Predrasude i kako se nosite sa njima

E moja Simona, ljudi su baš dokoni! Ima dece koja tek nauče da pišu slova kad su predškolci. Imaš roditelja koji decu neće da opterećuju, ima dece koju zanima, pa nauče ranije, ima i onih koji maksimalno koriste detinjstvo za igranje, pa nauče tek kad moraju. Zašto se takvim stvarima opterećivati! Po meni je najbitnije podsetiti se igranja, ako se to uopšte može zaboraviti, jer deca najviše vole kad se igramo s njima! Normalno da ćeš ga postepeno učiti stvari kojekakve, al kroz igru, tako je i najsladje!

Celo vreme me muci nesto , evo Simona dotakla to , citiram : Kad sam upitala socijalne radnike da li znaju da dete ima neka intelektualna interesovanja ili ga interesuje neki sport belo su me pogledali i rekli da ne znaju i da cemo to mi morati da razvijamo i otkrijemo .... Ova tema mozda ne spada ovde , ali ipak moram da pitam : pa kako onda socijalni radnici , po kojim merilima spajaju decu sa nama ? Jer kazu da detetu traze roditelje sa slicnim osobinama kao samo dete , a kako to urade ako ne upoznaju dete ? Moju devojcicu su na nasem vidjenju videli , ako se dobro secam , tek treci put . Mozda nisam ovo najjasnije sve formulisala , ali shvaticete vec sta sam htela da pitam

Jasno nam je Saro. Pretpostavljam da im hranitelji predoče kakvo je dete, ili ljudi iz doma, a veliko je pitanje da li oni objektivno sagledavaju dete i njegove želje, mislim na hranitelje i ljude koji rade u domovima, njihove potrebe, karaktere, emocije?!

saro razumem te potpuno jer mikija za 2.5 g koliko je bio kod hranitelja video 3 puta soc radnice 2 puta sa nama i jednom pre tog.oni se vade jer hranitelji imaju kordinatore koji ih posecuju na 15 -30 dana kako kad i pisu izvestaje o hraniteljima i detetu i oni to samo citaju a nemaju kontakte velike sa soc radnicama samo kad su zdravstvene knjizice u pitanju tad hranitelji moraju da idu u matican centar deteta da overe a sve ostalo obavja kordinator.makar mi je tako objasnila hraniteljica da slabo imaju kontakte sa njima

Nama su objasnili zasto su bas nas odabrali... To zalazi u Vilenjakovu licnu pricu tako da to ne mogu da pisem... Ali vazno je da mi znamo i da to samo povecava moju veru u sudbinu i sudbinsku povezanost naseg deteta i nas

Pretpostavljam da ih opredeljuju razlicite stvari zavisno od situacije... Npr kod Mime je uocljivo da njen sin lici na Miminog muza, to je tako jaka slicnost, Mima negde napisa da je prva i reakcija socijalne radnice bila da prokomentarise da dete lici... Negde su eto zivotne price u kojima vide neku povezanost. Pretpostavljam da teze da ako bioloski roditelji i preci zive na selu odaberu da dete i kod usvojitelja zivi na selu, ako su intelektualci da ih daju intelektualcima i sve tome slicno... Najredje mislim da uklapaju osobine posto je ocito da decu slabo poznaju Naseg Malog Vilenjaka su vidjali ali kao da se nisu udubljivali da ga bolje upoznaju. Razneze se kad pricaju o njemu, pa po tome mi deluje da je sarmantno i drago dete, velika maza kako kazu, pa je to mozda uticalo da ga i toliko primete, ostalu decu mozda i manje znaju...

Imam utisak da je kod nas postalo pomodarstvo da malom detetu roditelji"natovare"muzičku školu,kurseve stranih jezika,sport i razne druge aktivnosti,i sve to zbog nekih svojih "uvrnutih"ambicija ili da bi imali šta da pričaju u društvu drugih roditelja.Tako dolazimo do toga da dete sa nepune 3-4godine već"savršeno"govori engleski,čita,piše,svira violinu ili klavir,igra tenis i ko zna šta sve još.Pitam se kada ima vremena da se igra?Gde se izgubilo ono "bezbrižno detinjstvo?"Šta je sa nekim dečijim potrebama i željama?Ili su deca tu da bi ispunjavala neke neostvarene želje svojih roditelja?Sve te obaveze prilično su naporne i za roditelje,a kamoli za mališane,jurnjava od škole do škole,razni treninzi,takmičenja...sve manje imamo vremena za druženje,šetnje,igru.
Treba pustiti da dete samo pokaže interesovanje za nešto,roditelji su tu da ga podstaknu,ohrabre i "blago"usmere.Ipak bih prepustila detetu da odabere čime će ispuniti svoje vreme.Sigurno neće ostati nepismeno i ako do 4 godine ne nauči azbuku,note ili nešto treće.
Simona,ne brini se,Vilenjak je još mali i mislim da mu mnogo više nedostaje pažnja roditelja,maženje i igra,kao i ostaloj deci.Biće vremena za sve...samo da on što pre stigne kod vas.A "hvalospeve"drugih majki ostavi po strani.

