzakonito, ravnateljica je smijenjena, a liječnik je utvrdio da je Dorijan normalno, zdravo dijete. Mateja i Stanko potom su se vjenčali i uskoro vratili u svoju kuću u Koprivničkome Ivancu, iz koje su bili pobjegli.

- Ne volimo se toga prisjećati, ali da smo danas u istoj situaciji, ponovno bismo tako postupili. Znali smo da nam nepravedno žele oduzeti Dorijana. Voljeli smo se i dobro smo se brinuli o njemu - rekli su nam ovih dana, kad su se pripremali za prvi Božić u svome domu, sada kao četvoročlana obitelj.

To nije njihov subjektivni doživljaj, to je potvrdio i Centar za socijalnu skrb (pod novom ravnateljicom) jer im je početkom prosinca ove godine u potpunosti ukinuo nadzor.

Što danas misle, zašto se protiv njih podigla takva hajka?

- Imamo osjećaj da su Dorijana nekome namijenili, nekome tko nema djece. Htjeli su iskorisiti to što je Mateja bila maloljetna, a ja bez posla - veli Stanko.

Mladi par sada kuje planove. Kad dvomjesečna Doroteja malo poraste, mama Mateja namjerava završiti srednju školu, koju je na kraju drugog razreda prekinula nakon što je rodila Dorijana. Želi biti pekarica. Stanko i dalje traži stalan posao, a u međuvremenu se snalazi nadničarenjem.

- Naravno da će nam ovaj Božić biti poseban. Prošli smo proveli u stanu koji nam je Grad Koprivnica privremeno dao na raspolaganje, dok se situacija ne smiri, a tada još nismo znali kako će sve to s nama završiti - vele Mateja i Stanko.

Vesela je i Stankova baka, 92-godišnja Elizabeta Čavlek, koja živi u susjedstvu. Zahvaljujući Večernjakovim tekstovima o Stanku i Mateji, ona je nakon 40 godina vidjela svoju unuku. Marina Čavlek-Pavlić iz Dugog Sela prepoznala ju je na slici u novinama i odmah je došla posjetiti. Veze su ostale...

- Samo nek' su deca dobro, ostalo bu Bog dal - kaže baka Elza.

http://www.vecernji.hr/regije/mateja-stanko-zidov-opet-bismo-bjezali-djetetom-clanak-490308

Na nekoj temi smo pisali o lošoj praksi da se dete oduzme od biološke majke koja bi htela da se brine o njemu ali finansijski nema mogućnosti pa se da hraniteljici kojoj država plaća za to. Pa smo se pitale da li bi država mogla da plaća biološkoj majci a ne hraniteljici... Ovo je možda rešenje za tu situaciju mada samo sa bolesnu decu i decu sa invaliditetom. I mada ja mislim da u takvim slučajevima država treba da daje pomoć i veće invalidnine bez obzira na zaposlenje roditelja i ovaj minimum koji se traži u ovoj peticiji je značajan...

https://www.youtube.com/watch?v=vO_T5o8OaVM&list=PLuy-ldC1mvrpFveCfylIjdvU-Llm9jksm

http://www.vesti-online.com/Vesti/Tema-dana/315700/Kako-Centar-za-socijalni-rad-iz-Vranja-oduzima-dete-2-Beba-van-zakona

Kako Centar za socijalni rad iz Vranja oduzima dete (2): Beba van zakona


Priča "Dečak sa dve majke" objavljena u "Vestima" 12. maja potresla je celu Srbiju pošto je udovica Biserka morala tek rođeno dete da smesti kod svoje najbolje prijateljice sa posla, Olivere, da bi mogla i dalje da ga viđa. Biserka živi u planinskom selu Sekirju, ispod planine Oblik. Suprug Rade joj je umro 30. avgusta od karcinoma pluća u 43. godini, a ona je ostala da živi u porodičnoj zadruzi sa 11-godišnjom ćerkom Stefanom i 8-godišnjim sinom Nemanjom. Porodila se 7. decembra prošle godine.
Oteli, paim vratili decu: Roditelji Nataša i Jovica sa decom Draganom, Mihajlom i Anđelom


Ali planinski običaji ne priznaju posmrče bolesnog čoveka. Muževljeva porodica je uslovila da može da ostane u kući i brine o deci, ali da dečaka-posmrče ne može da zadrži, jer su zaključili da to nije dete njihovog Radeta. Biserka nije imala kud, raspeta između dvoje starije dece i tek rođenog Đorđa, prepuštena na milost i nemilost muževljevoj porodici od koje je zavisila.



