USVAJANjE od prikupljanja dokumenata do dobijanja podobnosti

Ako si preduzetnik ili pravno lice odes u poresku upravu opstine kojoj pripadas i trazis uverenje o izmirenim porezima i doprinosima. Popunis zahtev u poreskoj, dole pri dnu stavis razlog "usvajanje" i ne platis ni dinara. Nema to veze sa stanom koji si kupio vec sveukupno da drzavi Srbiji ne dugujes nista od poreza. U zavisnosti kako su raspolozeni uverenje mozes dobiti odmah a mozes i za 7 dana.

Ako si obicno fizicko lice ides u upravu javnih prihoda i trazis to isto.

Odeljenja po gradskim opštinama:
Barajevo, Svetosavska 2, tel. 8302-637
Voždovac, Ustanička 53, tel. 2443-192; 2441-071 lokal 103
Vračar, Njegoševa 77, tel. 3081-417; 3081-415
Grocka, Bul. oslobođenja 39, tel. 8501-533
Zvezdara, Zahumska 23a, tel. 2422-852; 2424-264
Zemun, Magistratski trg 1, tel. 3778-634; 3778-636
Lazarevac, Karađorđeva 39, tel. 8120-808
Mladenovac, Kralja Petra Prvog 217, tel. 7740-659
Novi Beograd, Bulevar Mihaila Pupina 167, tel. 3106 -839; 3106-836
Obrenovac, Vojvode Mišića 195, tel. 8721-281; 8721-022
Palilula, Ilije Garašanina 5, tel. 3340-165; 3348-583
Rakovica, Miška Kranjca 12, tel. 3051-806; 3051-856
Savski venac, Kneza Miloša 69, tel. 2061-763; 2061-902
Sopot, Kosmajski trg 5, tel. 2834-012
Stari grad, Makedonska 42, tel. 3300-623; 3300-580
Surčin, Vojvođanska 120, tel. 8443-754
Čukarica, Lješka 11, tel. 3052-420; 3052-423

Bogu hvala, predali smo svu dokumentaciju i usli smo u proceduru konacno . Hvala vam svima drage moje dame na savetima i iskrenim zeljama da uspemo nasoj teznji koja nam je svima slicna. Za  petnaestak dana bi po njihovim recima trebalo da nas pozovu na prvi razgovor koji jedva cekamo

Čestitamo na prvom važnom koraku!

Sve najbolje!

Dobro dosli u klub

Cestitam neka sve ide u najboljem mogucem pravcu!!!!

Malopre sam dobio poziv koji nisam ocekivao tako brzo. "Ovde centar za socijalni rad, vas socijalni radnik, dodjite na razgovor za deset dana u centar". Mene zanima sledece, sta se i sa kim prica na tom prvom razgovoru dok se ne probije led?

Pozdrav Dragane. Svaka čast za poziv, pa neka vam tako i sve brzo ide dalje.
Prvo će vas pitati zašto ste se odlučili na usvajanje. Bar je kod nas tako bilo. Naravno, treba biti iskren sa njima u svakom segmentu, mada će biti i pitanja koja sigurno nisu laka za odgovoriti ljudima koje prvi put vidite. Preći će posle na pitanja o tome gde ste rođeni, odrasli, koje škole i gde ste završili, gde radite, koga imate od porodice(otac, majka, braća, sestre), kako oni reaguju na vašu odluku, bliža i dalja rodbina. Naravno, prijatelji, okolina, tj.komšiluk, da li znate nekoga ko je usvojio dete, i sl. Mislim da je za prvi razgovor otprilike to, a već će neko da doda ako sam nešto zaboravila, naš razgovor je bio pre šest godina. Bićete nervozni, to je normalno, ali vremenom se opustite. I ne brini ako budu malo drčni i pokušaju da vas odgovore od usvajanja. To je normalno, jer ovaj proces zahteva svu našu volju i strpljenje. Prosto nas sve testiraju sa tim.
Neka je sa srećom.

