Predrasude i kako se nosite sa njima

. Slažem se

Nadam se da se Kutanjke neće naljutiti da prenesem njihove komentare iy dnevnika Žar ptice ovde...

ZarPtica ::Hvala drage moje

Sto se tice reakcije okoline ne dajem pet para, moram priznati da su uglavnom pozitivne, ali ima nas raznih.

Iznenadjujuce je sta covek sve moze da kaze i da prezivi, hahah. Muz i ja se cudimo cudom sta smo sve culi i ne uzimamo im za zlo. Jadni mali ljudi, bez mozga.

Evo da podelimo nase HITOVE:

1. Ubedljivo prvo mesto: "O, odlicno, bolje sto ste usvoji, nego da ste uzeli PSA!"

i evo jos nekoliko bisera:

-"Pa dobro obicno posle usvajanja dobiju svoju decu?!!!???!!!" - Pahulja i jeste moje dete?!!!!?

- "Jel il Zvecanske?" - ma zini da ti kazem...

- "Stvarno, pa jel za stalno ste uzeli dete?" - Ne samo da se odem na izlozbu???!!!


I tako bilo bi smesno da nije tuzno... Prosudite same

Wistar ::E, moram i ja da podelim sa vama jedan komentar koji je mene ostavio bez teksta (a mene je zaista teško iznenaditi glupavim komentarom...mnogo sam ih čula...). Pre neke 3 godine, ja ležim u Frontu, čekam operaciju. Dosta mi i Fronta i pregleda a boga mi i te operacije. Ali, uslov je za inseminaciju pa ćutim i guram. Mm još tada lomi ideju o usvajanju, pa se dogovorili da ako 3 inseminacije ne uspeju - krećemo u proces usvajanja. U sobi samnom jedna Bosanka (47 godina) koja dolazi na neku 7. ili 8. operaciju. Za njom 19 godina lečenja od steriliteta i ne znam koliko vto postupaka. Ja tek na prvoj operaciji i već bih kroz prozor koliko je sve to bespotrebno kada postoji usvajanje. Uveče, šta ćeš... pričaš sa ženama iz sobe. Pitam ti ja nju kako je izdržala 19 godina pakla steriliteta i da li su razmišljali da usvoje? A ona će ti: "Ma moj muž hoće već godinama da usvoji, nego ja neću!" Ja u čudu!!! Obično su muževi ti koji zatežu oko usvajanja na početku... "A zašto nećete?" pitam ja. A ona će na to: "Pa jeste, a sutra to dete na spavanju da me ubije!"
Mislim da sam naredna 3 sata samo onako ležala u mraku i zurila u isti.... Šta reći...?

Mirjana ::

lilya ::Strasno kakvog sveta ima. Najpametniji su kad cute i trepcu. Uzas.

Wistar :: "A zašto nećete?" pitam ja. A ona će na to: "Pa jeste, a sutra to dete na spavanju da me ubije!"

I ja sam čula ovakav komentar više puta. Strašno
Nego, ja čitam a nikako da nešto napišem. Uživam u vašim izveštajima i šaljem poljubce (da, da i ja to znam da radim )

Nisam htela da zatrpavam dnevnik Žar ptice ali da li je moguce da ima više ljudi koji razmišljaju da bi ih usvojeno dete ubilo? Da li ste pokušale da ih pitate otkud im takvo razmišljanje, šta bi bio razlog da ih dete ubije? Pričala sam baš večeras mužu i ostao je i on bez teksta...

Struzzo ::

Sara ::I mi smo vecinu podataka o nasem detetu saznali od hraniteljice, socijalni radnici nam mnogo toga vaznog nisu rekli. A kako to da mi kao buduci roditelji deteta ne dobijamo informacije , a hraniteljice su upucene u sve ?

Zato što loše rade svoj posao, čast izuzecima...
Simona, stvarno ljudska radoznalost je nepresušna...recimo, meni nikad ne bi palo na pamet da nekog na rođendanu pitam ko je dao ime njihovom detetu...

lepo ako postoji simbolika...