Odlučila je da dete bude kod prijateljice Olivere Milošević, jer je tako mogla svakog dana da ga posećuje, a onda da se vrati starijoj deci. Onda je Centar za socijalni rad iz Vranja zaključio da to nije po zakonu "zato što su novine pisale, a to šteti Centru" i uz policijsku pratnju oduzeo bebu Biserki i Oliveri.

Sinovi na panju
Život u horor filmu: Dečaci Miloš i Marko iz Lukova

Svojevremeno je naš dnevnik pisao o dvojici dečaka Milošu (6) i Marku (5) iz sela Lukovo kod Vranja koje je samohrani otac zlostavljao jer je bio notorni alkoholičar. U prisustvu reportera hteo je decu da kolje sekirom na panju. Njegov rođak je tada izjavio da on to čini svakodnevno i sekirom preti deci da budu poslušna.


Kad su reporteri i organizacije obavestile Centar o tome nastala je hajka na reportera, jer Centar navodno nije bio upoznat sa tim slučajem i sve je "naduvano". Reporter "Vesti" je imao fotografije koje su mogle da posvedoče o strašnom životu te porodice. Nastao je muk, rečeno je da će svi zaposleni biti kažnjeni, a na kraju sve se završilo po onoj narodnoj "pojeo vuk magarca". Deca su izmeštena u hraniteljsku porodicu i to je jedino dobro ispalo u tom slučaju.



Dete je zasad smešteno u porodici koja je prva na listi čekanja za hraniteljstvo. Ono što je potreslo kraj Poljanicu je i saznanje da je u sredu, 22. maja, Centar za socijalni rad u Vranju sazvao konferenciju za medije povodom slučaja bebe, izgleda po osnovu zanemarivanja bebe od strane majke, a u pozivima je stajao skenirani isečak sa portala nekog dnevnog lista, verovatno "Kurira", na koji su u Centru kivni jer pišu sve najgore o SPS-u, a Centar vode socijalisti otkako postoji.


Zbog medija im oduzeli socijalnu pomoć: Porodica Jović iz sela Uševce

Naš izvor blizak Centru za socijalni rad, koji želi da ostane anoniman, kaže da je konferencija bila zatvorenog tipa.


- Imamo salu, veću prostoriju, uveli su majku Biserku, nesuđene roditelje Novicu i Oliveru Milošević i patronažnu sestru Javorku Ljubić. Iz Centra je bilo oko 20 ljudi, mislim da su bili i policajci. Na taj način vrši se direktan pritisak na ove nesrećne ljude i oni se osećaju kao da su na osuđeničkoj klupi. Svima se postavljaju ista pitanja, odsečnim glasom, kao na isleđivanju. Trebalo je videti i te ljude kako su izgledali kad su izlazili, bledi kao krpa, ko zna šta su im rekli čime ih zaplašili, a znamo da im prete zatvorskom kaznom - kaže naš izvor.


Novica i Olivera Milošević sa malim Đorđem


Meštani Poljanice za sve krive Centar za socijalni rad.
- Sačekaćemo neko vreme, ali mi ne možemo ništa bez pristanka Biserke, Olivere i Novice da preduzmemo. Inače, spremni smo da potpišemo peticiju da se beba odmah vrati Miloševićima. Tražićemo krivične prijave za sve koji su učestvovali u oduzimanju bebe na beskrupulozan i neprimeren način. Ako, treba potpise ćemo predati u Beograd, u taj glavni Centar za socijalni rad - ističu meštani.


