Predrasude i kako se nosite sa njima

Simona,
zaboravih pomenuti u vezi sa tvojom mamom...isti je slučaj sa roditeljima MM. Svekar je u nekoliko navrata savetovao da se pomirimo sa životom bez dece (iako je mogao pretpostaviti koliko MM i ja vapimo za detetom), svekrva neprestano iznalazila negativne primere usvajanja da bi sad bukvalno poludeli za unukom...sa izjavama "kako smo mi živeli bez tebe"...Nisam pakosna da ih podsećam na prethodno.

Struzzo ::Simona,
zaboravih pomenuti u vezi sa tvojom mamom...isti je slučaj sa roditeljima MM. Svekar je u nekoliko navrata savetovao da se pomirimo sa životom bez dece (iako je mogao pretpostaviti koliko MM i ja vapimo za detetom), svekrva neprestano iznalazila negativne primere usvajanja da bi sad bukvalno poludeli za unukom...sa izjavama "kako smo mi živeli bez tebe"...Nisam pakosna da ih podsećam na prethodno.

Posebno mi se dopala ova tvoja poslednja rečenica.... Iz nje se vidi sve, sva tvoja snaga da se izboriš sa svim predrasudama ovog sveta....
Znaš, i pored svega što se dešava po Centrima, ne mogu da se otmem utisku da socijalni radnici ipak nešto znaju.... A onaj odozgo sve vidi :)... Jednostavno, neka deca stvarno pronadju put do svojih roditelja. Ne znam kako je sa ostalom usvojenom decom u Srbiji, ali ova čiji se roditelji druže na Kutku, ma njima nikakva korupcija ni aljkavost ni sporost Centara nije mogla nauditi....

Struzzo, Majat, sve potpisujem... Rekle ste sustu istinu u par recenica...

Poljupci!

Simona, slatko sam se nasmejala na to: "pojeo je vuk".

Stvarno, sa radoznalcima i ne mozes drugacije!

Hehe, baš maločas pričam sa majkom telefonom pa sam je podsetila na to - baku je pojeo vuk... Dogovorile smo se da nekim radoznalcima odgovaramo u tom stilu, javljamo rezultate

Večeras me Vilenjak pita kako se ja zovem... To naravno zna ali insistira da mu kažem, kaže ne zna. Ja kažem a on pita kako se prezivam. Setim se da sam čitala da usvojenu decu zadirkuju da ona ne znaju ni ko im je majka pa pitam da li su ga deca zadirkivala... "Da, ali ja nisam mogao da se setim kako se ti zoveš"... Ja sam ostala bez teksta, u trenutku sam mislila da li da mu objasnim da se to odnosi na biološku majku a ako želi mogu da mu kažem kako se ona zove... Pa onda ipak ne učinim ništa od toga, ako ne shvata da se to odnosi na nju onda tako i treba da ostane za sada. Moguće da je to što mi nju dugo nismo pominjali a kad je pomenemo to je i dalje teta, sem toga ja stalno majčinstvo vezujem za usvajanje, npr ako su neke igračke mama i dete, ta mama je uvek usvojila dete. Medjutim malo kasnije je tvrdio da ga deca nisu zadirkivala i da se samo šalio. To me je još više zbunilo ali sam mu rekla ako ga deca zadirkuju nešto da mi slobodno kaže, ja ću mu savetovati kako je najbolje da im odgovori... Ni muž ni ja nismo na kraju sigurni da li su ga deca zadirkivala ili je sve to izmislio... Ja sam više za prvu verziju a muž za drugu...