Na prvom razgovoru predstavice vam se tim ljudi sa kojim cete raditi: radnik centra koji je vodja tima, psiholog i pravnik. Sto rece lilymar postavljace vam opsta pitanja: ko ste, sta ste, odakle ste, cime se bavite, gde zivite, s kim zivite, ko vam je porodica, zasto ste se opredelili za usvajanje, koji su vasi motivi... Jedno sat vremena opsteg razgovora o vama, da se upoznate, nista posebno.

Gabriela I Ambra,

Hvala puno za savete. Inace, kad su u pitanju moji roditelji razradicu strategiju vec kako je nabolje da im se saopsti, a da izbegnem million "sta ako" mracnih pitanja. Oni sada i nemaju sta da rade osim da smisljaju pitanja ili komentare koji ubijaju svaku volju. Na zalost, nisu svi roditelji takticni. Ima i onih koji umeju samo negativan ishod da komentarisu, a pozitivan ne uopste. Ne mislim samo na ovu temu nego uopste. Njihov izgovor je uvek da oni to rade da se navodno ja ne bih razoracarala u nesto, ali ako ti uvek imas samo negativan, a nikad pozitivan ishod onda je to vise nego preterivanje.

Ambra, ja se slazem s tvojim komentarima, tako da ni ja ne znam zasto svi redom pa i komsiluk treba da imaju misljenje o usvajanju. Generalno, koga zanima misljenje bilo cije, ako si sam resio da to uradis. Nece oni izdrzavati to dete niti imati bilo sta s njim. Takodje, da li neko iz blize ili dalje rodbine nesto misli o tome, zaista mi nije od vaznosti. Osim toga, kad je u pitanju komsiluk, rodbina, biram drustvo. Druzim se sa ljudima koji su dobronamerni, sa kojima mogu lako da komuniciram i kojima mogu da verujem. Sire drustvo cine razni poznanici i prijatelji, kao i neka rodbina, ali oni sa kojima se ja druzim su odabrani s moje strane. Tako da znam da ce svi oni podrzati bilo sta sto cu ja da uradim i niko mi nece reci ni rec. Mogu samo da mi daju podrsku ako nesto treba.

Inace, citam ovo sto ste napisali o razgovoru sa socijalnim radnicima. Tu treba govoriti istinu, a ja sam prilicno otvorena i ne volim da nesto krijem, tako da bi trebalo da to prodje kako treba.

U prethodnom pismu sam napisala Gariela umesto Simona.

Simona,

Napisala si da su da su bioloski ocevi cesto i bogatiji od usvjenih.Kako to? Zasto je ond adete na usvajanju?

Mene stalno kopka ta prica o bioloskim roditeljima: ko su, sta su, gde su babe i dede i ostala rodbina, zasto dete mora da ide u dom i slicno. Ti kazes da nisu to neki vanzemaljci. Da, ali ja ne znam nista o tome ko su oni u stvari. Eto, tek sam skoro, citajuci, saznala da deca za usvajanje nisu u domu zato sto su im roditelji poginuli ili siromasni, vec sasvim iz drugih razloga, ili se ne zna otac, ili je majka retardirana ili psihijatrijski bolesnik ili je promiskuitetna i sve tako. Citala sam negde da postoje i maloletniceke trudnoce, da se ta deca daju na usvajanje da se ne bi saznalo i slicno. Ne znam da li to i sada postioji po nekim selima, ali sam negde procitala da postoje krugovi od po nekoliko ljudi ukljucujuci bolnicko osoblje u porodilistima i doktore koji odmah tu decu daju paru od koga dobiju naravno velike pare. Dakle, izgleda da ni ta deca ne zavrsavaju u domovima. Dakle ko su onda roditelji dece u domovima i zasto su ih dali na usvajanje. Mozda ce neko reci da je moje pitanje potpuino nevazno, ali eto meni je nekako vazno. Barem sada.

