Predrasude i kako se nosite sa njima

Simona ::Missile,
ti ljudi ne znaju puno o usvajanju, vise mi je to delovalo povrsno, kao u bioloskom roditeljstvu su deca s roditeljima od rodjenja pa i kad se usvajaju trebalo bi da su sto manje bebe. Ali mi je besmisleno kad je Vilenjak vec tu da me tako nesto pitaju. Npr da je pre usvajanja deteta pa i nekako... ali to nije neko neodredjeno dete nego nas sin. Npr jedna situacija vezana za biolosko roditeljstvo, nije ista ali ja je dozivljavam kao slicnu, ja imam jednu kumu koja je razmatrala abortus pa je rodila dete ipak. Pricala je u to vreme sa mnom pa smo analizirale za i protiv abortusa. To je moglo tada da se prica a sada kada poznajem dete mi se digne kosa na glavi kad se i setim tog razgovora. A kamoli da bih mogla da sa mojom kumom analiziram taj nekadasnji razgovor i pitam je da li je eventualno mogla ipak da izvrsi taj abortus pa rodi dete u nekim povoljnijim okolnostima nesto kasnije...

Sve ima svoje prednosti i mane. Npr, možda je detetu Vilenjakovog uzrasta lakše objasniti da je usvojen, i možda takvo dete lakše prihvati tu činjenicu, tj lakše emotivno prođe kroz takvo saznanje, nego neko ko je usvojen kao beba i npr to u 18god sazna. A ima takvih slučajeva, slučajno znam.

Missile,
tu se slazem sa tobom. Kod usvajanja "starije" dece adaptacija je teza ali mislim da je kasnije lakse, ako to uopste moze da se poredi. Mi sada savladavamo svaki dan secanja, na taj period kod hranitelja, nije svestan postojanja bioloske majke ali se vec pita jer mu je jasno da ga nisam mogla ja roditi kad drzimo sliku sa naseg prvog susreta na stolu a on tu nije beba... Tako da verujem da ce uskoro krenuti i taj razgovor, pa cemo to opet obradjivati i preradjivati ali dete odrasta sa tim svim saznanjima, sa nekom svojom razlicitoscu... Dok ce mladje dete zaboraviti da je ikad bilo kod hranitelja i veca je mogucnost da ce to saznanje izazvati shok, neverovanje pa neko preispitivanje mnogo kasnije od perioda adaptacije, cak i ako roditelji krenu na vreme tj otpocetka sa pricom o usvajanju. To su nama govorili i u skoli roditeljstva... Ali konkretno ovi ljudi mislim da nisu uopste razmatrali sve te nijanse, ni prednosti i mane, niti znaju nesto o tome, da znaju znali bi i da postoje prednosti i mane usvajanja manje a i starije dece pa to pitanje ne bi ni postavili... zato sam ih svrstala u predrasude.

Cini mi se da sam vec pominjala odlazak kod moje frizerke... opet se desilo da me samo pitaju o detetu, sa naglaskom na usvajanju, pa prica o tome... Jeste da ja ovde pisem na tu temu ali u realnosti zivot ide vise drugim tokom samo ponekad dodjemo do tog dela... Ali se bojim da nam okolina nece dozvoliti da smo mi usvojeni roditelji sa naglaskom na usvojeni... Zato ja i planiram ako budem mogla da se to ne spominje gde god moze, ne sto krijemo nego radi naseg mira. I pozitivna diskriminacija u vidu velicanja naseg "dela" i toga kako usvojena deca znaju da uzvrate sve itekako dobro i sve tome slicno je ipak diskriminacija.

Ovde bar ja nemam edit - htedoh da kazem da nam okolina nece dozvoliti da zaboravimo...

Simce, tako je bilo i sa nama u pocetku a kasnije to niko ni ne spominje, videces. Ja se prosto iznenadim kad cujem da neko ne zna da je Misonja usvojen, a takvih u nasem kraju ima dosta. "Tri dana" cuda i gotovo, veruj mi.

Maman veoma mi je drago sto je tako. Ja sam bas mislila da ljudi ne mogu da zaborave te cinjenice "posebnosti".