Da, a naročito ako zna da je dete usvojeno i to pitati pred detetom. Evo danas se Vilenjak bavi svojim imenom, žali se da se nekom dečaku u parku nije dopalo njegovo ime. Ja kažem pa dobro, ne moraju svima da se dopadaju naša imena. Ne mora čak i nama samima, evo ja ne volim svoje ime, jedino mi je nadimak podnošljiv. Dete kaže da voli svoje ime, šokirano je da ja ne volim svoje ime i teši me da ga on voli. Ja kažem da je to super, ali eto samo sam htela da kažem da se ne mora svima dopadati, a to ne znači da mu se ne dopadamo mi... A mislim da je cela ta priča o bavljenju svojim imenom potekla od te osobe od pre neki dan, do sada se nije bavio time Inače zanimljivo je to kako deca vide imena, eto kao što sam opisala i u reakcijama mog sina, kao da ne mogu da razdvoje ime od svoje ličnosti pa se to čini bitnije nego što je kasnije. Jednom se desilo u parku da je jedan dečak skoro napao našeg mališana jer se isto zovu a taj drugi dečak nije mogao da shvati da se još neko zove kao on, nego mu je delovalo da je naš mališan uzeo njegovo ime. I našem sinu nije baš najjasnije kako se to više osoba može isto zvati kao ni šta je prezime. Verovatno zbog takvog odnosa prema imenu je u detinjstvu i ta priča o dobijanju imena značajna.

Simona ::Nisam htela da zatrpavam dnevnik Žar ptice ali da li je moguce da ima više ljudi koji razmišljaju da bi ih usvojeno dete ubilo? Da li ste pokušale da ih pitate otkud im takvo razmišljanje, šta bi bio razlog da ih dete ubije? Pričala sam baš večeras mužu i ostao je i on bez teksta...

I meni je to neshvatljivo. Možda su pod utiskom crne hronike. Mislim da je pre nekoliko godina bila vest da je jedan psihički poremećen mladić ubio oca, potom i majku i da je usvojen...ako je uopšte ta vest tačna, to da je usvojen...jer je kod nas dnevno "novinarstvo" vrlo često sve ali ponajmanje profesionalno.
A možda ima veze sa čuvenom predrasudom zvanom "tuđe dete", tj. "ko zna koji ga je ludak napravio, od koga je"...

Koliko plitkosti ima, već pisah na temi psihološki aspekti ličnosti, te se ovde dodatno, nažalost uveravam!

Zašto bi usvojeno dete ubilo roditelje na spavanju, ili zašto bi usvojeno dete uopšte ubilo?! Joj, u kakav smo se to narod pretvorili, ili smo oduvek bili takvi.......... Definitivno crna hronika uzima danak....Nemam reči....

Struzzo ::

Simona ::Nisam htela da zatrpavam dnevnik Žar ptice ali da li je moguce da ima više ljudi koji razmišljaju da bi ih usvojeno dete ubilo? Da li ste pokušale da ih pitate otkud im takvo razmišljanje, šta bi bio razlog da ih dete ubije? Pričala sam baš večeras mužu i ostao je i on bez teksta...

I meni je to neshvatljivo. Možda su pod utiskom crne hronike. Mislim da je pre nekoliko godina bila vest da je jedan psihički poremećen mladić ubio oca, potom i majku i da je usvojen...ako je uopšte ta vest tačna, to da je usvojen...jer je kod nas dnevno "novinarstvo" vrlo često sve ali ponajmanje profesionalno.
A možda ima veze sa čuvenom predrasudom zvanom "tuđe dete", tj. "ko zna koji ga je ludak napravio, od koga je"...

To je možda slučaj koji sam ja pominjala na drugoj temi... Ali koliko biološke dece ubije roditelje? Da li zbog toga treba da razmišljamo da se uopšte nemaju deca jer mogu da ubiju roditelje? Slažem se sa tobom da je verovatno taj argument - ko zna čije je - ali čak i za to je preterano...

Biksi :) ::Koliko plitkosti ima, već pisah na temi psihološki aspekti ličnosti, te se ovde dodatno, nažalost uveravam!

Zašto bi usvojeno dete ubilo roditelje na spavanju, ili zašto bi usvojeno dete uopšte ubilo?! Joj, u kakav smo se to narod pretvorili, ili smo oduvek bili takvi.......... Definitivno crna hronika uzima danak....Nemam reči....

Biksi,
ja sve mislim sve sam čula/pročitala a onda me ljudi dodatno iznenade i šokiraju... Baš spomenuh i u tom delu foruma da se samo plašim za Vilenjaka i kako će on reagovati na tu hrpu predrasuda, da nije toga slatko bih se smejala ljudskoj gluposti i plitkosti...