Branimir Stojančić, član Gradskog veća za socijalnu politiku, nacionalne manjine, etničke zajednice i nevladine organizacije, koji je po funkciji nadređen Centru, nema reči pohvale za njih.


- Zvao sam ih da se raspitam o dečaku Đorđu kada sam pročitao u novinama. Rekli su da će proveriti. Kasnije sam saznao kako su oduzeli bebu ljudima. Mislim da je bilo mnogo propusta u radu Centra za socijalni rad i da pojedinci treba da odgovaraju. Ovo je prevršilo svaku meru i dajem svima punu podršku da se ovaj slučaj reši na najbolji mogući način, da se poštuje zakon, ali i ljudi - izjavio je za "Vesti" Stojančić.


Biserka sa ćerkom Stefanom i sinom Nemanjom

Pravi primer nezakonitog oduzimanja dece od strane Centra za socijalni rad u Vranju desio se u junu 2011. godine u selu Gradnja u Poljanici. Tada je devojčica Dragana u emisiji na RTS potresla ceo svet kada je zaplakala jer ne jedu danima. Dragana, njen brat Mihajlo i sestra Anđela sa roditeljima majkom Natašom i ocem Jovicom bukvalno su i gladovali.



Dok je majka bila u bolnici došli su socijalni radnici iz Centra, oduzeli decu koja su vrištala jer niko nije u tom trenutku bio kod kuće. Odmah su ih smestili u hraniteljsku porodicu bez ikakvog rešenja, bilo Centra, bilo suda, i bez potpisa roditelja. Zahvaljujući NVO "Životna pomoć" deca su vraćena roditeljima, ali tek presudom Osnovnog suda u Vranju. Presudu Centar nije hteo da sprovede u delo sedam dana, a onda je kažnjen novčano sudskom presudom i morali su da vrate decu roditeljima. Od tog slučaja, po selima Poljanice i Vranju Centar se naziva - otimači dece.


Podvođenje siročadi

Reporteri "Vesti" i lokalnih "Vranjskih" svojevremeno su u Domu za nezbrinutu decu u Vranju otkrili niz afera što je prouzrokovalo da se Dom zatvori. Otkrili smo da se deca iz Doma podvode i prostituišu u jednoj kući u romskom naselju, ali i po albanskim selima u okolini, pedofiliju, batinanje... Sledeći incident u Domu, međutim, prevazilazi i najprljaviju maštu:


- Jedan od štićenika, koji je prestareo, pozvao je dve devojčice i jednog dečaka u svoju sobu i terao ih da seksualno opšte među sobom. Deca su vrištala i pištala, ali ih niko nije "čuo". Najstrašnije je što je on sve to snimao na audio kaseti. Vaspitač mu je oduzeo kasetu, koju je prethodno preslušao pred drugom decom, ali je kaseta volšebno "nestala" iz kancelarije jedne vaspitačice.



O tome ne postoji nikakav trag u knjizi dežurstava, mada smo obavezni da beležimo svaki incident, ali da se to stvarno desilo, mogu mnoga deca da potvrde - izjavila je svojevremeno za novine jedna od vaspitačica. Niko nikad iz Doma niti iz Centra nije odgovarao, osim jednog slučaja vaspitača koji je suđen za pedofiluju.



Nakon pisanja našeg dnevnika o teškom siromaštvu porodice Jović iz sela Uševce u Poljanici i velikog odziva ljudi da im pomognu iz Centra su im javili neprijatnu vest da im se oduzima socijalna pomoć pošto se o njima piše po novinama!? Jedna socijalna radnica im je rekla: "Neka vam novine pomožu od sada."


- Inače, radi se o sedmočlanoj porodici. Otac Miodrag i majka Stanislavka imaju ćerke Jagodu, Suzanu i Aleksandru. Jagoda ima vanbračnu ćerku, osmogodišnju Saru, a Suzanina vanbračnu bebu Sanju od tri meseci. Svi su vredni i pomažu se. Gde je Centar da ih poseti, gde su organi države da utvrde koji su ti što deci prave decu? - kaže naš sagovornik iz Uševca.