Pre neki dan šetala se sa Struzzolinom i sretnem druga. Pošto se nismo dugo videli nisam bila sigurno da li je čuo ili nije za moga sina i ja mu ga ponosno predstavim i kažem da su ga usvojili da bi on napravio tugaljiv izraz i tiho, kao da ga Struzzolino ne čuje rekao "znam".
.kao da sam mu rekla "imam rak"....ma, more, marš ...i pozdravila sam se odmah i dobacila: odosmo da uživamo u parku MOJ SIN i ja...
Ne očekujem da se foliraš i skačeš od sreće ako ne misliš to ali ne moraš ni da me sahranjuješ
Ima toga još...
ali su uglavnom pozitivne reakcije pogotovo kad upoznaju Struzzolina.

Sahranjuju oni sebe svojim predrasudama.

Greške, greške....kucam na telefonu i ne gledam prethodno napisano. ..izvinite. ...

Maman,
drago mi je da je tako... i ja sam nekako razmisljala kao Ciklama.

Mene predrasude ne pogadjaju previse koliko se plasim za dete, kako ce to da se odrazi na njega. Kad dodjem kod moje majke u zgradu komsije reaguju pojacanom paznjom, kao da su videli svetsko cudo... Mislim ljubazni su ali onako naglaseno, kako si ti opisivala Struzzo da se desava u tvojoj zgradi. Tacno vidim razliku u toj zgradi i ovoj gde isto vide dete, osmehnu se u stilu slatko je, ali nema te naglasene ljubaznosti. Kod frizerke je njena majka konstatovala da je dete sa cetiri godine vec formirano, kao nije nam lako... ma da, samo u penziju da ga uputimo Rekla sam da ja ne vidim da je formirano, pa ja se izgradjujem, menjam, saznajem u ovim godinama a on je formiran sa cetiri??? Da bi posle par minuta pricala kako je njena cerka u pubertetu pravila ovo ili ono, deca nemaju tad sliku o svetu itd... Drugi arsini, ja isto imam utisak da ce se usvojena i ostala deca cesto tako premeravati da ce uvek biti iznenadjeni kako su lepi, kako nisu problematicni a ako jesu - pa to su i ocekivali... ali drago mi je ako se varam i nadam se da ce i nase iskustvo sa ljudima biti kao ono od Maman.

ciklama ::Maman veoma mi je drago sto je tako. Ja sam bas mislila da ljudi ne mogu da zaborave te cinjenice "posebnosti".

Ne verujem da ih zaborave, vec ih drugi dogadjaji potisnu. Jednostavno, ne budemo vise aktuelni . Verujem da bi neki bitniji dogadjaj opet nastanak nase porodice izvukao na povrsinu. Odnosno, sigurna sam u to.
U nasem kraju prosle ili pretprosle godine se desilo ubistvo i samoubistvo. Muz ubio zenu , pa sebe, istog momenta je isplivalo na povrsinu da ih je nasao USVOJENI sin i da je na saslusanju zbog eventualnog ubistva. Mladic je imao oko 22 godine i ja ga znam, kao i njegove pokojne roditelje, a nikad pre toga nisam cula da je usvojen. Cak ni kad smo mi usvojili Misonju.
Mene te stvari ne uzbudjuju, jednostavno nam je takav mentalitet.

Simona ::Maman,
drago mi je da je tako... i ja sam nekako razmisljala kao Ciklama.

Mene predrasude ne pogadjaju previse koliko se plasim za dete, kako ce to da se odrazi na njega.

Moj Misonja se ponasa identicno kao i ja u tom pogledu, opusten je, jednostavno kod nas se usvajanje podrazumeva. Nije uvek bilo tako, i ne znam da li ce uvek biti tako ali vec duzi period smo u takvoj fazi. Mislim da je Nina na nekoj od tema rekla da pred detetom treba otvoreno pricati o usvajanju , cak i sa ljudima sa strane i ja se slazem sa tim, jer na taj nacin im dajemo model ponasanja na tu temu.