Ja stvarno ne znam zašto to misle...meni inače smeta u ovom narodu što svi mnogo misle Što manje znaju, to više sude! Kod nas svako zna svašta. I ako si akademik, niko ti ne veruje da si to zaslužio, već si garant platio ili imao vezu. S druge strane, ne treba ti ni dan škole da se ladno usudiš da pobijaš mišljenja vrhunskih stručnjaka iz bilo koje nauke, oblasti... Pa imamo obrazovane koji su završili "sve što se završiti može". Tako npr. stomatolog postaje i psiholog i ginekolog i scenograf
Ne bi ja nikoga sputavala. I treba da misle. Ali nisam uvek rada da čujem svačije mišljenje, pa kad neko i čujem, mnogo me i ne zanima kako je do određenih zaključaka došao. Da me pogrešno ne razumete, sa svojim prijateljima sam iskrena i njih pitam, ali ne živim izolovana. Nemam problem sa tim da saslušam prodavačicu, komšinicu, itd. samo, kao što rekoh, jedno je saslušati, a drugo diskutovati.

Sad se setih, kada sam sa jednom poznanicom razgovarala o usvajanju (tada mi još nismo doneli odluku da krenemo sa celom pričom, razgovor je došao onako spontano...) ona je rekla: "ima jedan film koji treba da odgleda svako ko hoće da usvoji TU DECU"
Koja su to TA DECA pitah je. Ona mi je onda rekla da odgledam film i sve će mi biti jasno. Elem, film je neki horor o paru koji usvaja malo stariju devojčicu. Ne volim horor filmove pa ga nisam odgledala ali sam iz radoznalosti pogledala trejler na Youtube-u i moja reakcija je bila
Eto, odrasla žena je celo svoje mišljenje o jednoj veoma osetljivoj temi bazirala na horor filmu koji je odgledala uz kokice i koka kolu.. Toliko o predrasudama...

Ima tu verovatno i površnosti. Mada što reče Biksi na nekoj drugoj temi možda smo i mi nekad tako nehotice povredili nekoga ili doneli ocene o nečijem životu na osnovu zanimljive knjige ili filma.

Mene sad najviše plaše ti komentari pred detetom. On stvarno dosta razume i shvata a vidi da je u tim komentarima nešto što se odnosi na njega pa još dodatno želi da čuje. Sinoć sam imala razgovor opet sa mužem oko toga jer nam predstoji slava kod njegovih roditelja na koju ćemo ići dva dana... Obično on kaže kako je njegova rodbina kulturna dok se ne suočimo da je kulturna koliko i ostali okolo... Na sreću sad je malo ozbiljnije shvatio i rekao je da će opomenuti majku da naročito nekim posebnim tračarama naglasi da dete razume sve i da suzbiju svoju radoznalost naročito pred njim (a što se mene tiče i inače). Ja sam rekla mužu da ne bude li tako ja ću biti gruba isto kao što su oni grubi prema nama, ali on je rekao i on isto. Mada štetu koju bi nam naneli pitanjima "znate li ko su mu roditelji" ili sličnim "mudrostima" uzvraćanje grubosti ne bi moglo da izbriše. Rekao mi je da je njegova sestra od tetke kad ju je zvao na Vilenjakov rodjendan pitala da li je zaista tada rodjen ili smo tako odabrali da slavimo neki dan kao rodjendan

Simona ::Rekao mi je da je njegova sestra od tetke kad ju je zvao na Vilenjakov rodjendan pitala da li je zaista tada rodjen ili smo tako odabrali da slavimo neki dan kao rodjendan

Neverotavno!!!
Razgovarajuci sa kolegom pre neki dan o zbivanjiam u firmi iz "neba pa u rebra" sto se kaze dobnih i sledece:

...ma ne brini se sigurno ce te voleti vise nego biolosku majku....

O zalosti, nisti sam pitala za savet, niti sam pricala o detetu... Na kraju se zavrsi sa njegovim izvinjavanjem...

A ja sam inače po takvim pitanjima..................ma leteće perje samo me gledajte

Moraću da menjam frizerku nakon više od deceniju zbog usvajanja. Naime kad god odemo pričaju o usvajanju a u salonu je obično oko pet žena, i onda sve zure u mene... a ostale informacije verovatno dobiju kad izadjem. Ja sam mislila biće svako čudo za tri dana. Ali bila sam sigurno jedno pet ili više puta otkako je Vilenjak došao i svaki put je ista priča. Ja ne krijem usvajanje ali i ne objavljujem u novine, ne pominjem kome god ne moram... Žao mi je što moram da idem jer mi prijaju što se frizure, boje tiče ali ne vredi...

