USVAJANjE od prikupljanja dokumenata do dobijanja podobnosti

E drage moje. Bas mi je drago sto napisa zena ime. Prosto sam se osecala krivom sto me zena napade. Ako ce ti biti lakse moj decak se ne zove tako. Dece ima mnogo. Za nase dete su rekli ima oko 20 parova. 19 dana sam cekala da mi jave. A ako sam postavljala glupa pitanja...? Pa izvinite,zato sam ovde!!! Imam tu slobodu da pitam , zasto da mi neko svojim iskustvom ne pomogne? Sto nisam slicicu znala mozda stavim? NIsam naucnik za kompjutere...jbg. Ali zelim ti svu srecu sveta od srca i da i ti ovih dana dobijes tvoje detence! Videces,kutak je cudo. Caroban je!
Inace sad idem da jurim papire. Juce rekose ne treeba,danas javise da treba. LJubim vas sve!!!

mod. edit

Viktory, nema glupih pitanja. Iako nisam aktivna na forumu, meni je lično mnogo pomoglo čitanje postova parova koji su prolazili isto što i mi. Saveti, mišljenja i iskustva drugih su uvek dobrodošla, a ovde ih ima na pretek zahvaljujući divnim članicama koje su svoja iskustva podelile sa nama. Srećno Viktory i da što pre dovedete sinčića kući!!

izvini ako si shvatila da vredjam. Saamo sam iznosila misljenje. Nikakve slicice i gluposti nisu bile pomenute nego neke bitnije stvari. Prvo konsultacije sa porodicom pa onda sa forumom valjda tako treba. I sva ona euforija kad su te pozvali oko hrane, pica i ostalog. Valjda si isla uskolu roditeljstva. Prvo razgovor za vise parova pa onda ti jave ko je izabran. A sad necu da iznosim jos detalja za dete jer to je protiv pravila ali da je isto dete jeste. A da su radili u centru protiv pravila jesu i navela sam sve. Rekla sam vec da ne znaju dal su dosli ili posli, danas ti kazu jedno sutra drugo....I koliko vidim svaki centar radi drugacije sve je individualno a ne treba tako.

Koliko novih imena...koliko novih mama, porodica, divno.... Čestitam svima!

Moram priznati da dok sam brzinski iščitala mnogo prethodnih stranica, srce mi je ustreptalo videvši Jagodicu-Bobicu... navijam draga, silno...verujem u vašu devojčicu, u vas....

struzzo bas sam se obradovala kad sam videla da si se javila.kako tvoji klinci

Trkosoca,
očigledno nisi svesna kolika je ljudska širina potrebna na ovom nelakom putu, zvanom biti usvojeni roditelj.

Spočitavati nekome nezrelost, nedoraslost na osnovu par postova na nekom forumu?!
Eto, ja sam u svakom tvom postu zapazila neprimereno pominjanje ličnih podataka, podataka za razgovor obavljen u centru za koji tvrdiš da je isti kao u slučaju Viktory, čak i ime deteta... Da li ti misliš da je takvo pisanje zrelo, primereno, moralno za nekog ko ima te (ove/one) godine, za nekoga ko je u postupku, za nekoga koga tek čeka borba? Za nekoga (zrelog i iskusnog) da posle prvog razgovora tako afektivno reaguje... Ne pomisli ni u jednom trenutku kako bi bilo da si ti izabrana, da su ti upravo rekli da si postala majka, a da neko drugi piše o tebi ovako kao ti sad....
Simpatičan je i taj komentar kako se ne vidi svrha bivstvovanja na ovom forumu, a onda se napiši još 10 postova. Vrlo zrelo.

nina :) ::struzzo bas sam se obradovala kad sam videla da si se javila.kako tvoji klinci

Hvala na pitanju, Nina... Klinci su odlično... Rastu, menjaju se, uživamo jedni u drugima...