Ja se nesto bojim da ce tesko ici sa nespominjanjem usvajanja... Danas muz sreo ispred posla zenu koju je upoznao u igraonici kad je vodio Vilenjaka kako sedi sa jednom zenom iz susedne kancelarije koja naravno zna o usvajanju. Kaze muz mozda nije spomenula ali ja mislim da je to 99% bila prva informacija kad je on prosao. "Problem" je sto je muz drustveniji od mene, ja se s komsijama ne druzim, kad odem u igraonicu ponesem diplomski pa koristim to vreme za pisanje... I nas plan da ne spominjemo usvajanje u obdanistu nije bio da mi to krijemo nego ja sa takvim mojim ponasanjem nisam ni u prilici da pricam bar sa sirim krugom ljudi ni o tome, niti o bilo cemu licnom... Ali muz je mnogo drustveniji, vec zna dosta ljudi po okolini,a posto se ljudi eto druze pa ga prepoznaju a i dete onda ce ne sumnjam i informacija o usvajanju poceti brzo da se siri... To mi je nekako neplanirano jer ja sam u stavu polazila od sebe i mog ponasanja. A opet da muzu da zabranim da se druzi niti mogu niti bi to bilo u redu... Ne znam da li da ipak spomenem vaspitacicama, ili samo ako pitaju nesto sto bi bilo povezano sa tim ... Npr da li prilikom upisa u obdaniste pitaju nesto o porodjaju ili tome slicno? Ili da ne pomenem prilikom upisa nego ako vidim da se pominju neke teme o porodici, a da je dete uslo vise u tu pricu o bioloskoj majci (zasad on nju i negira)... mada sam tako nesto i planirala. Ali mi je ovo sa muzevljevom drustvenoscu prosto novi momenat, nisam na to racunala, niti sam predvidela da ce se on druziti sa komsijama. Ranije se ni on nije druzio nego sad kaze kad vodi dete ne moze da cuti, mada ja mislim da sad kad imamo dete oseca se slicnijim tim ljudima pa je i on zeljan price,nije samo dete u pitanju. Ja mogu da ne pricam, progovorim nesto tipa "lep dan danas" i gotovo, ne zbog usvajanja, nego nisam zainteresovana, ako moram da brinem o detetu nisam duzna da pricam sa raznim ljudima i zamaram se jos sa time... I ne vidim da su mi ljudi koji su mi inace daleko sad nesto bliski jer smo u istoj situaciji niti su mi ljudi koji nemaju decu udaljeni, ja se i dalje druzim sa starim prijateljima i ako ne mogu da ih vidjam onoliko kao pre smsujemo se svakodnevno ili vidimo na fb... A muz je to dosta proredio... Ocigledno razlicito dozivljavamo neke stvari i promenjena situacija dovodi do raznih promena pa sad to moze da utice na promenu planova...

Meni se cini nemoguce nepricati o usvajanju. Eto i Beograd, koliko god veliki, ipak je "selo" kako se kaze. Uvek ce se naci neko ko zna nekog da preprica situaciju. Tvoj muz nije morao ni da upozna tu zenu u igraonici, dovoljno je sto je poznato lice pa da ta koleginica preprica specificnu situaciju. Usvajanje ipak nije nesto sto se vidja svakog dana, a pricalica i snajper baba ima svuda.

Simona, delim mišljenje da nije nužno sad se družiti po igralištu, igraonicama, parkićima sa roditeljima zato što si i ti roditelj. Uopšteno popričati da, ali vrlo često te mame, babe postavljaju više pitanja od onih koja možemo nazvati kurtoaznim ili pristojnim za nekoga koga viđamo samo s vremena na vreme i to zato što se naša deca slučajno sretnu kod tobogana. Npr. jedna baka oduševljena što je Struzzolino samo par dana stariji od njene unuke mene je pitala u kom se porodilištu rodio S, ma svašta nešto da bi na kraju konstatovala da malo liči na mene, tj. ja sam tamnija od njega, na koga liči onda....Prosto ljudi su takvi...Ja sad da budem gruba, ne mogu ali baš da izlazim u susret svačijoj radoznalosti i prostakluku isto ne mogu.
Eto, večeras me iznenadi jedna starija devojčica ispred naše zgrade koja inače ne živi ovde već je pretpostavljam čekala drugaricu koja je neka naša komšinica (ja sam takođe tip koja ne zna ko sve živi u zgradi i u kom stanu) kad je oslovila imenom mog sina. Ona ima oko 12 god, Struzzolino joj sigurno nije društvo, niti ga je viđala negde....ja je vidim prvi put, tj. možda sam prolazila pored nje tako ispred zgrade, u hodniku ali je nisam zapazila...kako ona zna kako se S. zove osim da joj rekla neka naša mala komšinica...i pokušavam da se setim mojih 12-13 god i da li su me zanimala nečija mala deca...ne baš. Možda grešim ali pretpostavljam da je to zato što je usvojen pa otud ta pažnja plus.
Nama su u školici roditeljstva savetovali da ne krijemo u vrtiću, u školi da je usvojen. Čak je bila i mala polemika oko toga jer je jedna žena, buduća usvojiteljka insistirala na tome da ne treba nikome kazati. Ja smatram da ne treba objavljavati ništa tipa : dobar dan, on je usvojen....ali ako se nekada nekako nametne neka situacija, ne treba ni kriti.