Gde su bili socijalni radnici sve te godine???

http://www.pressonline.rs/info/drustvo/274727/pozarevac-majka-20-godina-drzala-decu-zatvorene-u-kuci.html

Požarevac: Majka 20 godina držala decu zatvorene u kući!

Brati i sestra Marko i Marijana Stanković živeli su 20 godina između četiri zida, jer im majka nije dozvoljavala da izlaze i mešaju se sa ljudima, a tek kad je ona umrla pre tri godine, upoznali su spoljni svet, otkrivaju Večernje novosti.
Požarevac: Majka 20 godina držala decu zatvorene u kući!

Brat i sestra Marko i Marijana Stanković danas su odrasli ljudi. Marko ima 23, Marijana je dve godine mlađa. Sudbina im je nametnula da detinjstvo i ranu mladost potroše kao možda nijedno dete na svetu, zarobljeni, pišu Novosti.

Njihova priča počinje kada je majka ostala jedini stub porodice. Bila je u poodmakloj trudnoći sa Marijanom kada je nju i decu napustio suprug. Bio je to prvi udarac za celu porodicu.

Drugi je usledio nakon Markove vakcinacije, jer se vakcina nije primila, pa se Marko razboleo.

- Sa mojom bolešću i tatinim odlaskom, verovatno je počeo mamin patološki strah da nas može zadeseti i veće zlo. Njen odgovor je bio da nas sačuva među četiri zida. Kada o tome sada razmišljam, odgovor nalazim u njenoj preteranoj brizi i ljubavi, koja se graničila ili prešla u bolest. Nije mi lako kada ovo govorim, jer je mama bila naš jedini oslonac. I žrtva. A mi, nas dvoje, žrtve takvog njenog stanja.

Dani u izolaciji koje im je nametnula majka trajali su do njene smrti - pre tri godine. Tri godine već osvajaju slobodu, ali je zatočeništvo ostavilo ožiljke.

Novinari su ih zatekli ispred Osnovne škole „Sveti Sava“ u Požarevcu. Zahvaljujući programu „Druga šansa“ pokušavaju da nadoknade izgubljeno obrazovanje. Za godinu dana sa svim peticama završili su četiri razreda. Ogromna povezenost, prisnost i zaštitnički odnos između njih dvoje provejava iz svake rečenice, iz svakog pogleda, dodira...

Ne izbegavaju da pričaju o danima zatočeništva:

- Majka nas je plašila pričama da će napolju da nas kidnapuje otac ili da će nas, ako budemo glasni, socijalni radnici ukrasti i zatvoriti... Govorila je da na svakom koraku vreba opasnost. I mi smo joj, naravno, verovali - priča Marijana.

- Jer kada je otac otišao ona je dala otkaz u trafici u kojoj je do tada radila - nadovezuje se Marko. - Svakodnevno je stajala pored prozora u strahu da će neko doći da nas otme od nje. Daskama je pregradila i vrata i prozore da nas niko sa ulice ne bi video ili da se ne bismo usudili da izađemo. Ali, ako ne računamo to što smo živeli izolovano, dane smo provodili kao normalna porodica puna ljubavi. Nas dvoje smo se igrali, ali uvek u tišini da nas komšije ne bi čule, gledali smo televiziju, čitali novine...

Markovi i Marijanini baba i deda su nekoliko puta prijavljivali socijalnim službama da su deca zatočena, ali je njihova majka našla način da im doskoči i „sačuva“ decu.

- Čim bi osetila da će neko možda doći da se raspituje odvodila bi nas u napuštenu straćaru u romsku mahalu gde bismo provodili neko vreme. Nekoliko puta nas je skrivala i na Ostrogu. Komšijama koji su se, takođe, raspitivali, lagala je da smo kod oca u Crnoj Gori.