Moja mama ima problem sa idejom usvajanja drugog deta.
Najpre je zatečena. To razumem zato što sam i ja bila zatečena. Mislila sam, tačnije bila sam ubeđena da nam se neće desiti poziv za drugo dete tako brzo. Mislila sam da se neće desiti uopšte. I tu sam delom i ja kriva u smislu da sam joj tako prenela i ona je imala takvo uverenje. Drugo, pošto želimo drugo dete, intenzivno smo planirali postupak vantelesne. To je naravno sad stopirano a moja mama između ostalog ima paradoksalan stav i o tome. Moja mama koja je bila uvek jako zabrinuta za moje dijagnoze, operacije, vantelesne; koja je jako teško ( teže od mene) podnosila moje neuspehe i uvek govorila: "molim te, nemoj više ići na vantelesnu, ne mogu više da gledam kako se mučiš"...sad je ona ta koja kaže idite na vantelesnu, što želite da usvojite drugo?!?! Totalno neshvatljivo. Pa je u afektu uzviknula: Ali ja želim da te vidim trudnu! Ja sam ostala bez teksta. Odakle joj to sad? Mogu to da povežem sa izjavama mnogih bližih i daljih ljudi kad su čuli da sam usvojila "lepo, e, sad će ona da rodi, tako to biva". Glupe, tipizirane izjave! Ali je izgleda moja mama onako iracionalno poverovala u njih. Još su neke bliske rođake trudne pa je ne znam, pod utiskom.
Baš me to pogodilo. Licemerno dođe. Kao da mi kaže: Ok, usvojila si S, lep je, sladak je, prihvatila sam ga ali sad rađaj...Naravno, ona to negira. Kaže da obožava Struzzolina ali se boji za to drugo. Onda ne zna da objasni ništa zaista pametno zašto se boji pa krene da nabraja gluposti tipa: koristite što je S. još mali pa ne zna inače možda on neće seku, možda će on biti ljut, pokvariti se, pa onda sve grđe i grđe o incestu, njenom poreklu, ko zna kakvo je (čuj, "ko zna kakvo je" a Struzzonovo je super?! ) i još kojejakve gadosti koje pravo da vam kažem ne mogu ni da pišem, dovoljno je gadno što sam ih uopšte čula i to od moje mame koja treba da bude moja najveća podrška.
Naravno, sve je iskazano na prvu, u afektu ali svejedno..grozno sam se osećala.

Struzzo ::... Kaže da obožava Struzzolina ali se boji za to drugo. Onda ne zna da objasni ništa zaista pametno zašto se boji pa krene da nabraja gluposti tipa: koristite što je S. još mali pa ne zna inače možda on neće seku, možda će on biti ljut, pokvariti se, pa onda sve grđe i grđe o incestu, njenom poreklu, ko zna kakvo je (čuj, "ko zna kakvo je" a Struzzonovo je super?! ) i još kojejakve gadosti koje pravo da vam kažem ne mogu ni da pišem, dovoljno je gadno što sam ih uopšte čula i to od moje mame koja treba da bude moja najveća podrška.
Naravno, sve je iskazano na prvu, u afektu ali svejedno..grozno sam se osećala.

Potpuno isto sam ja čula od mojih roditelja i sasvim razumem kako si se osećala. Ja više sa njima ne pričam o tome ali mi je žao što je tako, nedostaje mi njihova podrška a i plašim se kako će biti kada ćerka dodje.

Ono što ja mislim je da oni ne razumeju postupak usvajanja sasvim, možda je to i normalno, nisu se bavili time toliko kao mi, nisu čitali, prošli školu roditeljstva. Sem toga ne dolaze na naš forum niti idu na net (bar moji) da vide da ima mnogo sjajne usvojene dece i da nije samo njihovo unuče sjajno. Svejedno ništa ne može da opravda ono što su nam izrekli.