Gledala sam na tlc teen emisiju .mlade mame koje se porode jos u srednjoj skoli , i jedan mladi par je dao bebu na usvajanje, oni su i dalje u vezi i sad imaju jos jednu devojcicu posle par godina i vidjaju malenu kod usvojitelja tu prvu, pogadja ih sve to al tad au mislili  da su doneli pravu odluku . Kao primer jedan od primera ....

Ko su roditelji dece date na usvajanje?

Alkoholicarke, narkomanke, prostitutke, zavisnice raznih profila, sirotinja koja radja decu u kontinuitetu a zbog zanemarivanja, besparice, losih uslova za zivot, deca im se oduzimaju. Dalje... nasilnici, zbog nasilja u porodici deca se oduzimaju i kasnije daju na usvajanje, osobe ometene u razvoju, osobe koje nisu u stanju da se brinu ni o sebi a kamo li o detetu. Zene koje su pretrpele neki oblik nasilja, kao npr. silovanje, koje dete ne zele da zadrze zbog brutalnog cina koji su prezivele, zene kojima je dete plod svaleracije pa muz predje preko prevare ali nece dete, zatim zene koje misle da ih dete sputava u zivotu i bez njega krenu da traze bolje sutra, u ruralnim sredinama incesti... to su ti uglavnom profili roditelja dece date na usvajanje. U manjem broju su maloletnicke trudnoce. 70% dece koja mogu da se usvoje su romska. Romkinje radjaju ko da sutra ne postoji.

Kod usvajanja se u 90% slucajeva zna ko je majka deteta dok je velika mogucnost da se ne zna otac. Nekad majka ne zna ni sa kim je sve bila i ko joj je napravio dete a nekad iz straha ili nekog drugog razloga nece ni da kaze taj podatak pa centar za socijalni rad ostane uskracen za tu informaciju.

U svakom slucaju ne treba da ocekujes da su roditelji deteta dekani na fakultetu koji od obaveza nisu imali vremena da gaje dete pa su ga dali na usvajanje.

U domovima danas ima najmanje dece, uglavnom su vecim delom smestena u hraniteljske porodice. Dom je samo prolazna stanica ili se tu nalaze deca koja nisu mogla da budu smestena kod hranitelja iz nekog drugog razloga.

Ambra, verovala ili ne poznajem dvoje usvojene dece čiji su roditelji profesori sa fakulteta. Tata imao aferu sa studentkinjom, nije želeo ni nju ni dete. Ona uslovljena, bez prihoda i podrške roditelja daje dete na usvajanje. A drugi slučaj ona kao mlada profesorka imala aferu, rodila i dala dete na usvajanje. Ali svakako slažem se da je najveći broj slučajeve dece od gore opisanih ljudi.

Happy to je tako mali broj slucajeva da je zanemarljiv. Ni statistika ga ne racuna. Na zalost, da niko ne gaji lazne nade, vecina je ovo sto sam navela. Covek samo (pre usvajanja) treba da se preispita da li moze da se nosi sa takvim pricama.

Prvo veliki pozdrav ovom delu Kutka, koji citam danima.
Dobili smo podobnost pre godinu dana. Imali 3 poziva, za jedan nas nisu odabrali, dva smo odbili mi.
Za gornju granicu smo stavili 3 godine, smatramo da nije nerealno jer suprug ima 38, ja 35. Rekli da zelimo zdravo dete, ne mozemo da prihvatimo dete romske nacionalnosti, prica nam nije vazna. I dva puta su nas zvali za dete sa poluromskim poreklom, sa razvojnim problemima koji trenutno nisu veliki, ali niko ne moze da garantuje kako ce dalje biti i u kom smeru ce razvoj ici.
Nemamo nista protiv Roma, i nama ne bi smetalo, ali znamo da takvo dete u nasoj porodici ne bi bilo prihvaceno potpuno, a o predrasudama sa kojima se srecemo ne zelim ni da pisem, daleko je dan kada ih nece biti...prosto, ne zelimo da iskomplikujemo sebi zivot ako za tim nema razloga.
U razgovoru sa poprilicno buduih usvojitelja, svi dodjosmo do zakljucka da uglavnom socijalni radnici kada pozovu par za konkretno dete, to zdravstveno stanje predstave boljim nego sto realno jeste, sto nije korektno, valjda im je vazno da dete dobije roditelje i da se predmet zatvori.
Ambra, potpuno se slazem sa tobom u ovome sto si napisala o bioloskim roditeljima dece koja su u registru i imaju podobnost. Jako, jako teske price, i teske situacije.