Jamajka,
slazem se sa tobom... Samo bih dodala da to nije samo sada, nego je bilo i ranije, samo je sad mozda izrazenije. I ja sam kao mala isla na balet i engleski pre skole, ne mogu da kazem da mi je stetilo bas ali sam i ja da se deca vise igraju... Pogotovo sto su nasi malisani imali tako teske zivotne puteve, pa sad da ih zatrpamo jos obavezama i pokazivanjem cim stignu deluje bas tuzno, mislim da je bolje da stavimo naglasak na radost i radujemo se i mi sa njima... Ako vidim da dete ima neki talenat ili interesovanja to necu ignorisati ili zanemariti nego cu ga podrzati. Ali ga necu forsirati u necemu sto njega ne zanima. Mislim da je vazno da se dete oseti voljeno zbog onoga sto jeste a ne zbog onog sto bi mi voleli da bude... Meni je skoro majka saopstila da se jednim usvojiteljima desilo nesto strasno sa detetom, neki poznanici od poznanika koje ja i ne znam. I pocinje pricu da je dete bilo sarmantno, slatko, divno, radovali se sa njim dok nije poslo u skolu a onda... u skoli ima sve dvojke i ne moze vise od toga da postigne, glupo i tupo... Ja pitam - i? Gde je ta tragedija? Pa to je tragedija kaze majka, gde ces crnje nego da je glupo i tupo... O ja znam mnogo crnje stvari... Ne vidim sto bi svi bili doktori nauka, ako dete nema sklonost za skolu moze da bude i neki majstor, zanatlija, sasvim moze lepo da zivi od toga, a ako je tako socijalno, imace i lepu porodicu i drustvo, moze biti mnogo srecno u zivotu a i roditelji sa njim. Nego je problem sa roditeljima sto si ti pisala - da oni ostvaruju neke neostvarene ambicije, da ne gledaju dete nego sebe a to nikako nije dobro...

Danas me je svekrva ispitivala opet o bioloskim roditeljima, ja zaista ne razumem ako se nekome kaze da to nije njegova prica, ne treba da zna, zasto to nije dovoljno?! Gde je bilo dete, da li u domu pa u hraniteljskoj porodici, to pita zbog eventualnih trauma koje dete nosi, pa onda kako se preziva sada, da li je to prezime po majci ili ocu, pa je li bracno ili vanbracno... Kaze ljudi je pitaju, ona je svima rekla da je vanbracno Pri tome niti muz niti ja nismo ni pomenuli bilo sta vezano za bioloske roditelje niti sam joj sada potvrdila niti demantovala da je dete vanbracno... Ja kazem nije trebalo da govorite nista. Ali pitaju kaze ona... to sto pitaju, ne znaci da treba da im se odgovori, recite da ne znate... to je detetova prica, kad odraste i kome bude zelelo da prica ispricace. I onda sam rekla da je to uvreda za nas kao roditelje, za sve te ljude mi smo roditelji, prema tome ne vidim sta ima da ispituju dalje. Ali meni se cini da je ona radoznala, ne samo ta rodbina. Moji ne pitaju vise nista, moja majka je dete prihvatila "kao da sam ga ja rodila", sto je meni isto opet predrasuda jer ga nisam ja rodila ali hajde to valjda njoj znaci da je prihvatila dete u potpunosti. Svekrva je danas inace htela da muz i sin dodju i budu duze a ja kasnije, ali ja sam to odbila jer mislim da se dete jos navikava, a sledeci put mogu i sami. Mada je moja majka odmah pogodila da hoce da ispituje samo se nisam nadala da ce mene... Nadam se da nije ispitivala i dete ili da nece da pocne to da cini. Opet ne mogu da shvatim cemu takva radoznalost i bezobrazluk... i sta bi postigla time da zna ko su bioloski roditelji, sta li to njoj menja u zivotu...