Ne znam da li je ovo baš za ovu temu ali mi ne pada neka druga na pamet. Mislim da je jedna od opasnosti bar kako sam ja čitala da roditelji od usvojenog deteta naprave raspušteno dete jer mu dopuštaju sve ono što biološkom detetu ne bi. Svakako da mi svi kad dodje dete pokušavamo da nadoknadimo taj neki period kad nije bio sa nama, pa ga razmazimo ali mislim da se treba čuvati te opasnosti da postane načisto raspušteno. Pisala sam na drugoj temi da je Vilenjak počeo još gore da se ponaša tj da grebe i udara mene, do sada se to odnosilo samo na muža. Ne dešava se to stalno samo što je problem što ne treba da se dešava nikad. Ja sam na to vrlo oštro reagovala a i kad se kao pomirimo vidi se da sam besna i razočarana jer i jesam. Jednostavno nemam opravdanje ni za velike ni za male nasilnike i neću da to dopuštam. Nekad mi je sad žao što nisam oštrije reagovala i za muža. Reagovali smo mi i tada, kažnjavali ga, objašnjavali... Ali sad smatram da je i to bilo preblago. Pošto su naši roditelji upoznati sa situacijom to su oni počeli da pravdaju Vilenjakovo ponašanje. Muževljeva majka je našla neki procenat dece koji udaraju roditelje na internetu, toliko sam bila besna kad sam to čula da procenat nisam ni čula niti me interesuje. A moja majka mi jutros šalje poruku da smo mi krivi da detetu treba ljubavi i pažnje a mi ga kažnjavamo. Odgovorila sam joj što ne reče pre da to tako ide pa da sestra i ja kad god nam treba ljubavi i pažnje nju i mog oca udaramo i grebemo. Sledeća poruka je bila da sam ja bezobrazna Naravno ni mužu ni meni nikad tako nešto ne bi palo ni na kraj pameti a da nam je palo dobili bismo takve batine od istih tih baba koje pravdaju ponašanje unučeta da ne bismo ni pomislili da uradimo sledeći put. E sad nisam sigurna da li bi oni i biološkom unučetu možda sve tolerisali, nisu u našoj ulozi pa mogu da pričaju. Ali se plašim da je to do toga što je dete usvojeno, nije imalo ranije dovoljno ljubavi i pažnje pa hajde da mu sada sve dopuštamo i uvek ga razumemo...

simona ja mojima nedam da se bahato ponasalju i uvek mora biti moja poslednja pa nek se svi ljute ali kako ja kazem i gotovo.dali smo negde na nekom rodjendanu ili napolju i vidim da su bezobrazni samo ih zovnem i kazem ako se pomere sa tog mesta bice kaznjeni i dalje i oni moraju da sednu i nek svi govore pusti ga nema sanase da ustanu dok ja ne odbrim,cak i mm kaze par puta da mogu ustati ali oni nece pogotovo miki da se pomeri dok ja nedam dozvolu jer se mene bolje jer znaju da ce dobiti jos vecu kaznu sledeci put.pogotovo miki sve poslusa jer je vec stariji i svesniji svega a marija kako kad ali mora makar 5 min da sedi jer ona nema 2 min mira ali kad je kaznjenja mora
a kad nesto baba ili deda kaze ja nefermam 5 posto i samo kazem imali ste vasu decu vidim kako su vaspitani sad je na nama red da mi nase vaspitamo i da ih izvedemo na pravi put kao sto su oni nas

Mm i ja kao roditelji se ponašamo identično kao da smo prošle godine dobili biološko dete. Mazimo ga i mazili smo ga zato što smo ga toliko dugo čekali, ne zato što je usvojen. A možda bismo ga isto tako mazili da smo ga dobili odmah, u prvoj godini braka.
Nema te dodatne pažnje zato što usvojen. On se nije patio, nije oskudevao. Iz porodilišta pravo u toplu porodicu. Hraniteljka, mlada žena (mlađa od mene) koja je dala svoj maksimum i bila mu dobra mama prvih 15 meseci. Tako da nema mesta tugaljivosti zato što je usvojen. Kad je bezobrazan, strogi smo. Ne dozvoljavamo mu mnogo toga. Zajedno i isto nastupamo MM i ja tako da kad napravi neku glupost nema ono jedno grdi, drugo mazi.
E, sad, problem su zaista babe i dede.
Kao što si napisala u prethodnom postu, ipak oni ma koliko nama bliski, nisu najbolje upoznati sa usvojenjem. I oni spadaju u onaj spoljni svet koji našem detetu prilaze sa naglašenom pažnjom zato što je usvojen.