Dobrodosla chokoladice
Znas kako (ovako ja to vidim)... centar ide sistemom APP (ako prodje, prodje). Ponude dete, ispricaju pricu, pa ko hoce dalje - ide dalje. Ko nece, on se lepo zahvali i pozdravi.

Medjutim prica je po meni malo dublja....ako smo se mi parovi izjasnili da zelimo psihofizicki zdravo dete, zasto nam nudite nesto sto smo vec razjasnili, kroz razgovore sa timom, da necemo. Cemu sluzi upitnik koji popunjavamo? Onda nek ne pitaju sta zelimo vec nek zovu za svako dete koje imaju, nebitno koliko ima godina i kakvog je zdravlja. Mi smo izjavili sve isto sto i vi, samo je nasa granica do 4 godine. Medjutim, kad bi nam ponudili dete od 5-6 godina, mozda bi se lako predomislili. Godine su jedno a zdravlje je ipak nesto drugo.

Na zalost i ja sam se susrela sa slucajevima usvojitelja kojima zdravstveno stanje deteta nije bas ispricano do kraja ili je nekompletno. To ljude stavlja u veoma neugodan polozaj, do te mere da se isti preispituju sta im je ciniti? Verovati na rec centru da nije tako strasno kao sto izgleda ili rizikovati. Negde na kraju prevlada razum pa ljudi odustanu jer zivimo u zemlji u kojoj je zdravstvo na niskoj grani te pruziti detetu sa problemima adekvatne uslove lecenja deluje kao nemoguca misija. Zato se ta deca najvise i usvajaju iz inostranstva jer su tamo uslovi mnogo bolji i za tu decu moze mnogo vise da se uradi. I sva sreca da je tako.

Sa druge strane pitanje je i koliko centri imaju realnu informaciju o detetovom zdravlju. Koliko su drzavne ustanove ili hranitelji vodili racuna o tome. Sigurno da ima i toga sto ti kazes da dete sto pre treba udomiti i zatvoriti praktiku ali to moze i da im se obije o glavu na zalost na stetu deteta. Sest meseci adaptacije, koliko treba da prodje do usvajanja, moze da bude sasvim dovoljno da usvojitelji otkriju neki zdravstveni problem koji im nije naglasen.
I sta onda treba, da se vrati dete centru zato sto je neko precutao istinu? To nikome ne ide u prilog.

Zato treba dobro razmisliti, proceniti situaciju, sagledati iz svih uglova, pa odluciti. Ja to smatram za jedino resenje.