simona verujes da ja sama kad sa nekim udjem u dubju pricu oko dece da kazem da je dete usvojeno i nestidim se toga da kazem svakom jer ipak mi zivimo u maloj sredini i 80 posto ljudi se zna a neko i vise sto se mene tice mozda 10 posto ljudi znam u mestu jer sa pridoslica ali stariji i moj mm i dever mnogo njih znaju sto licno sto po rodbini ili prezimenu.zato i kazem da je usvojeno jer cisto sumljam da jos ima nekog u nasem mestu da nezna da smo mi ti usvojitelji jer ja cujem od drugih ko je isto usvojio dete pre 15-30 g jer se slabo kodnas usvaja jer smo mi zadnji par u zadnjih 8-9 g koji je usvojio dete.
za to rekla kazala dali je neko spomeno kad mi prodjemo sa decom nekom drugom mene to opste ne opterecuje jer se ponosim sa tim sta sam uradila i da bi to svi trebali da urade koji nemaju dece da i oni osete tu ljubav deciju ali ima dosta njih koji se bune ili kazu da nisu za tu pricu jer bolje da budemo sami nego necije dete da cuvamo i da ga nece voleti ko svoje sto im ja tvrdim da to nije opste tacno.ali ima nas svakakvih i zato ih ne osudjujem sto nece ili nemogu zbog nekog problerma sto su imali u mladosti pa imaju dosije cak sam cula od jednog para dali moze da jedno samo od njih podnese zahtev jer znaju da ovaj drugi zbnog dosijea nemoze ali ja koliko znam da nemoze .da nemislite neki verliki problemi lma ne nego tuce po kaficima dali su oni pocinioci ili su branili nekog ali su ipak upisani i znaci obelezeni za ceo zivot
ciklama potpuno te citiram za tvoj post jer deca se igraju i uvek neko od roditelja bude sa njima i fala bogu mi se lepo ispricamo a da opste neznam kako se zovu ti ljudi jer meni je glubo da stojim sama u cosku i blenem stas deca rade nego lepo se druzim i sa mamama i tatama pored koji su tu i pricamo o nevaznim stvarijma i mene to opste ne opterecuje nego mi bas drago da menjam iskustva sa svim roditeljima u vezi dece.
struzo mozda je mali struzo igro sa nekim od dece i da je ta mala cula njegovo ime.nemozes ni svatiti koliko deca imaju moc pamcenja imena moji kad neko prodje pored njih a neznaju odma pitaju a kako se on ili ona zove kad kazem da neznam oni ajde pitaj sto ja naravno ne uradim ali ako je neko dete u pitanju tu se ne ustrucavaju nego ih odma pitaju kako se zoves i sledeci put kad je sretnu ili ga sretnu znaju da je taj ui taj a ja nemam pojma.sad su me par puta uvatili u neznanju jer mi pricaju o nekom detetu i ja neznam opste ko je onda oni krenu da objasnjavaju gde3 su je sreli i sve detaje dok se ja nesetim ko je u pitanju i ako se setim a ako ne ondam i lepo kazu mama ti nikog neznas .ali se ja jos i nekako setim jer budsem sa njima po ceo dan ali zato budu stosevi ako tata,baba ,deda i li stric neznaju o kome govore a jos ako to ime ima njih par dece pa moram kontati na koje su tacno mislili ma so sa njima jer su jako drustveni