Zatvoreni u kući, izlovani od spoljneg sveta, brat i sestra, radoznali kao i sva deca, razvili su različite veštine. Naučili da govore engleski, čitali su šta god im je padalo pod ruku... Marijana se od malena interesovala za umetnost. Profesori kažu da je odličan strip crtač. Na desetine njenih radova izloženo je u prostorijama osnovne škole koju pohađa.

A Marko je zaljubljen u tehničke nauke. Jedan mobilni telefon bio je njegov prozor u svet. Telefon u čijem je imeniku, doduše, postojao samo jedan broj - majčin.

- Pre šest godina se zaposlila u mrtvačnici. Kupila nam je mobilni telefon - priseća se Marko.

- Mene je ta spravica toliko zainteresovala da sam ja danima pokušavao da prokljuvim način na koji ona funkcioniše. Godine su prolazile tako što je moja sestra u jednom uglu crtala, a ja u drugom čitao o savremenim IT tehnologijama.

Živeli su tako ne sumnjajući u istinitost majčinih reči. Zato se nikada nisu usudili da izađu napolje. Sve dok ona nije preminula 2010. godine.

- Mislio sam da će se svet srušiti. Bili smo preplašeni, nismo znali šta nas očekuje. Uplašeni od sveta izvan četiri zida.

Baba i deda su ih uzeli pod svoje okrilje. Širom su otvorili vrata kuće, pustili ih napolje i upoznali sa - životom!

- Niko za nas nije znao da postojimo. Imali smo dokument da smo rođeni i ništa osim toga. U policiji nam nisu verovali. Morali smo da dovedemo svedoke da potvrde naš identitet.

I onda polako, svaki novi dan bio je izazov. Mnogo su propustili, ali se ne plaše budućnosti.

- Korak po korak počeli smo da se upoznajemo sa okolinom. Upoznali smo komšije, počeli da izlazimo, da se družimo sa drugom decom.

Marijana je našla momka sa kojim je u vezi skoro tri godine. Marko se ozbiljno bavi informatikom.

- Obožavam život, obožavam ljude. Ujutru jedva čekam da se probudim. Meni je doživljaj samo da šetam ulicom, ili, neopisiv je osećaj kada idem u školu. Za neke ljude su to male stvari, ali meni je sve, nekako, novo i zbog toga uživam u svakom danu - kaže Marko.
Bez obzira na ono šta su proživeli, za majku i jedno i drugo imaju puno razumevanje.

Oboje kažu:

- Previše nas je volela, ali znamo da to nije dovoljno opravdanje za njene postupke.

Izvor: Večernje novosti

http://www.vestinet.rs/svet/britanija-nasilno-porodili-zenu-i-oduzeli-joj-dete


Britanija: Nasilno porodili ženu i oduzeli joj dete
1. decembar 2013. 16:55 · 1 komentar

Britanija: Nasilno porodili ženu i oduzeli joj dete
Britanska socijalna služba je jednoj trudnoj Italijanki, koja se u Britaniji nalazila na službenom putu, nasilno uklonila bebu iz materice carskim rezom, objavili su britanski mediji.

Prema pisanju lista „Sandej telegraf“, advokati Italijanke navode da su vlasti pokrajine Eseks na istoku Engleske pre nešto više od godinu dana naložile da žena prvo bude stavljena pod opštu anesteziju, a zatim joj je uradjen carski rez, nakon čega je rodjena devojčica.

Vlasti navode da je žena prethodno pretrpela nervni slom i da je socijalna služba postupila u skladu sa najboljim interesom deteta, koje je sada staro 15 meseci.
Italijanka je sada pokrenula sudsku tužbu tražeći da joj bude vraćena ćerka, koja trenutno čeka na usvajanje.