Hvala na dobrodoslici
ponovo se slazem sa tobom, poprilicno ista razmisljanja imamo.
Znam i za vise slucaja usvojitelja koji su prihvatili romsku decu, mali, slatki, ne tako tamnoputi...da se razumemo, meni su romska deca mnogo lepa deca. Ali, svako romsko dete koje nije tamnoputo u detinjstvu, kako raste dobija tamniju boju koze, tako da do puberteta postane tamnije nego sto je bilo. Dete pocinje da nailazi na sikaniranja i predrasude, dozivljavaju ih i roditelji, i cesto dolazi do pitanja sta im je to trebalo...Neki su prosto i prestali u nemoci da pruzaju podrsku detetu, jer pocinje da pritiska i sira porodica od koje moramo da priznamo mnogo ljudi danas finansijski ili stambeno zavisi... Rezultat...dete ostaje bez podrske roditelja i okrece se vrsnjacima kod kojih je prihvaceno, a to su opet grupe dece sa margine drustva na zalost. Daleko je zemlja Srbija od tolerancije, na zalost.
A slazem se sa tobom i u ovom delu za decu sa zdravstvenim problemima, jer ponovo, znamo gde smo i kakvo nam je zdravstvo. I da, postenije i bolje je odustati, ma koliko se takva odluka cinila kao bolna, jer ako ti kazu da dete ima razvojne probleme, mora da se prati...znam da bi nas cekale godine i godine rada, obilazenja lekara, terapija i pitanje je koliko cemo uspeti da popravimo stanje. Prosto, niko od nas ne zeli da usvojenjem sebi iskomplikuje zivot i usvojenjem dobije jos vece probleme nego sto ih je imao.
A za godine.... Sto ranije, bolja je adaptacija, dete nema puno secanja, nije previse vezano za ljude sa kojima je bilo do tada... Privatno smo od strane mnogo strucnjaka iz ove oblasti dobili bas takav savet, sto mladje dete, manje problema u svemu... Videcemo...

I jos nesto, mislim da je najneozbiljnije sto jedan usvojiteljski par moze da kaze, to da im nije vazno sta misli porodica i okolina, oni su odlucili da hoce bas to...
Isto to dete mora da zivi bas u toj porodici, i bas u toj okolini, I ma koliko snage i zelje imali da sacuvamo i zastitimo nase dete, takav taj stav se polako pretvara u zivot na oprezu, pretvaramo se u cuvare i strazare koji ce stalno biti u grcu hoce li neko nesto reci, uraditi, povrediti, rastuziti...

Ambra ::Dobrodosla chokoladice
Znas kako (ovako ja to vidim)... centar ide sistemom APP (ako prodje, prodje). Ponude dete, ispricaju pricu, pa ko hoce dalje - ide dalje. Ko nece, on se lepo zahvali i pozdravi.

Medjutim prica je po meni malo dublja....ako smo se mi parovi izjasnili da zelimo psihofizicki zdravo dete, zasto nam nudite nesto sto smo vec razjasnili, kroz razgovore sa timom, da necemo. Cemu sluzi upitnik koji popunjavamo? Onda nek ne pitaju sta zelimo vec nek zovu za svako dete koje imaju, nebitno koliko ima godina i kakvog je zdravlja.

Koliko se secam, ne mogu dete dati na usvajanje u inostranstvo ako nisu to isto dete vec ponudili ovde potencijalnim usvojiteljima a oni ga odbili; plus, ako u roku od godinu dana ne nadju u Srbiji roditelje za dete, tek onda moze da se usvoji preko. Dakle, pitali su vas samo da bi ispostovali formu i propise.

E vidis taj detalj sam totalno zaboravila i ako znam za to. Dakle, em nas traumiraju em iskoriscavaju.

Mi smo putovali pa me zato nema ali sam vas malo čitala sa telefona i jako se radujem što nam je ovaj deo foruma oživeo - da se tako nastavi

Draganu,
čestitam početak procesa, da bude brzo i kraj i da brzom brzinom postanete i roditelji :) Naš prvi razgovor je trajao dva sata, sem onog što sam videla da su Kutanjke pisale nas su ispitivali i dosta o početku naše veze, kako smo se zaljubili, kako smo se upoznali i uopšte o našem odnosu što ne vidim da je baš mnogo značajno za usvajanje ali naravno gde da to kažem socijalnim radnicima, odgovarali smo šta nas pitaju... Ako ostale nisu to propitivali možda to opet ima veze sa razlikom u godinama u korist žene iako ja kažem da nisam ni za trenutak osetila predrasude ali možda im je na neki način bilo zanimljivo, ko zna... Još je moj muž počeo da priča o mojoj duši koja ga je privukla a ja da me je prvo privukao izgled, dušu sam spoznavala kasnije. Tu su se socijalne radnice slatko smejale, imala sam utisak da im je to bilo simpatično.