I jedno pozitivno iskustvo. Imala sam smrtni slučaj u familiji (nije to pozitivno nego u nastavku sledi ono što je pozitivno ). Videla sam na groblju bukvalno svu rodbinu, niko od njih nije još video Vilenjaka i doživela sam takav niz pozitivnih komentara da ja nisam verovala, nijedna predrasuda. Svi su pitali za njega, žele da dodju, da ga upoznaju... Kao da sam dobila moje biološko dete, nijedna loša čak ni asocijacija. Zvala sam ih sve da dodju, tek mi je onda bilo žao što nismo napravili slavlje nakon konačnog usvajanja ali nekako moji roditelji nisu bili raspoloženi a pošto oni uglavnom održavaju veze sa rodbinom a ja ih vidim uglavnom na sahranama onda mi je bilo bzv da ja to bez njih organizujem. No uvek možemo to da ispravimo i napravimo neko slavlje ili da tako dodju pojedinačno.

Simona, ne mogu da verujem koliko su ljudi neuviđavni. Menjaj frizeraj pod hitno. Što se tiče rodbine, uvek možete napraviti veliku proslavu nekog narednog rođendana Vilenjaka. Drago mi je što imaš rodbinu normalnih shvatanja.

Simona, super za rodbinu! Vidiš uvek te iznenadi ono što ne očekuješ

U prvom razredu učiteljica je objašnjavala deci šta znači kad je neko usvojen.
Mala Ana reče:"Ja znam sta to znači, jer sam ja usvojena."
"Sta to, onda znači?", upita učiteljica Anu.
"To znači da nisam rasla u maminom stomaku, nego u njenom srcu."

Predivno iskreno iz srca receno. Kako divno dete!

Hvala Happy

Happy, isečak iz novina, situacija iz tvoje skole, nekoga koga ti znaš?

Lep primer u svakom slučaju....

Drug moj postavio na svoj profil pa sam preuzela.

HappyGirl ::U prvom razredu učiteljica je objašnjavala deci šta znači kad je neko usvojen.
Mala Ana reče:"Ja znam sta to znači, jer sam ja usvojena."
"Sta to, onda znači?", upita učiteljica Anu.
"To znači da nisam rasla u maminom stomaku, nego u njenom srcu."

anak ::Simona, super za rodbinu! Vidiš uvek te iznenadi ono što ne očekuješ

Dobra su ta pozitivna iznenadjenja, napisala sam ih zato da malo ulepšam ovu temu na kojoj mogu da se pročitaju svakakvi "biseri".

Pričica koju je stavila Happy je lepa, ja sam je već vidjala na fb.

Jutros dolazim ja na posao tek žena iz susednog preduzeća priča sa vozačem iz moje firme... Ne bi mi ni palo na pamet da pričaju o nama mada vozač jeste nešto odskočio kad me je ugledao ali sama ta žena kaže da je upravo pitala kako se moje dete snalazi u vrtiću... Svašta!!! Da dete nije usvojeno sumnjam da bi pitala slična pitanja vozača iz moje firme... Ja kažem da je dobro u vrtiću i pitam kako je njeno dete, šta ću...

Ceo dan sam besna, eto koliko smo mi uvek atrakcija... Baš sam se pitala neka pitanja, ali pisaću to u Zajedničkom dnevniku, no odgovor na ta pitanja mi je odmah jutros stigao u vidu tog ogovaranja...

Simona, možda je žena jadna pitala čisto da nešto pita, mani se takvih priča. I ja pitam nekad neke stvari koje me uopšte ne zanimaju, čisto eto kad sam već srela nekoga da ga nešto pitam, kao reda radi. Mislim da smo mi previše osetljivi kad su naša usvojena deca u pitanju

Anak,
da je pitala mene ja bih to tako shvatala... No s obzirom da je pitala vozača iz moje firme više mi liči na neko ogovaranje. Moguće da sam i osetljiva i da grešim ali sve mi se čini da je naše biološko dete ne bi se raspitivala kako je on u vrtiću kod vozača, mislim šta je posebno interesantno kako su deca u vrtiću i kako bi to uopšte vozač znao za naše dete...