Oduzimanje dece od bioloskih roditelja

Jeste li gledali danasnju "beogradsku hroniku"? Ja sam se tako potresla da ne mogu da se jos smirim... Pocetak bas nisam gledala ali ukljucila sam kad pricaju da su bioloskoj majci oduzeli dete po prijavi komsije jer se igralo na ulici, po njenoj prici - samo zbog toga!!! Odveli ga u Zvecansku i onda upravnik iz doma prica kako je dete tuzno ali kao eto to je konacno... Drugi slucaj pricaju kako su dete oduzeli zeni iz porodilista jer su rekli da je nepodobna za majku, prica baka kako su oni znali da je nepodobna kad nikad nije ni dobila priliku da odgaja dete, samo ga oduzeli Treca prica - ocu oduzeli dvoje dece, tu nisu rekli razlog ali valjda isto po prijavi s tim sto su ih odmah uzeli, sa njim nisu ni razgovarali. Kao druga strana tj centri za socijalni rad nisu hteli da pricaju da li je to sve tako ili nije u interesu dece. Ali je receno da roditelji ne poznaju zakone pa urade nesto sto je po zakonu kaznjivo i da eto ako ih neko prijavi dodju odmah iz cszr i policija i deca odose. Kazu vrate se nekad bioloskoj porodici ali vrlo retko...

Meni ovo deluje kao cist horor, ne mogu da verujem da se to desava kod nas, cemu onda tolika povika na SAD oko Nastica kad se kod nas desavaju takve stvari? Ako se desavaju... Meni su u cszr pricali da se deca vrlo tesko oduzimaju od roditelja i zbog toga me je ovo sokiralo jos vise. Praticu jer ovo je sigurno sokantno i za druge ljude koji su gledali i bice nekih reakcija sledecih dana. Ovo me plasi iz vise razloga, prvo zbog tih ljudi ako je to stvarno tako bilo. Onda sto moze sutra meni da se desi, mada ja planiram dok dobijem dete da iscitam sve te moguce zakone da bih eto znala sta sve ne smem. Tako da ako imate neke linkove koji su vezani za ovu tematiku stavite ih. Ali opet, moze da bude neki zavidni komsija pa da me prijavi nezavisno od toga sto sam savesna majka, svakakvih ljudi ima... I sta - dovoljna je ta prijava da utrce ljudi iz cszr i policija i odvedu dete? Dalje zbog samog usvajanja, pa zamislite da sutra usvojim dete oduzeto sto se igralo na ulici i majka prepatila godine i godine i onda je upozna sa sesnaest... koliko god me donekle plasi neka teska prica sa kojom se dete moze susresti toliko bi mi bilo jos gora situacija da je bioloskoj majci nacinjena takva nepravda i nasa sreca se zasniva na takvoj nekoj nesreci...

Simona, ovo jeste shokantno i uznemiravajuce. Istovremeno mi zvuchi i kao neshto namjerno napuhano van proporcija od strane medija koji vole bombastichne priche.
Nekako mi CSZR djeluje da jako savjesno obavlja svoj posao kad bira roditelje za dijete, nikako mi se ne uklapa u prichu da bi istovremeno samo na osnovu prijave oduzeli roditeljima dijete, josh pa bez ikakve istrage.
Vidim koliko ovo moze potresti usvojitelje, ne dozvoli da te poljulja na tvom putu ka roditeljstvu. Kad bi svi ljudi imali chasne namjere kao tvoje ovaj bi svijet bio jedno idealno mjesto.
Chesto me iznerviraju novinari sa ovako napola istrazenim prichama, nemam pojma koji su njihovi motivi i imaju li pojma koliko njihovi jednostrani izvjeshtaji pogode ljude.

Hvala ti Shizika na tako lepim recima Uznemirilo me je stvarno...

Ja isto verujem da je preterano i naduvano, mozda su im se ti roditelji javili sa tim pricama iz njihovog ugla... ali onako kako su napravili strasno je delovalo - baka koja place, izbezumljena majka, otac koji sedi sa igrackicama u pozadini, a onako izgledaju kao svi mi, lepo obuceni, lepi stanovi, samo izbezumljeni...

Ma da, novinari cesto gledaju samo da podignu gledanost, a da li ce uznemiriti gledaliste, da li ce ocrniti ljude iz cszr i policiju - nema veze... Sad nakon ovoga cu ja da gledam sutra iako sam slucajno danas naletela na to, i ko zna koliko jos ljudi tako - cilj je postignut

Nisam gledala, mozda i bolje, verovatno bih se isplakala kao kisa.
Ako su zbog toga oduzeli decu, onda sram ih bilo. A sta se desava sa stvarno napustenom, zlostavljanom decom koja zavrsavaju u bolnicama od visestrukih preloma, pretucena... Sta je sa decom koja promrzla, balava, neokupana i sta sve jos, prose po cele dane i noci dok ne naprose koliko su ''roditelji'' odredili za taj dan. Ne, ne mogu da dozvolim sebi da se nerviram... a nemoj ni ti. Ti ces biti sjajna majka, jer si zrela, obrazovana, pametna... ne trebaju ti zakoni da bi bila dobar roditelj. Opusti se, sad ti uopste ne treba kovitlac u glavi oko zavidnih komsija, kolega ili bilo koga.
Ljubim te