Kod nas je malo drugačija situacija. Vilenjak je prvih devet meseci bio u domu. Posle do dolaska kod nas kod hranitelja. Mislim da mu oni nisu pružali pažnju roditelja, a to je mišljenje i socijalnih radnika. Tako da je jedan od problema što on ne zna šta će sa silnom pažnjom i ljubavlju koju kod nas ima, nekad nam kaže - ja sam toliko srećan da ću pući... E sad zašto se to pretvara u svoju suprotnost, verovatno što se jave strahovi, i sam je izrekao da će njega policija odvesti u popravni dom. Sem toga on nekako ne shvata šta su roditelji. Iako mi nastojimo da mu objašnjavamo on nas shvata kao neku vrstu drugara. Možda nekom to toliko ne bi smetalo, ali ja sam protiv roditelja prijatelja i uvek sam nastojala da zadržim roditeljski autoritet, naravno onaj koji se zasniva na većem znanju i mudrosti a ne nasilju nad detetom. Ali totalno mi je nezamislivo da dete viče na mene, udara me i grebe pa se pitam gde sam pogrešila. Ili je to nagomilan bes koji nema nikakve veze sa nama ili je možda došlo do zadirkivanja dece u vrtiću vezano za usvajanje mada to nisam mogla da mu izvučem. Možda treba da prodje još vremena da se Vilenjak na sve te naše uloge navikne. U svakom slučaju ja jesam radila neke stvari koje ne bih za dete tog uzrasta da je od rodjenja bio kod nas zato što sam smatrala da bar donekle moramo da nadoknadimo period u kome je bio bez nas. Tu mislim na oblačenje, hranjenje, da se bebira što on i sada voli... Takodje su tu i razgovori o poreklu i sl kojih nema u porodicama sa decom koja su biološka. Ali to ne znači da neke uobičajene norme ponašanja u odnosu roditelj-dete ne važe...

Simona, identicnoj sceni sam prisustvovala pre neki dan kada je moj bratanac krenuo da sutira i udara moju majku tj njegovu babu. Ja u soku . A najvise me je sokirala njena reakcija....mile cile pile pa sta ti je i sl....Rekla sam joj da smo to ikada pokusali moj brat i ja kada smo bili mali slomila bi bar tri varljace o nas, na sta je ona odgovorila naravno, ali njega joj je zao da kaznjava. Takve su babe i dede, to nema veze sa usvajanjem. Inace deca tog uzrasta ne umeju da kontrolisu emocije, slazem se, ali zato su tu roditelji da neprikladno ponasanje nekako kanalisu i unormale. Ja nemam pametan savet i vec se pitam kako ce to izgledati sa Anom uskoro

plava ptico potpuno te rotpisujem u vezi kaznjavanja mi kad smo bili mali za svaku sitnicu bi bili kaznjeni i dobijali batina ali kad tako u sali kazem pred mm on kaze da si toliko dobijala bila bi sad jako mirna e onda ja poludim i kazem ma nisam ni jednom imala toliko masnice od batina i sto je stos mi smo uvek dobili bilo krivi ili ne jer da nas ne odvajaju i ne raspravjajau ko je od nas 3 krivo svako je dobio po svoju turu ista nam fal isto smo tako bili kaznjavani ali zato smo nas 3 razmazili najmladjeg brata doji je od mene mladji 18,5 g od sestre 17 i od brata 12,5g on je i dan danas nasa maza a nedavno je napunio 19 gi momak za zenidbu

Plava ptico,
moguće. Nijedno od naših roditelja nema drugo unuče sem Vilenjaka pa ne mogu da uporedim da li bi im takvo ponašanje bilo inače kod unučića. Nekako ne verujem da ćeš imati takve probleme sa devojčicom. To su dečaci, puni divlje energije a sa manjkom saživljavanja sa drugima a i uvida u svoja osećanja, te mora kao što kažeš da se kanališe. Druži se sa nekim mangupčićima i u vrtiću i napolju pa je i Vilenjak ogrubeo... Gde su ona lepa vremena kad su mi problemi bili lak za nokte i šminkanje Ali od jeseni kreće u školu sporta sa jednim od drugova, sad hoće da ide pa eto kanalisanja energije... Dotle sam mu smislila kazne i nagrade, pisala sam na roditeljstvu pa je dovelo do sredjivanja situacije, bar se tako čini. Večeras smo baš bili raspoloženi, dete juri da se svuče, opere zube, okupa, obuče kako bi dobilo srce, ja odmorna oblačim sebe za spavanje, na kraju smo svi igrali Muž smatra da se Vilenjaku podigla svest pa je više svestan nego ranije a sve to ne može da obradi... Danas sam ja baš pokušala da razgovaram da vidim da se nije javio neki problem, da nije ljut na nas, da ga nisu deca zadirkivala... ne ništa što pitam...

