USVAJANjE od prikupljanja dokumenata do dobijanja podobnosti

Ja mislim da se izmena tih podataka za zdravstvenu knjižicu vrši u RFZO-u. I izmenjen je Zakon o matičnim knjigama i koliko sam ja upoznata više nije moguće menjati JMBG.

Lilymar,
bilo mi malo čudno ali opet mislim lakše je da je samo karton... No neka ostane za druge da pročitaju. Nije ni kod nas stajalo prezime, samo ime biološke majke i mog supruga i njegovo prezime... Jeste, baš muka ali nadam se da ćeš uspeti u domu zdravlja.

Pade mi napamet nešto što nije tokom celog procesa a to je da možda moraju da se nateraju da izmene u tom sistemu ukoliko se izvrši osiguranje deteta preko majke. Možda je naša greška što osiguravamo decu preko muževa a onda iskaču podaci biomajke. Čini mi se ako bi se osiguranje plaćalo od strane usvojene majke tj njenog preduzeća onda to ne bi moglo da iskače... Ako ona nije majka po kom osnovu plaća njena firma osiguranje za dete? A ako je majka onda ne može biti majka biološka majka (misim ovo govorim zakonski naravno što nam je u ovom slučaju značajno). Možda bi tako moglo da se reši sa sistemom a da se ne ide na sve strane...

Srecna Nova godina. Svima vama koji ste na listi cekanja zelim da 2017 bude srecna godina, da postanete roditelji i da udjete u trecu dimenziju. :☺☺☺

Svim damama zelim radosnu 2017-tu godinu, neka vam se najlepse zelje ispune makar usle u "trecu dimenziju"

Svima puno zdravlja i sreće da postanu roditelji u 2017.godini! A oni koji su već roditelji , da budu srećni sa svojom decom 🎄🎆🎆🎆🍸

Usvojitelji, srecna vam Nova, za one koji cekaju, nek ovo bude sudbonosna godina! Ostali da nastave da uzivaju u roditeljstvu!

Srećna nova godina roditeljima, budućim roditeljima i naročito deci maloj i velikoj

Srecna nova godina i da vam se sve zelje ospune

Svim sadašnjim i budućim roditeljima, kao i deci koja su već našla svoje roditelje i onoj deci koja će ih naći u 2017. i budućim godinama želim SVE NAJBOLJE!

   

   

   
   

Srecna 2017. svima, kao i predstojeci Bozicni praznici.

Da nam decica rastu srecna i zdrava i da ih ima sto vise.


Mi udjosmo lepo u Novu godinu, u DZ ispravili podatke, bez cimanja po raznim socijalnim sluzbama.

Divno Lilymar

Evo vesti za roditelje školske dece http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2017&mm=01&dd=04&nav_category=12&nav_id=1216893

Srecan Bozic svima. ☺☺☺

Hvala i tebi!

Ćao društvo, nije nas bilo neko vreme. Pravo da vam kažem vidi se napredak u ponašanju naše devojčice, mada treba još mnogo vremena. Još uvek neće nisakim da ostane osim samnom, što mi stvarno naporno. Zamislite da moram kod zubara ili lekara. Takođe, i dalje baca stvari po kući kad joj se nešto ne sviđa, kao i histerično dranje u pokušaju da dobije sve što poželi. Radimo na tome da eliminišemo bacanje stvari i histerično ponašanje, jer ne može sve da se dobije i to mora da prihvati. Videćemo koliko vremena treba i za to. Pozdrav 😊❤

Danara,
sve mi je to poznato Tipično je za usvojenu decu da se zalepe za majke i da se ne odmiču, to smo sve prošle i pisale ovde... Ja sam ostavljala Viktora ispred wc-a a sa nekim majkama su deca išla i u wc... na druga mesta već da ne spominjem Meni je nakon tih prvih meseci smetalo što je Viktor stalno metar iza mene, kao da imam stražara i fizička sloboda mi je najviše nedostajala, ako malo se jače pokrenem udariću ga... Kao da nisam mogla da udahnem. Kasnije ta silna ljubav malo popusti ili se naviknemo na slepljeno dete, uglavnom i jedno i drugo Za bacanje stvari, Viktor ih i sad ponekad baca sa osam godina Naravno mnogo mnogo redje nego ranije ali desi se kad pobesni recimo što mu nešto ne ide u učenju... Ono što je mislim velika razlika tog prvog perioda i kasnije je što prestaneš da se mnogo uzbudjuješ oko svega, ono znaš da će sve proći i nekako opuštenije shvataš... Al polako, doći ćete do toga vremenom... Mi imamo terapiju za bes koju i psiholozi preporučuju a to je da udaramo jastuke. Probajte, ponudi svojoj ćerci da ponekad vrištite i bacate i udarate jastuke kao neki dozvoljen način ispoljavanja besa a da to ne čini sa ostalim predmetima. Ili počni da je imitiraš da vidi kako to izgleda