I ja sam gledala tu reportažu o majci kojoj su oduzeli dečaka od 6 godina,samo zato jer je bio sam na ulici,bez pratnje roditelja.Priča je bombastična,a to je verovatno i bila namera autora priče.Ja verujem da ni jedan czsr neće oduzeti ni jednoj majci dete,samo zbog jedne prijave komšija.Verovatno je problem mnogo dublji i to znaju ljudi iz Centra,čim su tako postupili.Ja lično znam majku kojoj su oduzeli bebu i proglasili je nepodobnom za odgajanje deteta,što ona zaista i jeste.Radi se o osobi koja na prvi pogled deluje sasvim normalno,a ustvari ima paranoju.Više članova njene najuže porodice takođe boluju od iste bolesti i realno-ona nije ni sposobna da brine o detetu.I o njoj je bilo pisano u novinama,kao o žrtvi...Interes tog malenog,tek rođenog bića niko nije ni spominjao,a zapitajmo se kakav bi mu život bio u porodici sa obolelima od te duševne bolesti.Valjda je za dete najbolje da odasta u zdravoj i normalnoj sredini...
Simona,ti nemaš razloga da se brineš,sigurno ćeš dobar roditelj,jer neko ko je toliko osetljiv na tuđe probleme mora da ima veoma veliko i jako plementu dušu.

Ne verujem da je oduzeto samo zbog toga. Mislim da su mediji čudo, i to u najnegativnijem mogućem smislu te reči. Pretpostavljam da su to napuhali samo da imaju reportažu o nečemu, slažem se sa ostalim ženama, neće niko nikome oduzeti dete zbog takvog razloga ili zbog 1 prijave. Pa onda deca ne bi ni bila kod bioloških roditelja u velikoj većini slučajeva.

Hvala vam na pohvalama

Juce nije bilo nista o tome...

Da nije i Jamajka gledala mislila bih da sam sanjala

Mozda je to bila samo jedna strana, ali cudi me da ova druga ne reaguje, no mozda ovih dana...

Opisivala sam u mom dnevniku mislim jedan slucaj devojcice koja nije za usvajanje, ali mi se cini da je dobra ilustracija za ovo sto sam htela da kazem, a mozda i niste videli. Kod hraniteljke je sada, ocu je roditeljsko pravo oduzeto sasvim a majci delimicno. Majka ima neki poremecaj, da li mentalnu retardaciju tako nesto. Uglavnom ona iako namaju uopste para i zive na ivici egzistencije svakog vikenda dodje da obidje devojcicu u drugom gradu. Kad je zagrli samo za tren su one majka i cerka a odmah zatim dva deteta koja se igraju. Kad je psiholog meni ispricao tu pricu onda sam shvatila koliko je njihov posao tezak. Mislim da je u tom slucaju pronadjeno najbolje resenje. To sto majka nije u stanju da brine o detetu ne znaci da ga ne voli i bilo bi surovo oduzeti joj dete, mozda to nije bas uobicajeno odrastanje ali verujem da devojcica moze sasvim uspesno da odraste uz brigu hraniteljke i ljubav majke koju vidja vikendom. Meni se dopalo sto su psiholozi i sociolozi u tom slucaju imali toliko sluha i obratili paznju na osecanja te zena a ne samo otpisali je posto po nekim merilima nije odrasla osoba. Ali ko zna da li je u svakom slucaju tako, cini mi se da su tako jednoj paralizovanoj zeni oduzeli dete i da je muke imala da dokaze da ona uz pomoc oca moze da se brine o detetu pa je vraceno. Davno je bio taj slucaj, nisam sigurna da je tako isao, ali mislim da je tako bilo. S te strane podrzavam objavljivanje na tv i razmatranje takvih slucajeva...

Gledacu opet danas bgd hroniku a i vi ako nesto cujete vezano za ove slucajeve iz uvodnog posta javite...

Nisam gledala tu emisiju, ali ovako sa strane kad čitam, prosto ne mogu poverovati da su oduzeli nekome dete što je samo bilo na ulici, a pritom ima 6 godina! Pa deca koja imaju šest godina idu u prvi razred, ako su rodjena do marta!!!! Tako da bi u tom slučaju pokupili svu decu koja idu u školu, a pritom nemaju još 7 godina! To sve zvuči baš baš nelogično! Klinci iz mog komšiluka su išli sa 6 godina sami do prodavnice preko puta zgrade, illi u vrtić, mislim, stvarno mora postojati dublji i veći problem, da bi se nekom oduzelo dete! Dakle, ima ta priča drugu stranu, al je nisu izneli iz nekog razloga!

Te Simona, manje se ti nerviraj, ko zna o čemu se tu zapravo radi!