Ciklama,
pa da moguce... Mada ako se seli neko u drugi kraj grada onda je moguce da se to nece saznati bar dok dete ne odraste. Meni je psiholoskinja kad smo isli na zdravstveni pregled bas oko usvajanja pricala za jedan takav slucaj. Roditelji su usvojili sina koji je cak vrlo licio na njih, oboje plavi malo neobicno za nase podrucje a i dete plavo, pa ni fizicki nije uocljivo, cak kaze da lici na njih... Medjutim, toliko je okolina maltretirala dete i njih, toliko mu na svakom koraku nisu dozvoljavali da zaboravi da je usvojen da su se oni zbog toga preselili na drugi deo Beograda. Srela ih je nakon preseljenja i sad je sve u redu. Mi smo se isto preselili ali to nije drugi deo grada vec je blizu a nije ni sto je blizu nego sto je deo grada u kome sam ja odrasla i gde mi zive roditelji pa naravno u toj zgradi svi znaju da je dete usvojeno, pisala sam kako naglaseno ljubazno reaguju kad nas vide... A to je samo nekoliko ulica dalje.

Struzzo,
ja se ne slazem sa Ninom da devojcica zna Struzzolina iz igre, ako si ti tu stalno to bi i ti nju znala. Volela bih da je tako kako Nina kaze, ali mislim da je usvajanje razlog i da cemo mi trajno biti "zvezde" zbog toga, svi ce nas znati iako mi njih ne znamo... A to je razlog sto ja ne bih da se ta informacija siri ako moze... Neka Vilenjak bude zvezda ako nacini neko otkrice u oblasti medicine ili ako postane poznati frizer ili postigne neki dobar rezultat u sportu (to su stvari koje ga zanimaju za sada) ali ne zato sto je po necemu razlicit od ostalih.

Nina,
ja ne mogu da kazem da li sam ponosna zbog usvajanja, ako sam ponosna na sve sto jesam onda sam i na to... ali ne nesto izdvojeno od toga. Meni je usvajanje bio nacin da postanem majka, to sam htela i to sam ostvarila i srecna sam zbog toga... Ali nisam nista vise ni manje ponosna nego da sam bioloska majka. No nije meni zbog mene. Sto se mene tice neka ljudi pricaju i ne pricaju, manje vise mi je svejedno. Ali mi je Vilenjak na umu kad razmisljam i promisljam kako i sta. Eto cula sam taj primer od psiholoskinje iz doma zdravlja, znaci pretpostavljam da nije nesto rekla kazala... Znaci bar u slucaju tih ljudi diskriminacija je bila tolika da su oni morali da promene deo grada, do duse to je bilo pre vise godina ali nisam sigurna da se nesto promenilo u medjuvremenu. Mada ima i drugih iskustava, evo Maman je rekla da njihovo iskustvo nije lose... Nadam se da ce tako biti i kod nas no kazem strahujem da moze biti i drugacije. Okolina kod nas je za sada uglavnom kao jako odusevljena, bar ovi sa kojima pricamo, sa posla iz nasih i susednih kancelarija, iz zgrade mojih roditelja... Dobro bolje to nego da izrazavaju negativna osecanja... Ali ako se ni to ne smiri nije dobro za dete da ga tako gledaju kao svetsko cudo, cak i ako misle da su svetska cuda vrlo pozitivna

