Knjige o usvajanju

Wistar,
pomenula si postu u tvom dnevniku... ja sam shvatila prodavca da ce mi knjiga doci na kucu?! Nadam se da necu morati do poste po ovakvom vremenu a ne samo to, nego ja sam stavila adresu od roditelja zato sto kod njih uvek ima nekog kod kuce a to nije moja adresa iz licne karte, mada se nadam da to ne gledaju i ako mi knjige dodju tamo...

Sto se okupljanja tice, kako i Jeca rece mi smo bili na okupljanju u Novom Sadu i upoznala sam tada Jecu, njenog muza i Djinu... Ici cemo opet ako bude tih okupljanja kad se razlepsa vreme... Mozemo i mi iz Beograda nekad da se okupimo onako neformalno...

Pretpostavljam da ce moja reakcija na citanje knjige biti slicna ali cu se valjda dovoljno sabrati dok dete dodje, ne bi bilo dobro cini mi se da je citam uz takve emotivne reakcije. Sto se knjiga za malu decu tice ja ne znam druge... Za ostale sam uglavnom pisala na temi, mada sam ja kupila neke razne knjige u kojima su glavni likovi usvojene osobe ili oni sa problematicnim porodicama. Npr kriminalisticke knjige ili knjige o deci ulice, te nisam navodila na temi da je ne zatrpavam jer nemaju direktno veze sa usvajanjem, jos manje sa nekim savetima kako i sta, ali moje buduce dete kad poodraste pa pocne da skida knjige sa polica imace utisak da svuda sve vrvi od usvojenih ljudi

Simona, sto se isporuke tice - knjige i stizu postekspresom na kucnu adresu. Dobro je sto si dala adresu na kojoj uvek ima nekoga kuci, tako da ce tvoji preuzeti paket. Sto se nas tice, nasa kuca je prazna od 8 ujutru pa do 5 popodne, tako da se paket vratio u postu i tamo nas sacekao. Dobar neki paket. Vrlo strpljiv
A sto se knjiga na polici tice, neka, neka... to ce detetu biti jos dodatni osecaj da je isto kao i drugi, da se nimalo ne razlikuje. A ako si porucila i onu drugu knjigu: "Zasto sam usvojen?" tu ces naci i lepe poruke kako za decu tako (a mislim i prevashodno) za roditelje. Savet da se usvojena deca ne razlikuju od druge dece, ali da usvojenje ne treba da sluzi deci kao izgovor za neposlusnost, a roditeljima kao opravdanje sto su od silne ljubavi, brige i paznje za dugoocekivano dete isto uspeli da razmaze. Evo odlomka iz knjige, cisto da vidis kakav je pristup:

" Biti usvojen je sreca i zadovoljstvo, ali to ne znaci da si ti bolji od drugih. To te nece uciniti pametnijim, lepsim ili starijim. Ti ipak moras da ides u krevet na vreme, da peres zube i jedes spanac i sargarepu. Biti usvojen ne znaci da ne moras vise nikad da pises domace zadatke. Biti usvojen je posebna razlika. Priznajemo da je tako. Ali i ako neko ume da dubi na glavi je takodje nesto posebno, zar ne?"

Svidja mi se stav knjige. Cini mi se da vraca i roditelje i decu na pravi kolosek ako malo skrenu sa istog.
Sto se druzenja usvojitelja u Novom Sadu tice - pratim desavanja preko foruma, a kada mali Mish dodje, nadam se i uzivo i pozdravljam akciju skroz!

E dobro je onda sto sam dala tu adresu...