A ti ćeš nesumnjivo biti divan roditelj!

ja pouzdano znam da se djeca ne oduzimaju od roditelja tek tako, znam i zbog prirode svog posla, izuzimanje djece iz porodice je zaadnja mjera koju bilo koji CSR uradi.
Mislim da je i toj djeci bolje da nisu u tim porodicama jer sam i ja radila sa dva djecaka koji su zaglavili u delikvenciju a odrasli su sa roditeljima koji nisu zbog psihickog stanja bili sposobni da brinu ni o sebi a ne o djeci. Medjutim procjena CSR je bila da je za njih bolje da ostanu u porodici jer je vec bilo prekasno da se nesto uradi. Nedavno sam srela jednog od njih i uspio je srediti svoj zivot, ima posao i svoju porodicu i sad je sasvim ok, a prosao je kroz svasta.
Medijima je posao da prave pricu, i to djete od 6 godina sto je bilo na ulici vjerovatno je cesto bilo na ulici i kad nije trebalo biti (po kisi, kasno navece i sl)

Najzad se pojavilo nesto vezano za onu emisiju. Ovo je iz danasnje Politike:

За само пет минута – из породице у дом

Одвајање најмлађих од несавесних родитеља не може да чека када су деца занемарена или злостављана, а пре свега – животно угрожена
У Београду су прошле године покренута 34 поступка за одузимање родитељског права, што је и учињено у осам случајева

„Никада му није фалила длака с главе.У животу није примио инјекцију, нити је икада био повређен. Једини мој грех је, изгледа, то што сам га самог пуштала да се игра у оближњем дворишту. А нико од социјалних радника није ни обратио пажњу на то да је наш прозор на метар, два од игралишта и да сам га све време држала на оку”, прича Ј. Милановић, мајка шестогодишњег дечака којег су почетком фебруара ове године социјални радници у пратњи полиције у року од пет минута извели из родитељске куће и одвели у дом „Драгутин Филиповић Јуса” у Београду. Неколико дана раније, на врата стана закуцали су социјални радници, тражећи да виде у каквим условима породица живи.

– Замерали су што је простор скучен, сматрали су да не живимо у ваљаним хигијенским условима. Казали су да је на адресу Центра за социјални рад стигла анонимна пријава како ја нисам добра мајка. Остављам, кажу, дете без надзора и тиме кршим закон. Наводно су нас посматрали месец дана пре него што су ми одвели сина – исповеда се самохрана мајка.

Њена борба да врати дете траје месец и по дана. Сазнала је да ће малишан ускоро бити смештен у хранитељску породицу, а незванично је начула и да судски поступак за лишавање родитељског права само што није покренут. Каже да никада неће одустати.

Стручној служби центра поднела је, наставља мајка, и доказе из Завода за болести зависности у Драјзеровој улици, којима се потврђује да не користи наркотике. Социјални радници су јој поручили да што пре промени начин живота ако мисли да дете добије натраг.

– Замерају ми, на пример, што спавам до 12 сати. Нема проблема, променићу и то, само да ми се чедо врати – поручује Ј. Милановић.

Чак 205 малишана из Београда измештено је у току минуле године из примарних породица по хитном поступку и предато сродницима или хранитељима. Неки од њих завршили су и у установама социјалне заштите. Привремени смештај у прихватилишту добило је њих 95, у домовима 39 најмлађих, 52 деце удомили су хранитељи, у 15 случајева малишани су смештени код сродника, док су четири детета нашла дом у другим породицама, углавном код комшија или пријатеља.

Одвајање најмлађих од несавесних родитеља не може да чека када су деца занемарена или злостављана, а пре свега – животно угрожена, поручују у Градском центру за социјални рад.

– То је основни разлог због којег се деца измештају из породичног окружења. Увек процењујемо шта је за малишане боље јер је заштита њихових интереса на првом месту. Радимо на основу пријава, било да су анонимне, потписане, телефонске или послате електронском поштом. Измештање детета из примарне породице је мера за којом наши радници посежу у ситуацијама када је дете животно угрожено, или када постоји разуман повод да се верује да би непредузимањем ове мере дете било изложено даљем озбиљном угрожавању, што код родитеља често изазива негативне реакције. Наше је да их подсетимо да „решење не одлаже извршење”. Дешава се, међутим, и да дете тражи помоћ и буде измештено јер више не може да трпи злостављање, мада углавном децу млађег узраста издвајамо из породица – објашњава психолог Оливера Симендић, помоћница директора Градског центра за социјални рад.

Број ургентно издвојених дечака и девојчица у последње три године креће се узлазном линијом. То потврђују и подаци из годишњих извештаја ове установе.

– У 2008. години 95 малишана изведено је изпородичног дома, док је пре две године 171 дете одвојено од мајки и очева. У минулој години из родитељског дома изашло је 34 деце више него 2009. То показује да је насиље у породици у порасту, али и да грађани пред тиме не окрећу главу, већ све чешће пријављују случајеве који указују на злостављање малишана – додаје Симендићева.

Да ли ће мајка или отац бити потпуно или делимично лишени родитељског права зависи од тежине насиља. Пре него што тужба буде поднета, стручни тим у појединим ситуацијама, када дете није животно угрожено, у породицама у којима је то могуће, ради на рехабилитацији родитељства.