Chokoladici želim i ja dobrodošlicu :)

Daca i ja sutra idemo u jednu školu roditeljstva. Tako da planiram da danas kad nadjem malo više vremena još pišem ovde, možda nešto bude značilo vama a što se mene tiče - da se malo pripremam i za sutra. Odlazak u školu roditeljstva nikad nije lak. Iako je ovo treći put da idemo pa već imamo kakvo takvo prethodno iskustvo uvek su to neki novi ljudi i neka nova pitanja... No sve za viši cilj pa koliko god za nas to bilo i naporno i neko novo zaranjanje u lična pitanja o kojima nije lako ni razmišljati a kamoli pričati sa nepoznatim ljudima (što bi rekla Daca).

Srecno sutra!!! Drzim vam palceve devojke!

Gabriela ::Simona,

Napisala si da su da su bioloski ocevi cesto i bogatiji od usvjenih.Kako to? Zasto je ond adete na usvajanju?

Mene stalno kopka ta prica o bioloskim roditeljima: ko su, sta su, gde su babe i dede i ostala rodbina, zasto dete mora da ide u dom i slicno. Ti kazes da nisu to neki vanzemaljci. Da, ali ja ne znam nista o tome ko su oni u stvari. Eto, tek sam skoro, citajuci, saznala da deca za usvajanje nisu u domu zato sto su im roditelji poginuli ili siromasni, vec sasvim iz drugih razloga, ili se ne zna otac, ili je majka retardirana ili psihijatrijski bolesnik ili je promiskuitetna i sve tako. Citala sam negde da postoje i maloletniceke trudnoce, da se ta deca daju na usvajanje da se ne bi saznalo i slicno. Ne znam da li to i sada postioji po nekim selima, ali sam negde procitala da postoje krugovi od po nekoliko ljudi ukljucujuci bolnicko osoblje u porodilistima i doktore koji odmah tu decu daju paru od koga dobiju naravno velike pare. Dakle, izgleda da ni ta deca ne zavrsavaju u domovima. Dakle ko su onda roditelji dece u domovima i zasto su ih dali na usvajanje. Mozda ce neko reci da je moje pitanje potpuino nevazno, ali eto meni je nekako vazno. Barem sada.

Gabriela,
Možeš da pročitaš priče Dace i Njegoša na blogu, u obe su biološki očevi dobrostojeći... Daca je više puta pisala da je njen biološki otac bogatiji od njenih usvojenih roditelja. Tako je u još nekim pričama za koje sam čula. Ne znam jesam li napisala da je to često, da sad ne tražim moje odgovore... Ne znam koliko je šta često ali mislim da je dobro oslobadjati se uobičajenih vidjenja, što se više njih oslobodimo, bolje ćemo se nositi sa usvajanjem. Mada su neke stvari ipak uobičajene. Tako i ti biološki očevi isto je kao i mnogi/neki muškarci koje pretpostavljam znamo iz bliže/dalje okoline... Nisu oni želeli decu nego da se zabavljaju sa ženom. Možda je u pitanju seksualna avantura, ili su im biološke majke bile ljubavnice a oni oženjeni ili su mladi i želeli su još da prožive a smatrali su da bi ih radjanje deteta omelo u tome... Oni su otišli najčešće pretpostavljam već kad je žena odbila da ide na abortus. Ono što je tu problem je država koja omogućava muškarcima da budu tako neodgovorna bića. Ja sam čitala da u Sad postoji zakon po kome prvo država tuži takve muškarce a onda kada se dokaže očinstvo ne samo da moraju da plate alimentaciju nego i sudske troškove državi. Bilo je predloga da se takav zakon donese kod nas a onda će i ovakve situacije biti redje. Moja drugarica je baš skoro vodila postupak za dokazivanje očinstva i trajalo je mesecima pri čemu je plaćala advokata, to žena bez para, posla, podrške ne može da uradi. Što se šire porodice tiče razne su situacije - ne mogu da pomognu, nisu živi, neće da pomognu...