Pozdravčići za vas

Danara sve sam ja to prosla sa Anom. I sve smo polako iskorenili dok nije doslo novo. Taman mislis jedne se resis, pojavi se druga faza.
Odvajanje od tebe ces najbolje pokrenuti tako sto ces poceti minimalno da se odvajas od nje. Prvih dana po 5-10 min. Ostavi je sa osobom koju najvise voli (posle tebe verovatno tata pa babe i dede). Plakace, vristace, urlace ali ce preziveti. Prezivela je i moja Ana. I tako povecavas koliko ti treba. Ja sam sedela kod komsinice prvih dana (da budem na sigurnoj distanci ako bas zaskripi a nikad nije). Druga opcija mi je bila, napunim kucu punu ljudi (naravno u dogovoru sa prijateljima) i dece i samo joj kazem "ide mama da baci djubre" i odem. Ni ne primeti da me nema. Dok je odlazak oca blagonaklono posmatrala i bolelo je uvo, za mnom je bila frka. Place minut pa posle prestane. I dan danas posle 3 meseca mene uredno oplace 30 sekundi kad izlazim ali izlazim. Pa ne mogu da sedim ceo dan kraj nje, treba da se radi, da se zivi, da se zavrsavaju obaveze, mora da se navikne. Posle ces tu imati bolje i losije periode... bice dana kad se odvaja od tebe bez problema kao i dana kad je agonija. Meni je vrtic tu pomogao. Jes da oplace kad vidi da kola staju ispred i do ulaska u vrtic ali cim je vaspitacica preuzme prestane. Nadji joj sta voli pa joj kupuj i donosi kad se vratis. Mi smo Ani kupovali kinder jaja, bananice i sve sto voli i donosili joj pa sad kazem ide mama da kupi mleko i jajce... da vidis kako nema dranja. Sve ti je to kupujem prodajem odnos. Kod nas ti je sad faza da tata moze gde hoce i kad hoce a ja moram da je pitam da li smem da odem... ako kaze da onda mogu a ako kaze ne onda je urlikanje. Zavisi kako joj dune.

I bacanje stvari po kuci i histerije su bile Anina omiljena zabava.
Bacanje je skoro prestalo... bacala je po kuci ko da je u dzungli rodjena, prvo sam se trudila na finjaka da objasnjavam, da pricam, da pokazujem da se to ne radi a sad kad joj dreknem zaledim je pa je to polako prestala. I to je faza. I tu je pomogao vrtic... tamo ih teraju da sve pokupe pa je tako pocela i ona da skuplja svoje igracke a ne da baca.

Histeriju samo izignorisem, kad pocne ja odem u drugu sobu. Kad vidi da nema kome da histerise, prestane. Ako je bas resila da bude bezobrazna i insistira, posaljem u drugu sobu i ostavim tamo da histerise i place. Lepo se isplace pa prestane. E ta faza ima jos da traje, dugo dugo duuugo.
Ja Ani to ponasanje ne tolerisem, pa moz' da histerise do mile volje, meni se srce i dusa uopste ne cepaju. Mislim da je to skapirala pa ni ne radi cesto.

Dvogodisnjaci su cudo... sve faza do faze. Da se iseces

Samo da dodam... Nije ta vezanost samo zato sto su usvojeni, takva je vecina dece uzrasta od 2 god. Moja drugarica se do trece godine deteta tusirala dok joj je cerka stajala pored tus kabine sa peskirom u ruci... druga je drzala sina u krilu dok je sedela na wc solji, treca bez deteta nije mogla nigde... da ne nabrajam dalje... Tako mali, sa manje vise 2 godine, za moj pojam nisu nesto specificniji od bioloske dece, nit oni znaju ko su, nit odakle su dosli a prethodni zivot su zaboravili. Imaju samo neke navike ili modele ponasanja koje su im drugi usadili ili dozvolili. Ana je dosla kao razmazeno dete koje je na plac naviklo sve da dobija. Kad sam pitala hraniteljku sto to dozvoljava, kaze slabi smo na nju, bila je miljenica... auuuu lepo, bas ste joj ucinili uslugu... samo sam okrenula drugi list, za cas se to ispravlja. Tako i sve ostalo.

Kad počne bezrazlozno histerično da plače, ja je ostavim da plače koliko god hoće, jer se takvim ponašanjem kod mene ne dobija ništa. Gledala sam ja decu nekih svojih prijatelja i rodjaka, koja se isto tako ponašaju i to je ružno. Raspuštena deca. Bacanje stvari iz hira i to iz sve snage, šta da razbije nešto i povredi se ili povredi nekog drugog ( nečije dete sutra, prekosutra) ne daj bože. Uskoro ću da je ostavim sa babom na neko vreme pa neka plače. Pokušavala sam ja već kod svojih roditelja , dok su bila deca od moje sestre prisutna, da je ostavim na 5- 10min. Sve je ok dok ne ukapira da me nema u sobi, a onda kreće urlanje, skakanje, valjanje. E sad se setih, ide sama sa tatom u podrum po drva, sto mi je drago.