– То зовемо корективним надзором. Посматрамо у каквим условима породица живи, саветујемо родитеље како да поправе оно што не раде добро. Неки добијају помоћ у новцу, гардероби, храни, огреву... Ако ни после тога нема помака, дете се издваја из породице и покреће се судски поступак за лишавање родитељског права. Мада је у оваквим ситуацијама на суду да прикупи доказе и одвоји дете од родитеља, чешће од пресуда су хитне интервенције социјалних радника на терену – образлаже помоћница директора центра, додајући да је у прошлој години 160 пута изречена мера корективних надзора.

Пре две године центар је покренуо 278 судских поступака за потпуно или делимично лишавање родитељских права, а лане 122.

– Од тог броја, 42 су и окончана. Родитељског права делимично је био лишен 21 родитељ, у 11 случајева потпуно. Њих пет нису били лишени старања над дететом, док је у пет случајева поступак обустављен, највероватније због немогућности ступања у контакт са родитељима. У 2009. години у 41 окончаном судском поступку у две ситуације родитељи нису лишени права, у 27 делимично јесу лишени, а у 11 у потпуности – набраја Симендићева.

Родитељи којима су деца измештена имају право да се жале Министарству рада и социјалне политике и заштитнику грађана, а многи од њих за зебњом се питају хоће ли икада више моћи да живе са дететом под истим кровом. У Градском центру уверавају да тако нешто није немогуће.

– Прави пример је мајка којој је дете одузето јер је била алкохоличар. Упућена је на лечење, а за то време малишан је био у дому у Звечанској. Када је превазишла тај проблем, дете јој је враћено. Прошле године у примарне породице враћено је 43 деце, али не могу да тврдим да су сви они раније измештени по хитном поступку. Ту су и деца која су била или у хранитељском смештају, или под привременом старатељском заштитом, рецимо, када отац одлази у затвор, а дете нема мајку – закључује Оливера Симендић.

-------------------------------------------------

Поступак и пресуда

– У Београду су прошле године покренута 34 поступка за одузимање родитељског права, што је и учињено у осам случајева. Двоје родитеља делимично је лишено права над дететом, један поступак је одбијен, а један повучен – каже судија Гордана Вуковић, портпарол Првог основног суда.

Да се овакви поступци решавају релативно брзо потврђује и податак да од 24 преузета поступка из општинских судова почетком 2010. године, само осам још није решено.

– Судских поступака старијих од 2010. године имамо још пет-шест – истиче судија Вуковић, подсећајући да највише случајева покреће Центар за социјални рад, а најмање један од родитеља. Социјални радници покрећу поступак када родитељи грубо занемарују дете, у случају да се не старају о њему, а са њим живе, када су га напустили, ако избегавају да га издржавају... Иста правила важе и када очеви и мајке емоционално злостављају дете, израбљују га, приморавају на рад који му угрожава здравље.

Поступак за делимично лишење родитељског права, додаје судија, често покреће један од родитеља после развода брака.

– Један од разлога је када, рецимо, дете треба да оде на операцију у иностранство, да добије пасош, када један од родитеља неће да сарађује или је недоступан. Оваквих случајева је много мање од поступака за потпуно лишење – напомиње судија Вуковић. Суд може да одузме дете и када се докаже да га родитељи подстичу на кривична дела, навикавају на рђаве склоности, или кад не иде у школу. У сваком од ових случајева родитељ се лишава свих права и дужности, сем обавезе да га издржава.
null
Марија Бракочевић
објављено: 03.04.2011

http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/Za-samo-pet-minuta-iz-porodice-u-dom.sr.html

Juce sam na Prvoj gledala i dve price, jedna o ostavljenoj deci a druga o oduzetom detetu.

U ovoj prvoj prici otac je ostavio decu u domu zdravlja u Novom Sadu. Onda je govorila baba po majci koja je rekla da je njena cerka uvek bila problematicna, da je decu tukla jer su je ometala da izlazi (?!). Uglavnom ih je zapostavljala i zlostavljala. Onda ih je odvela bivsem muzu da se on brine. On ne radi i nije imao uslova da ih izdrzava. Tako da ih je ostavio u domu zdravlja, rekao je da su oni drzavna ustanova i moraju da ih prime. Odveli su ih posle u sigurnu kucu. Sad ce pokrenuti postupak da ih oduzmu od tih roditelja. Dosad su nastojali da im pomognu i da deca ostanu kod njih.

Druga prica je iz Velike Britanije gde su malu Miu oduzeli majci a ona je inace poreklom odavde. Govorila je i ta baba, ona je rekla da njena cerka nije bas tako losa majka, ali voli da izlazi (opet!) pa je dete ostavljala samo, kasno itd a to u Vel Britaniji nije dozvoljeno. Mia je inace i sad beba a mogu da zamislim kolika je tada bila, verovatno tek se rodila. Uglavnom baba je pokrenula postupak za starateljstvo, pa su tu bili silni problemi jer je Mia strana drzavljanka, pa je zena zvala i ministra policije i nas konzulat, cuda i uspela je na kraju da dobije starateljstvo. Ima starateljstvo i nad starijim sinom od cerke. Ono sto me je dodatno zapanjilo je da se nigde u toj njenoj borbi ne pominje cerka kojoj je dete oduzeto. Sigurno je kad je vec u VB mogla da se angazuje, da pomogne da dete bar ostane kod njene majke pa da ima kakav takav kontakt sa njom. Ali kao da je nije interesovalo

Kakvi ljudi - ne mogu da se brinu o deci posto vole da izlaze... Kakav razlog... Zar nisu o tome mogli i ranije da razmisljaju - ako ne zele decu zar ne postoji kontracepcija? Do duse zahvaljujuci i takvima mi koji usvajamo uspecemo da dodjemo do dece, ako se tako gleda bolje i sto nisu razmisljali unapred Ali same price su toliko apsurdne, da ne poverujes da neko decu ostavlja sto mu smetaju u izlascima... Pa kao da su izlasci nesto toliko bitno sto se moze porediti sa decom, a cak i da je bitno sigurno izlasci mogu da se spoje sa imanjem dece...