simona ja kazem da je tako u manjim gradovima da je to sasvim normalno i da slabo ko i pita dali je usvojen onosno usvojeni oboje jer je to normalno u malim sredinama da se zna a vec u bg je potpuno drugacija situacija jer se tu komsije stan do stana neznaju u nekim slucajevima ( znam iz prica rodbine koji tu zive da nezaju prvog komsiju sto je meni za neverovati )a kodnas se skoro svi znaju jer kako stari kazu da smo ko 2 razlicite sredine velkigrad i manje mesta jer u mestima narod voli da se druzi i posecuje ako nista makar da stanes sa nekim da popricas par reci a vec u vecim gradovima toga slabo ima a za to isto zna i u nemackoj jer imam dosta roda tamo i kod njih je isto u manjim mestima se i druze a u berlinu kazu da slabo znaju ljude u zgdeadi jedino ako se deca druze napolju pa se tako upoznaju a da neko ide kod nekog na kafu u zgradi slabo ima
zato i kazem da je drugacije u manjim sredinama i da ovde deca rastu sa saznanjme da su moja usvojena i nikad im nisu nesto rekli zato sto si usvojen netrebas sa naama da se igrate nego su ih od prvog dana prihvatili svi.a to vazi i za decu koja se dosele u kirije po kucama da i tu decu prihvate odma istog dana a i mi stariji malo pa malo i pocnemo se druziti sa njima.e sad je i u ljudima problem neki vole da se druze a neki ne evo primer kodnas u ulici svi lepo uzivamo i kad uspemo skupimo se svi ispred neke kuce i sedimo i pricamo bude nas po 20 odraslih nekad bude i baba ideda ali smo pretezno mi mladji pogotovo kad je leto i kad je neki svetac pa se neradi onad uvece sedimo i pricamo i svi jedva cekamo kad ce lepse vreme da se druzimo svi zajedno sa decom.druzimo se mi i zimi ali nas nebude toliko odjednom kod nekog jer neznamo kad ko moze doci nego ovako izadjemo vidimo da ima nekog i sednemo i ceskamo ,a par ulica od nas zive moji kumovi i kazu to kod njih nema druze se sa komsijama ali slabo jedni kod drugih idu i da tak osede samo babe idede sede ispred kuce i uvek mi kuma zavidi u tom cak nekad i oni dodju da se druze sa mojim komsilukom.a kakao znate da su manja mesta punija pojoprivrednim radovima i sa svim i svacim nego veci gradovi i tu jedni drugima pomognemo kad mozemo od obaveza licnih sto imamo
sad sam skrenula sa teme ali da vam dokazem da je kod mene potpuno drugacija situacija za sad u vezi svatanja usvajanja da i ja sama cak koliko puta sam rekla da se neosecam ko usvojena majka nego ko bioloskoa jer nevidim tu razliku sem sto ih nisam rodila i koliko puta kazem deci znam ja kad ste se vi rodili i ko je kog rodio vi mene ili ja vas kad se nesto svadjama jer marija voli da se svadja a mi svi uzivamo u tome i na kraju joj ja kazem mala dosta je ko je kog rodio ti mene ili ja tebe da skroz zaboravim da je ja nisam rodila.ali to nisu svadje prave nego prepucavanje ona misli da je velika ma znate sta mislim kako i sva ostala deca rade a mi kad smo raspolozeni svi je provociramo i ona sizi sto nije onda po njenom a ne po nasem
i kad joj to kazem u momentu se strecnem jer nzam da je ja nisam rodila a cak i mm misli tako a i dever da su stvarno nasi i ponosni su na njih da smo pre neki dan bili na rodjendanu i pricam sa jednom drugaricom koja ima 2 dece i ona kaze da nije mogla da veruje da cemo ih svi mi ( drustvo) prihvatiti kao da su vasa deca da neprave razliku niko izmedju njih dvoje i ostale dece i svi se cude kako moj dever tako uziva u njima i sta radi sa njima jer bukvalno cveta kad se igra sa njima a bilo je i drugih tata i oni nisu teli da pridju detetu svom a dever nije piusto mariju iz ruke kad dodje kod njega i igraju se ko da su u nasoj kuci a ne u gostima jer ona obozava da se mazi a miki oce kad je raspolozen a marija kad joj je kika kuci mene i tatu ne ferma 5 posto i kad je kaznimo ili nedamo nesto ona samo kika daj mi pare ocu to i to i naravno sve je odma mo njenom cak je i miki uso u stos i mariju posalje da trazi jer zna da ce im on ispuniti svaku zelju

Simona,
slažem se u potpunosti. Prenosim ti šta je nama rečeno u školici ali to nam je govorila ista osoba koja podržava i blizak kontakt sa hraniteljima (a ja se sa tim ne slažem, bar ne u mom slučaju). Uopšte ja znam da ću postupiti onako kako smatram da je najispravnije za njega, za nas....ako pogrešim, pogrešila sam kao svaki drugi roditelj.
Ne znam šta da ti kažem po pitanju "biti zvezda"....ja se zaista ne uzbuđujem, čak mi i smešno, kao ta baba koja me mrtva ozbiljna pita ako ne liči na mene moj sin, na koga je....stvarno smešno....pa i kad rodiš dete, nigde nije zapisano da mora da liči baš na vas....ja joj iz topa rekoh: na svekrvu...iako tek na nju ne liči!
I mi ćemo menjati stan i kraj....ne zato što imam problem sa tim delom "usvojeno dete" nego zato što hoćemo da se preselimo u bolji stan u boljem delu grada.
Ne planiram ljudima pričati na sav glas. Ne planiram pričati uopšte. Ali sam nekakvog ubeđenja da će se to saznati, pre ili kasnije. Ovo je mali grad, ovo je mala zemlja. Pre ću raditi na tome da Struzzolino bude siguran u sebe iako je usvojen i da on sam se ne oseća drugačijim. Onda mu ni ti drugi ni njihovi pokušaji neće puno nauditi.
Struzzolino je još uvek mali. I sladak je. Verovatno i mi sa njim takvim. Verujem da za sada izaziva pozitivne komentare. U stvari, ne bavim se time. A šta će biti kasnije, biće.....polako.....