Simona,ne vredi se nervirati.
I moja svekrva je veoma radoznala,puna saveta i sugestija(a niko je ne pita za mišljenje).I sve pod parolom "pitaju me ljudi."Ja sam joj objasnila da su "ti ljudi"veoma radoznali ,nevaspitani i zluradi i "savetovala joj"da se ne spušta na njihov nivo."Napomenula sam i da su neke stvari između mm i mene-SAMO NAŠA intima i da tu nema mesta za treću osobu.Pocrvenela je i zaćutala.Ali ,naučila je lekciju,više me ništa ne pita.Možda je ovo bilo i bezobrazno,ali je "upalilo."

Jamajka,
dobro je da je bar delovalo....

Ja sam mojoj svekrvi prosli put kad sam je videla objasnila kao i svekru ali ocito nije vredelo. Muz se ne cudi, on kaze da on zna da je njegova majka takva nego mu ja nisam verovala do sada. Kaze ona je u onoj patrijarhalnoj prici gde nema mesta za individualizam, ako mi nesto znamo zasto ne bi znala i ona. I kaze ona nece stati, pitace i dalje Da ne poverujem, obrazovana zena, do penzije predavala u skoli a ne moze da shvati neke osnovne stvari. Bas me je sve to uznemirilo i danas ne mogu da se smirim i mislim sta nam je ciniti... Narocito sto u narednom periodu dete treba da upozna i tu muzevljevu ljubopitljivu rodbinu a i sto svekrva trazi da muz dolazi sam sa detetom kod nje.

Uh, uh, uh, sad čitam Simona o tvojoj svekrvi... moraš izgleda neke žešće mere uvoditi! Pričaj joj, pričaj joj, prčajoj, da ako skapira! A i tvoj dragi nek joj priča, možda njega pre posluša! Ne znam šta bih ti još rekla... Al znam da ćeš ti naći neko super rešenje!

Hvala Biksi :)

Juce je zvala i rekla da hoce da dolazi svaki dan kod nas kao da nam pomogne Muz je rekao da nema potrebe da dolazi svaki dan a kad je meni preneo ja rekla da je dovoljno jednom nedeljno da se vidjamo i to da oni idu kod nje Moje vidjamo cesce ali oni su na pet minuta od nas te evo npr je moj otac juce svratio na pola sata a svekrva je na drugom kraju grada pa kad se vec zaputi kod nas ostane celo popodne... Muz je inace rekao da ce razgovarati sa njom. I on je kriv, ja sam vec pisala kako je kad sam ja pricala sa mojim roditeljima i predvidjala reakcije moje rodbine on za svoju govorio da su fini i obrazovani, nece oni nista pitati... Sad tvrdi da to nije rekao a ja pisala i na kutku... Mozda neka prethodno ode kod njih sam neki dan kako bi porazgovarao nasamo sa svekrvom pa da tek onda ide sa detetom...

Mada ja imam strahove vezano i za sebe, mozda sam to i pominjala, meni su tetke tako stalno govorile kao detetu kad me uhvate nasamo sto ne nagovaram roditelje da daju sestru u dom, da sam ja zapostavljena zbog nje, da nikad necu moci da se udam i slicne stvari. Meni je to bila trauma, majci sam rekla tek sad kad sam odrasla i kad sam krenula u usvajanje pa je ona bila naivna misleci da odrasli ne govore takve stvari deci. Sokirala se. A o strahu koji sam ja prozivaljavala da ce ti ljudi nagovoriti i moje roditelje da zaista daju sestru i mojim planovima da u tom slucaju i ja odem od kuce da ne pricam. Tako da je mozda moj strah i preteran zbog mog iskustva. Rekla sam i u mom dnevniku da ne smem da dopustim da me strah vodi pa da sa detetom krenem u neku pricu o bioloskoj majci pre nego sto bi trebalo...

Mislim da ti je to odlična taktika. Kod nas od samog starta postoji dogovor-sa mojim roditeljima se "borim" ja a sa njegovima on. I to je normalno-lakše je svojim roditeljima reći neke stvari nego njegovim/njenim.
Vi ste sada roditelji malog Vilenjaka i vi donosite sve odluke. Oni moraju da se povinuju i tu dalje nema priče.

Izvini što pitam, naravno ne moraš reći ali zašto su tvoje tetke pričale tako nešto o tvojoj sestri? Ona ima neki zdravstveni problem ili slično?
Mogu samo da zamislim kako ti je bilo da odrastaš sa takvim strahom...