I ja mislim da je vazno da oseca da nije jedino usvojeno na svetu, zato su i ta druzenja bitna, da moze da navede niz drugara koji su u tom pogledu isti sa njom/njim. Ta situacija u kojoj cemo biti krije mnoge izazove, mozda svih nismo sada ni svesne, sigurno ce se pojaviti nesto nepredvidjeno, sto nismo ucile u skoli roditeljstva ili nismo pricale... Slazem se da je jedna od opasnosti da se detetu tolerise suvise. Ja se nekako ne plasim od sebe u tom pogledu, posto sam i ja vaspitana tako da nema izgovora kad su obaveze u pitanju. Taj deo vaspitanja narocito od strane majke smatram jako pozitivnim pa se nadam da cu i ja biti u tom pogledu takva majka. Ali se plasim od okoline, ne samo zbog negativne diskriminacije nego i te pozitivne... Ja sam zato jos odavno resila da vaspitacima, nastavnicima i ostalima ne saopstavam o usvajanju. Bilo mi je drago sto su nas u skoli roditeljstva upravo tako i savetovali (tu se valjda psiholozi ne slazu jer su neki ljudi dobijali drugacije savete). Ali tu postoji i dete i njegova/njena odluka, ja sam citala da neka deca svima u skoli ispricaju da su usvojena... Ako tako bude cinilo pa znaju sva deca, onda je bolje da zna i vaspitacica ili nastavnica... Ali to su te situacije o kojima sad ne mozemo da odlucimo.

Jedva cekam da mi stignu knjige pa cu i ja da vam pisem utiske

Ja cak i ne moram nista da kazem o usvajanju jer mi smo iz vrlo malog mesta gde smo buknuli kao vest godine kad smo dobili Djinu.Nas inace jako puno ljudi poznaje sto mene sto muza koji je postar kod nas.Tako da je bilo i neizbezno da se sazna.Nemam ni najmanju nameri a nisam je ni imala od pocetka da joj popustam zato sto je usvojena a ta knjiga mi je samo potvrdila da sam u pravu sto tako i radim.Dobija ona puno ljubavi naravno al se mora znati sta moze i kad.Ja sam vaspitana prilicno strogo ali isto tako sam svesna da su druga vremena ali neke stvari ostaju zauvek.Ima kad se glupiramo i muz i ja sa njom i igramo al se mora znati npr. kakvo je ponasanje za stolom,u drustvu itd......Po tome se nasa deca ne trebaju razlikovati od bioloskih.Dete je dete......
Naravno da mi sad ne mozemo znati kakve ce sve situacije da nas zadese ali iz tog razloga mi je jako drago sto se ipak neka literatura moze naci.

Simona i Jecab, svidjaju mi se vasi stavovi i potpuno ih podrzavam
A sto se tice te price sa uciteljicama i vaspitacicama, nama je psihologica rekla da je jedino vazno da od pocetka pricamo sa detetom i da je bitno da je njemu to potpuno jasno i da usvajanje prihvati kao jedan od nacina da se dodje u porodicu. Na detetu je da li ce, kada i kome reci da je usvojeno. To je detetova prica i njegov zivot, pa treba da ima tu mogucnost i pravo da bira kome ce reci a kome ne. Meni se licno taj stav svidja. Puno ljubavi, razumevanja i razgovora u okviru porodice, ali ... pa zamislite da izlazite iz kuce a vasa majka uz osmeh kaze komsinicama:"Moja kcerka je upravo krenula na ginekoloski pregled" Meni je to isto. Ako cerka zeli bilo sta da kaze - ona ce reci. Ali zaboga, pa ne znaju bas svi kada idete kod ginekologa, zar ne?
Malce je figurativno, ali shvatile ste poentu!

Upravo tako.Nedavno mi je prijateljica rekla da je bitno da dete zna, sto se ja i trudim da joj pricam,pa ce ona kasnije da odlucuje kad ce i kome sta da kaze.Moja Djina je jos mala al joj nije strana rec USVOJENA i zna da nije iz mog stomaka vec iz srca.To je po mom misljenju sasvim dovoljno za pocetak.Puno pomaze i knjiga Medvedic Srecko koju joj citamo a posle i pricamo nasu pricu.Nekad je to bilo strasno da se zna da je dete usvojeno i da su se ljudi trudili da se to ne sazna al smatram da iz toga mogu samo problemi doci.Ipak su ovo druga vremena i smatram da to nije nista lose samo jedan nacin da se nasa porodica prosiri i da budemo svi srecni!!!!!!!!!
A to i detetu treba da prenesemo!!!!