Nina,
naravno da je u manjem mestu drugačije. I naravno da upravo tako opušten i otvoren pristup zatvara mnoga zla usta jer ako bi kod vas primetili i najmanju nesigurnost eto njima razloga da raspredaju priče i prave teorije.
Pozdravčići!



P.S. Zašto slabo pišeš u roditeljskom dnevniku?

pisala sam pre neki dan malo jer nama su sad saki dan isti i kad ima nesto novo napisem
pozdravi mi drugara

Majka mi je pricala za neki slucaj da dete strasno maltretiraju u skoli sto je usvojeno Desava se u Beogradu. Roditelji su slicno kao i svi mi postupali - bili u skoli roditeljstva pa pricali detetu da je usvojeno, ne znam detalje jesu li oni rekli ili je dete samo pricalo drustvu ne misleci da je usvajanje nesto lose. U vrticu je jos nekako prosao ali sad u skoli, konstantno maltretiranje i dete ima velikih psihickih problema zbog toga. Moja majka je naravno odmah rekla da kazemo detetu da ne prica o usvajanju. Ali po meni to ne dolazi u obzir, samim tim ako mu tako kazemo govorimo mu vec da je usvajanje nesto lose... Ali opet ne mozemo ni zatvarati oci prema netolerantnoj sredini u kojoj zivimo... Meni je najbolji onaj metod koji je Nina primenila, ukazati samo na predrasude koje postoje. Medjutim ja to jos nisam uradila jer se bojim da je kod Vilenjaka i to pogresno. Kad cuje da neko ima predrasudu prema necemu on naglasava to, svima pokazuje, ima svima da govori - ja sam usvojen, ja sam usvojen... Mozda i gresim ali tako radi sa lakom za nokte i sminkom, ukazali smo mu da ljudi imaju predrasude, evo cim dosla rodbina objavio da se on sminka i sminkao rodjaku a ona njega... Nisam pametna...

Simona , u razredu sina mm sestre ima dvoje usvojene dece. Kad smo mi ulazili u proces , pitala sam ga da li oni imaju bilo kakvih problema u skoli zbog toga sto su usvojeni, a on mi je odgovorio ovako - jesi li luda , a sto bi imali ?!
Mozda sve to zavisi i od samog deteta , njegovog stava prema usvajanju . Ja svakako pripremam svoje dete i na ljude sa predrasudama i na komentare . I svojim ponasanjem pokusavam da dajem model po kome bih volela da se i ona ponasa. Da li ce uspeti ? Vreme ce pokazati , a u medjuvremenu cu se jako truditi ...
Kad smo kod predrasuda ... Pridje mi na ulici jedna zena , poznajem je iz vidjenja i pita me koliko dobijam para za moju malenu , posto joj jedna zena koja je isto usvojila duguje novac i nikako da vrati . Malena stoji pored mene ... Kazem zeni pa isto koliko je i ona dobila za svoju decu . Ljutito mi kaze da ona nikad ni dinara nije dobila za svoju decu, pa reko bas toliko sam i ja dobila za moje dete . Videla sam kako joj je sve neprijatnije , pa sam joj objasnila da usvajanje i hraniteljsvo nije isto. Na kraju mi se izvinila . I to sve pred mojim detetom - a kazemo da su deca nepromisljena ?!

Secam se tog primera, jednom si spomenula i drago mi je zbog te usvojene dece da je tako... Samo da se nadamo da su takvi primeri cesci od ovog za koji sam ja cula.