Zmajuška ::Nisam neko ko je u procesu usvajanja niti razmišljam o tome, ali svaki put kada sam na forumu čitam ovu temu, volim Simonine postove, prosto uživam dok je čitam, takođe mi dan ulepša Ambra kada piše o svojoj devojčici. Mislim da svaka osoba može nešto da nauči od svake žene i čoveka koji je ovde. Zato ne vidim razlog da bilo ko koga vređa i govori ružno. Raumem razočaranost, bes i ljutnju ali to nije razlog zbog koga bi bilo ko tako reagovao.

Oprostite što sam otišla u off, prosto sam osetila potrebu da ovo napišem.

Hvala Zmajuška :)

I ja sam skoro čitala onaj tvoj post koji je izazvao mnogo reakcija. I mene je baš dotakao, dosta sam razmišljala o onome što si pisala i htela da pišem ali nekako je tema otišla dalje, pa mi je nekako bilo neumesno da uskačem. Ali i htela sam uglavnom da kažem ono što su Biksi i Happy već rekle, da se negde moramo okrenuti sebi, svojim očekivanjima i željama i naći zadovoljstvo na svom putu, kakav god on bio...

Nadam se da si ti već bolje

Stru, divno te je videti medju nama.

Danara i Viktory, želim vam svu sreću u vašem Prvom danu roditeljstva. Taj dan ćete zauvek pamtiti!

Kad sam počela da čitam teme na ovom forumu, u delu KUTAK/Obaveštenja/O nama/ pročitala sam sledeću poruku administratora:

"Ideja za osnivanje ovog foruma je potekla od male skupine spremne na razmenu emocija, za podrsku u dobru, a i kada to nije, za saznavanje novih stvari iz raznih oblasti, ali i za ucenje iz tudjih iskustava.
Ovde se vode razgovori na razne zivotne teme..."

U istom delu procitala sam poruku Happy girl:

"Iskreno se nadam se da će ovaj KUTAK zaista biti na blagoslov svima nama.
Želim da se zahvalim onima koji su nam pružili podršku pri otvaranju foruma. Najpre Bogu koji nas uči da se svaki trud isplati i da je biti pravi prijatelj velika stvar u životu. Hvala Vama koji na bilo koji način učestvujete u radu foruma, Vama koji odvajate svoje dragoceno vreme da se družite sa nama i Vama koji nam svojim savetima pomažete. Hvala Vama čije tekstove, fotografije i ostali materijal postavljamo na forum, hvala Vama ..."

Toga sam se uvek držala kada sam pisala na Kutku.

Mnogi od vas sigurno znaju (pisala sam u našem dnevniku usvajanja koji sada imaju restriktivniji pristup) da smo moj suprug i ja imali najduži period prilagođavanja od čak 3 meseca od upoznavanja naseg deteta pre njegovog konačnog prelaska od hranitelja u naš dom. Da li je trebalo da tada prozivam žene koje su u isto vreme kao i ja ili u toku tih 3 meseca bile izabrane za svoju decu zašto su ta deca za 5, 7 ili 10 dana već prešla kod njih, dok smo moj muž i ja i dalje mesecima putovali tamo i nazad kod hranitelja... Nije mi palo na pamet. Bila sam im zahvalna što su svaki put bile tu da me bodre u tim dugim mesecima u kojima je bilo mnogo uspona i padova i da mi daju korisne savete. Trud i strpljenje se isplatilo. Tako će sigurno i svakoj od vas!

Divni citati Snedra

Ja u svemu što činim i ovde i u životu imam posebno moje dete pred sobom. Direktno ili indirektno - sve je zbog njega. A opet divno je ako uspem da pomognem i sebi, ako pomognem i drugim ljudima, ako nadjemo Viktor i ja nove prijatelje i prijateljice i ako razvijamo stara prijateljstva - utoliko bolje.

Skupina usvojenih mama i ponekog tate je naravno raznolika kao i skupina roditelja... Ne možemo ni očekivati da se sa svima razumemo, slažemo, podržavamo... Ako smatram da treba nešto da kažem gledam da to bude uljudno, da tu osobu ne povredim. Opet nemam celovitu sliku ni o ljudima koje uživo znam a kamoli o onima koje znam samo sa foruma tako da gledam da se držim onog izrečenog a ostalo može biti utisak koji je i netačan. Ako se radi o nekom ponašanju koje se često ponavlja i na zapadu onda opišem to na blogu da se ne bih okomila na neku osobu čije sam ja ponašanje tako protumačila a možda i nije takvo... I meni se dešavalo da me pogrešno tumače...