Dete ne može kako ja mislim biti mladje od tri meseca... Nije dozvoljeno to preuzimanje iz bolnice. To se jeste ranije dogadjalo a izvor je i manipulacije. Sve što je nelegalno može biti i povod kasnijeg spora, ja sam pisala da znam za situaciju da je biološka majka oborila usvajanje, ako je nelegalno uradjeno onda ono može biti ništavo.

Pokušaj da rešiš dileme kad budeš u školi roditeljstva, slobodno postavljaj pitanja, pitaj kako izgledaju konkretne priče. Možda bi mogla i da pitaš da li postoje neke situacije kada se prednost daje singl osobama. Npr ja sam spomenula da sam čitala da je dete bilo kod singl hraniteljice kad je biološki otac bio zlostavljač. Možda je slična situacija i kad je usvajanje u pitanju. Možda možeš da upitaš koje su to situacije bile kada su u njihovom centru usvojile decu singl osobe. I onda da razmišljaš da li bi ti bila spremna na takve priče ili ne. Biološki roditelji jesu deo usvajanja, mislim da ne bi trebalo da se njihovo postojanje negira ali ni da budemo preopterećeni njima. Ja se bar trudim da njihovo postojanje prihvatam kao deo našeg puta i tako i predstavljam Viktoru. Ne spominjem ih često ali ni retko pa da njihovo spominjanje bude baš neki šok. Spomenem ih onda kada pričamo o radjanju ili ako pričamo o ličenju ili ako pričamo o davanju imena itsl. Poznajemo i drugu usvojenu decu pa ponovim ponekad da je kod sve usvojene dece tako.

chokoladica ::...
U razgovoru sa poprilicno buduih usvojitelja, svi dodjosmo do zakljucka da uglavnom socijalni radnici kada pozovu par za konkretno dete, to zdravstveno stanje predstave boljim nego sto realno jeste, sto nije korektno, valjda im je vazno da dete dobije roditelje i da se predmet zatvori.
...

Ja sam slušala upravo suprotno, da predstavljaju stanje gorim nego što jeste... a i nama se nešto slično desilo. Za Viktora su nam rekli da tepa, muca i da moramo konsultovati logopeda a da možda to nikad nećemo moći da ispravimo. To su nam pri susretima jedno pet puta ponovili. Takodje da se vidi da nije radjeno sa njim, da ćemo mi kao roditelji to činiti ali... Ja stvarno nisam videla problem da dete od tri godine tepa a i ako muca i nastavi da muca pa nije to neki ne znam kakav problem... Uglavnom, čim sam ga videla znala sam da jedino što je bilo je zapravo da sa njim nije radjeno, dete uopšte nije mucalo nego je samo tepao. Govor mu je bio na daleko nižem nivou od potrebnog za to doba ali čim je došao kod nas naglo je napredovao. Već do sledeće posete posle tri meseca je pričao razumljivo a kad je krenuo u vrtić posle još tri meseca samo ona uobičajena slova č, š, dž, r nije govorio čisto i to što je meni bilo slatko da tako priča a znala sam da u vrtiću imaju logopeda i da se neće baviti slatkoćom nego će to vrlo brzo rešiti. I zaista je tako i bilo,već na početku četvrte godine je govorio sasvim čisto, mnogo pre vršnjaka iz okoline. Eto toliko o tačnosti prognoza... Naravno, to nije uvek tako i zaista je bezveze i što daju pesimističnije i optimističnije prognoze, trebalo bi da je realno...