Ambra,
moguće da nema razlike kod dvogodišnjaka jer su i deca u biološkim porodicama još u toj fazi. No Viktor je imao tri godine a protegla se "slepljenost" i u četvrtoj, tada je kod okolne dece bilo to već manje izraženo.

Danara,
a da prvo pokušate da ostaje sa tatom duže vreme? Pa onda polako predjete na bake i deke?

Kod nas nije bilo problema da Viktor ostane sa mnom ili sa suprugom ali nije hteo da ostane kod drugih ljudi oko godinu ipo dana. U tom periodu smo jednom izašli sami suprug i ja a njega ostavili kod babe i dede, mojih roditelja za koje je inače vezan bio i tada i sada. Bilo je sve u redu dok nismo došli a onda je izredjao kako ga je ovo i ono plašilo, nije hteo da spava, da sam ja u jedanaest noću zvala oca da pitam šta je to bilo. Moji su bili iznenadjeni jer se sasvim normalno ponašao, po njima se odlično zabavljao. Možda je on malo i manipulisao no sačekali smo ipak još koji mesec i onda nije više bilo problema sa ostajanjem kod babe i dede. Polako, znam da je to sada naporno, ali sve to prodje... Ja jutros spominjem da nećemo odmah putovati kad počne raspust a Viktor odmah planira da zovnemo dadilju koja ga je letos čuvala a da mi idemo na posao... Ništa od nekadašnje slepljenosti

Simona kod dvogodisnjaka usvojeni, neusvojeni isti djavo. Previse su mali da bi ista kapirali i oni su najobicniji klinci. Tu usvajanje ne igra nikakvu ulogu za moj pojam. Kasnije kad pocnu da ulaze u tu pricu i kad pocnu da kapiraju, mozemo odredjeno ponasanje da pripisujemo usvajanju. Sad to ne bih. Ali otom potom.

Ako hoces vaspitano i kulturno dete, moras da imas karakter i stav. Bez toga nista. Deca su manipulatori, ako osete trunku tvoje slabosti - iskoristice je. Ja licno nevaspitanu, bezobraznu i razmazenu decu ne podnosim pa u tom duhu ni Anu ne vaspitavam. Mi se trenutno borimo sa histerijom koja nastane kada treba da idemo iz necije kuce. Ako joj je bilo lepo i super se zabavljala u gostima ne mozes je lepim recima ubediti da moramo kuci. Pocinje dreka, galama, koprcanje posto nece da se obuce i onda ona vristi mi je oblacimo. Da je leto samo bi je pod misku pa u kola i nek se dere do mile volje (i onako prestane da urla kad se zatvore vrata za nama) ali posto je hladno onda moramo da se natezemo, da se preznojimo 3x dok je navucemo a usput da je ubedjujemo pricom. Uglavnom nista ne pali sem primena sile u oblacenju i odlazak bez pozdrava. Mi se zato lepo izljubimo sa prijateljima pre nego sto Ani saopstimo da idemo i onda kad ona krene da histerise mi samo istrcavamo iz kuce. Proci ce i to.
Danara ako sa tatom ide do podruma, onda je prvo ostavi samu sa njim. To ce joj dati odredjenu dozu sigurnosti i ako bude plakala tata je tu da je utesi. Ja Anu sa tatom ostavljam bez problema... pita ona njega 100x kad cu da dodjem ali nema dramaturgije. A na kraju krajeva od plakanja jos ni jedno umrlo nije.

Neće sa tatom da ostane u stanu. Kad god bih izašla plakala bi histerično dok se na vratim. Doduše izlazila sam na 10 - 15min. Ali moraće da se privikne na sve to takav je život. 😁😁😁😁😁

Sve to ide u radni staz ☺☺☺☺

Nas jos nisu zvali. Sem onog poziva u septembru nista. Cetiri meseca smo na listi .... Danas kazem muzu nazovi nas centar i pitaj kad mozemo ocekivati pozive, vredi pokusati. I ops, odgovor koji smo dobili je takav da ni dete u prvom osnovne ne bi u to poverovalo. Lose je vreme zima, ocekujte pozive u aprilu kad otopli.... rekla mu socijalna radnica. Smejala sam se ko luda. Ranijih godina nisu gledali da li je zima , lose vreme. Cim se pojavi neko dete za usvajanje zvali su. Citala sam forume i ima primera da je par usvojio dete 25.07. 2013. cak i u decembru 2014. Poslednje dve g su se socijalni radnici olenjili i imam utisak da samo otaljavaju posao.

Biće poziva u februaru, imam neki osećaj. šaljemo podršku

Hvala. Nadam se da te osecaj ne vara. Sve u svemu nasmeja me odgovor jako.....