Mi polako krećemo da se dogovaramo oko zvaničnog rodjendana i već mi je unapred muka od toga a otprilike će se slaviti tri puta... Na sam dan ćemo odneti tortu u vrtić da Vilenjak posluži drugare i drugarice tamo, tako rade i druga deca. Takodje tog dana ćemo ga uzeti ranije iz vrtića, čim ih posluži a popodne ćemo zvati kući hranitelje i decu sa kojom se družio tamo kao i naše roditelje, moju sestru. A proslava u igraonici će da bude nešto kasnije. Iako se Vilenjak sasvim složio sa tim planom počinje da priča kako će on deci objašnjavati da su to ljudi kod kojih je živeo ranije. Iako mu ja provučem ponekad postojanje predrasuda kao da je dete ipak nesvesno toga skroz, priča skroz naivno kao da živimo u idealnom svetu. Kaže muž da je juče kad ga je izveo napolje isto tako pričao sve što se dešavalo na moru. Sad opet ne smem ni da kažem da ne priča da ne sugerišem da je to nešto loše... Ali sam mu rekla da po meni nije dobro većem broju ljudi nešto objašnjavati o sebi, nije dužan da to radi, to je moje iskustvo, a on kako hoće naravno, steći će svoje... Ponovila sam mu da su kolektivi poput našeg na poslu, njegovog u vrtiću, škole sačinjeni od razne dece i ljudi... Drugo su prijatelji i prijateljice sa kojima se družimo i možemo da im otvorimo dušu. A ovde su deca/ljudi i ovakvi i onakvi, neće nas svi ni voleti ni razumeti... Drago mi je da nikakve predrasude izgleda nije čuo ili ih nije shvatio ali plašim se da ga sa takvim naivnim stavom ne klepnu po glavi pa da bude skroz šok kad se pojave, valjda će se setiti tih mojih priča tada...

Simona, mislim da ce sve lepo proci, mada je definitivno stresno... Da li ce i proslava u igraonici da bude u istom danu kada i dolazak hranitelja? Ako je tako, mislim da ce biti naporno i za njega i za vas. Ali, preguracete, kao i uvek, vi ste uigran tim.

Poljupci!

Hvala Snedra :)

Baš danas pravim planove kako i šta... Stresno je ali ako dobro osmislimo nadam se da će sve dobro proći.