A neki etički kodeksi moraju da postoje, objavljivanje ličnih podataka je svakako nedopustivo. Ja ne bih objavljivala ni priče dece da sam išla na neke razgovore a videla sam da Kutanjke to čine ako su bile na nekom razgovoru pa nisu dobile dete ili su odustale. Upravo što je i to lična priča, nije njihovo dete ali nečije jeste... Mada to što su objavljivale jeste negde korisno bilo i meni u smislu kakve se sve priče pojavljuju. Opet meni su i na blogu spočitavali što pišem nešto što su neki drugi ljudi smatrali da ne treba da se piše javno. Tako da i tu smo različite... S jedne strane postoje neke crvene zastavice, recimo za lične podatke... S druge strane ako su nam svuda crvene zastavice onda onda nema ni pisanja. To se ponekad desi na delu za usvajanje.

Ali drago mi je da je sada živo ovde, da su tu i mame koje su to već duže, nove mame, buduće mame, žene koje nas podržavaju i koje su opet neki glas razuma u našim emocijama...

Hvala snedra,
evo da se javim i ja, tačno je da su i nas zvali da idemo u vranje, ali nismo mogli da odemo zbog poslovnih obaveza mog supruga. čak su nas dva puta zvali iz istog centra u razmaku od dve - tri nedelje, da li je to bilo za dva deteta ili za jedno dete, ne znam. što se tiče imena nismo pitali, obzirom da nismo mogli da odemo na razgovor.

Može da bude dece istog uzrasta u istom centru u isto vreme... Sećam se da je u isto vreme kad smo mi usvojili Viktora bio dečak istog uzrasta, istovremeno usvojen... Ako ga nekad sretnemo na nekom okupljanju usvojenih znaću po imenu, baš bi mi bilo drago. A znam ime zato što sam jednom kad sam otišla da odnesem dokumenta za Viktora sedela malo sa psihološkinjom pitala kad je Viktor rodjen da vidim kako su stajale planete tog dana, da se zanimam time čekajući Viktora... Psihološkinja me dezinformisala za dva meseca a onda dolazi socijalna radnica i kaže da naš sin nije uopšte Marko (recimo nije naravno pravo ime) nego Viktor i da mi njegov datum rodjenja...

Trkosoca, prepusti ti tastaturu muzu, vidis da on ima vise empatije za druge.

Nego nesto razmisljam... kako da brze dodjes do deteta da se ne nerviras i da ti ne otimaju dete ovi mladji pred ocima... ti koja radis u drzavnoj firmi i znas kako to ide... da probas ono nesto kao kafa, sok, bombonjera, suske, osmeh (i zlatan zub) itd... mozda to upali.

Ti to govoris iz iskustva, za suske? Bravo znaci ima i toga... Dokle smo dosli

Mene je kostalo oko 100 eura + licni  troskovi.

PS. Da sam usvajala iz rezervne mi drzave ciji sam drug evropski clan, kostalo bi 25.000 eura, e to vec nisam imala da platim.

Što jeste, jeste, sve nas je koštalo u dinarskoj protivvrednosti oko 100 evra.  

Otprilike toliko iznose troškovi vađenja svih potrebnih dokumenata prilikom prijavljivanja za dobijanje opšte podobnosti i zatim ponovno vađenje dokumenata za neke parove pre dobijanja rešenja za adaptaciju, a za neke parove pre konačnog usvajanja!

Deca kostaju... plati podobnost, plati usvajanje, plati igraonice, plati obdaniste, plati skolovanje, plati ekskurzije, plati zimovanje i letovanje, plati razbibrige, ihaaaa sta sve treba da se plati... :))))))

Ambra obozavam da citam tvoje postove!