Stigle su nam knjige Citali smo i suprug i ja... Kod nas se on skoro zaplakao, ja sam valjda bila pripremljena citajuci vase reakcije... Ali svakako su mi se dopale, srecna sam sto sam ih kupila :)

Ja nesto ne mislim da su ovde druga vremena nastupila, niti da ce skoro, na zalost. Naravno i ja se slazem da je najvaznije da dete dobije ljubav, podrsku, u okviru nase porodice i od bliskih ljudi. Ali van naseg sveta, ne ocekujem mnogo dobrog. Stoga cu zastiti deteta od takve okoline da posvecujem posebnu paznju... a volela bih da se varam i da negativnih situacija bude malo.

Tu mi na zalost ne mozemo da uticemo.Negativnu situaciju sam i ja sam prosla i to odmah na pocetku procesa.Vrlo me potreslo sve to al iz svega sam izvukla lekciju.
Zato mi je drago sto imam vas moje drage !!!!!!!

Jeco,
i ja mislim da ova druzenja a i ona uzivo znace i za nas a i za decicu... Kad budem imala vremena iskucacu onaj deo iz knjige "Zasto sam usvojen/a?"gde se kaze da su deca kao clanovi jednog kluba...

Wistar je preporucila u svom dnevniku knjigu "Pravila roditeljstva", ja u jednoj knjizari pitala za nju pa nisu imali a u drugoj onda nisam htela ni da pitam kad - ugledam je na polici. Nije skupa, 499 din, to nije knjiga specijalno o usvajanju. Jos je citam, dobra je, ima korisnih pravila, npr da je najvaznije biti opusten, pustiti da se deca zamazu i budu nekad nedisciplinovana, ne zaboraviti na partnera sa kojim imamo decu i na nase zasebno vreme, da su bolji oni roditelji koji imaju interesovanja i van dece a ne da su nam deca ceo svet i tsl.

Onaj deo koji se meni ucinio interesantnim za one koji usvajaju mozda je kad nas nervira sto dete lici na neku osobu koju ne volimo npr on navodi partnera sa kojim smo se razveli ili neke babe koje nije podnosio. To je zanimljiva situacija o kojoj ja cesto razmisljam. Nama su u skoli roditeljstva genetiku i uticaj sredine opisali kao sastojke kolaca i gotove kolace. Genetika su ti sastojci pa npr ako imamo visnje to nisu kajsije nikako, ali od istih sastojaka vise osoba napravice sasvim razlicite kolace, to je ono sto je nas uticaj. Ja npr sam jako ambiciozna, muz isto i meni je to jedna od osobina koje jako vrednujem kod nas i drugih ljudi. Ali moze da se desi da dete koje dobijemo nema nikakvu sklonost ka ambiciji. Do duse da smo imali i biolosko dete moglo se desiti da bude neambiciozno. Ali s obzirom da su nama u skoli roditeljstva rekli da su deca za usvajanje uglavnom deca ljudi sa margine drustva sve mi se cini da genetski vise postoji verovatnoca da ne bude ambiciozno, jer ti bioloski roditelji da su bili ambiciozni ne bi bili na margini drustva. Sa druge strane odrastanjem u sasvim drugim uslovima moze da se razvije nesto sto se u uslovima kad neko nema sanse za razvoj ne bi razvilo. No ja ipak nastojim da se pripremim da dete moze biti sasvim neambiciozno i da ga onda ne forsiram da uci engleski i balet npr kad za to nema nikakve sklonosti (u tome grese i bioloski roditelji, ja cesto vidim sirotu decu koju su upisali na sve i svasta pa grcaju pod teretom obaveza a uopste nisu za to). I u ovoj knjizi nastoje da nas pripreme da nema dobrih osobina, da se radujemo onome sto dete ima i da posmatramo to sa lepse strane. Ja se sad raspisah ali volela bih da vidim kako i vi razmisljate o ovoj temi...