Mi smo prošle godine zvali hranitelje u igraonicu ali Vilenjak tada nije išao u vrtić i njegovo glavno društvo su bili hraniteljini unuci i drugi dečak. Meni je taj rodjendan bio vrlo stresan, preseo mi je. Nadam se da je sada nemoguće da se tako nešto ponovi, ipak je tada dete bilo tek tri meseca kod nas a sada je još jedna godina prošla. Sem toga i dete je zrelije, ono samo ne podnosi više rodjendane a nekada je bilo očarano njima. Pisala sam na drugoj temi, kao i da sam čitala da je to karakteristično za usvojenu decu. Za rodjendan mog muža ponovila se situacija kao za rodjendan dede, tj mog oca - neraspoloženje, neće da peva pesmice, neće ni da čestita, tek kasnije se oraspoloži. Tek ne znam kako će reagovati na sopstveni rodjendan, možda mi ove godine bude drama oko njegovih reakcija i pitanja. Sve strahujem da će nam se ove godine malo intenzivirati pitanja oko biološke majke, ipak je dete sve svesnije rodjenja a i meni samoj to je period kad je se zasigurno sećam. No kako bude mora se preživeti... Uglavnom, hranitelje kao i moje, muževljeve roditelje i sestru i jednu rodjaku planiramo da zovemo na sam dan rodjendana. Prethodno će nositi u vrtić tortu, te dve stvari će se preklopiti... Ali igraonica neće, to ćemo odložiti za neki sledeći vikend, inače ljudi odlažu deci rodjendane kad su rodjena leti a mi ćemo imati i dodatan razlog. E sad ja neću ni da zakažem igraonicu u trenutku rodjendana iako bih inače to učinila ali ako bi Vilenjak imao pozivnice kod sebe to bi verovatno podelio hraniteljici i deci koja dodju sa njom. Naravno možda bi oni bili uvidjavni pa ne bi došli ali neću da o tome razmišljam uopšte. Odlučili smo da ni naši roditelji ne dolaze tada, samo za mlade tj "mlade" i decu, tako da ako Vilenjak pita - ako ne dolaze babe i dede kako onda hranitelji da dolaze? Valjda ćemo to uspeti da izvedemo... Ma on kad bude veći i bude svestan posledica neka ih zove ako želi i sa ostalim gostima, ali mislim da nije svestan mogućih predrasuda uopšte...

Poljupci za vas takodje :)

Bila sam danas kod rodjake ciji su sin i snajka danas bili na prvom vidjenju sa njihovom malenom cerkicom, koja dolazi kuci u petak.  Dosla joj komsinica , zena koju ja slabo poznajem . Rodjaka prica da su je pozvali da ide po unuku sa sinom i snajkom u petak , oni i snajina mama. Moja rodjaka ne zna kako to da izvede jer ne stanuje u istom mestu gde i sin , i zdravstveno trenutno ne bi mogla. Kaze na to meni (!) komsinica njena : Znas,  ne treba da ide ! Nije isla ni kad su njenu prvu, pravu unuku dovezli iz bolnice ( stariji sin ima cerku ) sa kojom je u krvnoj vezi, zasto sad da ode kod ove koja je  ni ne zna se cije dete ...! Nisam u pravu ?
Preletelo mi u glavi u momentu milion odgovora, ali pogledavsi rodjakino zaprepasceno lice samo sam se osmehnula i rekla : Mislim da ovo govorite pogresnoj osobi , i verujte mi da ne biste voleli a vam sad kazem svoje misljenje .
Komsinica je prebledela , i vrlo brzo otisla. Rodjaka mi je rekla da je mislila da cu joj glavu otkinuti i da se uplasila da ce izbiti cirkus. Pozelela sam joj dobrodoslicu u klubu usvojenih roditelja , i rekla da ce to morati  ona sama da resi sa komsinicom i njoj slicnima, ali da ne zaboravi da sve to resava osmehom , nikad ogorceno i sa vikanjem, jer mi smo od toga jaci !

Tako je Saro,potpuno se slazem sa tobom.Naravno da bi mnogi u datom momentu drugacije uradili al mi smo jace od toga,moramo da budemo zbog nase dece.

Bravo Saro, vidi se na koga je tvoja cerka diplomata i pametnica!!! Na tebe definitivno!


 

Ima raznih ljudi, šteta što je njih dosta ograničeno! No, na takve energiju ne treba ni trošiti, baš tako Saro kao što si ti i uradila!