Mozda donekle zavisi i od stava deteta, no ja mislim da ipak zavisi od druge dece pretezno. Moze da se dete postavlja kako hoce ako je drugo dete vaspitano da ne diskriminise po osnovu neke razlicitosti i to je usvojilo to nece ni ciniti a ako su ga naucili netoleranciji jedva ce cekati povod da nekog sikanira. Pitanje je gde su tu nastavnici, zasto oni nisu obrazovani vezano za predrasude. S jedne strane socijalni radnici nam pricaju da kazemo deci, da zive sa istinom a sa druge ni slucajno da govorimo vaspitacima i nastavnicima posto i oni nisu oslobodjeni predrasuda, bar nama su tako govorili i u nasem centru a i u Vilenjakovom... Valjda bi vaspitaci i nastavnici trebalo da su oni koji ce nasoj deci u slucaju maltretiranja od strane vrsnjaka pomoci a ne da i od njih i njihovih predrasuda treba da strahujemo... Ako vec nema obaveznih predmeta na fakultetima koja se bave predrasudama zasto drzava kako organizuje skole roditeljstva isto tako ne organizuje neke skole za dodatno obrazovanje vaspitaca i nastavnika? Ne znam detalje ove price koju sam spomenula, to su prijatelji od jedne rodjake, mozda kad je vidim ja cu je detaljnije ispitati... ali kako sam shvatila sustina je bila bas u tome da su usvojeni roditelji sve cinili kako su nauceni od strane psihologa i socijalnih radnika, da je dete lepo prihvatalo usvajanje sve dok nije doslo u skolu i zbog toga postalo meta izivljavanja.

Za tvoj primer, uzas... Sjajno si odgovorila. Sta onda da kazemo za decu ako se odrasli tako ponasaju. Ja stvarno ne mogu da razumem toliki stepen neobrazovanja i neznanja o svetu oko nas, pokusavam da se setim sve dok mi secanje seze iz vremena kad sam bila mlada, pa dete... Ne mogu da se setim perioda kad nisam znala osnovne stvari o usvajanju iako se tada nisam time bavila...

Simona ::
Mozda donekle zavisi i od stava deteta, no ja mislim da ipak zavisi od druge dece pretezno. Moze da se dete postavlja kako hoce ako je drugo dete vaspitano da ne diskriminise po osnovu neke razlicitosti i to je usvojilo to nece ni ciniti a ako su ga naucili netoleranciji jedva ce cekati povod da nekog sikanira.

Ja sam mišljenja da ponajviše zavisi od stava deteta...da, ima i uvek će biti dece i odraslih punih predrasuda koji jedva čekaju da provociraju, šikaniraju ali ti si taj koji si jak i nećeš dozvoliti da te njihove strele ranjavaju...ili im bar to nećeš pokazati. Eto, kako se Sara snašla sa tom neotesanom ženom...bar ju je za tren postidela, možda se i zapitala...u svakom slučaju ona je videla jednu samouverenu, opuštenu mamu koja je usvojila dete i koju njena predrasuda, neznanje ili glupost nije izula iz cipela...Ne možemo da krećemo od drugih, krećeš od sebe...ako te drugi iznerviraju, isprovociraju, uvrede, što si im to dozvolio...oni kad osete tvoju slabost, još će...kao lešinari kad osete krv...
Sutra kad dođemo mi i Struzzolino do tih tema, pokušaću najpre ja, MM je već i uvek je bio, da budem opuštena, vedra, samouverena...kao Sarina mala "rodila, usvojila, pa šta, isto"...Stav dete gradi najpre u kući...vaspitavaću ga, pripremati za školu i šire da to što je usvojen ne menja stvar...neko je dete razvedenih roditelja, neko nema jednog roditelja, neko ima veliku dioptriju ili neku drugu dijagnozu, neko je crn, neko žut itd i da onaj ko se podsmeva drugome po bilo kojoj osnovi nije dobar čovek i nikome ne može biti dobar prijatelj....Ako ti kaže "ti si usvojen, usvojen"...odgovori mu "Pa šta...ti si glup"...i tome slično...

Saro,
i ja sam u nekoliko navrata morala objašnjavati razliku između usvojitelja i hranitelja...ne znaju ljudi, a i ne trude se da saznaju...