Jagodice Bobice,
ma nista... pominjala sam u nekim drugim postovima pa sam zato podrazumevala da znate. Sestra ima cerebralnu paralizu. Nije bilo neobicno bar u to vreme kad smo bile male da roditelji daju decu u toj situaciji u neke domove gde su brzo umirali ili u manastire gde nisu umirali ali su zivotarili, nisu ni ustajali iz kreveta. I mi smo imali neke poznanike koji su ucinili bilo jedno ili drugo tako da taj strah nije bio neosnovan...

Sto se ove sadasnje situacije tice, muz nece da ide kod majke sam, nego sa detetom, kao naci ce neki trenutak kad dete nije tu. Dete je jos u soku oko dolaska kod nas pa se ne odmice od nas a ne bih da ti razgovori budu pred njim. Onda sam ja rekla da bolje da dodje kod nas sledeci put, ja cu da budem sa detetom a on neka poprica sa majkom. Ja se slazem sa tobom ali videcemo kako ce to teci sa svekrvom

Ja uvek kazem da moja svekrva nije svekrva nego je u toj ulozi moj svekar.Doduse on nije pitao mnogo al je pricao svima za takmicenje.Moja svekrva je inace jedna dobra zena kojoj je samo stalo da mi imamo dete koje je njeno unuce i gotovo.Nikad me nije pitala ko su joj roditelji,zasto su je ostavili ......Nju to jednostavno ne interesuje.Umesala se jedino kada smo imali jedni situaciju i to samo iz straha da ne izgubi Djinu jer kaze da to ne bi podnela.Inace Djinu obozava a i Djina nju.

Kada sam se videla sa Sarom rekla mi je da puno ne brinem oko takvih stvari jer dete kad odraste odgovarace onoliko koliko ona zeli.Naravno da smo mm i ja uvek tu da resavamo neke eventualne probleme al za sad ih nemamo.Djina zna da je usvojena i da su je mama i tata nosili u srcu i za sad i za njen uzrast mislim da je trenutno dovoljno.

Sto se tice ucenja slova moja mala je jednostavno imala zelju da ih nauci kako da ih prepoznaje tako da ih i pise i to samo odjednom zbog tepiha od sundjera koji je u obliku slova na podu.Zelela je to svaki dan da radimo mada sad manje ali zato sto je napolju na dvoristu pa se igra u pesku ili nesto drugo sa sestrama.Mislim da su to sve faze kod dece da nekog pre ili kasnije neke stvari zanimaju.......

Nisam to pročitala ranije ali sam pretpostavila da je nešto slično u pitanju. Znam da je praksa bila takva, veruj još uvek je. Tokom mog studiranja imala sam prilike da udjem u razne domove gde su smeštena deca ometena u mentalnom razvoju. To je drugi tip hendikepa ali princip je isti-roditelji nisu spremni da zadrže dete koje nije "tipično".
Divim se tebi i tvojoj porodici za nešto što bi trebalo biti normalno-prihvatanje svog deteta onakvog kakvo jeste.

Hvala Jagodice Bobice :) I ja mislim da je to ono sto je normalno. Mada tu ima raznih faktora, da je zivot tezi tezi je... i mozda nije svako spreman na to... Mada i kad daju decu u dom ili manastir, ti ljudi valjda zive sa takvim odlukama. Mi smo imali prijateljicu koja je upravo ovo prvo uradila, mislim ona i njen muz... Dete je nakon nekoliko meseci u domu umrlo. Oni su pokusali da zive dalje sto je muzu uspevalo a ona nikako. Dobili su sina koji je bio kao kopija umrlog deteta u fizickom smislu, samo sto je hodao... Ona ni njemu nije mogla da bude majka, samo je patila, patila za detetom koje su dali i na kraju umrla od tuge... Jedan promasen zivot skroz. Mada ima tu i objektivnih faktora, drzava bi trebalo da daje vecu pomoc kako bi ljudi mogli normalnije da zive. Mada nisam sigurna da je i finansijski momenat presudan... Slicna je situacija i kod usvajanja, da se vratim koliko toliko na temu, nama su i u nasem czsr rekli da se (nasi) stranci odlucuju cesce za usvajanje dece sa nekim oblikom invaliditeta i zbog toga sto u stranim zemljama nakon toga mogu bolje da zive, ukida im se porez i razne beneficije dobijaju... a kod nas nicega od toga nema.