Inace, preko Kupinda narucila sam jos jednu knjigu. Mislim da je pisala Olga Hadzi Antonovic, sad zaboravih kako se zove,ali videla sam da je po netu hvale. Ima i deo - usvojeno dete. Ali je ona dosta skupa pa cu vam kad stigne referisati kakva je i vredi li tog novca a i kako se zove...

Tek mi je stigla knjiga preko Kupinda koju sam pominjala u gornjem postu pa cu je detaljnije citati ali je ne preporucujem To zato sto sam okrenula onaj deo o batinama pa je autorka izrazila blag stav po mom misljenju. Nije ona preporucila batine nego je napisala dva argumenta od kojih se meni uvek digne kosa na glavi. Jedan je da batine nisu dobre ali nije ni psihicko maltretiranje, kao to jos ostavlja trajnije posledice na decu... Pa kao da sam ja npr rekla necu da batinam dete nego cu da ga psihicki maltretiram. Naravno da je lose jedno i drugo a sto nesto od ta dva mozda ostavlja teze posledice po dete, ne znaci da ovo drugo nije lose. A drugi stav je kao da treba razlikovati kojom snagom se udara dete... A ko odredjuje tu snagu i granicu bola, mozda je meni nesto jako male snage a dete to jako boli, i znaci meni je opravdano da ga sljepkam a dete ce trpeti posledice zbog toga... (Naravno ja nikada ne bih tukla dete, nego samo navodim kao primer) Po meni za batine je jedini ispravan stav da su lose i da se njima ne moze formirati slobodna licnost. Tako da sam mogla da vidim knjigu u knjizari ne bih je kupila, to je mana kupovine preko interneta...

Ako izbegnemo poglavlje o batinama, cini mi se da je poglavlje o usvajanju dobro... Stav koji zauzima je da uvek detetu treba reci da je usvojeno, govori o nacinima kako to uraditi, zatim o primerima kad roditelji to nisu uradili a svi su se lose zavrsili, zatim o razlozima zasto neko ne kaze detetu da je usvojeno (nije siguran u svoje roditeljstvo, da je siguran zeleo bi da ucini upravo suprotno). Ali navijam da ipak ne kupite zbog ovog gore sto sam pricala o batinama

Drage moje,
probala sam na Kupindu da narucim knjige Medvedic Srecko i Zasto sam usvojen/a, ali pise da nisu aktivne. Da li imate neki telefon izdavaca ili pisca knjige? Posaljite mi kao privatnu poruku, ako ne mozete ovde da upisete broj tel, please!

Snedra,
sad sam bila i "zasto sam usvojena" zaista nema vise ali "Medvedic Srecko" koliko vidim ima... Ja nisam sacuvala telefon prodavca ali mozes direktno tamo da ga kontaktiras privatnom porukom.

Snedra, kod prodavca sam danas kupila obe knjige, isla sam kod njega direktno, zivi kod SC, saljem broj mobilnog na pp. i dok ovo pisem, zamisljam da uzivas sa svojim sinom Lepotanom u vasoj kuci, mozda si ga upravo uspavala u njegovoj sobi i njegovom kreveticu, uzivajte

Draga Tesliana, mnogo ti hvala sto mislis na mene!

Nisam do sada kupila knjige i bas mislim da se angazujem, kad eto tvoje poruke!

Salji mi pls privatnu poruku sa brojem telefona prodavca i mnogo ti hvala unapred. Bas ovih dana treba da idem na NBG pa bi mi bilo usput!

Poljupci za tebe!

Je li neko čitao ovu knjigu? Kakva je?