U Italiji dete oduzeto roditeljima jer su prestari!

Ialijanski sud oduzeo je dete roditeljima jer su naime prestari za tu ulogu. Kontroverznu odluku sud je doneo obrazlažući da će dete rano ostati siroče i da je ono plod nastrane upotrebe genetičke tehnologije.

Odluku koja će zasigurno izazvati buru polemika i negodovanja doneo je sud za maloletnike u Torinu. Naime, odlučeno je da se jednoipogodišnja devojčica oduzme i da na usvajanje jer su njeni roditelji "prestari", izvestili su u petak italijanski mediji, a prenosi Hina.

Devojčica je rođena 26. maja 2010. u Torinu u postupku veštačke oplodnje u porodici 70-godišnjeg oca i 57-godišnje majke.

"Nikad sebi nisu postavili pitanje šta će biti s njihovom ćerkom koja će vrlo mlada postati siroče, a pre toga će morati da se brine za svoje ostarele roditelje", izjavio je sudija.

To "dete je plod nastrane primene neverovatnih mogućnosti koju omogućuje napredak na polju genetike", ocenio je sud i osudio "narcisoidnu roditeljsku potrebu za detetom".

Advokati njenih roditelja, Gaberiele i Luiđija De Ambrosis, najavili su žalbu na ovaj slučaj.

Sudska odluka podstakla je raspravu u Italiji gde je dnevnik La Stampa objavio svedočenja prvih Italijanki koje su dobile dete postupkom medicinski potpomognute oplodnje nakon menopauze.

De Ambrosis su se venčali 1990., kada je Gabriela imala 36 godina. Nije uspela da zatrudni ni posle deset pokušaja veštačke oplodnje. Par je dva puta podneo zahtev za usvajanje i oba puta je bio odbijen, a zatim se odlučio na oplodnju uz pomoć donatora u inostranstvu.

Kad je dete imalo mesec dana, smešteno je u hraniteljsku porodicu pošto su komšije prijavile oca da je "devojčicu ostavio u automobilu 40-45 minuta". Zbog toga je protiv njih bio vođen proces zbog "zanemarivanja deteta".

Poznata italijanska rokerka Đana Nanini rodila je prošle godine devojčicu u dobu od 54 godine i u Italiji pokrenula raspravu o "majkama-bakama".

Najstarija majka na svetu je Španjolka Karmela Busada koja je rodila blizance 2006. kao 67-godišnjakinja, takođe veštačkom oplodnjom. Nekoliko meseci posle porođaja medijima je priznala da je lekarima slagala koliko ima godina, piše Metro.





http://www.smedia.rs/ona/vest/6976/Stari-roditelji-Vestacka-oplodnja-Sud-Usvajanje-Zanemarivanje-dece-U-Italiji-dete-oduzeto-roditeljima-jer-su-prestari.html

nemam poseban komentar ni za jednu ni za drugu stranu

Meni je ovo prestrasno... Oduzimati dete sa argumentom godina i koliko ce osobe ziveti u buducnosti?! Eventualno drzava moze da uvede gornju granicu kad je dozvoljeno raditi vto ali vec rodjeno dete oduzimati samo iz tog razloga je nesto nedopustivo.

Simona, ja mislim da je ovo jaaako, jaaako naduvano i da socijalna sluzba ne moze, da ne bi ugrozila prava deteta, iznositi na videlo zasto su tacno ta deca oduzeta. Zapravo je jako tesko oduzeti dete roditelju, a ja sam imala prilike da se u to uverim.
Npr.pre tri godine mi se desilo da me je devojcica romske nacionalnosti pitala da li moze da ide sa casa jer ima zakazan pregled. Ja sam je pustila, upisala, i u napomene upisala zasto sam je pustila. Sutra dan su me zvali iz skole da hitno dodjem. Tamo su bili cika policajci, koji su trebali da uzmu izjavu od mene, ali me na kraju nista nisu pitali, jer sam ja uredno upisala da nije bila na casu i da je pustena na zakazani pregled kod lekara.
Mene je naravno jako interesovalo zasto je dosla policija, pa sam narednih dana dala sve od sebe da budem u toku. Prica je sledeca:
Roditelji te devojcice imaju dve cerke. Stariju su udali-prodali za "debele pare", sto je kao u redu, jer je to obicaj. Medjutim, roditelji nisu prijavili da je "roba ostecena", tj. da mala ima epilepsiju. To jadno, prodato dete, u svojoj prvoj bracnoj noci dozivi epilepticni napad, i mladozenjini je dovedu nazad kod roditelja. Naravno, oni vracaju dete i ocekuju povrat novca. Posto mladini roditelji i dalje zele novac, dogovaraju se da mladozenji daju zdravu mladju cerku , za iste pare!!!
Mala odlazi iz skole kod lekara na zakazan pregled, gde treba da dobije potvrdu da je zdrava. Medjutim, ispred skole je cekao decko sa kojim je pobegla...negde.
Na kraju, ja saznajem da je milicija nasla devojcicu i kao maloletnicu vratila roditeljima-trgovcima, jer nemaju dokaza da se tu desava nesto sto ugrozava prava deteta! Ja sam danima bila van sebe. A u zbornici sam sve vreme slusala sale na racun te price!
Cura koja je koordinator za pitanja Roma, kod nas, je takodje bila potresena. Rekla mi je da je sve prijavila, i da je videla da je i miliciji krivo, ali da jednostavno ne mogu da dokazu. E ja u to nisam htela da poverujem. Mozda su samo trebali da pitaju devojcicu zasto je pobegla. Nikada je vise nisam videla!