Samo da vam kazem da su mene pre neki dan na jednom skupu (gde su bili ljudi koji znaju i da je Sundjer usvojen i kad je usvojen i videli ga vec ko-zna-koliko puta), OPET neki pitali "a jel' znas nesto o roditeljima"

Ljubopitljivost nema granica, definitivno.

Ja samo kazem "nemam pojma!" i tu je razgovor zavrsen. Kod mene se to pokazalo kao najbolje resenje - kad sam govorila po nesto, nije bilo kraja pitanjima. Kad kazem da znamo ali ne bi da pricamo, tu proradi masta pa krene pogadjanje - sta je moglo da se desi zeni koja ga je rodila, sta li je bilo sa njim, sve uz ispitivacke poglede tipa "da li sam na dobrom putu"
E, ovako, razgovor se zavrsava odmah, eventualno posle pitanja "zar vam nisu rekli nista u centru za socijalni rad" na koje pitanje odgovaram sa JOK.

He he he, nek' se malo peku kod kuce, sto da se pecem ja?

I sto je neko ovde lepo primetio, vecina ljudi se vremenom navikne, ali ima onih koji i dalje, godinama vec, dete zagledaju sve ocekujuci da ce se neka falinka pojaviti kad - tad.

Ali to je vec njihov problem, ja sam na to oguglala. Bojim se samo sta ce se desavati u skoli...kad cujem kako neku decu zezaju na pravdi Boga, dusa me zaboli...ali, mislicu o tome sutra, sto rece moja junakinja Scarlett.

Yvonne,
a jesi li pokusala sa onim odgovorom - "pa naravno da znam, mi smo roditelji"? Skarlet je i moja junakinja Mi necemo saopstavati u obdanistu o usvajanju pouceni i vasim iskustvom. Tako da cemo se mozda provuci sa neznanjem i u obdanistu i skoli... no videcemo. Da li ce kod vas ista deca iz obdanista biti i u skoli? Ako nece onda mozda da ni vi ne spominjete nastavnici niti deci... Deca su jako surova, meni je kumina cerka spominjala da ima u razredu (drugi razred) devojcicu sa posebnim potrebama i svi je maltretiraju, ona je jedna od retkih dobrih pa je ignorise

Da li vas ta i takva pitanja pitaju pred decom? Nas pitaju kao da dete nije prisutno... Vilenjak sve razume pa iako on zna da je bio kod hranitelja ja ne bih da imamo u ovom periodu navikavanja vise stresa nego sto imamo... I onako pita za njih, gledao slike pa se jos vise potresao... Sad mu ne damo da gleda slike, ne da kazemo da ne moze nego pokvario je staklena vrata od police pa ne moze da se otvara dok majstor ne dodje a majstor nece skoro Ako nesto pita za hraniteljicu mi odgovorimo ali nema potrebe da to pojacavamo zbog ljubopitljivisti ljudi... Bila je muzevljeva sestra od tetke i ja sam sprecila taj razgovor, onda to detetu moze izgledati kao tabu tema ali opet mislim da je bolje nego da je propitivala pa da je cuo nesto sto bi ga uznemirilo i opet dovelo do toga da preispituje nas odnos...

Zaklela se zemlja raju da se tajne sve saznaju.

Tako je i kada je u pitanju informacija o tome da li je dete usvojeno ili ne u vrticu i skoli.

Mi u vrticu nismo rekli da je Zvrkica usvojena. Ali.. u grupu sa njom ide decak ciji otac radi sa mojim nekadasnjim kolegama. Da li njegov tata zna da je Zvrkica usvojena? Verovatno da zna ...

Ona je juce pitala da li sam ja nju rodila. Ja nju da lazem ne zelim i rekla sam joj istinu. Da ona to prica tetama i deci u vrticu ja joj ne mogu zabraniti. Pitanje je jedino da li ce je razumeti kad bude rekla da ju je" mama rodila iz srca".

Sada sam misljenja da mi kao roditelji nema potrebe da o tome obavestavamo vaspitace, uciltelje i nastavnike ali ce ta informacija na ovaj ili onaj nacin ipak stici i do njih i do dece iz okruzenja.

Pudza, i ja sam misljenja da sve kad tad sazna.