Dobro je dok su komšije u pitanju. Meni se desilo juče da mi kaže nešto slično moja majka i da joj svašta ne kažem sprečilo me je samo što smo bile na groblju i što je bila godišnjica smrti njene majke. Pričale smo nešto o Vilenjaku a moja prema meni uvek kritična majka mi je zamerala sve i svašta, te što ne činimo dete srećnim, te što nije sigurno kao druga deca... Objašnjavala sam da po meni niko nikog ne može da učini srećnim, mi možemo da se trudimo, da želimo da naše dete bude srećno... ali osećaj sreće za svaku osobu dolazi iznutra, to ona mora sama da odluči, dodje do toga... Što se sigurnosti tiče ne mogu ja zahtevati od deteta istu sigurnost u sebe kao što imaju njegovi drugari, niti zahtevati od sebe da mu tu sigurnost nekako stvorim jer njihovi putevi nisu isti. Na šta mi je ona sasula - ako nije isto što si onda uzimala tudje dete  Optužila me je da sam to ja upravo rekla. Bila sam zapanjena, kažem samo ta situacija gde se odigravalo me je sprečila da ne odreagujem mnogo gore. Objasnila sam joj da je Vilenjak moje dete, da drugačije niti sam rekla niti pomislila... Samo sam rekla da nije isti put imati pažnju roditelja od rodjenja i boraviti u domu pa kod hranitelja pa tek onda sa preko tri godine dospeti do roditelja. Posle sam se požalila ocu, rekla sam mu da je problem već kad tako nešto čujem od komšija ili nekog sa strane... ali hajde, znamo da ljudi imaju svakojake predrasude. Ali da od osobe koja treba da nam je podrška moram da slušam nešto takvo i njoj objašnjavam mi je baš bolno. Branio je majku da je u nekoj lošoj fazi i tome slično ali ne znam da li takvo njeno ponašanje ima nekog opravdanja. Nakon toga je već nekoliko puta zvala, verovatno joj je i otac preneo, zove nas da dodjemo kod njih. Nisam ništa rekla ali vratiću se sa njom na taj razgovor kad bude neka odgovarajuća situacija.

Spomenuh na drugoj temi da ću vam ispričati o predrasudama vezanim za sličnost Vilenjaka sa mm... Najbisernije mi je bilo na jednoj proslavi pre nekog vremena. Prilazi mi jedna poznanica koja prvi put vidi Vilenjaka i kaže - "Jao mnogo je sladak, izgleda kao da je vaš". Ja se sneveselila pogotovo što nisam od te osobe to očekivala pa se nisam snašla da kažem da i jeste naš. Deo vremena na toj proslavi provela sam neraspoložena zbog tog komentara i zbog sebe koja nisam odgovorila. I onda dolazi moja kuma i kaže toj poznanici - "Vidiš li kako Simonin sin liči na njm?" A poznanica kaže - "Ja sam to mislila ali nisam smela da kažem da se Simona ne naljuti, pa dete tako liči..." Sad ja počnem da se čudim što bih se naljutila i padne mi na pamet da možda poznanica misli da ću ja biti ljubomorna ili već šta, mada možda i grešim, nisam je pitala što je mislila da ću se naljutiti ako kaže da naše dete liči na mm. Ali mi je bila zanimljiva logika da je komentar da dete 'kao da je naše' predstavlja komentar koji nije za ljutnju a onaj u kome postoji sličnost sa mojim mužem mogao bi biti povod moje ljutnje

Da li još neko od vas ima problem sa predrasudama najbližih ili je samo to kod mene slučaj? Mene to baš plaši jer ako imam problem oko toga u sopstvenoj kući šta da očekujem od drugih ljudi? Radi se opet o mojoj majci, danas je mom mužu držala predavanje kako mi nismo strogi dovoljno prema Vilenjaku, on nema nikakve manire a mi ne radimo na tome, ne treba zaboraviti da on ima lošu genetiku, ko zna ko su ti ljudi  i onda ako mi njega držimo tako raspuštenog šta će biti kad bude tinejdžer, ako sada ne stekne manire nikad i neće... A povod za sve to je što on neće da priča sa njom telefonom a ona zove svakog dana... To po njoj nije prebacivanje detetu nego nama koji ne obraćamo pažnju na lošu genetiku... Pa ja da sam smatrala bitnom genetiku ne bih se ni upuštala u usvajanje. Nego je to sve pričala mužu a ne meni no ja se od tada nerviram. Plašim se da će ljudi svaki put kad dete pokaže neko ponašanje koje se njima ne svidja da to pripišu "lošoj genetici" i nije što će oni da pripišu nego što će on vremenom takve njihove komentare ili reakcije početi da shvata...