Ženin advokat Brendan Fleming je izjavio: „U svih 40 godina svoje karijere nikad nisam čuo za ništa slično.“

Italijanka je 2012. doputovala u Britaniju na dvonedeljni kurs aviokompanije „Rajaner“ na londonskom aerodromu „Stansted“, kad je doživela panični napad, za koji njena porodica veruje da je posledica toga što ona nije uzimala lekove za bipolarni poremećaj.

(Tanjug)

https://www.facebook.com/pages/Vratite-mi-moju-malu-anu/543743732387411

Prosto ne mogu da verujem da je ovo moguće.   Ako ljudi stvarno nisu krivi, ovo je najveći zločin koji može postojati. Sve i da se zaista nemarom majke nešto desilo, postporađajna depresija ima pravnu zaštitu, te mi je apsurdno dete oduzeti samo na osnovu ovoga.  

Simona, pošto nemam nalog na Fejsu ne mogu da pročitam tekst koji si postavila. Ajde stavi ga u neku drugu formu, copy-paste da mogu...hvala..

Struzzo, evo prenosim sa stranice...
"Danas je KRSTOVDAN,svim pravoslavnim vernicima cestitamo ovaj praznik.Nasoj maloj Ani je tacno 3 meseca.Na veliku zalost ona danas nije sa nama,centar za socijalni rad je po hitnom postupku na osnovu prijave doma Zdravlja gde nam se leci dete od pedijatra stigla prijava da je dete zlostavljano i po toj prijavi centar za socijalni rad nas je prvo pozvao na razgovor a nakon obilaska naseg doma i svega sta su oni zakljucili preinacili su da nije zlostvaljanje od strane roditelja nego da 3 povrede koje su bile nesrecnog slucaja na nasu veliku zalost kvalifikuju trenutno kao nemar roditelja.Po hitnom postupku oni su u roku od 3 dana doneli i resenje i dete nam oteli i odveli u hraniteljsku porodicu.Brutalno su to uradili 31 decembra u 10 i 30 u nas skromni stan bez naloga dosli sa 10 policajaca i odveli su nase dete.To takozvano i famozno resenje samo mi je provrsno dato da procitam,odnosno resenje o oduzimanju deteta kao privremene mere za smestaj u hraniteljsku porodicu.Posto je bio kraj godine i ovaj centar na Opstini Palilula u Cvijicevoj morao je da upravo tog dana opravda svoj rad i da svodi bilans uspesnosti nad nasom porodicom i nasim detetom.31. decebra bolje da su me ubili i mrtvog izneli nego sto su mi uzeli dete pred celom porodicom,mojom majkom,bratom,aninim sticem,aninom majkom mojom nevencanom suprugom gde smo se borili koliko smo umeli i mogli.Obzirom da je to NAJBRUTALNIJI CIN koji nepamtim da se igde dogodio na ovakav nacin da neduzne roditelje i to samo zato sto su se za mali ili kraci period desile 3 nezgode prvo su bile okarakterisane kao nasilje,a potop ublazili su resenjem iz CZS da je u pitanju nemar roditelja.Oba roditelja su za sve 3 povrede deteta odmah reagovala odvevsi malu Anu kod lekara a pre toga obavestili smo centar HALO BEBA....inace centra koji funkcionise i sluzi na usluzi roditeljima svih 24 sata.Ne zavisno od te tri povede deteta Halo beba ima registrovane pozive sa kog broja je zvato i u koje je vreme.
U nasem slucaju angazovani su 2 ADVOKATA i zalba je trentuno u dvoristu MINISTARSTVA ZA RAD I SOCIJALNA PITANJA.Mi se ovom prilikom javno zahvaljujemo prvi koji nam se javio je narodni poslanik MARJAN RISTICEVIC koji se zainteresovao za slucaj nase porodice i male Ane.
Taj gest mi kao roditelji nikada necemo mu zaboraviti,jednog dana kada cela ova prica bude bila gotova sasvim sigurno cemo malu Anu odvesti i postiti licno g.dina poslanika koji se jednini javio.
Svim prijateljima sa fb one koje poznajemo i koje ne poznajemo posebno se zahvaljujemo na podrsci koju nam svakodnevno pruzate i koju ce te nam verovatno pruzati dok se ovo ne okonca mi roditelji od srca vam se zahvaljujemo.
Skrhani bolom,ponizeni,postidjeni,okarakterisani svakojako da ne nabrajam moramo da se borimo.Sasvim vam sigurno tvrdim da ce CSR nastaviti da nas maltretira i da nas unistavaju,vrebajuci skoro svaku nasu izgovorenu rec da bi opravdali svoje postupke javno saopstavam da im to necemo priustiti,nego cemo se boriti za nase dete ljudski i dostojanstveno.Supruga nije u stanju da vodi ovu kampanju pa sam ceo ovaj teret na sebe preuzeo sam.
Cekamo prve odgovore ministarstva pa cemo preduzimati dalje akcije a sasvim sigurno cemo podizati i medije.Neki su vec obavesteni ali cekamo ipak prve odgovore pa ce tako biti i nase reakcije.
Na ovaj veliki praznik poljubite vasu decu,odvedite ih negde u setnju,poigrajte se sa njima i radujte im se a mi cemo ovaj dan provesti u suzama i bolu kao i sve dane koje provodimo od 31.decembra pa na ovamo.