Usvojeno dete
Autor: Milan Ranković
Novi roman Milana Rankovića, deseti roman ovog autora, romansijera, pripovedača, filozofa i filmskog kritičara, donosi snažnu i bolnu životnu priču o usvojeniku i usvojitelju. To je tema o kojoj javni diskurs danas često govori, ali na takav način da suština, (ono što se danas naziva "emotivnom inteligencijom"), biva skrajnuta, zabašurena, zaboravljena, (kao što se, prečesto, zaboravljaju i sama usvojena deca). Ranković, međutim, priču postavlja i vodi na sasvim drugačiji način: usvojitelj, profesor, posle jednog značajnog sna, odlučuje da u svojim sedamdesetim godinama, usvoji dečaka, pokrećući time čitav koloplet pitanja o identitetu i integritetu, našem jastvu i drugima, onome kako nas drugi doživljavaju, ali i o tome kako je svako od nas u drugima odslikan. Junak, zahvaljujući dečaku, faktički proživljava još jedan život, ali biva i prinuđen da, protivno svojim moralnim shvatanjima, počini zločin.

http://www.knjizara.com/knjige/knjiga/137709_Usvojeno+dete_ISBN:978-86-911393-4-6

Inače ja čitam i romane o usvajanju ali vam često ne napišem jer nije nešto stručno i sve zavisi da li volite neki žanr, često su kriminalistički... neki nisu direktno vezani za usvajanje nego za decu ulice i sl.

Čitala sam "Brata i sestru" to je neko preporučio na prethodnim stranama, preporučujem iako je roman za nas koji usvajamo drugu decu... Upravo se radi o tome kako se nositi sa različitim pričama dece kad krenu u potragu.

A jedna knjiga koja je na mene ostavila jako veliki utisak iako sam je davno čitala ali videh da ju je majka uzela opet iz biblioteke pa me je podsetila mada nisam imala snage da je čitam opet je "Beli oleander", mada je tu naglasak na odnosu sa biološkom majkom ali izuzetno je jak, njega baš preporučujem.

INTERNACIONALNI BESTSELER BR. 1



"Emocionalno očaravajuće… zlokobno zavodljivo."

Boston Globe



Svuda hvaljen kao roman retke lepote i snage, Beli oleander pripoveda priču o Ingrid, briljantnoj pesnikinji zatvorenoj zbog ubistva, i njenoj kćeri Astrid, čija se odiseja kroz niz losanđeleskih starateljskih porodica – a svaka je zaseban svet sa svojim zakonima, svojim opasnostima, sopstvenim teškim lekcijama koje valja naučiti – postepeno pretvara u spasonosno i iznenađujuće otkrivanje sopstvene ličnosti.



"Roman zastrašujuće originalnosti… Čitalac ulazi u zamišljeni svet gust poput šume… Ingrid i Astrid su dva najsvežija, najupečatljivija književna lika u skorije vreme."

San Francisco Chronicle



"Zaista nadarena književnica… Astridino putovanje je mnogo, mnogo više od čarobne, neodoljive avanture mlade junakinje koja se probija kroz život. Ono jeste život."

Denver Post



"Beli oleander, divna ali otrovna biljka, metafora je za majčinstvo u ovom impresivnom debitantskom romanu… Fičova zapanjujuće veštim jezikom donosi i inteligentnu i čarobnu priču."

New York Times Book Review



SADA I VISOKOBUDŽETNI IGRANI FILM U PRODUKCIJI VORNER BRADERSA



"Nesputan, smeo roman… intiman i epičan."

Los Angeles Times

Komentari čitalaca

Ostavite komentar
ocenaocenaocenaocenaocena
Beli oleander,
05.10.2012.
Sofija

Knjiga je neuporedivo bolja od filma. Ima dosta teskih momenata, koji nisu prikazani u filmu. Iskreno, ja sam prvo pogledala film, pa sam onda kupila knjigu. Iznenadila sam se koliko je sve drugacije, teze od filma. U filmu su izbacili dve starateljke, Ameliju (kod koje je Astrid gladovala) i Marvel (tipicnu frustriranu domacicu, rasistu) i veoma upecatljiv lik kao sto je Olivija. Sve u svemu, jedna od najboljih knjiga koje sam procitala.