Nikad ne treba zaboraviti na šalu i smeh sa decom... Kod nas je za to uglavnom zadužen muž, a i Viktor je šaljivdžija. Mada Viktor i ja isto imamo neki sličan smisao za humor pa nekad i ja znam da se ubacim i tu. I u najtežim situacijama smeh opušta. Pisala sam da u vreme kad je Viktor bio izrazito buntovan suprug i ja se samo pogledamo i počnemo da se smejemo a nekad on i kaže: "Ovo si ti priželjkivala..." Kad vidi nas da se smejemo onda i Viktor počne da se smeje i sve je već lakše.

Inače nisam mnogo čitala o dvogodišnjacima jer nama nije bilo aktuelno ali čini mi se da na zapadu postoji neki izraz "terrible two" ili nešto slično uglavnom nešto što objašnjava drugu godinu koju treba preživeti Ali treća godina nas je uhvatila, do duše poslednja tri meseca ali mislim da su se karakteristike treće godine protegle kod nas i u četvrtoj. Inače kad smo dobili dete u domu zdravlja psihološkinja i ostali su nam rekli da nema težeg perioda za usvajanje nego što je treća godina koja je izazov sama po sebi. E sad da li to kažu svakome ili je treća baš toliko specifična ne znam. Uglavnom jeste teška godina u tom smislu kad dete samo ponavlja "neću, neću"... Što god mu kažete on neće, mislim da mi je to neću odzvanjalo u ušima i dugo posle četvrte, kažem kod nas se proteglo i na tu godinu... Tek pri kraju četvrte i u petoj kad sam zapazila odjednom da po kući ne odjekuje ,neću, prosto sam se zapanjila... I nekako meni jeste lakše roditeljstvo kasnije. Ustvari teže je zbog škole, ona iziskuje čitav niz veština i sve što ste do tada radili je na ispitu. Ali što se komunikacije sa detetom tiče lakše je kada i dete već promišlja i priča i ne viče ,neću, svaki čas...

Mimi85 mislim da cu te jos dugo zabavljati

Slobodno

Dvogodisnjaci su sjajni:

Na nosu inace dobrovoljno ne seda osim kad je ubedimo ili prisilimo...
Elem treba da idemo na mesto koje se njoj bas i ne svidja..
- Ana ajde da obuces cipele pa da idemo.
- Kaki..
- Hoces da kakis?
(u recniku ne postoji da i hocu, samo ne, necu, i ne mogu)
- Kaki...
Stavljam je na nosu i ona sedi gledajuci klipove na YT... prolazi 5 minuta, 10 minuta... meni cudno i ja u momentu skapiram da ona mene zevzeci jer ne zeli da ide tamo gde sam joj rekla i nasla je super nacin da to izbegne - sedeci na nosi.
- Ana ajde bre da idemo jesi kakila...
- Neeee mogu... kaki..
- Pa ajde kaki, necemo do podneva sedeti na nosi..
- Kaki...
Sedimo tako vec 20 minuta... ona se pravi mutava... meni gori pod nogama, kasnimo...
- Anaaaaaa jesi kakila?
- Neeee. Kaki.
Ma more mars, posle 15 minuta dizem je sa nose, ona vice kaaaaaki, ja oblacim i preko vrata.

Sad kad zna da nesto mora ali joj se ne radi, kaze kaki, dobije nosu i tako zaradjuje na vremenu.
Evo sad treba da ide da spava i sedi na nosi vec 10 min dok ja pisem ovaj post i navodno kaki a ustvari nece da ide da dzonja.

Hihi, opasna je Ana... Pa da, da kaže da neće ili slično ti bi se sigurno bunila ovako ne može ona kad kaki :)

Idem da upišem i ime na spisak a i vi ostali ako želite da vam dečica na spisku imaju neko ime javite pa ću da stavim... Nekako mi lepše kad imaju i ovde neke nickove ili prava imena, kako već vi želite, nego da samo piše sin i ćerka :)

Mozes da upises ali to je samo izmisljeno ime radi lakseg opisivanja.

Ambra ja obozavam tvoj potpis