Mirjana,
prestrasno

Ja se nadam da je to da su novine naduvale...

Tesko je napraviti pravedne zakone, jos teze da su socijalni radnici i ostali koji nam odlucuju o sudbinama senzibilni i empaticni i da razmisljaju uvek u interesu dece... Ja nikako nisam za to da su bioloski roditelji vlasnici malih robova i svakako treba da se deca u situacijama koje su svima jasne (kao u slucaju koji si ti opisivala) lakse oduzimaju. Ali nisam ni za olako odlucivanje pa da roditelji zive u strahu da li ce im deca zbog neke sitnice biti oduzeta. No kazem nije to uvek ni tako jasno, a ma koliko novine mozda znaju da budu stetne sa naduvavanjem, mislim da i mogu da navedu da se neke eventualne pogresne odluke pod pritiskom javnosti izmene.

Naravno, slažem se.
Na žalost, neke službe mnogo savesnije rade kada znaju da su pod budnim okom javnosti. Pa pošto to i jeste u interesu dece, mislim da je i dobro što se mediji bave tim temama!

Tesko mi je da pojmim da se ovakve stvari desavaju, a znam da je tako. Svet je los. Simona slazem se sa svim sto si napisala u oba slucaja.

Procitah i ne poverovah odmah u pricu, posto nisam slusala vesti par dana, i krenuh da googl-am i pronadjoh ne samo ovu pricu, nego neke jos apsurnije!
Ovim ljudima je dete uzeto sa mesec dana, tvrdeci da su matori da ga cuvaju, a oni su prosli 10 vantelesnih, par godina su pokusavali da usvoje dete i nista, na kraju kad su postali roditelji, uzeli im dete pod izgovorom - a sta ako se rabole, posto su u godinama?!?! Gledala sam i intervju, gde otac kaze da je dete ostavio na par minuta, kako je isao u nabavku, ostavio je dete u auto, samo dok je uneo namirnice u kola, ali, ne, sudija zna sta je za njihovo dete najbolje! Odmah sam rekla muzu, ako se nama tako nesto desi, ja cu odrobijati nekoga! Ne mogu da zamislim, da oduzmu dete sa mesec dana i da svoje prve dane zivota provede sa nepoznatim ljudima, ma kako oni darovali tom detetu ljubav, nije roditeljka, koliko god godina imali oni! Lepo kazu, ako nama bude nesto falilo, tu je familija koja ce joj pomoci! Podneli su zalbu i cekaju... a ko zna koliko ce godina imati malena dusa kad bude najzad (ako uspeju) sa njima. Socijalne radnice koje su davale izjavu, vise lice na nepismene zene ili na pojedine socijalne radnike u Srbiji, nego na ozbiljne! Uzas!
I, sto je jos gore, kao sto rekoh, trazeci tekst o ovom paru, naleteh na tekst o bravnom paru Britanaca, kojima su oduzeli cetvoro dece, jer su debeli!!! Pa, jelte, tako lose uticu na razvoj dece! Posmatrali ih godinu dana, i insistirali da deca idu na sport, a kako decu to nije interesovalo, oni ih oduzeli i dali hraniteljima! MIslim, sta onda sa Amerima koji su svi gojazni?
Ponekad se pitam - kuda ide ovaj ludi svet? Ima li emocija uopste ili smo postali roboti koji se bore za egzistenciju i poturaju glupe price kako bi isterali neku svoju, pogresnu pravdu!