http://www.laguna.rs/n90_knjiga_beli_oleander_laguna.html

Evo jednoh malog priloga ovoj temi... Neko je vec spominjao ovu slikovnicu, a posto je mi imamo evo ukratko sadrzaja i ujedno tople preporuke. Zove se A mother for Choco, autorke Keiko Kasza. Mana je sto nema prevoda, mi je imamo u originalu na engleskom, pa je ja nasoj devojcici ne citam vec prepricavam dok gledamo slike. Mozda je vise namenjena internacionalnom usvajanju, jer sugerise da (fizicke) slicnosti i razlike izmedju roditelja i dece nemaju znacaja za njihov odnos, ali je toliko carobna da je svakako treba imati u biblioteci. Radi se o pticici koja odlazi kod razlicitih zivotinja trazeci slicnosti sa njima i pita ih jesu li one njena mama. Na kraju, razocarana, nailazi na medvedicu i zakljucuje da tek ona ne moze biti njena mama, jer medvedica i ona nemaju ama bas nista zajednicko. Medvedica joj, medjutim, pokazuje sta zapravo cini mamu - ljubi je, plese sa njom, mazi je. Na kraju je vodi kuci gde ih cekaju medvedicina ostala deca - prase, nilski konj i krokodil. Divne su ilustracije, topla je, jednostavno napisana. Iako je mozda primerenija mladjoj deci, sigurna sam da bi i uzrastu do negde 5-6 godina mogla biti interesantna. I jos nesto - MM je plakao kao kisa kada je prvi put procitao:)...

Milkyway,
gde si je kupila?
Ja slično uvek podvučem kad čitamo Knjigu o džungli...Kako se o Mogliju brinu i vučica, pantera i medved i prihvataju kao svog, bez obzira što je "ljudsko" mladunče....Oni su njegova porodica, različiti ali porodica.

Jeste li cital knjigu" Cerka cuvara uspomena". Divna knjiga, viseslojna. Usvajanje, odnosno prisvajanje ostavljenog, hendikepiranog deteta je vazna okosnica koja povezuje dogadjaje u knjizi. Ko ima vremena, toplo preporucujem.

Struzzo, kupila sam je preko Amazona. A Moglija volimo i mi!

Ono što je meni "problem" u knjizi o džungli je da se Mogli na kraju vraća ljudima... Mada naravno, priče mogu biti i slične, mi u zadnja dva dana gledamo crtane filmove sa sličnom tematikom ali pisaću o tome na drugoj temi.

Filipa,
pretražih malo za knjigu koju si predložila, vidim da je hvale. Kujpiću je kad naletim na nju...

Da, to jeste malo problematično ali i na kraju odlazi nekoj novoj porodici koja jeste ljudska ali ne njegova biološka (mi imamo vrlo uprošćenu verziju o njemu, napuštenoj bebi koji na kraju odlazi među ljude, ali njemu nepoznate). Tako da nije loša priča za dete koje je menjalo sredine.
Mom sinu je zanimljiva na nivou da je pronašao porodicu i prijatelje u životinjama. Još uvek nije dobro shvatio kraj kao rastanak, " i na reci je sreo devojčicu i sprijateljio se sa njom". Možda u njegovoj glavici ljudsko selo izgleda kao vrtić.

Mi imamo jednu verziju gde se kaže da je u selu pronašao svoju majku pa je zato otišao... I Vilenjak ne shvata loše, čitamo tu knjigu a naći ću i crtani... I kod Hajdi je poruka da se vratila na selo kod dede mada sam ja brže bolje interpretirala da je to planina a i mi uskoro idemo u planinu No nebitno da se priče baš poklapaju sa našima, važno da shvate da ima različitih sudbina i životnih situacija...

Prica "Mama za Cokoa" u pdf-u na engleskom:
http://mrjonathan.com/mxrm9files/AR/A%20Mother%20for%20Choco.pdf

filipa.panko ::Jeste li cital knjigu" Cerka cuvara uspomena". Divna knjiga, viseslojna.  Usvajanje, odnosno prisvajanje ostavljenog, hendikepiranog deteta je vazna okosnica koja povezuje dogadjaje u knjizi. Ko ima vremena, toplo preporucujem.

Takodje. Stvarno divna knjiga.
Sinoc sam svratila na kupindo i obe knigice o usvajanju su opet u ponudi.