Mi nismo krili tj. precutkivali da je nas sin usvojen, celo njegovo drustvo to zna.....u jednom periodu smo bili prava "atrakcija"..... kako to da ja nisam njegova mama , neka deca su "zalila" sto nisu usvojena kao moj sin, neki su pak pretili da ce promeniti mamu ....Sve u svemu bilo je raznih reakcija ali bilo je i onih koje apsolutno to nije zanimalo kao informacija.
Kao sto rece Pudza, puno puta cete doci u situaciju da jednostavno ako hocete da kazete istinu morate da kazete da je usvojen. Uostalom, misljenja sam da ako mi krijemo tu informaciju i nase dete ce misliti da se mi kao roditelji toga stidimo.

Nisam ni misljenja da treba napisati na celu "usvojen sam", ali na kraju se svede na to da svi znaju a svi se prave da ne znaju. Ovo pricam pod uslovom da ne menjate sredinu u kojoj zivite.

Ako neko razume sta sam napisala, skidam kapu Mrtva sa umorna, izvinite na zbrkanom postu.

potpuno te razumem
mene su deca samo pitala ti ces sad biti mikijeva mama i odgovorila da i pitali me dali ce on odsad tu ziveti a jedino su me za mariju zaustavile komsinice tad zabaviste su bile i kazu ti si usvojila bebu to je lepo a da me niko nije pito od njih zasto sam to uradila i cak niko nije nikad za ove 2,5 g otkad sam majka usvojenog deteta odnosno dece pitao ili nesto prebacio njima dvoma a znamo kako su deca surova pogotovo u igri i kad se najute na nekog
jer imam primer jedna devojcica koja je sad 3 srednje nije znala da je usvojena i kad se posvadjala sa svojom najbojom drugaricom kad su bile 8 razred rekla joj da je mala ostala u soku to sam cula od drugih ljudi jer ona nezivi daleko od mene mozda 10 min hoda i mora proci pored moje kuce i cak se poigra sa mojom decom ali nikad nismo pricale o usvajanju jer prepostavjam da ona zna da su usvojena a verovali ili ne nikako da zapamtim ko joj je mama i tata jedino kad ih vidim zajedno onda znam ko su.i zena mi samo pozdravi a meni glupo da je zaustavim i pricam u vezi njenog iskustva u vezi usvajanja jer ima podugacak staz u toj prici

Maman sve sam razumela, verovala ili ne . Neminovno je da se sazna.

pudza ::...
Sada sam misljenja da mi kao roditelji nema potrebe da o tome obavestavamo vaspitace, uciltelje i nastavnike ali ce ta informacija na ovaj ili onaj nacin ipak stici i do njih i do dece iz okruzenja.

Ali ako ta osoba sazna u nekim pricama rekla kazala a dete ne zeli sa njom da prica o tome pruza mu se mogucnost da to ne cini. A ako se saopstava onda se ocekuje da je to nesto u cemu svi ti ljudi treba da ucestvuju, komentarisu i sl.

Mozda zavisi i od toga ko u kakvoj sredini zivi i koliko se druzi sa komsijama. Mi smo i u velikom gradu, i skoro smo se preselili, slucajno se poklopilo sa Vilenjakovim dolaskom... A inace sam sa komsijama uglavnom samo na nekoj povrsnoj komunikaciji tipa "dobar dan, kako ste". Deluje mi da ce Vilenjak prema ljudima imati slican odnos kao ja, sad da li smo slicne osobe inace ili on kopira mene ne mogu ni da odredim. Uglavnom otkako je dosao prvo se nije druzio sa decom sa igralista i sl a sad uspostavi kontakt, igra se ali ima distancu i ne smeta mu ni ako nema dece pa se igra sam. E sad jednog dana kad krene u vrtic nadam se da ce ostvarivati i blize kontakte ali opet mi se cini da ce i njemu vise odgovarati da on odabira kome sta prica. I u vrticu dok je isao kod hraniteljice kazu da je umeo da se snadje. Sem toga nekako je dosta zreo pa mu vec ja sad pomenem nekim povodom nevezano za ovu pricu da ima neke dece koja postupaju bezobrazno. On to hladnokrvno prima, kao da nije od one vrste dece koja misle da su svi ljudi dobri... Tako da ja mislim da ce se on snaci, samo da mi dotle lepo savladamo nasu pricu. Ja oko vrata imam srce pa on stalno to srce gleda i dodiruje pa mu ja vec pocela da pricam da je on u mom srcu a takodje i kada pricamo o vencanju posto pita oko toga ja mu spominjem da sam mastala o sinu bas kao sto je on itd. To je sve uvod kad bude pitao za radjanje ali on nista takvo za sada ne pita...