Parafraziram: Doći će vreme kada će ludi upirati prstom u zdravog i govoriti "Vidi ludak"!-pre 2000 godina izjavio Gospod Isus Hrist

http://www.nspm.rs/kulturna-politika/telesno-kaznjavanje-dece-da-ali-razumno.html?alphabet=l
...evo zbog cega ce se oduzimati deca....tako da to simona sto si gledala je istina...u toku je potpis ove peticije sta i dokle su stigli pojma nemam jer sam izasla iz ove grupe na FB jer sam svasta procitala i bas se zabrinula...evo linka
http://www.scribd.com/doc/60210566/Peticija-tekst-roditelj

Za mene ne postoji "Razumno " telesno kaznjavanje, jer mi nijedno telesno kaznjavanje nije razumno. Druga je prica sad uvodjenje toga u zakon i sl...nemam vremena sad da obrazlazem, svakako ne bih terala nekog u zatvor ko je sljepnuo dete po guzi ili mu ne daj Boze oduzimala isto, ali svakog ko TUCE decu i ostavlja im trajne posledice i po telu i po dusi, apsolutno bih - pod tim podrazumevam samaranje, bijenje kaisem, prutom, sakama i bilo kakvu drugu i slicnu vrstu nasilja nad decom i ataka na njihovu licnost i samopouzdanje.Sa druge strane, ovo je zemlja cuda i ja se plasim da kad ovakav zakon stupi na snagu to nece biti samo u cilju zastite dece vec ce biti mnogooo zloupotreba, a onda neka nam je Bog u pomoci - kao zemlji.

catherine290505 ::Za mene ne postoji "Razumno " telesno kaznjavanje, jer mi nijedno telesno kaznjavanje nije razumno. Druga je prica sad uvodjenje toga u zakon i sl...nemam vremena sad da obrazlazem, svakako ne bih terala nekog u zatvor ko je sljepnuo dete po guzi ili mu ne daj Boze oduzimala isto, ali svakog ko TUCE decu i ostavlja im trajne posledice i po telu i po dusi, apsolutno bih - pod tim podrazumevam samaranje, bijenje kaisem, prutom, sakama i bilo kakvu drugu i slicnu vrstu nasilja nad decom i ataka na njihovu licnost i samopouzdanje.Sa druge strane, ovo je zemlja cuda i ja se plasim da kad ovakav zakon stupi na snagu to nece biti samo u cilju zastite dece vec ce biti mnogooo zloupotreba, a onda neka nam je Bog u pomoci - kao zemlji.

Na žalost, moram da se složim-i to u potpunosti- sa svim što je Catherine rekla!

Ja tek sad vidim ove odgovore. Kao sto Keti rece, za mene ne postoji razumno telesno kaznjavanje. I jesam za zakon koji ce to zabranjivati. Naravno, uz zakone ljude bi trebalo i informisati, obrazovati, podizati im svest...

DRAMA SRPSKE PORODICE U ŠVAJCARSKOJ: Švajcarske vlasti im otele djecu jer nisu htjeli stariju kćerku da pošalju u specijalnu školu
Utorak | 10.01.2012.

Bez milosti je Služba za starateljstvo nad maloljetnicima, uz pomoć policije, 7. decembra prošle godine odvela Aleksandru (6) i Marka (4) Samardžić iz kuće u Sent Galenu i od tada se njihovi roditelji, Slađana i Aleksandar, nisu ni vidjeli ni čuli sa njima. Priču o dramatičnoj borbi srpske porodice protiv švajcarskih vlasti donosi Pressonline

Samardzici_roditelji
SLAĐANA I ALEKSANDAR SAMARDŽIĆ: "Muž je već otišao na posao kada su se na vratima pojavila dva policajca. Naredila su mi da probudim decu i obučem ih, a onda su nas odveli u policijsku stanicu. Nisu mi dozvolili da pozovem Aleksandra, niti konzulat Srbije u Cirihu. Umesto toga vikali su da mi je bolje da uradim ono što se od mene traži da ne bi izneli decu iz stana umotanu u ćebad. Nisam imala izbora. Probudila sam ih i obukla. Već na putu do stanice su nas razdvojili, deca su se vozila u jednom policijskom automobilu, ja u drugom, iza njih..."

Srpska porodica Samardžić već mesec dana preživljava pravu agoniju u Švajcarskoj pošto im je decu, Aleksandru (6) i Marka (4), 7. decembra odvela Služba za starateljstvo nad maloletnicima, uz pomoć policije. Od tada Slađana (35) i Aleksandar (39) mališane nisu videli, niti se sa njima čuli.

- Dan pre toga deca su šetala sa suprugom Sent Galenom, gradom u kom živimo još od 1991. godine. Sutradan su već bila u tuđem odelu. U njemu su i danas, a prošlo je više od mesec dana. Videli smo ih samo na slikama, oslabila su, ubledela, imaju ogromne podočnjake od plakanja, iako ranije nikada nisu plakala...

Ovako ispovest za Press počinje Aleksandar Samardžić (39), državljanin Srbije, (kao i supruga i dvoje dece) iz Čokešine kod Loznice. I dalje objašnjava da su im decu uzeli na pravdi boga, zato što su ćerku odbili da pošalju u specijalnu školu, jer je potpuno zdrava. Tog 7. decembra prošle godine, u rano jutro u porodičnu kuću uleteli su radnici Službe za starateljstvo nad maloletnicima (VSA) u pratnji policije. Dalje priča Slađana:

- Muž je već otišao na posao kada su se na vratima pojavila dva policajca. Naredila su mi da probudim decu i obučem ih, a onda su nas odveli u policijsku stanicu. Nisu mi dozvolili da pozovem Aleksandra, niti konzulat Srbije u Cirihu. Umesto toga vikali su da mi je bolje da uradim ono što se od mene traži da ne bi izneli decu iz stana umotanu u ćebad. Nisam imala izbora. Probudila sam ih i obukla. Već na putu do stanice su nas razdvojili, deca su se vozila u jednom policijskom automobilu, ja u drugom, iza njih - priseća se Slađana.