NEUTESNI RODITELJ
"

Ja se stalno pitam šta je sa malim prosjacima i prosjakinjama, vide li njih socijalni radnici i policija, prepoznaju li njih kao zlostavljane i zanemarene??? Ali evo nešto se radi i na tom planu pa hajde da im prijavljujemo, za dobrobit i dečice a i budućih usvojioca (što je opet dobrobit dece koja na ulici nemaju nikakvu perspektivu).

http://www.kurir-info.rs/prijavom-zastitite-drogiranu-decu-clanak-954455

Nije mi najjasnija ova priča, moram priznati.
Tako mala beba već toliko zanemarena da se hitno u novogodišnjem danu (umesto da jedu kiflice i kolače) žustro oduzima
Na ono malo slika, uopšte pozama na tim slikama ne bih rekla da su nemarni roditelji. Ok, možda postporođajna depresija ili o pšte neki psihički problem (koji se na fotkama na tim nasmejanim, ozarenim licima ne vidi) ali što tako brzo, bez dileme a ovamo na ulici prolazite hiljadu puta pored iste Romkinje koja već šestu bebu drži golu, bosu i gladnu i prosi....i niko ne reaguje. Zašto je ono svratište onoliko puno...

I ja se slično pitam Struzzo...

Evo još o slučaju male Ane... ne znam šta da mislim, meni je ovo malo više povreda a opet... uh...     

http://www.nadlanu.com/pocetna/info/drustvo/Oduzeli-im-dete-bez-naloga-Od-Nove-godine-nisu-videli-dvomesecnu-Anu.a-220284.295.html

Simona, meni je ovo prestrašno kako god, i ne znam šta je strašnije: da su je oduzeli od roditelja koji su brizni a povrede posledica okolnosti ili da oni stvarno povredjuju dete....
Uh, uh, o ovome je tesko i citatl ...

Da, ovo je ipak previše povreda za tako kratko vreme ali sa druge strane (nisam pravnik ali laički mogu da zaključim) da su napravljeni propusti od strane czrs.
Uglavnom, tužna priča o jednoj nevinoj devojčici prelepog imena.

Struzzo ::Da, ovo je ipak previše povreda za tako kratko vreme ali sa druge strane (nisam pravnik ali laički mogu da zaključim) da su napravljeni propusti od strane czrs.
Uglavnom, tužna priča o jednoj nevinoj devojčici prelepog imena.

Baš tako, Stru...

Čitam na stranici vezanoj za malu Anu, ročište zakazali za 09. 04. i neće da pomere ranije... Strašno. Šta ako su biološki roditelji u pravui na kraju dobiju na sudu? Održe još nekoliko ročišta sve tako u "kratkom" vremenu i vrate im dete sa godinu dana - eto pogrešili smo?!