Kroz suze, ova majka priča kako su je policajci potom na prevaru odveli u ćeliju, zaključali je i rekli da sačeka:

- Kasnije su mi uručili rešenje o oduzimanju dece i drugo, kojim se moj muž i ja upućujemo na psihijatrijsko veštačenje. Naravno, na toj klinici nisu hteli da me zadrže ni dana, ali su na insistiranje nadležnih to ipak učinili i potom me otpustili sa uverenjem da sam zdrava, u šta i nije bilo sumnje.

Samardžići objašnjavaju da su bez dece ostali jer ćerku nisu hteli da pošalju da pohađa specijalnu školu, u koju je raspoređena.

- Aleksandra je trebalo da pođe u prvi razred u osnovnoj školi u Rotmontenu, gde je išla i u vrtić, međutim, bili smo prisiljeni da je upišemo u četiri kilometara dalju školu. Mi na to nismo pristali, jer naše dete nije psihički bolesno. Žalili smo se, podnosili dokumenta, ali ništa od toga nije prihvaćeno. Na kraju su nas prijavili Službi za starateljstvo nad maloletnicima.
Samardzici_djeca
ALEKSANDRA I MARKO: Slađana i Aleksandar su decu videli samo na fotografijama, koje su napravljene oko Svetog Nikole.
- Poplaveli su im podočnjaci od plakanja, a pre nikada nisu plakali. Aleksandra je vidno izgubila na težini. Deca su pre bila nasmejana, radosna. Gde su, šta im tamo rade, mi ne znamo jer ni nama, ni predstavnicima konzulata, niti našem kućnom dečjem lekaru ne daju da ih vidimo.

Aleksandar naglašava da je svojevrsni sukob između njegove porodice i školske uprave počeo kada je on podneo prijavu vaspitačima i rukovodiocima školske ustanove i vrtića u sentgalenskom naselju Rotmonten, jer mu je ćerkica bila zlostavljana.

- Jedan dečak joj je zavirivao pod suknju, a njegova majka joj je pretila. Podneo sam prijavu da bih sprečio da to eskalira. Školske vlasti su, međutim, umesto da zaštite devojčicu, odlučile da nju pošalju u udaljenu školu, a ne u onu u koju idu sva deca iz njenog vrtića.

O ovom, za švajcarske prilike neverovatnom slučaju, izašao je i članak na prvoj strani lista „Sentgalen nahrihten", u kojem je autor Bernrad Marks jasno argumentovao da su Samardžići u pravu. Ipak, nadležni su ostali pri svome.

Roditelji su se za pomoć i pravnu zaštitu obratili i Generalnom konzulatu Srbije u Cirihu, pošto svi članovi porodice imaju isključivo srpske pasoše.
Dve molbe odbijene

U Konzulatu kažu za Press da su u svakodnevnom kontaktu sa porodicom Samardžić i da čine sve kako bi im obezbedili punu pravnu i konzularnu zaštitu.
3

- Generalni konzulat je u najkraćem roku kontaktirao sa svim nadležnim švajcarskim organima, odnosno Službom starateljstva Sent Galena, zdravstvenim institucijama i policijom. Trenutno smo angažovani na dobijanju termina za posetu deci, o čijem ćemo stanju momentalno izvestiti roditelje i nadležne službe u zemlji. Do sada su dve molbe za posetu predstavnika konzulata odbijene, ali je intervenisano na višem, kantonalnom nivou - navodi se u saopštenju koje je potpisala generalni konzul Vera Vukićević.

U međuvremenu, Slađana i Aleksandar su decu videli samo na fotografijama, koje su napravljene oko Svetog Nikole.

VEZANI TEKST:

FBI PRIZNAO GREŠKU: Nastićima, koji su optuženi za zlostavljanje, djeca će biti vraćena
Pomozite nama kao i Nastićima

Očajni zbog svega što im se dešava i sa osećajem potpune nemoći u tuđini, Aleksandar se, kaže, setio tekstova o porodici Nastić koje je čitao u Pressu.

- Pratio sam sve što ste pisali o Nastićima, kojima su deca vraćena posle osam meseci zahvaljujući vašem listu. Bez vas, ko zna da li bi se i kada to dogodilo. Sada duboko verujem da ćete i nama pomoći, zajedno sa predstavnicima naše države - govori Aleksandar Samardžić.

- Poplaveli su im podočnjaci od plakanja, a pre nikada nisu plakali. Aleksandra je vidno izgubila na težini. Deca su pre bila nasmejana, radosna. Gde su, šta im tamo rade, mi ne znamo jer ni nama, ni predstavnicima konzulata, niti našem kućnom dečjem lekaru ne daju da ih vidimo.

Pressonline/DEPO PORTAL/BLIN MAGAZIN/aa

http://www.depo.ba/hronika/svajcarske-vlasti-im-otele-djecu-jer-nisu-htjeli-stariju-kcerku-da-posalju-u-specijalnu-skolu